Sreću najčešće stvaramo sami...

[Goga]

Često čujemo da ljudi za sebe veruju kako nemaju sreće.
Takvi očekuju nepovoljne razvoje situacije, a kad se dogodi nešto loše, najčešće slegnu ramenima i rezignirano zaključe – to sam mogao/mogla i da očekujem, zašto baš ja, ili to se samo meni moglo dogoditi...



Većina ljudi koji za sebe misle kako nemaju sreće nisu oni kojima se događaju istinske tragedije, nego, na žalost, oni koji preuveličavaju nepovoljne događaje, a čak i u povoljnim događajima pronalaze gomilu problema...

Da li ste pobornik dobre stare ''svako je kovač svoje sreće'' , ili imate neki drugi ''rezon'' o tome šta sve utiče na pozitivno ili negativno razmišljanje o konkretnoj temi...

[_baba_]

Malo je glupo da se ponavljam, ali evo jednog mog odgovora na nekoj drugoj temi...
Uvek imaš barem dva izlaza. Ako si bolestan ili ćeš da ozdraviš ili ćeš da umreš. Ako ozdraviš super, ako umreš opet imaš dva izlaza, ili raj ili pakao. Ako odeš u raj super, ako odeš u pakao opet imaš dva izlaza ili će da te pojede đavo ili ćeš ti da pojedeš đavola. E, ako ti pojedeš đavola opet je super, ako đavo pojede tebe, e tad nemaš više dva izlaza nego samo jedan, onaj kao i sva hrana. Uvek imaš barem dva izlaza, ali nažalost mi stalno pristajemo da nas đavo pojede i onda se čudimo što se nalazimo u fekalijama.

Ja ne dam da me pojede djavo

[remorker-bgd]

Postoje stvari koje ne zavise od nas...vec sam negde napisao da niko od nas nije mogao da bira gde ce biti rodjen i kakvo mu je okruzenje...E sad, to okruzenje ima prilican uticaj na formiranje osobe i njene licnosti...Primera radi, da sam rodjen u drugacijem okruzenju, okruzen drugacijim ljudima, drugacijom kulturom, verovatno bih i ja bio bitno drugaciji. Kada ovaj podatak stavimo na stranu, ostalo se svodi na preuzimanje odgovornosti za svoj zivot i na veru da ti zapravo mozes da utices na mnoge dogadjaje u svom zivotu. A mnogo ljudi, na zalost, u to ne veruje...

Zoran Djindjic je jedom rekao prilikom neke posete fabrici "ja razumem da nemate para za savremene masine, za nova postrojenja, za investicije...ali sad kad sam ulazio kod vas u fabriku, video sam sat na zidu koji ne radi...jel toliko tesko da popravimo sat? ajde da uradimo stvari koje mozemo...pa cemo onda da vidimo sta cemo sa ostalim stvarima!"...isto vidis i u svakodnevnom zivotu...razumem da ne moze svaka fasada da sija...i svaka ulica da bude moderno uredjena...ali zasto ne mozemo da se naviknemo da djubre ne bacamo kroz prozor ili na ulicu...?

Malo sam skrenuo sa teme...sustina je da postoje stvari koje zavise od nas...i one koje ne zavise...nase je da verujemo i radimo sve sto je do nas...a ostalo...verovatno neke stvari nikada necemo ni razumeti...mozda ni ne treba...ravnoteza medju zvezdama, ili vec sta li...?

"Sanjajte lavove, od kojih ste"

[makilli]

Neko je nekad rekao,napisao,nešto otprilike ovako,da ukoliko ne postoji izbor,ili prilika,trebamo da se potrudimo da je sami sebi stvorimo,i to je potpuno tačno.
Na većinu stvari u životu možemo da utičemo, i samim tim zašto se ne bi potrudili da napravimo sebi bolji život, umesto da čekamo da nas zadesi nešto(i onda krenemo da se samosažaljevamo) što ćemo pripisati sudbini,slučajnosti,...ili šta već.

