Poklonite pesmu...

[blueella]

kad vristim umorna od sunca
trazeci vlazne hramove spasa u ocnim dupljama
nemoj mi prici.

omamljena bjesom nestvarnosti u kojoj zivimo
ili mozda
stvarnoscu koja me plasi,
necu te voljeti.

lagat cu sebe da ne poznajem te.

lagat cu sebe zarazena strahom
da ces se rasprsnuti kad te
izgubljena u panici svoje svakodnevnice
zagrlim...

by provincijalka

[ZOE]

...nasim andjelima

DECA SU UKRAS SVETA

Nema sveta ni planete
Gde ne moze stici dete
Jer sve decje staze vode
Od igre do slobode
Cvece je ukras baste
Leptir je ukras cveta
A deca puna maste
Deca su ukras sveta
Decje pesme decje tajne
Sve ljubavi jasne sjajne
Nek se nek se rode
Od igre do slobode
Cvece je ukras baste
Leptir je ukras cveta
A deca puna maste
Deca su ukras sveta Ljubivoje Rsumovic

[blueella]

ZA DOBRE I LOSE DANE

Kada sve kao za inat krene, po zlu
dignem glavu visoko, najvise, k�o da su najljepse
pjesme za mene pjevane

ne dam se, stisnem zube, k�o da je sva
snaga svijeta u mojim rukama, od srca smijem se
kad je najteze

jer ja se gorih ne bojim, jos mogu svjetove lomiti
i sve dok postojim, jos mogu ponovo krenuti

tu u meni ima jos snage za sve
dobre i lose dane, jer
dok ima jos malo nade
ja cu vjerovati
da sreca postoji

bila sam sasvim slaba bez ikog svog
na mojoj strani tek posteno srce i Bog
jedini prijatelj, u zivotu mom
sada znam da je dovoljno bilo i to
sve sto je i vrijedilo tu je i ostalo
drugi su bila tek lazna utjeha

al ja se gorih ne bojim, jos mogu svjetove slomiti
i sve dok postojim, jos mogu ponovo krenuti....

by okana

[Kathy]

Nisam zaboravila nase dane,
oni su zaboravili mene.
Ne znam ni gde ni kada?
Ne znam zasto ni kako?

Videla sam samo u daljini,
nekakav sjaj,
nejasno nesto sto lebdi
i trag sto necujno ostavlja�
Cula sam kroz prolecne senke svetlosti
bolan urlik vatre
i jedva cujnu maglu
pepela koji se rusi.
Osetila sam u sebi
bolnu prazninu
ledene kise.

Nisam zaboravila nase dane,
oni su zaboravili mene.

Uzalud pokusavam
splesti popucale niti
i polako shvatam:
Sve je to,
sve to,
sve je uzalud.
Kao da hocu,
da vetar s� dlanova umrlih ruku
ponovo ponese note neznog dodira�
Kao da hocu,
da ukocene usne ponovo progovore,
da mrtve oci starim sjajem zasvetlucaju.
Sve je to,
sve to,
sve je uzalud.

Ja nisam zaboravila nase dane,
oni su zaboravili mene.

nep autor

[Crazy Angel]

Tko si ovaj put

Poredali su se pred ulazom
U tvoj luna park
Triput probaj za dolar
I možda osvojiš lutku

Uzmi sa sobom
Sve laži kojima sam vjerovao
I nosi ih u svoj kupleraj
U svoju tamu

Odslužio sam svoje
U zatvoru tvojih ruku
A sad bi Ofelija htjela znat
Koju stranu odabrat

Reci mi... što si napravila zadnji put
Zašto to ne ponoviš
Samo naprijed, shvati me krivo
Vrijeme ti nije prijatelj

Da li plačeš, da li moliš,
da li bi htjela da ih ne bude
da li još uvijek iza tebe
ne ostaje ništa osim kostiju

Jesi li pokopala cijeli cirkus
Lavove i sve
Ne smetaj mi dok
manikiram nokte

A tko si ovaj put
Izgledaš umorno
Tko pije iz tvoje cipele
Da li se pretvaraš da voliš
Čujem da se isplati

Kako tvoj pištolj
i Biblija i tablete za spavanje?
Da li još uvijek skačeš kroz prozor
obučena u skupu odjeću?

