Malo da vas oraspolozim.....ne mora uvek ozbiljno i tuzno...
Мишко Пишко
Ево једног
дечака Мишка,
који у гаће
каки и пишка.
Легне да спава
у пола девет,
ноћу укаки
цео кревет.
А дању прави
барице мале,
и пуни гаће
као од шале.
И зато су га,
уместо Мишко,
обично звали
мишко Пишко.
Када у кућу
гости дођу,
без неке гужве
они не прођу.
Похвале Мишка:
''слатко си дете!''
А он укаки
руке и пете.
Често је, кажу,
и то било,
да Мишко тетки
пишка у крило.
''Докле ће тако?''
-тата се љути,
а Мишко само
пишка и ћути.
Нуде му ношу:
''Ево је, ту је!''
Мишко за ношу
неће да чује.
''Кажи што нећеш,
драги сине,
дали те можда
нешто брине?''
Да те мазимо,
па ти си мали.
Или ти нешто
друго фали?
''Хајде бар једно
гованце жуто?''
-моли га деда
забринуто.
Дуго су чекали
крај ноше Мишка,
све обећавали,
само да пишка.
''Нећу и нећу!''
-Миша се дере,
опет у гаће
пишка и сере.
Нису већ знали
шта ће од бруке,
па су решили
да дигну руке.
Скупи се тада
родбина цела,
закључи брижна
и невесела:
''Шта да радимо,
снашла нас беда,
такав је Миши
био и деда.''
А деда прича:
''Био сам мали
као ти, Мишко,
па сам у гаће
какио, пиш`ко.
Стотину пута
пишк`о сам тату
кад ме је носио
на своме врату.
Лонац је стављен
под мој креветић,
а по соби је
тек`о поточић.
Мајка због тога
не хте да гњави,
него ме пусти
босог по трави.
Правио сам
гованца фина
и поточиће
-то је милина
А када ми се
допало тако,
ја сам на ношу
прешао лако.
Гаће су суве
и шта ћеш боље,
ја `ватам зјала
до миле воље.
''А сад ко пиша?''
-упита Миша.
Сви се згрануше
и запањише.
''Деда у шољу''
-бака рече-
''пишка и каки
јутро, вече.
Тата и мама
Исто тако,
показаћемо
ево, овако.''
И појурише:
Неко на ношу,
неко на шољу,
само да Миши
испуне вољу.
Миша повика:
''Па то је лако,
сада ћу и ја
исто тако.''
Родбина цела
сад, ево, пиша,
сви су весели,
пишка и Миша.
Креативни центар 1994