Ako odes
Ako odes,
siroko sivo stopalo gradskog neba zgazice moju trsavu glavu
i razliti plocnicima.
Razbicu celo o bandere i sva cu pluca izjecati i izjaukati.
Pokidacu kosulju i kozu sa grudi noktima,
koji su sada crni i zapusteni kao lisce koje
po ivicama polako pocinje da truli.
Jer sve na tebe lici.
Ukus tvoje krvi prodavace decaci, sa kupinama, pred mrak,
po uglovima ovih ulica.
Razlivenu toplinu tvoje postelje
vezace u cvorove sestre u bolnici.
Dezinfikovace smisao tvoga osmeha
na casi iz koje si pila lekove.
Obrisace novinama reci koje si mi govorila kroz prozorsko staklo. I sve ce se svesti na brutalno.
Ako odes,
poneces mene, a sebe ces ostaviti u oblicima mog sna i jave,
koje ce sazaljevati ili napoznavati ljudi u prolazu.
Sve cu kuce ocrniti katranom
i tuci one koji ne umeju da naricu
kad se spomene tvoje ime.
Jer laz su price o novim sastancima,
laz sve uspomene i posete rodbine nedeljom po podne.
Nikad se vise necemo naci.
Ostacu sam pod svrdlom svetiljke sa tavanice
iz koje ce mi se stvarnost godina uvrtati u potiljak.
I sve lepo ce s tobom umreti.
I svakog ce proleca krovovi dugo plakati suzama okopnelog snega.
Miroslav Antic
Citat
