Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 28

Tema: Macke

  1. #1

    Macke

    Kada su pre 70 miliona godina dinosaurusi izumrli, ostavili su otvoren ekološki
    prostor koji je razvojem raznih vrsta sisara bio popunjen tokom sledecih milenijuma. Kada kažemo da su prvi sisari živeli već u zlatno doba dinosaurusa moramo napomenuti da su oni tada bili tek na početku svoje evolucije kao i da su rastom bili veoma mali. "Samo" 10 miliona godina kasnije, u doba Paleocena, šume su nastanjivali Miacidae, grupa znatno većih sisara mesojeda [Carnivora], koja predstavlja zajedničke pretke Caneidae [familije pasa] i Felidae [familije mačaka].


    *Macis, grafička rekonstrukcija skeleta*


    Prilagođavanjem na različita podneblja i uslove života u narednih nekoliko miliona godina Miacidae su se podelili na bezbroj grupa i podgrupa. Jedan od naslednika je Dinictis koji važi kao predak familije Felidae kojoj pripadaju sve mačke koje danas žive.


    *Dinictis, rekonstrukcija spoljašnjeg izgleda*


    Jedan od najimpozantnijih predstavnika velikih mačaka, koji je živeo u periodu od pre 3 miliona godina pa sve do kraja poslednjeg ledenog doba bio je Smilodon.


    *Smilodon, lobanja*


    ...ovako je Smilodon mogao da izgleda


    Ipak, znatno manji pripadnici ove velike familije felidae našli su sebi prostor za život i pored svojih velikih i dominantnih rođaka. Najstariji nalazi iz istog doba potvrđuju egzistenciju predaka naše današnje domaće mačke. Upravo iz te grupe manjih felidae razvile su se, ne samo 28 grupa malih mačaka [Felis] kao što su divlja mačka, ocelot, puma, luks itd, već i red velikih mačaka [Pantera] koje danas žive, u koje spadaju lav, tigar, gepard, leopard i jaguar.
    Direktan predak naše domaće mačke jeste divlja mačka, ali i nje ima više vrsta. Tu spadaju stepna mačka Felis ornata, evropska divlja mačka Felis silvestris i afrička divlja mačka Felis libyca zvana Falb mačka.


    *Felis ornata*


    *Felis silvestris*


    *Felis libyca*


    Falb mačka je prva bila pripitomljena, ali je naša domaća mačka nastala tek njenim mešanjem sa evropskom divljom mačkom, tokom perioda kada je ona svoj životni prostor raširila i po Evropi. Na drugim prostorima falb mačka se sigurno mešala i sa lolkalnim divljom rasama, što je značajno doprinelo varijaciji njenog izgleda i pre nego što je čovek počeo sa selektivnim odgojem.
    Poruku je izmenio Bombica, 02.04.2009 u 15:12 Razlog: naslov

  2. #2

    Mačke

    Ailurofobijaje strah od mačaka. Od ovog psihičkog poremećaja patili su Julije Cezar, Henri Drugi, Čarls IX kao i Napoleon Bonaparta.

    Pre 4 hiljade godina, u starom Egiptu, mačka je smatrana svetom životinjom. Smrtna kazna je sledila svakome ko bi ubio mačku. Članovi porodice u kojoj bi mačka uginula sekli bi svoje obrve kao znak žalosti.

    Neverovatna činjenica je da je 1888. godine u gradu Beni Hasanu pronađeno 300 hiljada mumificiranih mačaka. Njihovi ostaci su bili prodati za 18.43 dolara po toni i brodom preneseni u Englesku gde su korišćeni kao đubrivo.

    Manje je poznato da je Isak Njutn pored svog životnog dela [Zakon gravitacije] izumeo i pokretna vratanca za mačke kako bi olakšao život svojim brojnim mačkama.

    Pisac Ernest Hemingvej je izvesno vreme imao čak 30 mačaka u svojoj kući u Havani.

    Vinston Čerčil je važio za velikog ljubitelja mačaka. Njegov mačak Džok koga je vlasnik zvao svojim ličnim pomoćnikom bio je pored Vinstona i na njegovoj samrtnoj postelji.

    Jedan od najstarijih zakona o zaštiti mačaka doneo je saksonski kralj Henri I. On je odredio da svako ko ubije mačku mora platiti kaznu u iznosu od 60 korpi kukuruza.
    neunistiva zlojebaba!

  3. #3

    Odgovor: Mačeće zanimljivosti

    Kada je mače još sasvim malo nikako ga nemoj te podizati za kožu na vratu. Samo majka mačka može to raditi a da ne povredi mače.

    Supstance iz kore pomorandže i limuna smetaju mački što možete iskoristiti kao efikasan način da svog ljubimca odučite od grebanja određenog komada nameštaja ili obuće.

    Naučno je dokazano da milovanje mačke može sniziti povišeni krvni pritisak.

    Mada zaslužuje da bude obrađeno kao zaseban tekst, ovoga puta ćemo samo pomenuti ovaj još uvek nedovoljno istraženi fenomen. Iako se mačke smatraju manje odanim i vezanim za svog vlasnika i dom nego što je to slučaj sa psima, neverovatni slučajevi tzv. psihološkog praćenja vlasnika na ogromnim razdaljinama govori suprotno. Dokumentovani slučajevi da su životinje prelazile i po više hiljada kilometara [nepoznatog terena] i uspešno pronalazile vlasnike upućuju na postojanje nekog `čula` za koje nauka još uvek nema objašnjenje. Na nekim od najvećih svetskih univerziteta poslednjih godina se vrše ispitivanja koja pokušavaju da utvrde da li mačke i psi imaju sposobnost da telepatski `komuniciraju` sa čovekom i drugim životinjama. Za sada je potvrđeno da je učestalost `pogađanja` nekih zadataka u laboratorijskim uslovima osetno veća od slučajnosti.
    neunistiva zlojebaba!

  4. #4

    Odgovor: Mačeće zanimljivosti

    Rekli su o mackama...


