Mreže

[Lady S]

Stajaće mreže

Stajaće se mreže izrađuju od najtanjih i najfinijih materijala (konac 210/2 - 210/6), i u njih se riba zamrsi (škržne mreze). Montiraju se tako da se na gornji i donji konopac (gornjaka i donjaka) namontira (načetka) mreža i to jednostruka, a može i trostruka. Oka su veličine od 30-100mm a na gornjaku se mogu nalaziti plovci (parasi) od plute ili sintetike i to 3-5 komada na jedan dužni metar, dok na donjaku mogu da se namontiraju olova. Duzina mreze je proizvoljna, ali se zbog lakšeg manipulisanja ne rade mreže duže od 100m. Dubina mreža je od 90 do 400 cm, zavisno na kojim terenima se njima lovi.

Metnice

Metnice su najjednostavnije stajaće mreže. Dovoljno je da se na jedan sloj liša mreže namontira samo gornjaka, i da se gornjaka razapne između dva uporišta, ili na bove, tako da mreža visi na gornjaki. Moguće je postaviti i donjaku, ali se ne koristi nikakovo otežanje. Samim tim jasno je da se metnice koriste u stajaćim vodama, eventualno u vodenim sredinama u kojima tok vode nije značajan.

Ploveće metnice

Kada se na običnu metnicu namontiraju plovci, tada je nije potrebno razapinjati izmedju dva fiksirana objekta u vodi, već plovci drže mrežu da ne potone. Ovakva metnica stoji labavije u vodi, te se riba u nju lakše umrsi.

Setke - trogubice

Setka je trostruka stajaća mreža. Sastoji se iz istih elemenata kao i jednostruka, ali se sa strane jednostruke mreze nalaze jos 2 mreze od veoma retkih materijala (velicina oka 150-400mm) i debljeg konca (konac 210/12 - 210/24), čija funkcija je da drži osnovni sloj mreže što labavijim po vertikali. Pri udaru ribe u mrezu, stvara se kesa, u kojoj ostaje zaglavljena riba. Setka na gornjaki ima plovke, a donjaka može a ne mora da ima olovna otežanja, sve zavisi da li se riba lovi pri površini ili pri dnu. Ako je setka tonuća, tada je dovoljno da se priveže samo na jednom kraju.

Samolovke

Samolovke su nalik setkama, ali nisu sastavljene od tri, većod samo jednog sloja. Imaju gornjaku sa plovcima i donjaku sa olovnim otežanjima. Pravilnim izborom otežanja moguće je podesiti da samolovka bude ploveća ili tonuća, no najčešće se prave tonuće.

izvor: pcelica.co.yu

[Lady S]

Povlačeće mreže

Za razliku od stajaćih mreža, povlačeć mreže su po pravilu trogube i napravljene od jačeg materijala, jer često zapinju za prepreke na dnu vodotoka i cepaju se.

Bolond - (metlica popunica)

Ovim alatom se obično lovi iz dva čamca, ili iz jednog čamca, dok je drugi kraj privezan za poveću plivajuću bovu, a mreže su na krajevima opterećene štapcima ili olovnim tegovima. Mreža se kreće po dnu vodotoka nizvodno i kupi ribu na koju naiđe. Ovim se alatom lovi čitave godine, danju i noću.

Plovarice

Plovarice, kao i bolond spadaju u grupu povlačećih mreža, iako bi se moglo reći da spadaju u prelazni oblik, jer kod obe vrste tok reke pomače ribarima noseći mreže sa sobom. Kod plovarica su olovna otežanja tako podešena blago zatežu mrežu, ali ne i tolika da vi savladala potisak plovaka. Kao što njen naziv govori, ova mreša se kreće u površinskim slojevima reke te kupi ribu na koju naiđe pri površini. Moše se koristiti i noću i danju, ali se najčešće upotrebljava u nakon sumraka i u svitanje, kada se riba diže u površinske slojeve vode.

