(Ne)Pismenost

[Galahad]

Ja bih rekao da je maskenbal, jer... Hm... Nekako mi lichi na nemachki, pa onda MASKEN-BAL... 'Bem li ga... Aj' te uchiteljice, reshite dilemu

[veverica]

evo naidjoh ovdje na VC na temu 'maskenbal'...

a da se mozda ne pise 'maskembal'??????????????????
dilema je sada nastala...

Nađoh neko objašnjenje (wikipedia):

Jednačenje po mestu tvorbe u sprskom jeziku vrši se u sledećim slučajevima:

• Jednačenje suglasnika vrši se kada se ispred palatalnih suglasnika (š, ž, č, ć, dž, đ, lj i nj) nađu suglasnici s i z, oni tada prelaze u svoje najsrodnije palatalne suglasnike š i ž: npr. prositi - prosnja -prošnja ili grozd - grozđe - grožđe.
• Jednačenje suglasnika vrši se i kada se dentalni nazal n nađe ispred bilabijalnih okluziva (b i p); on tada prelazi u bilabijalni nazal m: zelenbać - zelembać, prehrana - prehrambeni.
• Jednačenje suglasnika vrši se i kada se suglasnik h nađe ispred suglasnika č i ć, on tada prelazi u suglasnik š: drhtati - dršćem, orah - oraščić

Odstupanja

• Suglasnik n ne prelazi u m ako se njime završava prvi deo prave složenice, a drugi deo počinje usnenim suglasnikom: maskenbal, stranputica i dr.
• U nekim rečima, npr. razljutiti, raznježiti i dr. s i z ne menjaju se u š i ž ako se nađu u složenici kao završetak prefiksa

• U nekim rečima vrši se više glasovnih promena, jedna od njih je i jednačenje suglasnika po mestu tvorbe: izčekivati - isčekivati jednačenje po zvučnosti- iščekivati

• Srpski pravopis je fonološki (pre zvan i fonetski, glasovni, izgovorni, a sada i zvučni; kao i hrvatski i makedonski), to znači da se jednačenja (po zvučnosti i mestu tvorbe) vrše u govoru i pisanju. Većina slovenskih jezika ( poljski, češki, ruski, ukrajinski, slovački, slovenski, bugarski...) upotrebljava morfonološki (pre često pogrešno zvan etimološki, korenski; sada su u upotrebi još nazivi tvorbeni ili morfološki) pravopis, gde se jednačenja vrše samo u govoru, a ne vrše se u pisanju.

[Galahad]

Ja pitao Google za maskembal, i on tje meni

Did you mean: maskenbal?

A dojche Wikipedia kazhe

Ein Kost�mball, auch Maskenball oder historisch...

[SQUAW]

Piše se maskenbal, isto kao što se piše bombon i bombona, a ne bonbona a može i bombonijera i bombonjera

Nego, ja vidim da mnogi na forumu ne znaju ni ovo:

Nije podpitanje već potpitanje
Nije potsticaj već podsticaj
Nije podčiniti već potčiniti
Nije odprilike već otprilike
Nije pretskazati već predskazati

Pod- ostaje nepromenjeno ispred s i š, inače ispred bezvučnog suglasnika prelazi u pot-:potkradati, potpukovnik, potceniti, potčiniti, pothvat, itd.
Čuva se celo u rečima poddijalekat, poddjakon i u rečima na podt-:podtačka, podtekst, podtema, podtip.

zvučni: b g d đ ž z dž
bezvučni: p k t ć š s č f h c

Takođe, primećujem da mnogi ne znaju šta je sibilarizacija

Sibilarizacija je morfofonološki proces u kome je ishod stvaranje dentalno-alveolarnih suglasnika, tj. sibilarizacija predstavlja glasovnu promenu pri kojoj glasovi k, g i h prelaze u c, z i s. Ova promena je karakteristična za srpski jezik.

... i ostale glasovne promene...

Dakle, ne piše se čast izuzetcima već čast izuzecima
Ne piše se početci već počeci
nije zadatci već zadaci
... and so on...

Palatalizacija je jezična pojava u srpskom jeziku gde se suglasnici k, g i h menjaju u č, ž i š.
To se događa u sledećim slučajevima:

• ispred e
  • u vokativu: seljak - seljače, vrag - vraže, orah - oraše
  • u prezentu: reke teku - reka teče, ja mogu - ti možeš
• ispred i u tvorbi reči: zrak - zračiti, trag - tražiti, Verica - Veričin
• u aoristu nekih glagola: rekoh - reče, digoh - diže
• kod reči koje u nominativu jednine završavaju na c:
  
  • u vokativu jednine muškog roda ispred e: lovac - lovče, starac - starče
  • u tvorbi reči ispred e, i: lovac - lovčev, kukac - kukčev
• kod ove dve imenice koje završavaju na z: knez - kneže, vitez - viteže
• ispred nepostojanog a, te ispred nastavaka -an, -ji i par drugih: dah - dašak, Bog - Božji, strah - strašan

Klik na jednacenje suglasnika po zvucnosti

[grobarka4ever]

Smeta mi kad vidim da neko ne zna osnovne stvari... mogu da razumem da neko ne zna neka sitna pravila ili izuzetke, ali da ne zna kada se "ne" pise odvojeno, a kada spojeno, ili kako se pisu oblici futura I... uvek se trudim da pisem pravilno, cak i kad kucam SMS poruke ili pisem na MSN-u...