    Mačka ima devet života tri za igranje, tri za lutanje i tri za preživljavanje.
    Engleska poslovica

    Kad mački nešto narediš, ona prosledi naredbu svom repu.
    Kineska poslovica

    Mačka je ogledalo čovekovog duha, ličnosti i odnosa prema životu, baš kao što je pas ogledalo ljudske fizičke pojave.
    Winifred Carriere

    Svako ko tvrdi da mačka nije u stanju da vam uputi neprijatan pogled ili nikad mačku nije držao ili je potpuno izgubio moć zapažanja.
    Maurice Burton

    Mačke mi se u tolikoj meri uvek motaju oko nožnih članaka da i kod kuće, a i kad izađem, hodam kao da surfujem.
    Blount, Roy Blount mlađi

    Nikada se ne igrajte mačke i miša ako ste miš.
    Don Edis

    Mačka će vas poslušati i doći kad je pozovete ako nema pametnija posla.
    Bil Adler

    Držanje dve mačke košta skoro koliko i držanje jedne ali vlasnik dobija dvostruko više zanimacije.
    Lojd Aleksander

    Mačke pričaju repom.
    Klivlend Amori

    Mačke što zna svako ko je bar malo vremena proveo sa njima imaju ogromno strpljenje za sve nesavršenosti ljudske vrste.
    Klivlend Amori

    Jedan od načina kojim mačke pokazuju da im je sve potaman jeste da dremaju.
    Klivlend Amori

    Ljudi koji mrze mačke osvanuće u svom sledećem životu kao miševi.
    Vera Resnik

    Volim mačke, jer volim svoj dom. Malo pomalo one postaju vidljivi deo njegove duše.
    Žan Kokto

    Kada se uzmu u obzir osobine kao čistoća, osećajnost, strpljenje, ponos i hrabrost koje mačke imaju, koliko nas bi, pitam ja vas, bilo u stanju da postane mačka.
    Meri Fernand

    "Mjau" je melem za srce.
    Stjuart Makmilan

    Hiljadama godina mačke su obožavane kao boginje. One to nikada nisu zaboravile.

    Od svih božjih stvorenja samo jedno ne može biti pokoreno uzicom. To stvorenje je mačka.

    Verujem da su mačke duhovi koji su odlučili da malo proborave na zemlji. Siguran sam da bi one mogle da hodaju po oblacima, a da ne propadnu.
    Žil Vern

    Ako možete tačno da nabrojite koliko ste mačaka imali, znači da ih niste imali dovoljno.

    Mačke savršeno znaju kako se mi osećamo, ali im to baš i nije zanimljiva tema.

    Nikad ne potcenjujte snagu mačjeg predenja!

    U ovakvom svetu koji je uvek pomalo otkačen, mačka se oseća kao kod svoje kuće.
    Roseanne Anderson

    Potreba da stekne i zadrži mesto koje je samo njeno u celom svetu oduvek je najveća pokretačka snaga mačje prirode.
    Paul Annixter

    Kući koja ima mačku ne treba nikakva skulptura za ukras.
    Wesley Bates
    neunistiva zlojebaba!

  5. #5

    Odgovor: Mačeće zanimljivosti

    Mačka koja je doživela najdublju starost prema zaista pouzdanom izvoru bila je jedna tabi ženka po imenu Ma koja je živela 34 godine!

    Najdeblja mačka kastrat po imenu Himi bio je težak 46 funti ili oko 20 kg. (Obim vrata iznosio mu je oko 35 cm, u struku je imao 80-ak cm, a bio je dugačak oko 95 cm).

    Najmanja poznata mačka bila je persijaner (himalajac) po imenu Tinker Toy koja je bila samo oko 6 cm visoka, a dugačka oko 18 cm.

    Titulu najstarije mačke majke nosi mačka Kitty čiji je vlasnik Englez George Johnson, a koja je okotila dva mačeta kad je imala 30 godina. Kitty je uginula uoči svog 32. rođendana, a tokom svog života omacila je ukupno, prema onome što se zna, 218 mačića.

    Mačke predu da izraze zadovoljstvo, ali što je manje poznato, i da izraze strah i bol. Mačke predu dok doje mačiće, ali i kad imaju porođajne trudove.

    Najplodnija mačka, prema zabeleženim podacima je izvesna tigrasta Dusty od Bonhema. Ona je život provela u Teksasu i tokom svog životnog veka omacila 420 mačića.

    Najveće leglo ikad zabeleženo imala je jedna sijamska/burmanska mačka koja je, 1970. godine omacila čak 19 mačića.

    Da je mačka korisna po zdravlje odavno se tvrdilo među samim ljubiteljima, a sada je i naučno dokazano da maženje mačke može čoveku da snizi visok krvni pritisak.

    Kućna mačka je jedina vrsta koja je u stanju da svoj rep, dok hoda, drži uspravno. Divlje mačke rep drže ili horizontalno ili ga podvuku između zadnjih nogu.

    Mačke se znoje jedino preko jastučića na šapama. Jeste li primetili da se površina stola za pregled kod veterinara ovlaži kad mačku stavite na sto?

    Najdebljom mačkom na svetu smatra se tigrasta mačka pod imenom Pope, vlasnice Gledice Cooper iz Newporta u Velikoj Britaniji. Pope je, kad je 1984. izmeren, imao 11 godina i preko dvadeset kilograma.

    Titulu mačke koja se popela na najveću visinu još uvek drži četvoromesečno mače Jozefine Aufdenblaten, koje je 1950. pratilo planinare i zajedno sa njima dospelo na vrh Materhorna u Alpima (4 478 m).

    Da su vlasnici mačaka u stanju svašta da učine za svoje ljubimce poznato je, ali je jedna "svadba" na Tajlandu ipak prevazišla sva očekivanja: venčanje mačjeg para obavljeno je po svim propisima, sve sa razmenom burmi, a tvrdi se da je vlasnike "mladenaca" ova velika fešta koštala 28 000 dolara!
    neunistiva zlojebaba!

  6. #6

    Odgovor: Mačeće zanimljivosti



    U Egiptu su mačke bile smatrane svetim životinjama, a kazna za njihovo ubojstvo bila je smrt. Ako bi u nekoj kući mačka uginula prirodnom smrću, svi članovi obitelji morali su ući u punu korotu, kao da je umro neki njihov bliski rođak, čak su morali i obrve obrijati.
    Kad bi neka egipatska mačka uginula, njezino bi truplo bilo balzamirano a njuška prekrivena drvenom skulpturiranom maskom u obliku mačje glave. Neke mačke stavljene su u drvene mrtvačke sanduke izrađene u obliku mačjeg tijela, a neke u pletene mrtvačke košare. Sahranjivane su u ogromnim mačjim grobljima, kojih je broj ponegdje premašivao milijune.
    Boginja mačka zvala se Baste, što je značilo ''Ona iz Basta''. Bast je bio grad u kojem se nalazio glavni hram posvećen mačkama. Svakog proljeća tamo bi se okupilo do pola milijuna hodočasnika da sudjeluju u svetom festivalu posvećenom mačkama. Na svakom od tih festivala bilo bi sahranjeno otprilike 100 000 mumificiranih mačaka u čast mačje boginje-djevice. Kult mačke bio je tako popularan da se održao gotovo 2000 godina. Službeno je zabranjen tek 390. godine pos.Kr., kada je već ionako bio u ozbiljno opadanju. U svojoj zlatnoj eri, dok je bio na vrhuncu popularnosti, ovaj je kult vjerno održavao ogromno poštovanje i ugled što su ga mačke uživale u drevnoj egipatskoj civilizaciji. Do danas su sačuvane brojne prekrasne brončane skulpture mačaka koje nam pokazuju koliko su stari Egipćani znali cijeniti njihov elegantni izgled.


