Poezija raspoloženja...

[Goga]

Sve što raste...

Sve što raste
htelo bi da raste
- Neka raste
i treba da raste!

Sve sto cveta
htelo bi da cveta...
- Neka cveta
i treba da cveta!

Neka gleda
sve sto ima oko,
svako krilo
nek leti visoko!
Leteti, leteti, lepo je leteti!
Živeti, živeti, lepo je živeti!

Sve što leti
htelo bi da leti...
- Neka leti,
i treba da leti!
Sve sto peva
htelo bi da peva...
- Neka peva,
i treba da peva

Neka skače
sve što ima nogu,
neka trči
svi koji to mogu!
Skakati, skakati, lepo je skakati!
Živeti, živeti, lepo je živeti!

Sve sto trči
htelo bi da trči...
- Neka trči,
i treba da trči!
Sve sto kljuca
htelo bi da kljuca...
- Neka kljuca,
i treba da kljuca!

Neka peva
sve sto ima glas,
niko lepše,
vedrije od nas.
Pevati, pevati, lepo je pevati!
Živeti, živeti, lepo je živeti!

Dušan Radović

[dahlia]

Tek da znaš

Nanizali se dani isčekivanja,
Kao perle, kao postrojeni vojnici
Što očekuju naredbu razuma,
Ili obećanu prevaru zanesenog srca.
Mile stotine misli moždanim ovojnicama,
Natapajući sjećanja što hrane dušu,
Razgoličenu i poharanu vjetrovima,
I odavno već ispranu kišama
Jalovog i očajničkog nadanja.

Malo te ima, pa te nema,
Ti dolaziš sa plimom obećanja,
A oseku stvarnosti ostavljaš,
Kao pustopoljinu, iza sebe.
Suša tvojih ispunjenja i trajanja
I kaktuse upozorenja je iskorijenila potpuno.

Za čije noći kradeš mjesečev sjaj
I pretvaraš ga u srebrnu srmu?
Čijim plavilom pospanih jutara
Posipaš ispružene dlanove u želji?
.
Nisi onaj za koga se prodaješ,
U mamurluku večernjih davanja.
Moje nenašminkano lice ne krije bore,
Dok ti se uzavrele i grozničave misli roje ,
U opravdavanjima postupaka i oklakšavanju sebe.
I ne laži kako sam poželjna i posebna,
Kad unaprijed znaš da će me jutro
Pred sebe, kao pred ogledalo postaviti,
I reći ono čega sam odavno već svjesna,
A ti ćeš to, odlaskom preko vrata, samo potvrditi.
Ne laži sebe, u tim trenucima predavanja,
Jer mene lagati, odavno već nisi u stanju.


Danja Đokić

[zrNce]

U ovoj vecheri tvoj profil nema preciznih linija,
jer na tvom licu nema medje, gde bi pocheo tvoj
osmeh;
al on je odjednom u tvojim ustima i ne zna se kako
teche
i kad odlazi, nikad se ne mozze reci da li je josh ovde,
isto kao i tvoja rech, od koje nikad ne chujem prvi slog
i nikad da prestanemo slushati ono shto govorish,
jer ti si tako bliska u ovoj udaljenosti
te je uzalud pitati kad je doshao tvoj dolazak,
jer nam se chini da si bila ovde celog zzivota,
s tim vechnim glasom, s tim stalnim pogledom,
s tim nepromenjivim obrisom svoga lica.

Joaquin Pasos

[maksimilijan]

nemoj te se ljutit al ovo na neki čudan način opisuje moje raspolozenje.onom kome je namenjena prepoznaće se

Šporet je Šporet, to kaže ceo svet
Pljeska je pljeska, bila nam je svetska
Rerna je rerna, uvek mi je verna
Pomfrit je pomfrit, al bio nam je hit
Ali šporet nije dom, šporet koji znam
U džepu mi je lom, sada kad sam sam
Kujna nije kao pre bez tebe
Samo masna fleka je bez tebe

sundjer bob kockalone

[Kathy]

Dodirnes mi srce
a onda nestanes
pruzas mi ruku
a onda pestanes !
Pustis me da sanjam
i tad` me probudis,
udielis mi milost
i tad me pogubis!