Pre neki dan je jedna devojka iz mog razreda koja ima sve petice iz srpskog i brdo diploma sa takmicenja napisala "postanar" umesto "podstanar"... bila je jos jedna rec, ali ne mogu sad da se setim koja...

A i jednom mi je jedan lik napisao da su Grobari "ne pismeni"...

A sto se tice medija, strasno mi smeta kad vidim greske, jer bi oni trebali da budu uzor drugima... mada, mnogo vise mi smeta kada strane reci menjaju po deklinacijama... nije retkost da u nekim novinama procitate "sa Chelseajem" ili nesto slicno...

[ako_odem]

NE se pishe sastavljeno i u glagoslkim imenicama, kao shto su nepsimenost, neznanje, nepostojanje, neslaganje...


*orashe nikako ne moze da bude vokativ orahu (gubi smisao)

[Hocu-necu]

Teorija kaze da je ispravno potforum, a ne podforum...

[memento]

Znam dosta njih koji misle za sebe da su načitani i napišani!

[DrinChe]

Ponekad kad naletim na nešto što sam ja pisala,vidim da mi se dešavaju ove greške:



Nije podpitanje već potpitanje
Nije potsticaj već podsticaj
Nije podčiniti već potčiniti
Nije odprilike već otprilike
Nije pretskazati već predskazati




Ovo vidim kod ljudi da greše:


Dakle, ne piše se čast izuzetcima već čast izuzecima
Ne piše se početci već počeci
nije zadatci već zadaci

[miloradv]

Најгора је неписменост у сопственој струци када у ономе што радиш правиш грешке као неписмени када хоће да пишу

[kerfija]

Pa ljudi ko su nepismeni staju kao tele pred sarena vrata,izgubleni su i ne znaju da se snalaze ni za svaku sitnicu.

[jeti]

Mogu da razumem i opravdam nepismenost u prepisci između nepismenih ljudi, ali nikako ne mogu da prihvatim nepismenost novinara u dnevnoj i nedeljnoj štampi. Svaki dan, kad otvorim novine, zgrozim se nad nepismenošću novinara čiji se tekstovi štampaju u novinama. Ne samo da ne znaju kada treba odvojiti "ne" og prateće reči (pišu glagole zajedno: "nezna, neradi" i sl, a odvoje: "ne će" i dr; nasuprot tome, vrlo često se nađu reči - pridevi: "ne prihvatljiv, ne ažuran, ne voljan" i dr.), nego ne znaju ni kako se pojedine imenice pišu: umesto odštetni, pišu oštetni; umesto savestan, pišu savesan i td. Ne mogu sad svega da se setim. Da, često naletim na neko pitanje: "Dali ste... ". Da li je moguće da novinari ne znaju da se rečca "li" piše odvojeno? Da li je, takođe, moguće da ni lektori, koji treba da ispravljaju jezičke greške, nisu naročito pismeni? Reklo bi se da nisu, čim se nepismenost provlači kroz novinarske tekstove. Tužno! Žalosno!

Čitam dosta dnevnih novina i odgovorno tvrdim da "Blic" prednjači u nepismenosti (kod njih bi, sigurna sam, ovo pisalo "ne pismenosti").

Jedno vreme sam sve te pravopisne greške podvlačila, s namerom da im na njih ukažem, ali njihovo izobilje me je odvratilo od te namere.

[GostBG]

Uvek vodim racuna,sto ne znaci da se ne potkrade neka greska.

[lado]

trudim se da sebe ispravim ali u brzini desi se gutam slova....njam,njam

[Morpheus]

Uvek se trudim da sve shto pishem, napishem na gramatichki ispravan nachin. Mislim da mi to skoro uvek uspeva (potkrade se i meni pokoja greshka, naravno). Smeta mi elementarna nepismenost, koju sretjem na svakom koraku(u medijima, javnim nastupima i u govoru ljudi koje s kojima svakodnevno komuniciram).

Ne obratjam pazhnju na svaku sitnicu, ali mi je neshvatljivo da neko mozhe napisati, citiram: "Montiram satelicke antene." Primeri sa JER i JEL su jos gori.