    I JOŠ NESTO...

    Mačke (Felis catus) su među najpopularnijim ljubimcima na svijetu, premda njihovo udomaćivanje još nije toliko poznato kao primjerice udomaćivanje pasa.
    Godine 1888. jedan je egipatski zemljoradnik slučajno naišao na veliku grobnicu s tisućama mumificiranih mačaka i mačića. Ovo otkriće kod Beni Hasana sadržavalo je oko 80 tisuća mačjih tijela, datiranih u razdoblje 1000. - 2000.god.pr.Kr.


    Maska korištena pri sahrani mačke u drevnom Egiptu


    neunistiva zlojebaba!

  7. #7

    Trava za mačke

    Opštepoznata je činjenica da je mačka isključivi mesojed, ali često se može videti slika mačke koja gricka biljke. Nikome ne pada na pamet pomisao da njegova mačka želi da postane vegetarijanac, već da ljubimac misli preventivno, pokušava da spreči neprijatnost koja će u suprotnom sigurno nastati!


    Zapravo, posle svakodnevnog višekratnog umivanja svakog kvadratnog santimetra krzna, velika količina dlaka se zalepi za jezik mačke. Kao lepo vaspitana jedinka, mačka to ne ispljune, već proguta i vremenom se u želucu nakupi pozamašna količina dlaka. Kad se napravi veća grudva od te dlake, ponekad mačka to povrati. Ali unosom dovoljne količine biljne materije te dlake se ne skupljaju u klupka, već pojedinačno ili u malim grupama nastave prirodnim putem ka spoljnjoj sredini, tj. crevima.

    Prema tome, macina trava je vrlo zdrava stvar! Može da se uzgaja jednostavno u kućnim uslovima. Na tržištu je prilično lepa paleta ponude raznih trava od samog semena do već spremljenih posuda sa semenom i održivačem vlage.

    Još nema gotovog mačjeg travnjaka kod nas u prodaji, ali po svetu mladi izdanci mogu i u tom obliku da se kupe.

    Pošto mačka svakako zahteva zeleniš, bolje da ne uči na svojim greškama. Mačka koja izlazi napolje obično ovako uči jer proba sve, ali ponovo se vrati samo ukusnim zalogajima.

    Ljubimci koji žive isključivo u kući, mogu da se nauče šta sme a šta ne sme da se dira. Pretežno je ovo učenje naporno, ali ponekad i uspe.

    Ako mačka nikako ne može da razlikuje otrovne od korisnih biljaka, u kući nikad ne treba gajiti razne vrste paprati, rododendrone, difenbahiju, ciklame, ljubičice i sl. Čak ni na nekim visinama ili skrovitim mestima, jer takvo nedostupno mesto za mačku NE postoji.

    Kao što ni u vazi ne bi trebalo držati đurđevak, lalu, ljubičicu, bukete iz cvećare sa puno zelenog ukrasnog bilja. Na terasi ili prozoru ne bi trebalo uzgajati muškatle, petunije, dan i noć... Mačku ne interesuje samo cveće ili ukrasni deo, već vrlo spretno može da dođe i do vode u vazi u kojoj je nepoželjna aktivna supstanca iz biljke.


    Mačka instiktivno zna da u zelenim biljkama ima ogromna količina hlorofila šta čini dobro za organizam, diže energetsku snagu ćelije kao i daje blagu umirujuće dejstvo. Bez obzira što mačka vrlo poslušno pojede i vitaminsku tableticu, ili posisa tečnu travu iz tube, ona ipak zna da je najbolji izvor - prirodni izvor.

    Ovo je još jedan razlog da pored neizmerne ljubavi prema Vašem ljubimcu napravite malo mesta i za gajenje zelenih biljaka. Jednim potezom napravićete više dobrih dela:

    1. Vaš ljubimac imaće izvor svežeg zeleniša

    2. Vi ćete u kući imati nešto zeleno

    i Vi ste učinili nešto za poboljšanje ekosistema.

    I to sve samo zbog Vaše mačke...

    Životinjsko carstvo
    Klara Ćurčin, DVM
    VA Intervet
    Volim je od štala do neba, od blata do pšenice, toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša, vršidbenu i zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice, tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša ...tu Vojvodinu bogomojačku, i bezbožničku, i ivnsku, belju od jaganjaca, crnju od paljevina, tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku...

  8. #8

    Odgovor: Mačke

    Fiziologija i ponašanje

    Raspoloženje mačke ima skoro podjednak uticaj na veličinu njenih zenica kao i količina svetla. Uznemirena ili uplašena mačka imaće širom otvorene zenice dok će recimo ljuta mačka imati sužene zenice.


    šta mislite da li mu se svidelo buđenje?

    Slušni "aparat" mačke je toliko razvijen da ona može razlikovati dva identična zvučna izvora razmaknuta 0.5m na udaljenosti od čak 20 metara! Uho mačke sastoji se od čak 30 mišića [ljudi imaju 6] koji kontrolišu pokrete spoljnjeg uha i koji ga mogu rotirati za 180 stepeni. Mačka tako može čuti zvuk iz svih pravaca bez pomeranja glave.

    Neobični zvuci i škljocanje vilice mačke koja kroz prozor gleda u pticu ili insekta samo predstavljaju instinktivno ponašanje lovca mesoždera koji plen ubija jakim ugrizima.

    Brkovi mačkama služe najpre kako bi ocenile da li se mogu provući kroz određeni otvor. Kako nemaju većih [od lobanje] pojedinačnih kostiju u svom telu otvor kroz koji mački prolazi glava je dovoljan i da kroz njega prođe celo njeno telo.

    Mačke nemaju znojnih žlezda što objašnjava znatno slabiji miris njihovih tela [u poređenju sa npr. psima]. Ova činjenica ih, međutim, čini relativno osetljivim na visoke temperature.

