Sportske zanimljivosti

[DarkRed]

Atletičar bez nogu može na OI

Oskar Pistorijus moći će da trči na Olimpijskim igrama u Pekingu.

Južnoafričkom paraatletičaru (21), kome su amputirane obe noge do kolena još u detinjstvu, pa trči na protezama, omogućeno je da učestvuje u sprinterskim disciplinama na OI, jer je Međunarodni sportski sud u Lozani prihvatio njegovu žalbu na odluku Međunarodne atletske federacije, koja mu je branila da se takmiči sa zdravima zbog prednosti koje mu daju proteze.

Obzirom da je proces dugo trajao, Pistorijus je izgubio dosta vremena u pripremi za OI i postizanje olimpijskih normi. Sada bi najlakše mogao da dostigne normu u svojoj osnovnoj disciplini, na 400 metara. Čak i da to ne uspe, velika je verovatnoća da će biti član južnoafričke štafete 4x400.

"Borim se sa osmehom. Ostvario sam san. Čak iako ne budem trčao u Pekingu, trčaću u Londonu za četiri godine", sijao je Pistorijus od sreće po donošenju odluke u njegovu korist.

Pistorijus je paraolimpijski svetski rekorder na 100, 200 i 400 metara, koje pretrči za 46,56, a za olimpijsku normu moraće da bude sekund brži.

(MONDO)

[DarkRed]

Vidić: Žao mi je Džajića

Reprezentativac Srbije Nemanja Vidić svedočio je u ponedeljak pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu u postupku protiv trojice bivših funkcionera Crvene zvezde, Dragana Džajića, Vladimira Cvetkovića i Miloša Marinkovića optuženih za finansijske malverzacije prilikom prodaja igrača.

Vidić je novinarima kratko rekao da mu je žao što je nekadašnji predsednik Zvezde Dragan Džajić u pritvoru, ali da ne može da komentariše sudski proces.

Džajićev advokat Zdenko Tomanović izjavio je da Vidić svojim iskazom potvrdio sve što je izneto u Džajićevoj odbrani. On je istakao i da Vidić, koji je za Zvezdu nastupao od 2000. do 2004. godine, ne potražuje novac od beogradskog kluba ili Džajića.

"Vidić nijednom rečju nije potvrdio sumnje da su prilikom njegovog transfera postojali dupli ugovori", kazao je Tomanović i izrazio očekivanje da će bivši funkcioneri Zvezde do sredine juna biti pušteni iz pritvora.

Džajić i nekadašnji sekretar Zvezde Miloš Marinković osumnjičeni su da su na transferu Vidića u moskovski Spartak protivpravno prisvojili dva miliona evra.

Oni su, kao i nekadašnji generalni sekretar kluba Vladimir Cvetković uhapšeni 5. februara zbog navodnih malverzacija prilikom prodaje Gorana Drulića u Saragosu.

Sud je kasnije istragu proširio i na transfere Vidića u Spartak, Zorana Njeguša u madridski Atletiko i Perice Ognjenovića u madridski Real.

Cvetković i Marinković su od hapšenja u centralnom zatvoru, dok je Džajić 23. aprila prebačen na Vojno-medicinsku akademiju, zbog zdravstvenih problema.

(Beta)

[Arthur Dent]

Selektor Francuske najveći čudak Evra 2008.

Domenek gleda u zvezde i sastavlja tim

Među 16 selektora reprezentacija, koje će u naredne tri nedelje voditi velike bitke u Austriji i Švajcarskoj, samo jedan je pobornik alternativnih metoda u fudbalu. Nije reč o stručnim fudbalskim okvirima, već o upotrebi astrologije i tarota u sastavljanju tima i određivanju taktike, a povrh svega, u planovima selektora Francuske, Rejmonda Domeneka, možda ima i numerologije!

