Poklonite pesmu...

[bigrancer]

Ne gusi krik poljupcima
pusti glas
pusti glas u noc
neka misle da radjamo se
neka misle da umiremo
udahni me
svu me udahni
popij
popij do dna
do dna dna
zajedno cemo svuci tela
i smijat cemo se
i smijat cemo se i plakati
zajedno
jos samo malo
jos samo malo se drzi
za moje ruke od svjetla

Enes Kisevic

[ognjen56]

Priznao sam


Priznao sam da si bolja
Laskao sam tvome hiru
Samo da te prođe volja
I da pustiš me na miru

Nisi bila zagonetka
Izdalo me tajno čulo
Sve je s tobom od početka
Mirisalo na rasulo

Zar ti nije bilo dosta
Pusti me ne kvari
Idi gledaj svoja posla
A mene zanemari

Pred tobom je izobilje
Iza tebe je pusto
Al setićeš se opet mene
Kad ti bude gusto...

Duško Trifunović

[meseceva_kci]

Moja je dusa jesenji oblak,
Oblak rastrgan,
Kao krpa. Bacen na nebo.
Ja volim oblake, u jesen.

Lice mi je, mrko, suncem spaljeno.
Moje oci u oblake gledaju.
A misao?
Misao je upravljena k tebi.


Dragutin Tadijanovic

[Bombica]

Pitanje

Ima li smisla čekati san
kada znaš da ti neće doći
može li iko usporiti vrijeme,
kada zna da će brzo proći
ima li smisla gajiti nade
kad nezahvalnost im dobro znaš
i pjevati sreći balade
kad do tebe joj nije stalo
I da li je smisao laž
što obavija sjene života
odsjaj zlatnog omota
sopstvenog očaja zabluda
I ima li smisao smisla?
I da li bi opasno bilo
bez utjeha životnih živjeti
što kriju životno sivilo
Prezrenih ljepota na hiljade
ti ludi svijete nudiš
ali sve su tamo zablude
jer upravo ti sudiš
ko na njih ima pravo
a za većinu ljudi one
ostaju samo san.
Ima li smisao smisla?



Angel Kalinovik

[Lilith_021]

Cudo najkrace traje

znas
bilo je mnogo dobro
bilo je
bolje nego
bilo sta

bilo je kao
nesto
sto mozemo da
podignemo
drzimo
i onda se smejemo
zbog toga

bili smo na Mesecu
bili smo u jebenom Mesecu
imali smo ga

bili smo u vatri
bili smo u
beskrajnom ponoru
nigde nema takvog mesta

bilo je duboko
i
svetlo
i
visoko

primaklo se tako blizu
ludila
smejali smo se
bezumno

tvoj smeh
i
moj

pamtim kad su
tvoje oci
glasno rekle
volim
sada
dok se ovi zidovi
tako necujno
ljuljaju.

Bukovski

[memento]

ZAHTEV


Kada umrem

Ne bacajte kosti i meso

Skupite ih na gomilu

I

Pustite ih da kažu

Svojim smradom

Koliko je vredeo život

Na ovoj zemlji

Koliko je vredela ljubav

Na kraju



Kamela Das

[Bombica]

Liričari - Možda

Dovuci jednostavne reči
pred moja vrela stopala
i nateraj me da klečim.
Da im se divim i slavim ih.
Možda tada odrastem.
Možda se ipak
i usudim
da ti jednog dana kažem previše (ili sve).
Pustim vino sa usana da poteče
i krvavo crevenu haljinu
obučem za izlazak.
Do tad cu pričati sa jastukom.
Ti ne spavaš na njemu.
Nema te ni danas.
i trešnje u grudima su sve zgaženije.
Otrgo si mi misli od mene same
pa ne znam gde su otišle.
Ali znam da ih niko ne čeka.
A moglo je jednostavnije.
Noći su prekratke za one koji umeju da sanjaju.
A snovi su nekad toliko stvarni da ostaju urezani u kožu.
Mirišete posle na njih, nosite ih uvek sa sobom kao dragi privezak.
Nekad se i ne mora buditi.
Dok god imate saputnika.