Pao sam na tvoja
kočijaška usta
i tvoje
ranjene oči
Bolje lezi na pod
jer ovo je rat
Reci mi tko si ovaj put?

Tom Waits

[Crazy Angel]

MIRIS LIPA

Ponovo mila u nocima ljetnim,
narasta u meni nevidljiva plima,
Ko sred noci pod lipama cvatnim,
kad gorio sam na tvojim grudima.

Još ne gasne plam tih lipanjskih noci.
Oganj isti i sad mene zaposjeda.
Trajat ce dugo i nece me proci,
cak i kad mi kosa bude sijeda.

I Vihor isti prožima mi grudi,
žudnjom novom punec srce moje.
To mi Amor strijelom svojom sudi,
za poljupce sve što izmamih tvoje.

Jose

[TVO.JA_]

Kad bi covek

Kad bi covek mogao reci ono sto voli,
kad bi covek mogao uzdici svoju ljubav do neba,
kao sto je oblak uzdignut u svetlosti;
kad bi poput zidova sto se ruse
da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u sredistu,
kad bi covek mogao razoriti svoje telo,
ostavljajuci samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koje se ne zove slava, sreca ili ambicija,
nego ljubav ili zelja,
ja bih konacno bi onaj, kako sam se zamisljao,
onaj sto svojim jezikom, svojim ocima i rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu svoje istinske ljubavi.

Ne poznajem slobodu, osim slobode
da budem zarobljen u nekome,
cije ime ne mogu cuti bez uzbudjenja,
zbog koga zaboravljam sebe u tom jadnom postojanju,
za koga sam danju i nocu ono sto zeli,
a moj duh i telo plove u njegovu duhu i telu,
kao izgubljeno drvlje sto ga more dize ili topi,
slobodno, sa slobodom ljubavi,
jedinom slobodom koja me ushicuje,
jedinom slobodom za kojom umirem.

Ti opravdavas moje postojanje,
Da te ne poznam ne bih ziveo,
da umirem neznajuci te, ne bih umro, jer nisam ziveo.

Luis Kernuda

[Kathy]

Ako si jos uvek u tom istom oblaku,
Zagrizi kamen
Uhvati talas
Nasmej se bilju
Obelezi me krvlju
Oseti pod noktima
Zgazi Sumnju nogama
Korak po korak
Zid po zid
Tren za trenom

Ako si jos uvek u tom istom oblaku
Izadji
pre nego odnese nas oluja.



nepoznat autor

[Aca1983]

Postojis,
Krades moje zenice;
Sapatom saljes mi
Reci ljubavne;
Magicni kamen si
Vodenice;
Sintagma koja
opseda mi sne.

Udivno gledah
Lepotu sveta;
Preskocih staze
Trnovih ruza;
Gledah u sudbu
Ocima deteta;
Krenuh putem sto
Bozur mi pruza.

Oseti drhtaje
Moje predaje;
Udahni miris
Edenske srece;
Ljubavi vecnoj
Upalimo svece.

Ocaran bejah
Putem spoznaje;
Zelja me nosi,
Postadoh sonet,
Javom vihornog
Sna tebi donet.

PS: (Nisam siguran da je cela pesma, otkucao sam je po secanju-autor je Gordana Volaš)

[silvia]

Dodje mi ponekad


Dodje mi ponekad
Da legnem kraj reke,
Da se istecem sa njom ili
Da ostanem na dnu, da mi isperu vode
Srce i dusu.
Dodje mi ponekad
Da brojim rastajuce zvezde
I da gledam plavetnilo neba kuda
Krstare namrgodjeni oblaci.
Dodje mi ponekad
Da legnem kraj reke,
Jer obuhvata me neka luckasta tuga
Onda kad stojim i pratim
zelene talase
Od obale do obale.
Dodje mi ponekad
Da se valjam po travi
Zajedno sa senkama pasa koji laju
Na duvarskom satu,
(Sat koji ne otkucava ponoc).
Dodje mi ponekad
Da pijuckam reku od izvora
do usca,
Jer hocu da sretnem
zlatnu ribicu
I da je zamolim da mi nacrta
Svoj lik, da je ne bih izgubio
U bezdanu svojih secanja.

