Istorija bureka
Ime:
Burek verovatno potiče iz turske kuhinje. Burek je turska reč za ovo slojevito jelo od testa, ali takođe i za ostala jela od testa. Samo u turskom jeziku reč burek ima tako široko značenje. U svim ostalim jezicima u kojima je pozajmljena, reč se odnosi samo na neke vrste peciva.
Ime može dolaziti od turske reči bur (savijati), slično kao i u srpskom, gde reči savijača (od savijati) i gibanica (po jednoj teoriji nastalo od gibati, iako drugi smatraju da je koren reč iz egipatskog arapskog ’giban’, što znači sir) takođe opisuju određeno slojevito jelo od testa, ili možda od persijske reči būrek. Burek (turski burek albanski byrek, grčki μπουρέκι ili μπουρεκάκι, hebrejski בורקס) je predjelo ili slatka pita ili pecivo koje se može pronaći u mnogim zemljama koje su nekad bile u sastavu Otomanskog carstva. Pravi se od lisnatog testa ili kiselog testa, i uglavnom se puni sa sirom (najčešće feta), mlevenim mesom ili povrćem (najčešće spanać).
Burek (bivša Jugoslavija)
U bivšoj Jugoslaviji reč burek nije nigde korišćena kao hiperonim (kao na primer pita, kolač), kao u turskom jeziku. Burek ima dve realizacije: jednu u Srbiji, a drugu u Bosni i Hercegovini (od strane sva tri naroda - Bošnjaka, Srba i Hrvata). Oba jela se takođe prave i u Hrvatskoj i Sloveniji, gde su ih uveli uglavnom albanski i bosanski pekari počevši od 1960ih.
Burek je u redovnoj ponudi svih pekara i obično se jede kao "brza hrana". Pošto je burek teška i masna hrana, često se konzumira sa jogurtom. Osim u pekarama, burek se prodaju u specijalizovanim prodavnicama zvanim buregdžinice (na srpskohrvatskom) ili burekdžilnicama (na makedonskom) koje prodaju isključivo burek (ili pite) i jogurt. Ove buregdžinice su zapravo samo vrsta pekara koje su postojale pre početka 18. veka. One su vrlo česte u Bosni i Hercegovini i poprilično česte u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. U Beogradu nije bilo buregdžinica do početka 1990-tih pošto je burek od početka prodavan u svakoj pekari u širem smislu.
Srpski (okrugli) burek
U Srbiji se reč burek odnosi na specijalno jelo od testa. Kore se prave od testa i bacaju se kroz vazduh, da bi se razvukle. Tradicionalne ispune su prženo mleveno meso ili sir. Prazan burek se takođe tradicionalno pravi. Dodatne varijante uključuju nadev od jabuka, višanja, pečurki i moderne varijante pica bureka.
Recept za moderni okrugli burek je razvijen u Nišu, gde ga je 1498. predstavio čuveni turski pekar Mehmed Oglu iz Istambula.
Srpski burek je postao popularan u Hrvatskoj i Sloveniji u drugoj polovini 20. veka. Prvi burek u Zagrebu su napravili poznati albanski pekari pored glavne želeničke stanice (Kolodvora) nakon Drugog svetskog rata. I ovde je ovo jelo poznato prosto kao burek.
Svake godine se u Nišu održava takmičenje bureka (Buregdžijada). 2005. je napravljen burek od 100 kg, sa prečnikom od 2 m i smatra se najvećim burekom ikada napravljenim.
Bosanski (umotani) burek
U Bosni i Hercegovini reč burek se odnosi samo na drugu vrstu jela od testa i samo kada je napunjeno mesom. Tanke kore se napune i zatim se umotaju. Isto jelo sa sirom se naziva sirnica, jelo sa spanaćem i sirom je zeljanica, jelo sa krompirom je krompiruša, a sve one se nazivaju pite. Ova vrsta jela je vrlo popularna u Hrvatskoj, gde su je uveli Bosanski Hrvati. U srpske gradove bosansko jelo je uvedeno preko izbeglica iz građanskog rata tokom 1990ih i ono se često naziva sarajevska pita ili bosanska pita. Neka slična jela, iako su donekle šira i sa tanjim korama se nazivaju savijače ili prosto pita u Srbiji. Međutim, ova jela se uglavnom prave u domaćinstvima i tradicionalno se ne nude u pekarama.
U Bosni je burek jelo punjeno samo sa mesom. Postoji jezička težnja u Hrvatskoj da se koristi reč burek samo za jelo sa sirom. U Srbiji, uvek se mora reći burek + nadev (sa mesom, na primer).
Birek (Albanija)
U Albaniji, ovo jelo se naziva "byrek Shqiptar me perime" (albanska pita sa povrćem), ali se takođe često izgovara kao burek, posebno među Albancima u Sjedinjenim Državama, iseljenicima sa Kosova i Metohije. Oblik burek je pozajmljenica iz srpskog jezika koju su posuduli Albanci sa Kosmeta.
Većina od pita koje naprave albanski kuvari nisu slatke; u stvari, nadevi pita su skoro uvek slani. Zato parče takve pite može dobro da posluži kao glavno jelo u obroku.
Izvor: wikipedia
Citat
.
Kunic kaže:
)
... sad moram u pekaru na jedan ladan 
saopštim poglavici vrlo ozbiljno da će on to da radi, garant to muškarcima bolje ide, malo se zacenimo od smeha, on kaže - pa aj' nema veze, pokušaću (
odavde sam pokupila njen recept i fercera 
