На трепавицама магла.
На усни пепељаст траг.
Да ли си икада размишљао
о томе шта значи живети?
Ко снег у топлом длану
у теби детињство копни.
Бриге...
Зар има брига?
Туге...
Зар има туга?
По мердевинама маште
у младост храбро се попни.
Тамо те чека она
лепа, ал лукава дуга.
И живи!
Сасвим живи!
Не грицкај као миш дане.
Широко жваћи ваздух.
Престижи ветар и птице.
Јер свака вечност је кратка.
Одједном: насмејани
у огледалу неком
добију зборано лице.
Одједном: на понеком углу
вреба понека суза.
Невоље на прстима стигну.
Године постају сивље.
Одједном свет, док ходаш
све више ти је узан
и осмех све тиши
и тиши
и некако искривљен.
Зато живи, ал сасвим!
И ја сам живео тако.
За пола века само
столећа сам обишао.
Признајем: помало луцкаст.
Понекад наопако.
Ал никад нисам стајао.
Вечно сам ишао.
Ишао...
Испреди из своје аорте
позлаћен конац трајања
и зашиј напрсла места
из којих дрхте чуђења.
И никад не замишљај живот
као уплашен опроштај,
већ као стални дочек
и стални почетак буђења.
Мика Антић
Citat
TVO.JA_ kaže:
...svuda podji sebi dodji
Odgovor: Vas zivotni moto....
Zivi kao da zivis samo jedan dan...zivi za sada ne za sutra jer neznas sta sutra nosi/hoces li biti ziv, ne ni za juce jer to sto je bilo nemoze se izmeniti...
...