    Mački je u lošim svetlosnim uslovima potrebno 6 puta manje svetla [u odnosu na čoveka] kako bi jasno videla. Tome doprinosi i posebna membrana Tapetum Lucidum koja se nalazi na obodu rožnjače i koja ima reflektivnu površinu. Ona još jednom odbija primljenu svetlost ka zenici i na taj način povećava `upijenu količinu svetlosti. Odbljesak zelenkaste boje koji se može videti na fotografijama mačaka i pasa koje su snimljene uz korišćenje blica predstavlja refleksiju ove opne.

    Osim u nosu, mačka poseduje još jedno čulo mirisa u vidu Jakobsonovog organa. Radi se o hemijski osetljivim nervnim završecima koji se nalaze u gornjem delu usne duplje. Najrazvijeniji Jakobsonov organ nalazi se kod zmija koje izbacujući i uvlačeći vlažan jezik prenose i molekule mirisa do osetljivih nervnih završetaka.

    Kada pije tečnost mačji jezik je u usnu šuljinu unosi sa svoje donje strane, za razliku od recimo psećeg jezika.

    Kao i ljudi, sve mačke se dele na levake i dešnjake.

    Od svih životinja na Planeti samo žirafe, kamile i mačke hodaju istovremeno levim pa desnim nogama.

    Mačka vrlo retko mjauče u komunikaciji sa drugom mačkom. Ovaj način oglašavanja mačke koriste samo sa ljudima.

    Doskorašnje verovanje da mačke nisu u stanju da razlikuju boje je opovrgnuto u najnovijim istraživanjima. Mačke mogu razlikovati plavu, zelenu i crvenu boju.

    Mužjak domaće mačke postaje polno zreo između 7. i 10. meseca dok ženka može ostati u drugom stanju već između 5. i 9. meseca starosti. Bez kontrole ženka može u kontinuitetu imati mladunce svakih 4 meseca pa je veoma važna kontrola parenja ili sterilizacija/kastracija.

    Proporcionalno veličini svoje glave i tela, mačke imaju najveće oči od svih sisara.

    Mačke moraju kroz ishranu da unose masti pošto njihov organizam nije u stanju da ih proizvodi. Nemojte hraniti svoju mačku [industrijskom] suvom hranom za pse pošto je mačkama u procentima potrebno 5 puta više proteina nego psima.

    Mačke imaju bolje kratkotrajno pamćenje nego psi. Najnoviji eksperimenti sprovedeni na Univerzitetu u državi Mičigen utvrdili su da kratkotrajno pamćenje kod pasa ne prelazi 5 minuta dok kod mačaka može trajati i do 16 sati što prevazilazi i rezultate izmerene kod majmuna i orangutana.

    Jedina vrsta domaće mačke koja voli vodu i kojoj je to sastavni deo karaktera rase je Turska Van mačka. U regiji iz koje potiče ova rasa znaju je i pod imenom "mačka koja pliva".

    `Predenje` je sastavni deo komunikacije kod mačaka. Sam zvuk nastaje od kretanja vazduha kroz sužene kanale u plućima koje svojim pomeranjem pravi dijafragma. Neobično je što se nekada predenje čuje i kod mačaka koje su jako bolesne ili povređene. Ipak, predenje pre svega označava dobro raspoloženje i prvi put se čuje kod mačića dok sisaju mleko
    neunistiva zlojebaba!

  9. #9

    Odgovor: Mačke

    Prva izložba rasnih mačaka u Evropi

    Prve Felinološke izložbe organizovane su tek u 19. veku, mada postoje zapisi da je prva izložba održana još davne 1598 godine na jednom sajmu u Engleskoj. Zvanićno, prva izložba mačaka održana je 1871. godine u Kristalnoj dvorani u Londonu. Na njoj su bile izložene britanske kratkodlake i persijske mačke. Pobednik je bio plavi persijski mačak vlasništvo gospodina Harisona Vajra. Iste godine održana je u Engleskoj izložba mačaka američkog uzgoja. Obe ove izložbe održane u otvorenom prostoru u areni.



    Mačke su vođene na povocu a njihovi vlasnici su bili svečano obučeni. Žene su nosile duge haljine i ukrašene šešire, a muškarci frakove i cilindre. Izložbe su bile dosta rizične jer je dolazilo do " bliskih susreta" između mužjaka koji su se završavali i povredama.

    Kasnije su mačke izlagane takođe u velikim dvoranama ali su bile smeštene u kavezima, koji u početku nisu bili dekorisani. Sudije su pri ocenjivanju obilazile mačke u areni i kavezima. Kasnije, razvojem Felinologije i uključivanjem sve većeg broja zemalja sveta u FIF-e, Međunarodnu Felinološku Federaciju (Federation International Feline) donesena su i prva izložbena pravila, koja se usavršavaju do danas.

    U današnje vreme mace se izlažu u kavezima koji po standardima FIFe imaju dimanzije 50x50x50cm.

    Kavezi se raspoređuju u prostoru u kojem se održava izložba na različite načine, a dekorisani su lepim zavesicama, prostirkama i medaljama koje je maca osvojila na prethodnim izlažbama.



    Važno je da u kavezima ne bude suvišnih stvari, tj. ništa osim posude za hranu i vodu i higijenske potrebe kako bi maca imala dovoljno prostora za odmor.

    Sve to imajući u vidu da izložbe traju i po 12 sati. U kavezu može biti izloženo najviše 2-3 odrasle mačke ili jedno leglo.

    Pošto je izlaganje mačaka vezano s materijalnim izdacima vlasnici se najteže odlučuju za prvu izložbu.

    Iz tog razloga je preporučljivo da se mace prvo izlažu u zemlji ili u gradu najbližem mestu stanovanja vlasnika. Kad se oseti prvo zadovoljstvo zbog dobrog plasmana mace, dobijenog sertifikata ili pobede u BIS-u, probijena je barijera za sve sledeće izložbe.

    Onaj ko jednom ode na izložbu i bude zadovoljan ocenom svoje mace, organizacijom izložbe, upoznavanjem sa drugim vlasnicima, druženjem i razmenom iskustava sa vrsnim odgajivačima, raspitivaće se i pre nego što se izložba završi kada će biti sledeća.

    Na izložbama mogu da se izlažu: Rasne mačke sa pedigreom i bez pedigrea, tzv Novicije, mačići stariji od tri meseca, kastrati i DOMAĆE MACE. Stoga ne čudi što se na svim izložbama pa i na svetskim izlažu i domaće mace, jer i one imaju tretman kao i rasne. Takmiče se u BIS-u* i dobijaju nagrade. Svaka izložba završava se takmičarskim delom Best in show BIS* i Best of Best BOB u kome se takmiče najbolje ocenjene mace po mišljenju sudija.