U Francuskoj su poslednjih godina u modi neobične stvari. Ako predsednik zemlje može da se razvede i ubrzo potom oženi supermodelom, zašto onda da fudbalski selektor ne koristi zvezdane karte pri izboru tima? To je doslovno shvatio i Domenek, pa mnogi koji će Evro gledati samo preko TV-a kažu da su zbog njegovih astroloških hirova, precrtani sa spiska igrača.
Poznato je da Domenek, koji je Vodolija sa podznakom u Devici, nikako ne voli Škorpije. Godinama ih je polako eliminisao iz tima i stvarno, pogledom na spisak od 23 igrača, vidi se da među njima nema igrača rođenih u tom zodijačkom znaku.
- Ako na terenu u svom timu imate zajedno Škorpione i Lavove, oni će se sami pobiti, ne treba im protivnik! - čuvena je izreka selektora �petlova�.
U astro doktrini francuskog stručnjaka, ima još bisera. On je Škorpiona Robera Piresa precrtao tvrdeći da mu je konstantno radio iza leđa. Francuskom se nedavno proširila priča da David Trezege ne igra, ne zato što u karti ima loš raspored zvezda, već zato što je prešao crvenu liniju, i umesto loptu u protivnički gol, ubacio se u krevet supruge selektora, što je već loša karma!
Kako god bilo, Domenek se nije usudio da prognozira ko će biti šampion.
Posle Škorpija, kod Domeneka najviše ispaštaju Lavovi, iako ih ima čak pet u timu. Iako tvrdi da natalna karta nije jedini izbor kad pravi tim, Domenek priznaje da uvek konsultuje horoskop.
- Kada imam igrača rođenog u znaku Lava u odbrani, uvek mi je spremljen pištolj! Znam da će kad-tad početi da se pravi važan i da ćemo zbog njegove arogancije primiti gol - kaže Domenek.
Šta su mu skrivile Vage, nije poznato, ali vidljivo je da ni njih neće biti na Evru u dresu �petlova�.

(blic)

E stvarno svašta
znam da je u sportu bilo rasne diskriminacije; da je za pri odabiru reprezentativaca jedan od faktora bio i iz kog kluba dolaze, ali po datumu rodjenja

[alokin74]

Kako je mesto bez rukometnog kluba postalo rasadnik vrsnih sportista

Gajdobra, malo mesto kod Bačke Palanke, više od 20 godina nema rukometnu ekipu, ali ima izvanredne rukometaše. Ovde kažu da je to sportsko i antropološko čudo. Jedan šeret je ispričao da dečaci ovde biraju da li će biti doktori nauka ili rukometaši. U španskim ligašima igra šest momaka iz Gajdobre, sela koje ima jedva dve i po hiljade stanovnika, potomaka hercegovačkih kolonista, a na univerzitetima predaje dvadesetak profesora iz Gajdobre.

Prvi reprezentativni rukometni gastarbajter iz ovog sela bio je Spaso Janjić koji kaže da bi Gajdobra danas u rukometu pobedila Beograd. �Ne bi trebalo da se mi prsimo protiv prestonice, pa makar i bili bolji�, veli ugledni kafanski pripovedač Novica Miskin.
Anđelko Kašiković, Adam Bjelica i Spasoje Janjić pokrenuli su ideju i kažu da će istrajati da do te utakmice dođe. Bio bi to veliki spektakl.
- Za otkrivanje rukometnih talenata u Gajdobri najzaslužniji je lovac na talente Anđelko Kašiković, nastavnik u osnovnoj školi koji je i mene preporučio tadašnjem treneru Hercegovca iz Gajdobre, evo, ovom ovde Adamu Bjelici od koga sam naučio rukometnu azbuku. Kale je slao dečake u današnji Tarket gde su postajali asovi - kaže Spaso Janjić, prvi državni reprezentativac iz ovog sela hercegovačkih kolonista, a danas vlasnik najpopularnijeg kafića u Gajdobri koji se zove �Janje�. Tu se raspreda o sportskim uspomenama.
Danas u najboljim španskim klubovima igraju momci iz Gajdobre: Dragan Sudžum, Jovan Kuzman, Rajko Prodanović, Vukašin Stojanović, Dobrivoje Marković i Tihomir Doder, dok su Obrad Ivezić i Mirko Stojanović u Rumuniji. Osim Sudžuma koji je nešto stariji, svi ovi momci su 1986. godište. U domaćim prvoligašima igrali su ili igraju Aleksandar Janjić i braća Kurteši. U reprezentaciji Srbije igraju Gajdobrani Prodanović i Marković, a za BiH Vukašin Stojanović, sve dečaci koji su odrasli u istoj ulici.
Ovde se još pripoveda o starom zavičaju, otkriva na koga je �vrijedan� ovaj ili onaj sportista.