A ja bih da te ljubim
a ti si daleko�......!
Ja bih da te budim
a budi te drugi neko !

Ja bih da te sanjam
u nocima bez kraja,
ja bih da me ljubis
dok zora noc osvaja !

Ja bih da prepoznas
sve sto nas dvoje spaja ,
i korak tvoj bude moja
staza cveca do beskraja
a da tvoja dusa , moje telo vaja .
Ja bih da si blizu i pratis me ko sena ,
Ja bih da sam tvoja suza i jedina zena !

nepoznat autor

[Kathy]

Kao davni greh,
uvek mi se ista javljaš.
Odzvanja ti smeh,
cipele u prozor stavljaš.

vecno sanjaš,
svetom putuješ bez putovanja
a Badnje vece dolazi.

Mogla si mi baš
i reci neke reci nagle.
Oci su mi, znaš,
pune one iste magle.

Al' suprotnost sušta,
sad u meni tuga koren pušta
a badnje vece prolazi.

To je bilo naše zadnje
sad opet zvona zvone - slušam to
Ne, nije svako vece Badnje,

al' ovo danas, sasvim slucajno - Badnje je.

U poslednji cas,
kao uvek na to vece,
gospođa do nas
unucima kolac pece.

U mojoj sobi
samo stari veker vreme drobi
a Badnje vece prolazi...

To je bilo naše zadnje,
sad opet zvona zvone
- slušam to.

Ne, nije svako veče Badnje,
al' ovo danas, sasvim slucajno -
Badnje je.

Dj. Balasevic

[zrNce]

Ti Si Moja,Ipak

Ti si cesta slika moje zalosne ljubavi
Ti si moja samoca u kojoj smo prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ogradjena zicom
Ti si moja narociti u ovo doba
pogotovu sada
Ti si moj razgovor koji se u pocetku odnosio
na nesto drugo
Ti si moj Pablo i Pikaso i njegova ljubav
prema nepojamnom
Ti si moja igra koja pocinje kamencicima
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom
pa cak i bez njega
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
Ti si moj plemic koji je nekada ziveo
na Kavkazu,neki Vsvold
Ti si mojih nekoliko godina od one noci
Ti si moja zena-ponocni voz sa jednim putnikom
Zelezara u kamenom dobu - ti maja ruskaja zemlja
Jedina zena koju menjam svakog dana
i pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
Ti si moj heroj koji se postideo i
ipak pocinio izdajstvo
Ti si moja ljubav slavnih ljudi
Ti si moja junacka ljubav koju sam vec rekao
Ti si moja obecanja koja nikada nisu nista znacila
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao sto je poznato
Ti si moja,ipak
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio
i sramotio oboje
Ti si jedna stvar koju je volela jedna zena
Ti si jedna zena koliko i svaka druga
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima raspolazem
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
To sam sve mogao lepse reci
ali nema razloga
ionako samo nagadjam i pretpostavljam
Ti si moja bolest bolescu izlecena
Ti si moje dete
ti nista ne razumes
I ja doslovno moram reci da te volim.

MatiJa Beckovic

[TVO.JA_]

Selice

Kroz noc i vlagu
divlje se guske sele jugu
i bolno kricu.

Osecam zelju da mutnu neku
napisem pricu:
kako odnose one sobom
na krila svoja bela dva
iz duse moje drago nesto,
a ne znam kuda,
i ne znam sta.


Desanka Maksimovic.