    Metodom eliminacije se dolazi do ukupnih pobednika izložbe ali o tome u nekom narednom tekstu.

    To je najlepši, a za neke i najtužniji deo izložbe jer se za pobednika proglašavaju mačke koje su najbolje po mišljenju sudija. Za sve ostale najlepša je njihova maca bez obzira na sve konkurente. Uzajamnu ljubav vlasnika i njegove mace ne mogu da umanje nikakve ocene i titule. I dobro je što je tako jer je ta ljubav nemerljiva. O svakoj toj vezi mogla bi da se ispriča priča i svaka bi na svoj način bila prelepa
    neunistiva zlojebaba!

  10. #10

    Odgovor: Mačke

    A joj....sto ja njih VOOOOOOOOOOOOLIM...
    Oci,prilicno krupne i otvorene,zracile su uvijek mirnim i nepomucenim sjajem koji me privukao vec od prvog dana

  11. #11

    Odgovor: Mačke

    Macke su bas smirijuce zivuljke,pogotovo kad prede..al kad ujede i ogrebe nije bas zanimljivo..u svakom slucaju treba imati jednu..

  12. #12

    Odgovor: Macke

    Zašto mačke vole da ih gladite ?

    Zato što na ljude gledaju kao na svoje majke. Dok su još sasvim mali, mačiće njihove majke neprestano ližu, a glađenje ljudskom rukom stvara sličan osjećaj. Za malu mačku njegova je majka ono biće koje je hrani, čisti i štiti. Budući da to ljudi rade svojim ljubimcima dugo i nakon što one više nisu mladunčad, domesticirane mačke zapravo ne odrastu. Izrastu u odrasle i seksualno zrele mačke, ali u odnosu prema svojim ljudskim vlasnicima ostaju mačići.

    Upravo zato mačke (čak i starije mačke) uporno dalje traže materinsku pažnju od svojih vlasnika, prilaze im, taru se o njihove noge i čeznutljivo ih gledaju, čekajući da pseudomaterinja ljudska ruka počne oponašati veliki mačji jezik i gladiti njihovu dlaku. Jedna od veoma karkterističnih tjelesnih radnji je okomito dizanje ukrućenog repa. To je tipična poza mačića koje njeguje majka: poziv da im majka pregleda i očitsti analnu zonu.

    Zašto se mačka izvali na leđa kad Vas ugleda?

    Ako uđete u sobu u kojoj spava vaša mačka i ako je pozdravite s nekoliko riječi, ona često reagira tako da se izvali na leđa, protegne noge koliko može, počne zijevati i lagano trese vrškom repa. Dok to radi, gleda vas i tako provjerava vaše raspoloženje. Na ovaj način mačka vam zapravo nudi pasivno prijateljsko ponašanje. To je nešto što mačke rade samo u susretu s osobama koje pripadaju intimnom obiteljskom krugu. Gotovo da nema mačke koja bi reskirala takav pozdrav ako bi u sobu ušao neki stranac, jer je poza s trbuhom okrenuta prema gore čini jako ranjivom. Zapravo mačka ovakim ponašanjem pokazuje krajnje prijateljstvo. Ona zapravo daje na znanje: Izvrnula sam se na leđa i pokazala sam ti trbuh zato da ti ovakvim ponašanjem pokažem koliko ti vjerujem i da se usudim zauzeti pred tobom ovako ranjivu pozu.

    Kakva živahnija i aktivnija mačka dići će se, dotrčati gospodaru i početi se trljati tijelom o njegove noge, dok će ona mačka u lijenom, pospanom raspoloženju, izabrati kao oblik pozdrava prevrtanje na leđa. Zijevanje i protezanje nogu i tijela znak su njezine pospanosti. Lagano podrhtavanje vrška repa pokazuje da se u psihi mačke dogodio mali konflikt sukob između želje da ostane ležati i želje da pritrči gospodaru.

    Nije uvijek uptuno pretpostaviti da je mačka koja vam pokazuje trbuh spremna da vam dozvoli da pogladite njezinu mekanu i osjetljivu donju stranu. Takva poza može dati na znanje da mačka želi da joj pogladite trbuh, ali će ona često na vaš prijateljski pokret reagirati zamahom šape. Područje trbuha mačka tako energično brani da joj je neugodan svaki tuđi kontakt s njom, osim ako je sa svojim ljudskim gospodarom stvorila veoma prisan društveni odnos. Takva mačka ima tako veliko povjerenje u svoju ljudsku obitelj da joj dopušta gotovo sve. Međutim, tipičnija je sumnjičava reakcija.

    Zašto se mačka trlja telom o Vaše noge dok Vas pozdravlja?


    Dijelom je tu posrijedi želja za prijateljskim fizičkim dodirom, ali ipak nije riječ samo o tome. Mačka započinje trljanje vrhom glave, ili lijevom, ili desnom stranom njuške, zatim se trlja čitavim tijelom, ili desnom stranom tijela i, najzad vam obavije rep oko noge. Nakon toga vas pogleda i ponovi čitavu radnju, ponekad nekoliko puta uzastopce. Ako se sagnete i pogladite mačku, ona će pojačati trljanje i često će dodirnuti jednom stranom njuške vašu ruku ili glavom trljati vašu nogu. Kad to obavi, napustit će vas, otići od vas, i zatim sjesti i početi lizati jednu stranu tijela. Ceremonija pozdravljanja će tako biti završena.

    Svaki od ovih elemenata ima posebno značenje. U biti se u svemu ovom radi o tome da mačka razmjenjuje svoj miris s vašim mirisom. Na sljepoočicama i u uglovima usta mačke nalazese posebne mirisne žlijezde. Druga takva žlijezda smještena je pri korjenu repa. Bez vašeg znanja ili bilo kakve vaše spoznaje o tome mačka vas zapravo obilježava mirisom tih žlijezda. Ti su mirisi tako delikatini, slabašni da ih naši ljudski nosevi ne mogu osjetiti, ali je za mačku važno da druge mačke, koje pripadaju njezinoj vlastitoj obitelji, na neki način podijele s njom te mirise. Mačka se tako osjeća ugodnije i prisnije u društvu ljudi koji su joj gospodari. Osim toga za mačku je važno da čita naše, ljudske mirise, naše mirisne signale. To ona postiže elmentom pozdrava koji se sastoji u trljanju vlastitog tijela o naše tijelo. Poslije toga ona, kako smo spomenuli, sjedne i zatim jezikom probava naše mirise, lizanjem onog dijela svog tijela kojim se trljala o naše tijelo.