�U ruke je, boga mi, na Janjiće, taki mu je i đed bio�, kaže Mirko Zubac. Kada je u pitanju rukomet, Spaso Janjić tvrdi da je reč o gajdobranskom sportskom čudu jer nije poznato da je jedno tako malo mesto negde u svetu dalo toliko sjanih rukometaša. � To su predispozicije za ovaj sport snage i brzine, a zatim selekcija i stručan rad od Kašikovića u osnovnoj školi do trenera Tarketa koji su preuzimali u svoje redove dečake iz Gajdobre. Janjić je osamdesetih godina iz Hercegovca otišao u Crvenku, zatim je igrao u Bundes ligi, pa u Jugoviću iz Kaća, a karijeru je završio u današnjem Tarketu. Borka Stojanović, Bosanka udata za Hercegovca, ponosna majka rukometnog internacionalca Vukašina Stojanovića, takođe misli da je reč o genetskoj predisponiranosti. �Eto, ja nisam Hercegovka, ali priznajem da oni imaju nešto u svojoj biologiji za ovaj borbeni sport.� Janjić objašnjava magičnu privlačnost rukometne igre i veli da �nema ništa na svetu lepše od leta u skok šutu kad utekneš odbrani i nađeš se sa golmanom oči u oči�. I dodaje: �Pa još ako je s krilne pozicije, milina jedna!� Na pitanje šta je najvažnije za rukometaša, Janjić kaže: �Najvažniji je materijal, jak zglob, lakat, rameni i trbušni mišići, a posle je sve lako.�
�Sve mi je to poznato i jako drago, ali jedina je istina da smo mi voleli taj sport i da smo krvavo radili da bi zarađivali taj hleb sa sedam kora, sve drugo su bajke�, rekao je u telefonskom razgovoru mladi rukometni pečalbar i reprezentativac Rajko Prodanović, koji je sada igrač Antekjere, istoimenog grada kod Malage.

Svi igrači leva krila
Zanimljivo je da svih šest igrača koji su ponikli u Gajdobri, a danas su sportski pečalbari u Španiji igra ne mestu levog krila. Spaso Janjić kaže da to podrazumeva baš sve �i snagu i brzinu i tehniku i hrabrost�.
- Velika je šteta što je ugašen Hercegovac i što se stalo sa izgradnjom sportske hale - kaže bivši učitelj gajdobranskih rukometaša Adam Bjelica koji smatra da bi se isplatilo Tarketu da otvori svoju školu u Gajdobri, ali i bilo kome drugom sportskom stručnjaku ili imućnijem čoveku. �Momci koji su predodređeni za sport, posebno rukomet, brend su ovoga mesta koji bi mu mogao doneti mnogo više od slave, iako je za ovaj mentalitet slava još uvek najvažnija�, kaže Bjelica.

Na megdan Beogradu i Novom Sadu
Spaso Janjić je odigrao 38 utakmica za reprezentacije Jugoslavije i SCG i kaže da mu je neostvarena želja da igra u tandemu sa klupskim drugom iz Crvenke Radisavom Pavićevićem. �Uvek su nas u reprezentaciji razdvajali, jer je neko to hteo da se ne pokažemo u punom igračkom sjaju.�
- Teško je selu da se nosi sa gradom, ali ja tvrdim da bi Gajdobra pobedila Beograd ili Novi Sad. Ako hoće, neka izvole - izaziva Janjić.

Selo kolonista
Gajdobra ima oko 2.500 stanovnika i naseljena je posle Drugog svetskog rata kolonistima iz hercegovačkih opština Bileća, Nevesinje, Trebinje, Gacko i Mostar. Nekada je bila čuvena po krompiru, a danas po velikom broju školovanih ljudi među kojima je i oko 20 aktivnih profesora univerziteta. U Gajdobri i staro i mlado govori ijekavicu sa malo arhaičnim istočnohercegovačkim narečjem, koja se uči od kolevke i kažu da je �konzervirana� i time �čistija� od današnjeg govora u starom zavičaju.

"Blic", 28.11.2008. godine

[egzotic]

danas je pocelo swjetsko prwenstwo u Atletici u Berlinu

[Morpheus]

22. oktobar 2009. | 11:12 | Izvor: B92
Piksiju opet poništen gol s centra
Trener Nagoje Dragan Stojković Piksi postigao je pogodak sa pola terena na utakmici sa Jokohamom, ali je zbog toga dobio crveni karton.


Stojkovićev Grampus je poražen u 29. kolu na gostovanju F-Marinosima rezultatom 2:1, a trener Nagoje je u 85. minutu iskoristio prekid zbog povrede jednog domaćeg fudbalera i loptu koja je stigla do klupe, preciznim udarcem sa pola terena poslao u gol Jokohame. Sudija nije imao razumevanja za potez legende Grampusa, pa je ostatak meča Stojković posmatrao sa tribina.