[zrNce]

Ja Sam Tvoj

Ako želiš ljubavnika
But ću to što tražiš
Ako ljubiš druge draži
Na mom licu biće krinka
Ako pak za srodnu dušu moliš
Rukom me privlači
Ili-ako voliš,mahnito istuci,

Ovde sam
Sasvim tvoj

Ako šakom treba se potući
I u ring ući
Za liječnikom, ako srce zebe,
Pregledat ću pomno
Svaki deo tebe
Tvoj ću vozač biti
Samo stupi
Il me smesti u vozilo svoje
Svejedno je
Ja sam tvoj

Da,mesec odveć sjaji
Lanac grubo steže,
Pa zla zver ne sanja
A ja lutah svugde dokle pamet seže
Kroz sva obećanja
I znana i neznana
I neodržana
Nikad žena natrag se ne vraća
Pa sve da od boli kolena se tope
Ili da ko stene prostrem se pred stope

Zavijam sred leta
Grbem posred srca
Param prekrivače
Il' zavapim jače:�Molim�
Sav u muci toj
Jas am tvoj.

Pa i ako usneeš
U trenutku,negde, usred ceste,
Upravljač je moj
Ili ako gradom zaželiš prošetat
Nestat ja ću s maglom,kradom
Ustrebaš li oca za buduće dete
Samo kaži
Ili tek šetača po peščanoj plaži
Jas am tvoj

Ako želiš ljubavnika
Bit ću to što tražiš
Ako ljubiš druge drazi
Na mom licu bit će krinka.

Leonard Cohen

[zrNce]

Ona Ne Zna

Da je tajno mirishem
chulom moje chezznje
ona ne zna,
niti da joj sunce
skupljeno u dlanove
bez posvete shaljem.
Ne zna ona
da se dajem
koliko joj zzelja
zahvatiti mozze,
i josh dublje,
o josh vishe'
ma sve
k vragu,
od dushe
do kozze,
sve joj nudim,
samo chasak
da me ljubi,
samo chasak
da je ljubim.

Zoran GaJic

[zrNce]

Spaliti Zemlju

Istog časa kako si otišla
stihovi su prestali vrijediti
ne samo oni o tebi
nego općenito; svi
stihovi ljubavni stihovi politički
i stihovi o smrti

Koji su se na tebi grijali
koje sam mogao na tebi ispitati
s pogledom na tebe
idući u tvoju trošnu ložnicu
ispisani na tvojoj načetoj puti
potražiti ih u tvojim
gorućim usnama

I sad mi se postavlja pitanje:
što ostaje od poezije
kad se rastane od one
koja me na nju silila

Istog časa kad si otišla
pokušavao sam spasiti
pokušavao sam ispraviti
pokušavao zalijepiti
ali udarci udarci�
kroz koje najprije voda
pa niska večer
pa �trava prerasla�
i na koncu
zvučni znak
zračni znak očajanja

To sve sabrati
i spaliti za sobom
na prijevaru
na izdaju
pokorenu zemlju ljubavnika

Arsen Dedic

[PersonaGrata]

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Napisati, na primer: "Noć je posuta zvezdama,
trepere plave negde u daljini...osvetljavaju mi put do nje"
Noćni vetar tiho svira nebom.
Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Voleo sam je, a ponekad je i ona mene volela.
U noćima poput ove, držao sam je u naručju.
Koliko puta je ljubih ispod beskrajnog neba.
Volela me je, a ponekad i ja sam nju voleo.
Kako da ne volim njene krupne snene oči?
Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Misliti da je nemam. Osećati da sam je izgubio.
Slušati noć beskrajnu, još mnogo dužu bez nje.
I stih pada na dušu kao inje na travu.
Noć raspušta zvezde a ona nije uz mene.
To je sve. U daljini neko peva.
Moja duša je tužna što ju je izgubila.
Ista noć u crno oblači sva stabla,
al su samo na prvi pogled sva ista.
Ni mi, koji smo nekad bili, nismo više isti.
Više je ne volim, zaista,
ali koliko sam je samo voleo!
Moj glas je tražio vetar da takne njeno uho.
Drugome. Pripašće drugome. Kao što je nekad pripadala
mojim poljupcima.
Njen glas, njeno telo. Njene sanjalačke oči.
Više je ne volim, zaista, a možda je ipak volim...
Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug.
Jer sam je u noćima poput ove držao u naručju
Duša je moja i dalje nesretna što ju je izgubila.
Mada je ovo posljednji bol koju mi zadaje
i poslednja pesma koju za nju pišem.