[Bombica]

Mala pesma o prvom poljupcu


U jutro zeleno
hteo bih da sam srce.
Srce.
U kasno podne
hteo bih da sam slavuj.
Slavuj.
Duso, odeni se u boju narandze.
Duso,
odeni se u boju ljubavi.
U jutro zivo
hteo bih da sam ja.
Srce,
A s' veceri
hteo bih da sam tvoj glas.
Slavuj,
Duso,
Odeni se u boju narandze
Duso, odeni se u boju ljubavi.

F.G.Lorka

[bigrancer]

Podigla je ruku
i pomilovala moje lice.

Kao svilom po ustajalol vodi.

Znala je,
bunilo ce trajati dugo,

Probudilo me.........
kucanje na vratima

...i uzdah pobednika,

bigrancer

[CHichaGlisha]

.....

Šeširi, grobari, kišobrani tuga
venci u blatu, jesenja kiša tiha
nad mrtvim likom nesretnog ludaka ritma, rime, stiha,
jedan se ljudožder krvavoj, pesničkoj smrti.. ruga.

....

(odlomak)
R.P.

[dahlia]

Budeš li me nekad tražio

Budeš li me tražio nekad
Po katalozima usamljenika
Traži obavezno detaljnije
U poglavlju očajnika
Između četiri zida što se
Nadmudruju silinom pritajene jeke
Na odjelima izgubljenih i nenađenih
Sa etiketom "nekad davno"
Na namotanim rolama odavno
Otpisanih nijemih filmova
Sa kojih ti se zlurado smije prašina
U krhotinama na dnu najstarijih iskopina
U ruševinama zaboravljenih hramova
Na loše urađenim reprodukcijama
Nevješto izvađenim iz ramova
Na putevima koji nemaju smislenih putokaza
Čija je jedina relacija vrtnja u praznom krugu
Na stanputicama od kojih bride tabani
Ali koje ne ostavljaju upečatljivog traga....

Ako me ikada budeš, zbog mirenja savjesti, tražio,
Saznat ćeš kakvu si pustoš iza sebe ostavio.


Danja Đokić

[memento]

KADA BUDEŠ STARA


Kada budeš stara, sijeda i u snima,
Drijemat ćeš kraj ognja, čitajuć polako
Ispustit ćeš knjigu, sanjati o blagom
Pogledu, kojeg očiju ti skriva dubina.

Voljeli su mnogi časke tvog veselja,
I ljubav im bila prava ili kriva,
Tek ti jedan čovjek dušu punu želja
Ljubio, i tugu, što ti lice skriva.

Naginjuć se tužno k žaru svog kamina,
Šapni, kako ljubav nas je ostavila,
I sad hodi iznad planinskih visina.
Gdje je posred zvijezda svoje lice skrila.



WILLIAM BUTLER YEATS (1865 - 1939)

preveli:Slamnig - Šoljan

[believer]

Epitaf

Tigrovima utekoh
Stenice nahranih
Proždraše me
Osrednjosti.

Bertold Breh

[memento]

Ne hodaj

Ne hodaj ispred mene
Možda neću slijediti,
Ne hodaj iza mene,
možda neću voditi.
Hodaj pokraj mene
I samo budi moj prijatelj.


Albert Camus (1913-1960)

[DrinChe]

Mami koja se dvoumi, da ubrza odluku

Lako je tebi kad imaš brata,
pa može da te štiti i brani.
Kad se u dvorištu igrate rata,
on uvek stoji na tvojoj strani.
Od svih je bolji.
Od svih je jači.
Zato brat tako mnogo znači.

Lako je tebi kad imaš brata:
smeš da se praviš važan pred svima.
U bioskopu nema karata,
on samo trepne i - već ih ima.
Na utakmici nigde mesta,
on samo migne - tri klinca digne.
Poznaje svakog konduktera.
Poznaje svakog poslastičara.
Ima u gradu tristo drugara.

Meni je teško jer nemam brata,
pa pazim s kim se igram rata,
jer nije svako na mojoj strani,
spreman da uvek baš mene brani,
A kad se s drugom decom potučem,
obično deblji kraj izvučem.

Kod kuće radim sam za dvoje
i što je moje i što nije moje:
i ugalj vučem,
i rublje skupim,
i sobu spremim,
i mleko kupim...

I tako: pošto nemam brata,
moram da budem vredan sam,
i budem dvostruko vredan sam,
i da odrastem sasvim sam.

Od svega što na svetu znam
najstrašnije je kad si sam.

Miroslav Antic