    Zašto mačke zakopavaju svoj izmet?


    Ovo se gotovo uvijek objašnjava kao znak velike mačje urednosti i ljubavi prema čistoći. Vlasnicima pasa koji zagađuju sobe to često stavljaju pod nos vlasnici mačaka, kao dokaz superiornosti mačaka nad psima. Međutim ovo popularno tumačenje zakapanja izmeta, kao znaka sklonosti mačaka prema higijeni, ne može izdržati pomnije istraživanje.

    Stvar je u tome da mačke zakapaju svoj izmet zato da bi tako prigušile i svoje druge mirise. Zatrpavanje izmeta je čin podređene mačke, one koja živi u strahu zbog svog niskog društvenog položaja. Dokaz za to pronađen je prilikom pomnog promatranja života podivljalih mačaka. Pokazalo se, naime, da dominantnim mužjacima ne pada na pamet da zatrpavaju svoj izmet. Naprotiv, oni ga stavljaju na za to pogodne uzvisine na tlu da bi se njihov miris raširio što dalje. Svoj izmet sakrivaju samo slabe, podložne, podređene mačke. Činjenica da naše mačke ljubimice uvijek brižno zatrpavaju svoj izmet može nam poslužiti kao mjerilo o tome koliko se one smatraju podređene nama ( i možda drugim mačkama u susjedstvu). To nas ne bi trebalo jako iznenaditi. Mi smo do njih fizički neusporedivo jači, a osim toga potpuno vladamo jednim nadasve važnim elementom mačjeg života ishranom. Naše gospodarstvo nad mačkama započinje u razdoblju dok su one još mačići i nikada poslije ne dolazi u pitanje. Čak i velike mačke, kao što su na primjer lavovi, mogu biti držane u podređenom položaju prema čovjeku do kraja života. Kad to znamo teško nas može iznenaditi činjenica da mala domaća mačka živi u trajnom strahopoštovanju prema nama i da iz tog razloga uvijek zatrpava svoj izmet.

    Zatrpavanje izmeta ne može, naravno, potpuno odstraniti njegov mirisni signal, ali ga može drastično smanjiti. Mačka tako može i nadalje signalizirati svoju nazočnost drugim mačkama, ali ne u takvoj mjeri da bi se to moglo shvatiti kao ozbiljna prijetnja ili izazov.

    Šta mačke signaliziraju ušima?


    Za razliku od ljudi mačke imaju veoma izražajne uši. Uši mačke ne samo da mogu mijenjati smjer, dok mačka osluškuje zvukove što dolaze s raznih strana, nego mogu zauzimati i specijalne poze, koje održavaju njezino emocionalno raspoloženje.

    Postoji pet osnovnih ušnih signala, koji su povezani sa slijedećim raspoloženjima: opuštenost, alarmiranost, uzbuđenost, defenzivnost i ofanzivnost (agresivnost).

    Kad je mačka opuštena, relaksirana, njezine su uši okrenute prema naprijed i lagano u stranu. U tom raspoloženju ona mirno osluškuje zanimljive zvukove i šumove.

    Kad se mačka, koja je do tog trenutka spavala ili drijemala, probudi i počne meškoljiti ili kad kakav uzbudljiv detalj u okolini izazove njen interes, položaj ušiju se promijeni i one zauzmu alarmnu pozu. Dok mačka zuri u točku u prostoru koja je pobudila njen interes, uši se potpuno usprave i rotiraju tako da se okrenu ravno prema naprijed, u smjeru u kojem je okrenuta glava. One ostanu tako uspravljene sve dok mačka gleda ravno prema naprijed. Jedina promjena položaja događa se ako mačka začuje neki iznenadni zvuk koji dolazi sa strane. U tom slučaju jedno uho se nakratko okrene u smjeru iz kojeg je došao taj novi zvuk, ali oči mačke ostaju uperene u prvobitini cilj ili metu.

    Uzbuđena mačka, koja se nađe u stanju unutrašnjeg konflikta, frustracije ili straha, često nervozno trese ušima. Kod nekih vrsta divljih mačaka je ovo reagiranje veoma upradljivo jer imaju na ušima duge čuperke dlake, dok domaća mačka te čuperke nema, pa je tresenje ušima rijetka pojava. Neke rase posjeduju takve čuperke, naročito abesinska mačka, ali ono što ona ima upravo je sitnica u usporedbi s dugačkim čupercima dlaka na ušima pustinjskog risa.

    Mačka koja se nalazi u defanzivnom raspoloženju priljubi uši uz glavu. Taj položaj ušiju je prikladan za zaštitu ušiju u borbi. Poderane uši ratobornih mužjaka živi su dokaz potrebe da se što više zaštiti ovaj osjetljvi dio mačje anatomije od pandži protivnika. Kad se uši tako spljošte, odnosno priljube uz glavu, one postaju gotovo neupadljive (ako ih gledamo od naprijed) a glava zadobiva okrugliji oblik. Postoji jedna dosta čudna rasa mačaka, tzv. škotski fold, koja drži uši neprestano priljubljene uz glavu, pa se tako uvijek doima defenzivno bez obzira na raspoloženje. Teško je zamisliti kakve posljedice to ima u društvenom životu ove mačke.

    Agresivna mačka, koja je neprijateljski raspoložena i koja se ne boji, ima posebnu, specijalnu pozu ušiju. Njezine uši se okreću, rotiraju, ali se ne priljubljuju sasvi uz glavu. Tako, kad se mačka gleda od naprijed, postaje vidljiva stražnja strana njenih ušiju. To je najopasniji signal što ga neka mačka može emitirati. U početku je to bila poza, napola alarmna, a napola defanzivna drugim riječima, poza na pola puta između poze uspravljenih ušiju, okrenutih prema naprijed i poze kad su uši položene natraške i priljubljene uz glavu. Ustvari to je poza koja daje na znanje Spremna sam na gužvu! Životinja time poručuje: Ja sam spremna da napadnem, a ti me ne plašiš dovoljno da bih zbog toga stavila uši u zaštitni (priljubljeni) položaj! A zašto mačka pokazuje stražnju stranu ušiju? Ne radi se tu ni o kakvom pokazivanju. Da bi se mogle potpuno priljubiti uz glavu uši se moraju prvo okrenuti prema natrag. Uši su u pozi spreman za priljubljivanje za svaki slučaj, to jest, za slučaj da protivnik izvrši napad.
    Agresivna poza ušiju u svijtu mačaka dovela je do stvaranja nekih zanimljivih obilježja kod nekih vrsta divljih mačaka. Tako, na primjer, tigar ima na stražnjoj strani uha veliku bijelu okruglu pjegu, među crnim prstenom. Kad se tigar naljuti, ne može biti sumnje o njegovom raspoloženju, jer, ako stojite ispred njega, odjednom spazite dvije velike bijele mrlje na stražnjoj strani ušiju, što su se okrenule prema vama. Da kažemo još jednom: domaće mačke nemaju takva obilježja.