[Uriel]

Dok sam bio dete nailazio sam svakog dana na puno malih srechica.
Nisam ih namerno tražio jednostavno su bile tu i pošto nisam imao pametnijeg
posla, skupljao sam ih i uživao u njima onako usput.
Neminovno, kako to biva sa nama ljudima, jednog dana postao sam halav.
Pocheo je proces truljenja mozga ili ga kako mi to lepo nazivamo, odrastanje.
Kao i svi pripadnici moje vrste nekako sam stekao utisak da imam pravo na srechu
ali ne bilo kakvu naravno, nego na sasvim odredjenu - precizno insceniranu, lepo zapakovanu srechu sa garancijom i uputstvom za upotrebu odštampanu na tri jezika.
Nisam bio jedini sa takvim ochekivanjima. Svuda oko mene su se kezili ljudi,
pogrbljeni u žurbi, koji su zverali levo desno nebi li ugledali ogromni sjajni paket
sa natpisom -Srecha De-luxe maxi pack- i njihovim imenom na cedulji sa adresom.
Prošle su godine ali željno ochekivani paket nije stizao. Najzad kada sam shvatio da najverovatnije nikada neche ni dochi, primetio sam kako sam se usput oženio, dobio dete, sagradio kuchu i dobio hronichnu reumu kolena. Jednog dana dok sam radio u bašti
ugledao sam krajichkom oka nešto medju lišchem mojih jagoda. Isprve sam mislio da su nekakve štetochine napale moje voche ali nakon boljeg zagledanja prepoznao sam jedan chudni mali oblik
Cheprkajuchi malo po sechanju nadošo sam da je to jedna mala srechica - ista onakva, kakve
sam ih skupljao dok sam bio mali. Opet su se pojavile. Nikome nisam govorio o tome
Brzo sam napravio jednu malu mrežicu kao one za hvatanje leptirova.
Ispleo sam je od tankih niti skromnosti, osechaja za lepo i ljubavi prema životu.
I tako pocheo sam da lovim srechice. Prilichno su male i teško ih je primetiti ali svakog dana
uspem da ukebam po nekoliko komada.

Pokazachu vam svoj današnji ulov... ali ako je moguche -bez pipanja molim-
Srechice su jako osetljive.

Prvu sam chapio jutros. Bila je na obrazu moje drage uspavane ženice.
Ulovio sam je usnama, jer su mi u rukama bile šoljice sa kafom.
Žemska se od toga probudila, ali nije gundjala preterano jer je ugledala kafu.

Drugu sam ischeprkao iz raschupane kose moje cherke koja je izbauljala iz kreveta
da bi mi iskamchila malo džeparca pre nego što pobegnem na posao.

Trechu sam primetio na dupetu mog psa kada sam izašao napolje, verovatno je i on znao
da je tamo, jer je jako tresao repom levo desno, dok mi se penjao šapama na butine. (ovu naravno nisam ulovio ustima- da se razumemo)

Kada sam stigao na radno mesto, koleginica mi je uz kafu donela tanjirich sa malo chokolade. chokolada je bila sa lešnicima i srechicama.

Šef mi je jutros pao sa stepenica i kada je udario glavurdom u stub gelendera,
odvalio se jedan komad sreche, koji sam velikodušno podelio sa kolegama.

Ukljuchio sam svoj komp i tu me je chekala Najgora srecha...
ma chak i Najgora srecha je neprocenjive vrednosti - nebi je dao nizašta na svetu.


Dan je još dug i budno motrim na svaki sumnjiv pokret.
Ako budem imao sreche - ulovichu još par srechica -

[Adora]

Mnogo volim ovaj citat !!!
Ograničite sebe na posmatranje i uvek ćete ispustiti suštinu sopstvenog života.Stav o ovom pitanju bio bi sledeći:Živite najbolje što možete.Život je igra čija pravila učite ako uskočite u nju i igrate svim svojim snagama.Inače bićete izbačeni iz ravnoteže, stalno iznenadjivani promenama igre.Ne-igrači često cmizdre i žale se da ih sreća redovno mimoilazi.Oni odbijaju da shvate da bi sami mogli da stvore ponešto odvlastite sreće.

"Kapitol -Dina" Frenk Herbert

[Mish]

U poslednje vreme sam kratkog fitilja za ljude koji su nezadovoljni po rođenju i opredeljenju. Zapravo, ni ne znaju čim su to konkretno nezadovoljni, kao da uživaju jednostavno da se prepuste nesreći. Očekuju neke grandiozne događaje u životu, a i kada im se dese očekuju još, više, lepše, grandioznije. (Hm, pa nije da i mene to ne bi nateralo da uzlepršam, ali nisam nesrećna bez njih). Jednostavno, ne cene one male, sitne stvari koje život znače
Nedavno sam sa jednim takvim, nezadovoljnim, tužnim, nesrećnim prijateljem sedela u gradu. Naravno, žalio mi se na svoj tužan i čemeran život. I onda sam mu rekla da je iza mene divan vikend, što ga je iznenadilo jer je bio jedan deo tog mog vikenda i znao je kako sam ga provela. A bio mi je divan jer sam ga provela apsolutno raspolažući svojim vremenom, ni gladna, ni žedna, ni promrzla, provela sam ga sa ljudima koji mi znače, koji su moj izbor, a ne nametnuta sredina. I rekla sam mu da sigurno ne bih bila hrabra da svojim suludim nezadovoljstvom "prizivam" nesreću. Jer nesreća je nešto mnogo više, nešto na šta ne mogu da utičem, a što donosi tugu u moj život. A zdrava sam i svi moji su zdravi. Na okupu smo, sa ovim ili onim problemima, ali problemi se rešavaju, zar ne?
I sposobna sam da volim, sposobna da mislim, ne zavisim fizički od drugih (a moja je velika sreća što ne zavisim ni materijalno), a imam sreću da zavisim emotivno od svih pomalo.
I ne znam koliko sam srećna u životu, ali sigurno nisam nesrećna. I borim se da ostvarim svoju sreću u budućnosti. Ne, ne mogu neke nesreće da izbegnem, one su deo života, ali neka se ne dese na vreme i po redu. A i njih je lakše pregurati uz lepe i ispunjene sekunde, minute, sate, dane i godine koje sami gradimo.