Pablo Neruda

[Cokolada]

Ceznem da ti kazem najdublje reci koje ti imam reci,ali se ne usudjujem,
strahujuci da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u sali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
Ceznem da ti kazem najvernije reci koje ti imam reci;
ali se ne usudjujem,
strahujuci da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblacim u neistinu,
i govorim suprotno onome sto mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
Ceznem da upotrebim najdragocenije reci sto imam za te,
ali se ne usudjujem,
strahujuci da mi se nece vratiti istom merom.
Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom surovoscu.
Zadajem ti bol,bojeci se da neces nikada saznati sta je bol.
Ceznem da sedim nemo pored tebe;
ali se ne usudjujem jer bi mi inace srce iskocilo na usta!
Zato brbljam i caskam olako i zatrpavam svoje srce recima.
Grubo uzimam svoj bol,strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
Ceznem da te ostavim zauvek;
ali se ne usudjujem,
strahujuci da bi mogla otkriti moj kukavicluk.
Zato ponosito dizem glavu i dolazim veseo u tvoje drustvo.
Neprekidne strele iz tvojih ociju cine da je moj bol vecito svez...

Rabindranat Tagore

[zrNce]

Ja sam vulkan a ti si mračna noć
u kojoj hoću da izgorim.

Treba da si duboki morski talas
oko moje stenovite obale.

Za mene ćeš biti uvek dragoceno biće,
koje se nalazi pored mojih nogu.

Treba da pritisneš svoje grudi na moje,
da mi se nežno približiš
i da mi prošapćeš reč iz dubine srca.

I kada bure dođu, kada nas strasti obuzmu,
kada se naša srca uzbude -
tada moramo jedno drugo da umirimo od pravih
strahota, da se zagrlimo u ludoj radosti!

Ja sam vulkan, a ti tamna noć
u kojoj hoću da izgorim.

Ako mi dođeš jedne tvoje sentimentalne plave večeri,
kasnije taj naš podivljali dan
(jedan dan mladih uzbuđenja)
ako mi dođeš u taj čas
(ah, među nebeskoplavim radostima
nalazi se jedna mlada besna olujna strast!)
ako dođeš čista i nevina i prirodno otkriješ se
kao žena,
tada treba da zagledaš moje oči i moje ruke i da zadrhćeš
kao zategnuto uže na moj dodir -
treba da razumeš da se nalazimo samo ti i ja
i jedan jedini duboki tren
i da je sve drugo samo pena na uzburkanoj vodi.

Artur Lundkvist

[zrNce]

Sve Te Vodilo K Meni

Sve te vodilo k meni, iz daljine iz mraka,
sve te vodilo k meni vec od prvih koraka.
Mada nista nisi rekla ja sam znao, ja sam znao
iz tih kretnji porijekla sve je isto, sve je "kao".

Sve te vodilo k meni, sve sto rode samoce,
mala primorska mjesta, isti pisci i ploce.
Kad te baci kao ladju nocni val do moga praga,
nije bilo tesko znati da mi moras biti draga,
da mi moras biti draga...

Sve te vodilo k meni; tvoje oci i usta,
tvoje ljubavi mrtve, moja losa iskustva.
Mi smo bili na pocetku istim vinom opijeni,
i kad si isla krivim putem, sve te vodilo k meni.

Sve te vodilo k meni...

Mi smo bili na pocetku istim vinom opijeni
i kad si isla krivim putem, sve te vodilo k meni.

Arsen Dedic