    izvor: marioveterina.hr
    Isn't it funny how day by day, nothing changes, but when you look back, everything is different?
    C. S. Lewis

  13. #13

    Odgovor: Macke

    Domestifikacija mačke


    Da li ste se ikada upitali kako su pas i maćka postali verni pratioci čoveka i njegovi prijatelji? Tekst što sledi predstavlja mali hronološki pregled kako je do toga došlo, odnosno kako je do toga moglo doći.


    Na početku ćemo se ukratko osvrnuti i na pretke domaćeg psa kao i na njegovu domestifikaciju pre svega iz razloga što su pas i mačka jedine domaće životinje koje čovek ne koristi na "uobičajen" način [ne računajući tu neke zaista neobične izuzetke na dalekom istoku]. Razna istraživanja na polju genetike i anatomije, kao i komparativna ispitivanja ponašanja i artikulisanja potvrđuju tezu da je vuk direktan predak psa. Vrlo je moguće da je na različitim prostranstvima u isto vreme [ali nezavisno], čovek pripitomio vuka i da su razne biološke podgrupe doprinele njegovom razvoju u pravcu stalnog pratioca čoveka. Znatno ranije nego sa mačkom, čovek je prema svojim potrebama počeo sa selektivnim uzgojem pasa. Ne zna se sasvim pouzdano kada je vuk pripitomljen, ali arheološki nalazi nedvosmisleno potvrđuju da ga je čovek pripitomio pre bilo koje druge životinje. Krajem poslednjeg ledenog doba, pre oko 12.000 godina pas je već živeo sa čovekom.
    Mačka je bila pripitomljena znatno kasnije. Potreba za njenim prisustvom pojavila se tek pošto se čovek odrekao svog nomadskog života, kada je počeo stvaranje naseobina, obrađivanje zemlje, ubiranje i čuvanje ubranih plodova. Naime, zbog tih zaliha hrane u neposrednoj blizini čoveka došlo je do razmnožavanja raznih štetočina kao što su glodari, gmizavci, insekti itd. Divlja mačka koja je živela u okolini našla je, sada u blizini čoveka, plen u izobilju. Korist je dakle bila obostrana: mačka je dolazila do hrane vrlo lako, a čoveku je odgovaralo što je nepoželjno razmnožavanje štetocina bilo suzbijano. U to doba, pre oko 8.000 godina nastala je populacija poludivlje mačkePretpostavlja se da je mačka u potpunosti pripitomljena pre oko 4.000 godina. Egipćani su
    bili prvi koji su spoznali njenu vrednost kao prirodnog neprijatelja štetočina kojih nisu mogli da se oslobode bez njene pomoći. Mačka je u religiji Egipćana kotirala veoma visoko. Važila je kao personifikacija boginje Bastet, a samim tim je bila i predmet obožavanja..


    Bastet , lokalna boginja doma i porodice iz grada Bubastis [levo]
    Bastet je najčešće predstavljana kao macka koja sedi


    Postoji priča da je Faraon proglasio mačku za polubožanstvo da bi tako sve mačke u Egiptu postale njegovo vlasništvo. Svako čija je mačka do tada bila, bio je dužan da se o njoj preko dana brine, dok je nocu mačka imala zadatak da faraonove žitne komore oslobađa od štetočina. Povrediti ili ubiti mačku, čak i nenamerno, značilo je biti osuđen na smrt. Kada bi mačka uginula prirodnim putem, bila bi mumificirana i
    sahranjena sa svim počastima jednog bozanstva. Ne zna se koliko je to predanje tačno, ali je evidentno da je samo pri arheološkim iskopavanjima Beni-Hasana pronađeno preko 300.000 mačjih mumija, znatno više nego ljudskih.
    Iako je bilo zabranjeno izvoziti mačke iz Egipta, ipak se nije moglo sprečiti da poneka nađe put u neku drugu zemlju. Tako je nastanila prvo sredozemlje, a posle i celu Evropu pa i ostali deo sveta. U to rano doba svog zajednickog života sa čovekom, koji je potrajao više od dve hiljade godina, mačka je svuda bila veoma cenjena. Jednostavno, čovek je bio fasciniran njenom lovačkom veštinom od koje je imao toliko koristi.
    Srednji vek nije bio samo najcrnje doba u čovekovoj istoriji, već je i za mačku značio skoro totalno istrebljenje. Na lomačama inkvizicije nisu goreli samo politicki protivnici i žene proglašene za veštice već i satanizovane mačke, najčešće crne. Kako je mačka uspela da preživi ovo nemilosrdno doba sigurno može da zahvali samo sebi, svojoj sposobnosti da opstane i bez čoveka, svom instinktu da se povuče i
    skloni u momentu opasnosti. Posledice za čoveka bile su kobne. Naglo razmnozavanje štetočina, naročito pacova, uslovilo je u istoriji nezapamćenu epidemiju crne kuge. Ova, u to vreme smrtonosna bolest, prenosi se u prvom redu ujedom buve, koja bakteriju Yersinia pestis , prenosi sa zaraženog pacova. Kuga je tada odnela dve trećine stanovništva Evrope, oko 25 miliona ljudi. Preterano bi bilo reći da je decimirana populacija mačke bila jedini uzrok ove katastrofe, ali jedan od uzroka sasvim sigurno.
    Krajem 16. veka inkvizicija se stišala, ali se spaljivanje veštica i uništavanje mačaka nastavilo i u narednom veku. Tek početkom 18. veka mačka postepeno ponovo zauzima mesto pored čoveka bez straha za goli život. Odnos se ponovo vraća u ravnotežu.
    U 19. veku zahvaljujući svojoj čistoći mačka ulazi i u građanska domaćinstva. Takođe nalazi svoje mesto u umetnosti i literaturi. U slikarstvu postaje omiljeni motiv. Kroz dela najpoznatijih slikara kao sto su Pierre-Auguste Renoir, Edouard Manet, Henri Rousseau, Henri de Toulouse-Lautrec ili Franz Marc, mačka je našla mesto i u najznacajnijim muzejima sveta. Bezbrojnim bajkama i basnama mi danas učimo svoju decu šta je dobro a šta zlo i kako da se ophode prema mački i životinjama uopšte. Ko još ne zna bajku "Mačak u čizmama" ? Danas postoji savremeno resenje čak i za one koji nerado čitaju. Za njih a i za ostale tu su Tom i Jerry, Garfield i Aristocats koje ne gledaju samo deca.

