Poklonite pesmu...

[ZOE]

POSTOJI MESTO GDE LJUBAV POČINJE

Postoji mesto gde ljubav počinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim rečnicima.

Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja -
pomoću njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.

Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.

Karl Sandberg

[CHichaGlisha]

Metak
Balerina

Djevojka u blue jeansu
A izgleda ko dama
Tu dok hoda
Tajanstvena i sama.

Zar samo radi igre
Tijelom prođe drhtaj
U trikou
Pozornice je sjaj.

Primabalerina
Ona igra tu na sceni
Svjetla kad se gase
Prigrli me, sitna balerino
Sad smo sami.

Korak po korak ide
I bljesak pirueta
Raskoš baleta
Pozornice je sjaj.

[misti]

Pero Zubac - Ne bira se ljubav

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

[CHichaGlisha]

Nemoj slucajno da me krivo shvatiš
ni u snu to ne bih želio
ali probaj samo malo da se vratiš
samo s' tobom bih sve podijelio
pa i ono čega više nema

Uvijek subotom ujutro su prozori
širom otvoreni za mirise
lijena pita puna cimeta me probudi
sve se zna i sve vidi se
to je ono čega vise nema

Sviraju čase, kašike, tanjuri
dobar ručak može sredit' sve
k'o kiša niz oluk vrijeme curi
kao šećer dani se istope
bit će bolje i nema problema

Naše ulice su sretne
tu nas smijeh odjekuje
tu me sreća uvijek sretne
da mi ruke ugrije

Nemoj slučajno da me krivo shvatiš
ni u snu to ne bih želio
hajde sa mnom samo malo
da se vratiš
to bih vrijeme s' tobom podijelio
i te dane kojih više nema

Na ogledalu razglednice s' mora
kao utjeha za zimske dane
utakmice s' tranzistora
cijeli život u fiću stane
cijeli život kojeg više nema



Kemal Monteno - Naše ulice

[ZOE]

Iz sarenog mnostva iskr'o si se krisom,
slucajem pometen,
i u tmurne dane oplakane kisom
uneo sjaj snova dugama prepleten.

Zaigraju misli pa se cini lako
dve duse se spoje,
u treptaju rose cini se da svako
moze da poleti bas kao nas dvoje.

Prepustam se sneno zovu iz daljine
lude noci ove;
znam, imam te samo kroz sapat tisine,
ali ne dam nikom da mi gasi snove.

Dragana Konstantinovic

[bellissima]

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva ...

Hiljadu puta od jutros, kao nekad te volim,
hiljadu puta od jutros, ponovo ti se vracam,
hiljadu puta ponovo se plasim ...
za tebe,
izgubljenu u vrtlogu geografskih koraka
za tebe,
podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima ...

Da li sam jos uvek ona mera,
po kojoj znas ko te boli
i koliko su pred tobom svi drugi goli,
ona mera po kojoj znas ko te otima
i ko te placa ?

Da li sam jos uvek,
medju svim tvojim zivotima,
onaj komadic najplavljeg oblaka u grudima
i ... najkrvavijeg saca ...



Antic

[CHichaGlisha]

Rade Šerbedžija

Već sam ti pričao to

Da li znaš, i ja sam nekada imao grad
ulice, draga lica u dvorištu
pod kestenom stol, nekada
prašnjava slika i cesta od sna
curice, drugova pjesma
u duši se budi djetinjstvo

Zamisli, miriše lipa i ljeto je tu
kasnije snjegovi, pramen sam magle
pod neonskim svijetlom u zimu
pričam ti, im'o sam druga k'o brata ja
sada pustinja, čeznjiva pisma
pacifik od tuge i sjećanja, kažu sudbina

Ta kurva bol ime mora imati i razlozi
milion priča, al' svaka vodi samo do pustoši
pitam, da li znas, a znam da ne znas
nit' ćes ikad shvatiti
a i zašto bi, oprosti, to gorka tečnost
iz mene gluposti govori

Nije nostalgija, ta je romantično
nevino čedo spram ovih stanja
neću da spominjem rat i užase
politiku i slična sranja
neću da ponavljam, pravda ne postoji
ta to je jasno bar
hoću da dopustim suzu ljubavi
sa njom sam divan par
kasno je, znam

Curi noć, svaka je mala vječnost za mene
da, znam, moraš poć, o, kako nervira
kad zadnji autobusi se izgube
pitam, da li znaš, i ja sam nekada imao grad
ulice, draga lica u dvorištu
pod kestenom stol
ah ............. vec sam ti pričao to

[Morpheus]

Cassius Hueffer

Na mojem su kamenu uklesali riječi:
"Život mu bješe blag,
A sastojci u njemu tako izmiješani
Da bi se priroda mogla uspraviti
I cijelom svijetu reći -
To je bio čovjek."
Smješkaju se oni, koji su me znali,
Dok čitaju tu praznu retoriku.

Moj je epitaf morao glasiti:
"Život prema njemu nije bio blag,
A sastojci u njemu tako izmješani
Da je vodio protiv života rat
U kojem pade."
Dok živjeh, ne mogoh izaći na kraj
Sa jezicima klevetničkim,
Mrtav se moram podvrći epitafu
Što ga je neka budala uklesala.