Vlak

Vlak je kesasta povlačna mreža, kojom se lovi iz dva čamca. Vlak je dug 8-12m, visok 2,5-3m, i ima kesu dubine 4-6m. Pravi se od sintetičkog konca 210/3 - 210/9 i oka od 35-120 mm. Vlak je kesa koja se otvoreno vuče neposredno iznad dna vodotoka nizvodno, s tim što se spušta u rupe i mangure na dnu (lov na povlaku), ili se vuče po samom dnu vodotoka (lov na drljanje). Na krajevima vlaka se nalaze tegovi (postavci). Vlakom se tokom čitave godine love sve vrste rečnih riba.

Balačka pređa

Ova vrsta mreža je slična vlaku, ali njom se lovi iz jednog čamca. To je stari dunavski alat kojim se lovilo na Đerdapu. U Ohridskom se jezeru koristi posebna vrsta vlaka - pestanski vlak za dubinski jezerski ribolov - a na Skadarskom jezeru grib, za lov ukljeve.

Pirić

Pirić spada u povlačne mreže sa kojima rade 4 ribara iz 2 čamca. To je mreža duzine do 35 m, visine 6m, a dubine do 10m. Namontirana je na gornjaku sa plovcima i na donjaku sa olovima, a na kraju je opterecena sa 2 tega. Ova se mreža povlači po dnu reke, u limanima i zimi kada je riba ukrtožena.

Laptaš

Po svojoj građi, laptaš je veoma sličan piricu, samo je znatno veći. Laptašem se lovi iz dva čamca (laptaški čamci od 9 m duzine) sa 6 ribara, isključivo zimi. Pošto je lov ovim alatom danas nerentabilan, na Dunavu više nema laptaških partija.

Alovi

Alovi su mrežarski alati, koji imaju univerzalnu primenu, kako na otvorenim i zatvorenim vodama, tako i na ribnjacima. Prema veličini, mestu i načinu lova, alova ima više vrsta. Sastoje se od gornjaka sa plovcima (6-10 kom. na dužni metar) i 2 donjaka, gde se na onoj krajnjoj nalaze olova (sa 3-9 komada na dužni metar). Pojedini komadi alova dolaze na 25m, a sam alov moze biti dugačak do 300m. Prečnik oka je od 25-70mm, dubina alova od 3-9m, a konac, od kojeg se sastoji mreža, je od 210/12 - 210/24 debljine. Na krajevima alova nalazi se opterećenje u vidu stapaca (apac) koji privlače donjak uz dno. U ribolovu na barskim terenima, koristi se i džak (sak, sekl, repnjak), koji je od mreže sitnih oka promjera 14mm, dubine 6-10m, a nalazi se na sredini alova. Ovde se sakuplja najveća količina ribe pri izvlačenju alova. Ukoliko se radi na zamuljenom terenu, kod svake druge ili treće olovice postavlja se gužva sena ili slame, da bi se sprečilo zasecanje donjake u dno.

Ribolov alovom može se sprovoditi na dva načina:

• "Šlepovanjem", (švebovanjem), pri čemu se alov povlači celom širinom vodotoka do pregradne mreze - prestora pa se, ili zajedno sa njim, ili krećući se pored prestora, izvlači na obalu. Ovako se izlovljavaju uže stajaće vode (kanali, mrtvaje, rukavci i dr).
• Lovom na "met", pri čemu se alov zabacuje polukružno, dužinom mreše i jakim konopcima oba kraja (ili jednog kraja) izvlači na obalu. Na ovaj se način lovi alovom u tekućim vodama, kao i kod početnog ribolova, gde u vodotoku ima mnogo vodenog bilja pa ga za "šlepovanje" treba prethodno očistiti.