U trenutku Stojkovićevog "gola", rezultat je bio 1:1, a četiri minuta nakon isključenja, Kenta Kano je postigao pobedonosni pogodak za Jokohamu.



Posle 29 odigranih kola, Nagoja zauzima devetu poziciju u Džej-Ligi sa 41 osvojenim bodom. Prvo mesto zauzima ekipa Kavasaki Frontale sa 52 boda, dok Kašima Antlersi imaju bod manje, a trećeplasirana Gamba Osaka 50 poena.

U međuvremenu, Nagoja je praktično eliminisana u polufinalu Lige šampiona Azije, pošto je u prvom susretu sa Al-Itihadom poražena na gostovanju sa 6:2.

Stojkovićeva ekipa je od sedmog minuta igrala sa igračem manje pošto je Akira Takeuči isključen zbog faula koji je napravio kao poslednji igrač odbrane.

U vreme kada je nastupao za Crvenu zvezdu Stojković je na 82. večitom derbiju, trećeg aprila 1988, postigao gol sa centra, ali je on poništen, jer je sudija procenio da se u ofsajdu nalazio Bora Cvetković.



Taj meč završen je rezultatom 1:1.

[Arthur Dent]

PETA tuži Đinobilija?

Ponedeljak, 2. novembar 2009. 20:30

Beka San Antonio Sparsa, Emanuela Đinobilija, očekuje tužba Udruženja za etički tretman životinja (PETA), ako slepi miš kojeg je "nokautirao" tokom subotnje utakmice sa Sakramentom nije preživeo.

Mada je meč odigran u Noći veštica, svi u taboru Sparsa tvrde da se slepi miš slučajno zatekao u dvorani.

"Nisam želeo da ga ubijem. Mislim da je bio živ i da sam ga samo onesvestio. Pomerao se kad sam ga podigao sa parketa", izjavio je Argentinac.

Ako se ispostavi da je životinja preminula, postoje indicije da će PETA pokrenuti tužbu protiv igrača, ali i kluba.

Đinobili nije želeo da komentariše te navode, već je u šali rekao da sada zna čime će se baviti kada ode u košarkašku penziju.

"Imam 32 godine i uskoro završavam karijeru. Ako nekome treba istrebljivač, neka mi se javi".

(MONDO)

Interesantno. Manje bi se prasine diglo, da je polomio drugog NBA igraca.

[love hunter]

Evo kako to rade devojčice.

Ekipu "Vučica" iz Novog Meksika niko ne sme da napadne na terenu jer one u svojim redovima imaju Elizabet Lambert, nezvanično najgrublju fudbalerku na svetu.

Lambertova je poznata po veoma bezobraznim startovima nad protivnicama, a ponekad joj ni crveni karton nije dovoljan da se obuzda. U poslednjoj utakmici protiv američke ekipe BYU napravila je toliko prekršaja da bi u Evropi verovatno bila suspendovana na duže, međutim, ono što je najinteresantnije je da sudija na toj utakmici, koju su Vučice dobile 1:0 nije video nijedan start Lambertove! Ili možda nije smeo da vidi?

Blic

[AdrijanKronauer]

Evo još malo veselih deFojčica.

[Lilith_021]

Kačket, bermude i auto-golovi

Možda se stvarno previše tekstova bavi nostalgijom � onom za koju ima osnova ili onom koju proizvodimo tek kao puku potrebu da se prisećanjem vratimo u nepovratno. Ishodište svih nostalgičnih putešestvija uglavnom je isto � prosečna porodica u SFRJ tokom sedamdesetih ili osamdesetih godina prošlog stoleća. E, ta "osnovna ćelija društva", kako su je nazivali profesori sociologije na ubedljivo najdosadnijim predavanjima, bila je, u to doba, gotovo nezamisliva bez rashladnog uređaja čiji je brend bio obeležen sa samo četiri slova � Obod. Sa Cetinja, naravno.

Nepoderivi frižideri i zamrzivači, napravljeni da prežive udar nuklearne bombe, bili su poznati i po ogromnom kontrastu � njihovu sposobnost hlađenja ne bi mogao da ospori ni Eskim ovisan o smrzavanju, dok su cevi sa zadnje strane pravile toplotu dostojnu omanje furune.