Edgar Lee Masters - Antologija Spoon Rivera

[zrNce]

Nevidljiva svetlost



i da znas
niko ti nikad vise nece pisati pisma
puna secera
i ustajale usirene krvi
u maju kada slavuji zvizducu Malu nocnu muziku
pracenu zabljim horom

i niko se nikad vise nece
pred tvojim pogledom
da onako topi i mrvi
i niko te nikad vise nece nazvati
luckastom nocnom morom

budi mi nocas tajna
i ne daj da se u nama
ovakvim
samo nesrecni rastanci legu
u predvecerja sto zlatom boje
u oku
majusne kaskade

i ne zali
jer ja sam samo jedan od onih retkih ludaka
sto ce krvlju
na posljednjem snegu
da nasvrlja ime tvoje
slovima bolesljive nade

i da znas
meni je Gospod na ledja natovario samare
od cveca
i od korala
pa te u dugim vecernjim molitvama nazivam
i Princezom
i Pepeljugom
jednom si kao Manjaca velika
drugi put kao Suturlija mala
jednom te zovem vecnom i jedinom
drugi put samo drugom

i tako to kroz mene prodje
i otkravi
i raskrvari
nesto sto se pravi da ne zivi
nesto
sto samo s tobom
nevidljivu svetlost daje
dovoljno je da se nasmejes
i kazes
oboje smo krivi
da se u meni bela zastava
podigne u znak predaje


M.B.Romanov

[believer]

jel ste pijani ili brljavite onako,radi zabave?

Epitaf,B.Miljkovic


UBI ME PREJAKA REČ...

Ubi me prejaka reč. Ne stigoh da se sklonim.
Reče je ona jutros, uz slavujevu pesmu.
Sad neku tugu tešku iz sebe zalud gonim,
To njeno zbogom beše premnogo i za česmu

MOJIH MUCAVIH REČI I BOLNOG PONIŽENJA...

I puče reč kao bič, fijukom za sva vremena,
Dok se još nečem nadah, dok bejah sav sa sobom.
Sad sam niko i ništa � sam sebi svoja sena,
Osušen bor na hridi pred vetrovitim dobom

UBI ME PREJAKA REČ, UMREŠE SNOVIĐENJA...

Ne reče ko je krivac za taj metak od reči,
Nekuda odskakuta, sva gipka kao srna...
U meni prošlo vreme kao parastos ječi,
A negde ispred oka mota se kosa crna

I OKO, BADEM ZRELI, NADOŠLO ZA VOLJENJA...

Možda ću doći sebi kada pobegnu laste,
Kad leto zaboravim i sav u jesen odem.
Kad lepo što je, zaspi, a noć počne da raste
U meni i za mene, kad mrak okom ubodem...

UBI ME PREJAKA REČ, UMREŠE SNOVIĐENJA...

U toj ću noći i ja sa svojim snom umreti,
Kunući ono zbogom što ga izreče ona.
A nije dobro nikom svom bolu da se sveti,
Neka sve ide Nebu, nek' sudi Vasiona...

UBI ME PREJAKA REČ, UMREŠE SVA VOLJENJA...

[gaga73]

[Bazarov]

Nađeni skelet

Večeras... kroz gnjilu prašinu
naišao sam, naišao sam suro-nijem
na osušeni skelet
ljubljene
žene.

Večeras... kad sam se vraćao s uma,
gdje sam žestinom rasipo strast,
srio sam isušen, modar cvijet.
Kada sam prošo maglom druma,
rastrgan obiljem mrtvoga sna,
naišao sam na prste oglodane
i crve ugojene
od jadne žene,
kojoj nisu zvonila zvona,
niti pjesme crkvene
opojane.
Istinu ti kažem, sahraniću
ove užasne crne kosti
u srcu mojem,
ah neka bodu!
svakoga dana dok je opojem.

Mirko Banjević

[zrNce]

Voleo Sam Vas


Voleo sam Vas; i ljubav josh, mozzda,
Nije ugasla sva u srcu mom;
No nek Vas ona sad ne brine vishe,
Ja necu da Vas rastuzzujem njom.

Voleo sam Vas nemo i bez nade,
S ljubomorom i strepnjom srca svog;
Voleo sam Vas iskreno i nezzno,
Voleo Vas tako drugi, dao Bog.


A.S.Pushkin

[prewrnuta_torta]

LJUBAVNA PESMA

Kako da dušu sputam, da se tvoje
ne takne? Kako, mimo tebe, njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih sklonio na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.

Rajner Maria Rilke

[izabelitta]

ISTINITE REČI

III

Čista erotika, kaže on,
i lista dalje časopis
koji se sav smeši i uzdiše,
štamparska boja ne miriše na sebe
već na roze podvezice
na crno čipkano rublje
na nabubrele bradavice
(kakve nikada neću imati)
časopis se svija u pasu
i on ga nežno pridržava,
svaki list posebno,
analitički, kao kožu.

IV

Samo prvi put:
ja sam pustila ploče
(Koena, Arsena, Brela)
palila mirišljave štapiće
širila kosu po jastuku
odbijala da se svučem
gužvala pozajmljeni kimono.
Svanulo je brzo
(gotovo kao sedamdset sedme
u leto)
Sad je, verujte, sve drugačije
i mora da se spava:
sutra se radi.


Jelena Lengold