[rusty nail]

i unistavamo takodje sami.

[Rohalj Baze]

za srecu treba imati hrabrosti

[Aiko]

ako ne računamo tragedije koje strefe neke ljude, da, sami krojimo svoju sreću..
ježim se od večito namrgodjenjih ljudi kojima sve smeta, koji neće ni onako kako hoće..koji su nezadovoljni, a pri tom sede skrštenih ruku i čekaju da im sreća padne s neba..i kojima je sve ono što je u tudjoj bašti lepše od onog u njihovoj..i koji misle da se drugima uvek dešavaju bolje i lepše stvari..
ma da..

a ustvari treba samo malo volje, hrabrosti i jedno veliko otvoreno srce..

[Goga]

Za sreću ne treba ništa,ili jako malo.
Trebalo bi samo biti slobodan od svega.
Treba samo imati čisto i otvoreno srce.
Da li smo dovoljno hrabri da otvorimo svoje srce?
Možemo li živeti bez stresa i negativne energije?

Jer, u slobodi je sreća,
u srcu ljubav,
u mislima energija,
u porazima borba,
u prastanju veličina...

[kohili]

Postoji ona stara i vrlo zanimljiva protivteža sreći-nesreća,bolje rečeno nesrećnost.To je upravo ono stanje koje želimo da prevaziđemo,ali ono se ne prevazilazi samo 'radom' na ostvarivanju sreće,već i na pokušaju da izbegnemo stvaranje nesreće.Upravo tako,kao što radimo na svojoj sreći,radimo i na svojoj nesreći.Razloga je više,ali bih ovde navela samo tri:površnost,okolnosti na koje ne utičemo i 'popločavanje puta do pakla dobrim željama',kako bi to rekli Kinezi.
Tu je i onaj elemenat,onaj bitni deo čoveka koji je dobro opisao Dostojevski u 'Podzemlju'-čovek zna šta je plemenito i korisno,ali upravo to ne želi,ne želi da čini korisno i plemenito,ne želi ono dva i dva su četiri koje nam nalaže logika.I zbog čega?Dostojevski daje savršen odgovor:jer čovek želi da pokaže kako nije samo obična dirka na klaviru.
Dakle,kada pričamo o sreći,prema meni,trebalo bi dobro obratiti pažnju na njenu protivtežu,na onaj razarajući deo u nama i našim životima.
Možda zapravo sreća kakvom je zamišljamo,kakvom nas uče i nepostoji.Možda je to stvaranje sreće zapravo tek postepeno ukidanje svih onih činilaca nesreće,pa nam se upravo zato i čini nedostižnom?

[cicka]

Uglavnom se slazem sa misljenjima koji su izneli forumasi pre mene i razmisljam sta bi mogla reci sto vec nije receno....desava se da covek izgubi neku nadu bolje sutra i neprimetno cak nesvesno stigne do te faze razmisljanja kad pomisli da je njegov/njen zivot uzaludan, besmislen...da budemo iskreni, ne mozemo uvek biti optimisti, svakom se desi da ponekad klone dusom i srcem ali su bas te situacije jasan znak za to da treba da nastavimo da se borimo i izborimo za svoju i srecu zvojih bliznjih...nije lako, slazem se ali je najlakse pustiti da sve ide svojim tokom, kako je "sudbina" to odredila...mi smo kovaci svoje sudbine i mi smo ti koji odredjujemo kako cemo dalje...

[ZOE]

verujem da se u zivotu, neke stvari dese slucajno.... ali sve ono izmedju, mi sami krojimo, pa kako skrojimo, tako i nosimo

[remorker-bgd]

"U svakom zrnu neki dan...u svakom danu neki san...i keep on smiling"

Dj.B.