Dusan Bajski

[Crazy Angel]

Pahuljica

Pahulja bijela
na dlan mi sjela
i nije htjela
da ispari s njega.

Tajnu mi je otkrila,
iako mlada i mala
puno je svijeta vidjela
i još nešto željela.

Da ostane tako vesela,
smjela i bijela
kada bude nestajala,
sa ovoga svijeta.

Da ostane sjajna
pahulja mala
čak i kada bude u vodu pala.

Želja joj se ispunila
jer i kad je odlazila
ona je sijala,
zbog toga se smijala
i sretna nestajala.

"nepoznat autor"

[Kathy]

Napisacu ti pesmu o tome
kako sam sama,
i kako provodim dane.
Napisacu ti pesmu,
kako mi svakodnevno sve vise trebas
i kako precrtavam dane.
Monotona i dosadna popodneva,
i besane noci.
Napisacu ti pesmu,
ali ne umem da pronadjem prave reci,
ne umem recima da iskazem bol.
Napisacu ti pesmu, ludo moja,
o tome kako stalno mislim na tebe,
kako sam samo tvoja,
i kako ti u svom pismu saljem deo sebe...

Ali ne umem da te dodirnem u pesmi,
ne umem da dodirnem rubove tvojih usana.
Mozda te moja pesma zaboli,
i bojim se da je napisem.
Ali ona vec nocima treperi u meni,
i moli me da ti kazem,
sve one reci bolne i nezne,
koje se radjaju u mojoj glavi!
Ali kako da ti napisem broj svojih suza,
kada to ni sama ne znam,
kako da ti opisem svoju ljubav,
kada ona ni u tri knjige ne bi stala!
Reci mi,najlepse moje,
kako da to napisem najlepsu pesmu o ljubavi,
kada si to u stvari,ti!
Sve ono sto mi treba,
sve ono sto volim i sto me boli...

Ipak,pokusacu da ti napisem pesmu,
o najlepsem delu moga zivota,
o jednom prohladnom aprilu,
o tamnim ocima koje vidim i kada zazmurim,
napisacu ti najlepse reci koje znam,
ali sve je to nista,
sve je to samo dim...
Jer jedino sto zelim je da dodirnem,
tvoje srce,
jedino sto zelim je da shvatis,
sve ono sto nisam napisala,
sve ono sto sam precutala,
jer necu da budim ceznju i stvaram bol.
I evo,napisala sam ti pesmu,
mada je jedino sto sam zelela u ovom trenu,
da ti kazem da te volim
i da to cujem od tebe!!!

Nepoznat autor

[ZOE]

I.G.Kovačić-Mesecava sonata

Jecaju gusle negdje u zraku,
Iznad začarana grada;
Na tihi grcaj, na suzu laku
K`o more mjesečina pada.

Zatuži od njih sva visina
I zemlja nekim mekim zvukom -
I plače dalje violina
Pod mjesečevim svijetlim lukom.

[SQUAW]

Takva sam ja

Odavno sam, sugradjani cestiti,
izmirenja zastavu belu
na srce svoje pobola.
Sve mi je sad svejedno
i ravno do mora;
sita sam i mrznja i ljubavi
i cutanja i romora.
Za vasu borbu zivotnu
ja nemam svojstva.
A srce mi je, medjutim, vecno zedno
svega onoga cega je sito;
i umrlo bi ako bi u danu
imalo cas spokojstva.

Ni za srecu ljudsku nisam ja stvorena,
jer ne umem da zivim
samo od zivljenja;
jer ni za sta cega ima
nemam divljenja;
jer znam da ne mogu svoj zivotni dug
samo snom izmiriti.
Pa ipak, mada mi ovde nije udesno,
zivota ja bih zadrzala krug,
jer boli mene ipak cudesno
sto ce me jednom nestati.

Ni srca nemam vaseg, sugradjani cestiti,
jer beskrajno volim nekoga
iza onih na vidiku atara.
Za njegov bih osmeh jedini
posla preko voda i vatara,
preko urvina i bregova,
odavde na dan i noc hoda;
pa ipak njegova
ne bih mogla biti,
niti ce ljubav moja za njim
ikad drugoga roda
do pesama imati.