    U domovima širom sveta danas živi oko 400 miliona mačaka.
    Mačka nije ušla samo u naš dom, ona je ušla i u naše srce.

    neunistiva zlojebaba!

  14. #14

    Odgovor: Macke



    Ponosan vlasnik najvece mace na svetu
    Mnoge mrzimo bez ikakvih razloga, a da ih zavolimo, tražimo čvrste razloge!

  15. #15

    Odgovor: Macke

    Briga za stare mačke

    Prosječan je život mačaka oko 14 godina, premda 20 godina stara mačka nije rijetkost, a neke žive čak i do 30 godina. Dobar početak života - pravilna briga i hranidba dok je mačić - utire put dugu, aktivnu i zdravu životu. Znakovi starenja dolaze postupno i odjednom uočite da je vaša mačka ostarila, ona više spava i traži više pažnje.

    Kako mačka stari, tako se pomalo odvijaju promjene u vitalnim organima tijela. Zbog toga se mačka teže odupire bolestima i drugim stresovima pa staroj mački treba više brige i pažnje. Ona više ne čuje i ne vidi kao prije pa će vam se ponekad činiti kao da ignorira vaše pozive i zapovijedi. Mački sad treba vaša pomoć - budite s njom strpljivi. Ona to zaslužuje.

    Mačka je po prirodi vrlo čista životinja i ona se redovito sama uređuje. No, ponekad joj je potrebna vaša pomoć, pogotovu ako je dugodlaka. Dlaka pretvorena u "zgužvane grude" životinji smeta, a može uzrokovati i infekciju kože, pa pazite da bude čista i bez grudica. Vrlo često, ližući se, mačke progutaju kuglice od dlaka. Mlade mačke obično ih nakon toga povrate, dok u starijih mačaka može nastati problem probavnog sustava.

    Svakodnevno češljanje čisti dlaku i daje vam uvid u stanje kože pa možete vidjeti ima li mačka kakve ranice po tijelu i vide li se buhe ili neki drugi paraziti. U isto vrijeme treba pregledati oči i uši. Također možete prstima opipati tijelo da osjetite pipaju li se neke krastice ili kvržice po koži. Svaku promjenu koju uočite što prije pokažite svom veterinaru, koji će vam savjetovati što je najbolje učiniti.

    Ako su nokti predugi, jer se mačka više njima ne služi kao prije, vrhove možete sami skratiti običnim škaricama.

    Važno je pregledati usta, posebno zube. Oni mogu biti sivi ili sivosmeđi od kamenca. Ponekad uopće ne možete vidjeti zubnu caklinu jer su zubi posve prekriveni kamencem. Morate odmah otići k veterinaru jer u ovom slučaju, ako se zubni kamenac što prije ne odstrani, može nastati upala zubnog mesa. Ne liječi li se to na vrijeme, mačka obično ostane bez zubi.

    Budući da je mačka manje pokretna, više će se zadržavati u kući, a veći će dio vremena spavati. Zbog toga pazite da njezin ležaj bude na toplu mjestu bez propuha, na mjestu do kojeg će ona lako doći i odakle će imati dobar pregled na sve što se događa u kući.

    Nemojte zaboraviti na njene osjete koji se smanjuju, pa ne pravite velike promjene u rasporedu namještaja, kako bi se ona mogla dobro snalaziti i kad slabije vidi. Nemojte ju ostavljati dugo samu, pogotovu ne u novoj sredini.

    Starim mačkama treba mir i povučena mjesta - ne dopustite djeci da ih gnjave, bez obzira na to koliko su pažljiva.

    Kad mačka postane manje aktivna, treba joj smanjiti količinu hrane i paziti da ona ne sadržava previše masnoće. Prekomjerna težina u mačaka može izazvati i šećernu bolest i bolesti mokraćnog sustava. Debljina može također praviti probleme mački pri uređivanju.

    U nekih mačaka probavni sustav s godinama postaje osjetljiviji, ne uzimaju sve hranjive tvari iz hrane i počnu naglo mršavjeti. Njima će koristiti mali, ali učestali obroci. Idealna bi bila koncentrirana hrana dobra okusa, lako probavljiva. U svijetu postoji gotova koncentrirana hrana za vrlo stare mačke, pa je jedan od najstarijih i najpoznatijih istraživačkih instituta "Waltham Centar" započeo proizvodnju hrane za dijetetsko liječenje mačaka. Znanstvenici tog Centra hranidbom i njegom kućnih ljubimaca bave se još od 1965. godine i uz ostalo istraživali su povezanost između prehrane i bolesti.

    Ustanovljeno je da je u starih mačaka dosta čest začep crijeva, pogotovo u sijamskih mačaka i njihovih križanaca. Stoga je dobro povremeno u hranu staviti žličicu parafinskog ulja.

    U bolesti bubrega trebalo bi smanjiti količinu bjelančevina u hrani. Također se proizvodi gotova hrana s manje ili vrlo malo bjelančevina u hrani, koja je mačkama vrlo ukusna, a koja se može nabaviti i u nas u nekim privatnim ambulantama.

    Ako je oslabljen osjet njuha i okusa u stare mačke, tada je i apetit smanjen. Takvoj mački nikada nemojte ponuditi hranu koju ste upravo izvadili iz hladionika nego ju najprije ugrijte na 35 stupnjeva.

    Mački uvijek mora biti dostupna zdjelica sa svježom vodom. Pokušajte kontrolirati količinu vode koju mačka popije jer uzimanje prevelike količine upozorava na neku bolest.

    Ne zaboravite, redovita godišnja cijepljenja važna su i za stare mačke.

    Premda odluka o donošenju nove mačke u kuću mora biti pažljivo razmotrena, mnogi vlasnici misle da će novo mače "pomladiti" staru mačku, no odlučite li se za novu mačku, ne zanemarite starog ljubimca jer bi mogao biti ljubomoran i ogorčen.


    preuzeto sa neta.


Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •