Sergej Aleksandrovič Jesenjin

[Kalina]

KO SAM, ŠTA SAM

Ko sam? Šta sam? Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let.
I svoj život uzgred, tužna lica,
ja proživeh uz ostali svet.

I s tobom se ljubim po navici -
mnogo puta već se ljubih s drugom,
k'o da krešem vatru po šibici,
nežne reči šapućem ti dugo.

"Draga moja", "mila", "znaj, doveka" -
duša hladna ostaje u svemu,
kad se darnu strasti kod čoveka,
nema više istine u njemu.

Zato moja duša i ne preza
od ljubavi ledom zalivene,
ti si moja lutalica breza
sazdana za druge i za mene.

Ali uvek, tražeć' srodnu sebi,
mučeći se bez nežnosti pune,
nimalo se ne ljutim na tebe,
nimalo te i nikad ne kunem.

Ko sam? Šta sam? Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let,
i voleh te uzgred, tužna lica,
isto tako k'o ostali svet.

[Kalina]

Daleka vesela pesma

Neko pesmu veselo pevuši,
Daleko je, daleko od mene.
Ja bih hteo da mu se pridružim,
Al' ne daju grudi razbijene.

Uzaludno duša za njom žudi,
U grudima traži slične zvuke,
Zato što su i snagu i grudi
Iznurile nevolja i muke.

Odveć rano misli mi poleću
Ka snovima zemlje ideala.
Rano počeh da ropćem na sreću
I mislim šta prošlost mi je dala.

Rano dušom, strasnom, uzavrelom,
Tražih sebe u dane sumorne,
Pa ne mogu da pevam veselo,
Nemam snage, grudi su umorne.

[Kalina]

Ne dozivam, ne žalim, ne plačem,
Sve će proći ko behara kad.
Suvim zlatom venjenja označen,
Nikad više neću biti mlad.

Nećeš više trpeti ko ptica,
Srce ludo, oprljeno mrazom.
Ni zemlja me brezinoga cica
Bosog neće namamiti stazom.

Duše skitnje! Sve je manje mena,
Sve mi ređe plamen usta rudi.
O, svežino moja izgubljena,
Oči bujne preplavljene grudi.

Želje štedim ko tvrdica zlato.
Moj živote, beše li tek san?
Ko na rujnom da pojurih atu
U proleće, kada sviće dan.

Lišća bakar tiho kaplje s klena,
Sve je trošno, plot u prah nam gre...
Navek nek' je tvar blagoslovena
Koja dođe da cvate i mre.

[Kalina]

Moj život

Ko da je moj život osuđen na stradanja:
Zlo zajedno s čamom mene večno kuša;
Ko da mi je život lišen svih nadanja,
Od tuge i rana skapava mi duša.

Ja uvek dajem patnjama svoj udeo;
Mene je dopao udes nezavidan.
Oduvek sam mnogo trpeo, žudeo,
Od čame mi duša katkada zarida.

Tmurna daljina � radost, sreću obećava,
A priđem li � uzdasi i suze tašte,
Odjednom se smrkne, počinje mećava
I ruši čudesne, divne slike mašte.

Shvatio sam nužnost životnih obmana,
Ne ropćem protiv kobnog svog udesa.
Ne pati mi duša od čame, od rana,
U stradanju nema pomoći, ni čudesa.

[Kalina]

Da l' praporci srebrnasti
Zvone to? Il' sanjam sada?
Sjaj ikona ruzhichastih
Na povije zlatne pada.

Nek' nisam taj dechko slatki
U shumu krila plavom tome,
Radostan je san moj kratki
O proplanku nebeskome.

Ne treba mi groba "jao"
Tajna necje s rech'ma ludim,
Nauchi me da bih znao
Nikad da se ne probudim.

[Kalina]

Utka se u jezero odsjaj večeri.
Na boru uz odjeke plaču tetrebi.

Plače negde žutokljun sakriven u gaj,
a meni se ne plače - u duši mi sjaj.

Znam - doći ćeš večeras van puta makog,
sešćemo na otkose uz susedov stog;

opiću se ljubljenjem, klonut kao cvet...
Pijanom od radosti ne zamera svet.

Sama ćeš u maženju skinut svilen šal,
odneću te pijanu do jutra u mrak.

I neka uz odjeke plaču tetrebi...
Ima setnog veselja rumen večeri.

[Kalina]

Dobro jutro

Utonule u san zlatne zvezde,
zrcalo zaliva zatreperi.
Svetlost pljušti na plićake rečne
i nebesku mrežicu rumeni.

Osmehnule se sanjive breze
i rasplele svilenkaste kose.
Šušte, šušte minđuše zelene;
razgorele srebrnaste rose.

Kopriva razrasla pod pletarom,
zakitila se sjajnom bordurom,
njiše se i šapuće nestašno:
"Dobro jutro!"

[zrNce]

Ne Smeshi Se Tako


Ne smeshi se tako, srce me ne zebe.
jer ja ljubim drugu, a ne vishe tebe.
Znadesh ti i sama, sluchajno sam prosho
i ne gledam tebe, nisam tebi dosho.
Proshao sam tuda, srcu je svejedno-
virnuo sam, usput, kroz okance jedno.

[zrNce]

Pokojniku


Vec sanduk zatvaraju chvrsto
Da vjechno budesh plijen tog sna,
U zemlju nose te pod krizom
Gdje trnu osjecanja sva.

I bicesh nijem sred grobne tame
Na poklich nash nad tvojim grobom.
A ruke ce nam tad i same
Sve vjence slagati nad tobom.

Nad tobom bice - cvijet do cvijeta,
Grob ce sijati kao presto
I taj tvoj odlazak sa svijeta
Mi cemo pominjati chesto.

Pochivaj mirno, dragi druzze,
I chekaj dolazak nash samo,
Pretrpicemo zlo mi duzze
I brzo cemo i mi tamo.

[zrNce]

***


Haljina bela, purpurna traka,
latice kidam dozrelog maka.
Slavlje u selu poput oluje,
u kolu njena pesma se chuje.

Secam se, minu uz podsmeh blagi:
"Lep si, al' nisi mog srca dragi.
Plam tvoje kose nek' vetar gasi,
a moje drugi miluje vlasi."

Znam da joj nisam blizak i mio:
malo sam plesao, premalo pio.
Bio sam tuzzan, uvek u seni,
dok pesma jechi i vino peni.

Srecnik, jer on je bestidnik mali,
njegova brada prsi joj pali.
I dok u plesu vatra je greje,
ona se meni u lice smeje.

Haljina bela, purpurna traka,
latice kidam dozrelog maka.
Tu poput maka srce mi vene,
zalud, jer ona nije za mene.

[zrNce]

Ja Umoran Josh Ne Bejah Tako....


Ja umoran josh ne bejah tako.
pod tom vlagom sluzavom i tmurnom
o nebu sam snevao zvezdanom
i zzivotu svome zlom i burnom.

Nisam jednu ja voleo zzenu
i njih mnogo ludelo je za mnom.
da l' se zato huda sila prenu
shto me preda mom pijanstvu tamnom?

Beskonachna, razuzdana noci!
terevenka to mi nije prva!
da l' se zato rastachu mi ochi?
kao listak plav pod zubom crva?

Ja ne kukam zbog izdaje neke,
nit' od lake pobede sam srecan.
zlatno seno one kose meke
pretvara se u zzbun mutnog cveca.

Pretvara se u pepeo, vodu
shto jesenju maglu sipko prati.
proshle dane ne zzalim, nek' odu,-
ne, ja necu da se ishta vrati.

Umoran sam od muka bez cilja,
i sa chudnim smeshkom svetom bacan,
ja u lakom telu, prepun milja,
nosim tihi svet i mir mrtvaca.

A mozzda je to sudbina laka
da kroz jame skitamo se svetom. -
Ko u neku koshulju ludaka
odenusmo prirodu u beton.

I u meni, po zakonu istom,
gasne strasti, zzestina i snaga -
pa ja ipak snim s vernoshcu chistom
o poljima shto mi behu draga.

U kraj travni gde javori rastu,
gde se igrah ja pod kroshnjom njinom,
shaljem pozdrav gavranu i vrapcu
i sovama shto jecaju tminom.

Ja im klichem s jesenjih obala:
"Mile ptice, kroz drhtaje plave
razglasite kraj mojih skandala,
neka vetar sad po zemlji pochne
zreloj razzi da obara glave."


1923

[Cecara]

PEVAJ, PEVAJ



Pevaj, pevaj! Na kletoj gitari

Prsti tvoji igraju i kruže.