U moj dom se jedan primerak tog tehničkog aparata pravljenog po JUS-u uselio davno - ima tome tridesetak i više godina. Gledan frontalno- braon boje, a sa strane sasvim beo. Toliko beo da me je podsećao na ogromno parče papira koje neodoljivo mami da se na njemu nešto nacrta. Teškom mukom sam uspevao da savladam ogromnu dečju potrebu za šaranjem, ali jednom poroku jednostavno nisam mogao da odolim. Ne znajući šta da uradim sa duplikatom samolepljive sličice, došao sam na ideju da bi baš ta bela površina bila idealna za akciju udomljavanja duplikata. Ćale se nije previše obradovao kada je video šta sam uradio, ali sam uspeo da se izvučem. Pomoglo mi je to što se na sličici nalazio ćaletov veliki ljubimac - golman Partizana, Petar Borota. Dobio sam neku vrstu neizrečenog ausvajsa od ćaleta pa sam mogao da nastavim sa lepljenjem sličica, ali pod uslovom da se pridržavam redosleda. Ako je već Borota prvi, onda za njim dolazi Ivan Golac, pa Đurović, Aca Trifunović... Kada bih nešto zabrljao, ćale bi mi ostavljao mogućnost izbora - ili kazna, ili da mu izdeklamujem "ono njegovo". Ja bih se ukopao u stavu mirno, i kao iz topa počeo: Petar Borota, Ivan Golac, (zaboravio sam čovekovo ime) Đurović, Aca Trifunović, Nenad Stojković, Jusuf Hatunić, Ilija Zavišić, Momčilo (ne Moca, nego po krštenom imenu) Vukotić, Slobodan Santrač, Dževad Prekazi i Nikica Klinčarski.

Opasna generacija sa fenomenalnim trenerom, Mladinićem. Prva velika utakmica koju sam gledao uživo bila je ona kada je ta ekipa overila titulu šampiona. Imao sam šest godina, i ćale je nekako uspeo da me uvuče unutar tribina novosadskog gradskog stadiona. Sa oduševljenjem sam gledao u golmana neobične frizure, u karakterističnom dugačkom šortsu, u vreme kada su fuzbaleri nosili gaće, da prostite, pravljene tako da izazovu ogroman razdeljak na njihovim testisima, koliko su bile tesne i visoko podignute. Borota je neprestano gestikulisao, dobacivao, vikao, nervirao se, hodao napred-nazad, poigravao se sa loptom kada bi je dobio... Sećam se ćaletovog zadivljenog pogleda i neizmernog poštovanja kojeg je gajio prema tom sasvim netipičnom fudbaleru. Opraštao mu je ludosti poput one na utakmici u Drezdenu, gde je spustio loptu na peterac tako da je protivnički fudbaler bez problema ubacio u prazan gol. Onu brljotinu na večitom derbiju podneo je mnogo teže - jedno je kada vam gol na taj način učačka neki tamo nemački tim, ali nešto sasvim drugo je kada to uradi Miloš Šestić, u utakmici svih utakmica, za koju se živelo cele godine. Samo je Petar Borota imao takvu harizmu da su navijači bili u stanju da mu oproste neke stvari koje bi druge golmane ili fudbalere trajno obeležile. O mnogobrojnim Borotinim potezima pričalo se sa dozom neverice, čuđenja, divljenja, zaprepašćenosti, ali i neizbežnog smeha. Bio je Pera debelo ispred svoga vremena, šoumen u pravom smislu te reči, ali i vrhunski golman tokom najvećeg dela svoje karijere (ili obična "rupa" kada mu nije išlo). Odlično pamtim ćaletov grohotan smeh kada je, zajedno sa nekim svojim prijateljima, prepričavao čuvenu anegdotu sa kačketom (za koju nisam sigurna da li se stvarno dogodila ili je samo urbani mit). Borota je, navodno, odbranio penal, ali mu je prilikom intervencije sa glave odleteo kačket, pa je on mrtav hladan po njega ušetao u gol sa sve dragocenom loptom, postigavši na taj način jedan od najbizarnijih auto-golova u istoriji fudbala. Kada je obrisao suze izazvane smehom, ćale je povukao jedan dim, pogladio brkove i izrekao rečenicu koja je tako specifična baš za Borotu: "On je golman koji brani ono što niko drugi ne može, ali i prima golove koje niko drugi ne bi primio".