Desanka Maksimovic

[NSdjanka]

Živim u senci senke tvoje senke... i znam da znaš:
još uvek šminkam stvarnost tvojom bojom, jer drukčije ne umem
ne razumem, ne želim pred lažnim svetom celim da se lažno veselim...
To nije osmeh - to je grč. Ljudi su slepi.
Lepi dani, nasmejani, za tebe - za mene skice,
druge duge ulice, srce skitnice zgaženo nehotice...
Znam da znaš. Jer u svim snovima ti vrtim sve te prazne reči
praznim danima. Nestaješ. I priča odavno nije fer:
lepotica i zver - suviše razno. Sve je prazno.
Prazno je zarazno. Neprolazno.
Vraćam se njima - zar misliš da se stvarno ponosim time?
U mojoj glavi posle svega sve one nemaju čak ni ime...
...samo te oči posećene vetrom koje sjaje baš kao i moje
- znam da znaš, al ne vidiš i ne čuješ, i ne znaš koje
male stvari se broje... i dok porazi se roje,
plašim se da priznam da postojiš, rane gnoje... i da mi fališ...
Fale mi dodiri, fale mi reči, fali mi osmeh
fali mi lice, fale mi laži, fale sitnice
- dosta krivice! Ptice selice nestaju...
Ja ostajem i svi ti pogledi me plaše:
prokleti srećni zagrljeni ljudi! ...te uloge su bile naše...
Samo moje i tvoje! A gde smo sad? Gledaj u mene! Nema mene...
samo sene uspomene... samo tragovi...
Koliko dobiješ, toliko daš. Ti nisi smela... znam da znaš...
...znam da znaš...znam da znaš...


Jedan život - gde prestajem ja, gde počinješ ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
Jedan život - gde prestajem ja, gde počinješ ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
Jedan život - gde prestajem ja, gde počinješ ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
...i reci, šta je to ponos, šta je to sram? Ne želim da znam!
...i kad se svet sruši, na starom mestu biću sam...


Sve suze sveta sprala je kiša. Na kraju nisi ni siguran
da si uopšte plakao, niti da si dno dotakao...
...a nagao kakav jesam, slagao sam sebe da si laz
I vratio se svojim starim stazama...
Ali ni svi peroni sveta me ni malo nisu promenili:
i dalje isti blejer iz bloka, uvek matarskog oka,
nikad izvan svog toka... mikrofon i dalje rokam na putu do doka luke sreće.
I dan je taj što me vara, plavetnilo neba misli skreće.
...a onda padne noć, prokleto dugi sati, sakatim srcem shvatim:
sitnice, ponos, inati neće mi dati da pratim trag - a znam:
sve je ništa, slomiću kazaljke, vreme će stati,
kosmos će čekati! ...da samo umem da te vratim!!!
Trazim te, sanjam te pijanim očima, u noćima, u tudjim licima,
u stanovnicima nekih drugih svetova - gde je naš?
Mičem usnama bez glasa dok pada zaborava plast...
Ćutim jer znam da znaš. Uvek si znala i uvek znaš! Ti...
Jedina moja, tebi koja odavno nisi jedina:
svaka sekunda kao godina, al' barem znam na čemu sam,
i barem znam da nema nas i spreman sam da budem nasmejan pred svima
iako te kad sam solo i dalje oblikujem od oblaka dima!
...i kroz paučinu vraćam dane kad smo ti i ja još bili tim
oprosti što nemam snage da te slažem da ti želim srecu sa njim
a i šta će ti to od mene? Sve uspomene s kaputa stresi,
samo budi to što jesi, tu gde si ... šta god da se desi,
ti budi ok i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga voliš a mrziš, kad mrziš a voliš
i lomiš se da izdržiš...
Ostaje nada da će nekad negde neko hteti da shvati
mene.. moja lutanja, maštanja i sanjanja i znati da ih prati
i ko zna... mozda jednom nadješ me, tamo gde prestajem ja
gde počinješ ti, gde stali smo mi, gde sada su drugi...
...ali srešćeš samo stranca, slucajnog prolaznika i pogled leden...
...iako te je taj neznanac nekada voleo više od sebe.



Marchelo / Jedan