Navodimo neke vrste alova, koji se koriste pri ribolovu otvorenih i zatvorenih voda:

• Alov salećak, kojim se lovi na otvorenim vodama, dug je od 50-70m i dubok do 3m. Jedan kraj mu je na obali, a drugi kraj se hitro razveze ukoso na maticu reke iz čamca i odmah konopcima izvlači na obalu. Rad sa ovim alavom zahteva hitrinu i spretnost, a njime se lovi pretežno noću.
• Alov za ribolov u stajaćim vodama - barski alov - znatno je veče duzine (120-300m), dubine do 6m sa džakom. Ovim se alavom lovi na "šlepovanje", ređe na "metove". Postoje još neke vrste alova, ali se danas u ribarstvu više ne koriste i imaju samo istorijski značaj. Ribnjački alovi su prilagodjeni ribnjačkim objektima, koji se izlovljavaju dužinom i dubinom. Tako imamo alove za izlovljavanje zimovnjaka, uzgajalista, mladicnjaka i dr.
• Zagažnja je vrsta mreže veoma slična alovu, ali kratka, do 10m i do 2 m dubine sa kesom od 3m dubine. Ima gornjak sa plovcima i donjak sa olovima, a na krajevima po jednu šticnu. Zagažnjom se lovi leti, kada je voda topla, izvlačenjem od slobodne vode ka obali, ili se lupanjem riba zaplaši pa kada se oseti udar u zagažnju, ova se podiže zajedno sa ribom u kesi.

[Lady S]

Mrežarski alati sa krutim ramom

Ovi mrežarski alati su sačinjeni od drvenog ili metalnog rama, na koji je pričvršćena mreža u obliku dugačke kese. I ovde je nužna čovekova pomoć. Obično se koriste u uskim kanalima za navodnjavanje, no moguća je upotreba i na širim vodama.

Đelebrija - prigrab - "odi vamo"

Alat koji se sastoji od lučno savijenog štapa sa tetivom od kanapa ili žice. Sredina luka i njegovi krajevi su kanapom vezani za šticu. Mreža je pričvršćena za lučno savijeni štap i tetivu u obliku kese. Ovim alatom lovi se uglavonm sitna riba koja služi kao mamac za mamčenje strukova.

Trbok

Veoma je sličan đelberiji, ali mu je luk do 2,5 metara dugačak, a kesasta mreža je duboka do 3 m. Trbokom se lovi ispod potopljenih objekata ili panjeva, s tim što se ovaj pomoću štice spusti na dno, a ribari lupajući poplaše ribu koja iz zaklona upada u trbok. Ovim alatom se lovi uglavnom zimi, kada je riba ukrtožena.

Keca

Keca se sastoji od dva dela: drvenog rama (rogulje) dužine do 2 m i mreže u vidu kese. Na kraju rama pričvršćene su cigle. Kesasta je mreža duboka 4-6 m i pričvršćena za ram. Donja strana kesaste mreže opterećena je olovom. Kecom se lovi obično iz čamca, krećući se nizvodno, pri čemu keca kupi ribu iz rupa i mangura. Uglavnom se koristi za ribolov u zimsko vreme, kada je riba ukrtožena. Takođe je moguće loviti kecom u ravničarskim terenima gde je za potrebe navodnjavanja iskopana mreža kanalića. Tada keca pokrivajući i do polovine širine kanala, kupi ribu iz njegovog korita. U zavisnosti od bujnosti vegetacije, potrebno je kecu prazniti od vodene trave. Kada se oseti udar veće ribe, ili ona napravi "liman" u kesi kece, ova se okreće ka obali i prazni.

Kusaka

Kusaka je veoma slična keci. Ima drveni ram - rogulje - za koji je pričvršćena troguba mreza (dve retke mreže sa strane i u sredini gusta mreža). Donji deo mreže opterećuje se šupljim kostima (džogare), koje krećući se zveckaju po dnu i kamenju i plaše ribu, koja iz rupa pojuri na vise i uplete se u mrežu. Ovim se alatom lovi uglavnom zimi, na kamenu i u rupama i mangurama.