Nije slučajno što su navijači Čelsija brzo u Boroti prepoznali neponovljivog golmana. Neverovatno požrtvovan na terenu, hrabar, beskompromisan, sklon nepredvidivim potezima, uživao je ogromno poverenje i naklonost najzagriženijih fanova engleskog tima, koji je u to vreme bio drugoligaš. Borotine partije nisu ostale neprimećene i on se u istoriju kluba upisao dobivši nagradu za najboljeg igrača godine. Bilo je to u sezoni 1980/1981. Bez obzira što je to bilo pre skoro trideset godina, nenadmašni čuvari tradicije, Englezi, na primeren su način reagovali na vest da je Petar Borota preminuo 12. februara 2010. godine. Pre utakmice Čelsi � Kardif stadionom londonskog tima odjekivao je jednominutni aplauz u čast nekadašnjeg golmana.

Kao i svaki čovek, i Borota je imao svoje slabosti. Neke su bile i prevelike, pa se po prestanku njegove fudbalske karijere moglo čuti štošta. Generalno uzev, sve se to da svesti na prilično jednostavnu konstataciju � Petar Borota, bog mu dao rajsko naselje, imao je vrlo neobičan pristup umetničkim delima. Sklonost ka umetnosti pokazao je još dok je igrao fudbal - imao je jednu samostalnu izložbu, kao slikar amater. Kasnije se ta strast otela kontroli, pa je bio umešan i u neke rabote koje bi se ponajpre mogle nazvati krađom umetničkih slika. Da ne zaboravimo i freske.

Obod frižider i dalje radi, verovali ili ne. Crkne mu tu i tamo sijalica, ali to nije ništa - svoju osnovnu funkciju obavlja besprekorno. Sličice na njemu su izbledele, na nekima više ne mogu da se prepoznaju ni likovi fudbalera. Kada sam čuo da je umro Pera, mahinalno sam otišao do frižidera i jedno vreme gledao u minijaturnu fotografiju fudbalera razbarušene kose. Znam da sam poželeo da odem do dnevne sobe i tužnu vest podelim sa ćaletom, ali je i to od pre tri godine nemoguće. Da je živ, znam tačno kako bi reagovao � izvadio bi cigaretu iz usta, prešao rukom preko glave i nešto gadno opsovao. Bio je to njegov način da iskaže tugu. Zbog Borote bi sigurno opsovao nešto veliko. I strašno.

e-novine

[Morpheus]

Prošle nedelje na meču argentinske lige između Gimnasije La Plate i Boke Juniors postignut je gol na zaista nesvakidašnji način. Takav pogodak verovatno nikada do sada, a ni ubuduće neće biti viđen. Nakon što se lopta odbila od jednog odbrambenog fudbalera Boke, Sebastijan Romero i Marko Peres su u isto vreme izveli �makazice� i postigli gol. Sa snimka se teško može utvrditi ko je zapravo strelac, ali su obojica zaslužni što je gol bio toliko efektan i atraktivan. Taj gol bio je i odlučujući jer je Gimnasija pobedila Boku sa 1:0.

[AdrijanKronauer]

Korejka osvojila svih 14 svetskih vrhova


Popevši se na Anapurnu, Južnokorejka Oh Eun-sun upisala se danas u istoriju kao prva žena koja je osvojila svih 14 najviših planinskih vrhova na svetu, javlja agencija AP.


Kraljica visina: Oh Eun-sun

Podvig 44-godišnje alpinistkinje prenosila je u direktnom prenosu južnokorejska televizija KBS.

Uspevši se četvoronoške na vrh Anapurna na 8.091 metara nadmorske visine, Oh je zabola južnokorejsku zastavu, mahnula, a zatim briznula u plač vičući "Pobeda!"

Ona je pobedila Špankinju Edurne Pasaban koja se s njom takmičila u osvajanju svih 14 najviših vrhova sveta. Pasabanovoj je ostalo da osvoji još i 8.027 metara visok vrh Šiša Pangma.

Ohovoj je trebalo 13 sati da stigne do vrha Anapurna.

Svi vrhovi viši od 8.000 metara nalaze se na Himalajima i Karakorumu i to u četiri zemlje: Nepalu, Pakistanu, Kini i Indiji.

27. april 2010. Tanjug
__________________

Svaka/i joj dala/o.

[CHichaGlisha]

Extreme Sports



________________________________________

Uživam gledajući ove vratolomije, a naročito ako su u pitanju ovak'i neJked _genijalci_ manijaci



Nacked downhill in Valdrome










___________________________________

I... malo atmosVere.. sa odećAma

[AdrijanKronauer]

Style : Pussy with shoes !

[CHichaGlisha]

Style : Pussy with shoes !

ljisico vid'o si da sam ga "izdvojila" ....
dŽaba mu (gola) damu.. tu mora da chuchne k'o strinKa