Zagrcnuh se u dimu i jari,

Moj poslednji i jedini druže.



Nek ti oči na grivnu ne sleću,

Nit na svilu što blista beskrajno.

Tražio sam u toj ženi sreću,

A propast sam našao slučajno.



Nisam znao da ljubav duboka -

Zaraza je, da je kuga� strela.

Prišla je i zaklopljena oka

Banditu je pamet oduzela.



Pevaj, druže, nek se vrate dani

I negdašnje naše zore plam.

Nek poljupcem ona druge hrani,

Preživelo đubre, divni šljam.



Ah, zastani! Neću da je diram.

Ah, zastani! Ne kunem je ja.

Daj mi da ti o sebi zasviram

Na debeloj žici koja sja�



Blista mojih dana kube jasno,

U duši je još zlato starinsko.

Mnoge cure štipao sam strasno,

Mnoge žene u uglu sam stisko.



Na zemlji je još istina živa,

Opazih je i ja dečjim okom:

Ližu kučku dok joj se sok sliva

Svi psi redom, na juriš i skokom.



Ljubomoran - zar da sam na tebe?

Zar ovakvog da me snađe jad?

Naš život je - postelja i ćebe

Naš je život - poljubac i pad.



Pevaj, pevaj! Ruke neka mašu:

Kobni zamah - kobi će doneti �

Čuj � nek idu svi u � pivsku flašu �

Nikad, druže, ja neću umreti.

[zrNce]

Kakva Noc


Kakva noc! Ne mogu nishta.
Ne spava mi se. Nebo mesec gushi.
Pa, zar ja chuvam ishta
od potroshene mladosti u dushi.

Drugarice godina koje vec hlad znache,
ne zovi na igru ljubavi u seni.
Bolje neka svetlost mesecheva plache
i na uzglavlje struji prema meni.

Neka izrazzene crte kiti
i uoblichava kad se seti.
Jer, necesh moci odljubiti
ko shto nisi znala zavoleti.

Ne mozze se voleti toliko puta.
Zato si mi tudja ko i mnoge.
Uzalud nas menjaju lipe s puta
i u smetove polazzu noge.

Ti znash kao i ja
da u odlasku mesechine
na tim lipama ne izbija
cvet vec samo sneg i inje.

Odljubili smo se i ne gushi
mene nishta - al' tebe chupa.
I svejedno nam sad u dushi
kad igra ljubavi nije skupa.

Al' ipak mazi, grli, peva.
Lukav i strasan poljubac voli.
Neka u srcu mom uvek sneva
ta koja zauvek volim.

[zrNce]

Noc


Dremucka tiha reka,
U tami bor ne huji,
Utihnu ptichja dreka,
Umukli su slavuji.

Svud tama i tishina.
Tek potok sho ne sniva.
Blistava mesechina
Po svemu srebro sliva.

Srebri se tiha reka,
Srebri se potok sneni,
Srebri se trava meka
Sa stepa oroshenih.

Svud tama i tishina.
U prirodi sve sniva.
Blistava mesechina
Po svemu srebro sliva.

[zrNce]

Zivot Vam Je ....


Zivot vam je varka s toplom chamom.
Zato ce nas uvek opchiniti s nova.
Jer nam svojom grubom rukom samo
Pishe kobno sudbonosna slova.

I ja uvek kad zazzmurim sada
Kazzem: �Samo srce da oseti drazz,
Zivot vara no i on nekada
Radostima ukrashava lazz.

Lice svoje pred nebom obnazzi
Pa, dok chitash sudbu s nocnog neba,
Ti se smiri, smrti, i ne trazzi
Tu istinu koja ti ne treba�.

Dobro je u snegu tih cremusha
Da se misli da je zzivot lug.
Nek� obmane koja laka dusha,
Neka izda i neverni drug.

Nek� me maze nezznom rechju milom,
Nek� je ko nozz oshtar jezik zao �
Ja sam davno spreman na sve zzivo,
Ja sam na sve, vec grub, navikao.

Hladi dushu nebo polutavno,
Bez topline oganj zvezda plamti.
Voljeni mi ostavishe davno,
I najblizzi vishe me ne pamti.

Ali ipak, progonjen i gazzen,
Sa osmehom shto ga zora dala,
Ja ne zemlji voljenoj, sav blazzen,
Tom zzivotu za sve kazzem hvala.