Za mnoge postupke je oprostaj pravi gest.Za mnoge,ali ne za sve.Za neke malobrojne,osveta je,i to u najexremnijem obliku,sladja od meda.
Za mnoge postupke je oprostaj pravi gest.Za mnoge,ali ne za sve.Za neke malobrojne,osveta je,i to u najexremnijem obliku,sladja od meda.
Ako vam je dobro ... onda nista!
... ne svetim se,pamtim,ali i retko oprastam,
jer ako je neko bio spreman da me povredi,taj jednostavno,
nije vise vredan onom posebnom mestu u mom zivotu.
Bez velikih pitanja jednostavno ispisem delete i gotovo...
Sto se mene tice,ja se nikad nisam nekom svetio,ali nekad mi dodje da.....a lepo je nekom oprostiti,ako se taj stvarno kaje zbog onog sto je uradio...
There is no rules!!!
Da bi neko mogao da me povredi mora bar malo da mi znaci. Sa takvima razgovaram o
tome i ne svetim se.
Ima i onih slucajeva kad je neko u prilici da mi pomogne, a to ne ucini, najcesce su to
ljudi sa kojima poslovno kontaktiram. Onda se dogodi obrnut slucaj, dodjem ja u priliku da im
pomognem i uvek im pomognem jer je dobar osecaj videti kako se secaju onog od ranije, kako se meskolje, kako im je neprijatno..
Tada se osetim nadmocnom.
Da li je to oprost ili osveta?
nekome oprostaj nekom osweta,swe zawisi kolika je tezina slucaja ili cega wec i ko je u pitanju..
mogu oprostiti, ali ne i zaboraviti
osveta - naravno, pa čak i u krvi, ako je potrebno
"...polja su cvetna, šume su zelene, ali su najlepše bele pelene..."
alokin74 kaže:
mogu oprostiti, ali ne i zaboraviti
osveta - naravno, pa čak i u krvi, ako je potrebno
takodje i ja
Najveca vlast je vladati sobom.
Da li je uopšte jasno značenje reči OSVETA.
???
Moje tumačenje je da mi je neko dirnuo u nešto što mi je Sveto. I da sam odlučila to da naplatim. Osvetom.
Onda mi je i glupo i iluzorno da pominjem trivijalnosti poput:
- prijatelja koji su se ukakili od nekad negde nekog straha, pa okrenuli bok, kuk, ledža ili goozicoo,
- one dežurne zamlate koje i nemaju pametnija posla no da mlataraju prazne slame i tračare,
- "doožnike" koji su POISpropaDAli ko mooda kroz 'cepane gache ... pa sad nit imaju da pozajmljeno vrate, nit dugove da plate,
- sve one koji su tu slatki mili umilni - samo kada ti njima trebaš,
- one koji su poizneverivali i poverenje i zalud bačene i protraćene godine, mesece, dane, sate i minute na njih,
- prohoojale ljubavi koje su se možda pretvorile u svoju suprotnost,
- lažove, budale, dijabole, mentole i bolide ... koji te u oči gledaju i (misle da te) varaju,
sve je to meni look i voda ... da bi bilo vredno i za O iz OSVETE.
ALI,
ko mi je dirnuo u Sveto ... u decu, porodicu, kućni prag ...
ili nešto od toga "uzeo" ...
taj mora da zna da tu praga (ni kući ni mojoj toleranciji) više nema.
Taj slobodno može da očekuje moju Osvetu. Jer ga mrzim iz dna duše.
Oko za oko - "prag za "prag".
THE PAST IS HISTORY, THE FUTURE IS MISTERY,TODAY IS A GIFT... THATs WHY ITs CALLED " PRESENT "
ne opraştam ni u toku mjesenicemogu oprostiti, ali ne i zaboraviti
osveta - naravno, pa čak i u krvi, ako je potrebno
a prihvatam osvetu ako sam kriv ...
pa nek meni uradi sve şto m ja radio onoj zbog egase sveti
Ko je za jednu voznjicu
ne svetim se, nikada..oprostim, pa zaboravim..ali ne samo dogadjaj, već tu osobu..
kao da je nema i nikada je nije ni bilo..
Osmeh je kriva linija koja ispravi sve..skoro sve..
Svako ko je u stanju da nekog povredi treba da ocekuje i "bumerang". Nesto ima u ljudskoj prirodi sto ga tera da bude zloban, zavidan, a da ni on ne zna zasto je to tako. Bilo da nas povrede ili nase najblize jednako boli. Kada mi neko povredi moje najblize, moram da im odgovorim na neki nacin. Nikad uvredom, ali im dam do znanja kako su ispali "niski", "jadni" u svom pokusaju da ispadnu ustvari "veliki". Oprostim im ja, ali i oni zapamte moje reci. Dalje druzenje je nekad OK, nekad preraste u telefonsku komunikaciju, a nekad se jednostavno zaboravimo.
Kad mene licno povrede, ponekad mogu da odcutim, ali uglavom i tu kazem ono sto mislim. Ne branim sebe, vec doticnoj osobi dajem do znanja kakav je bio njen postupak i pitam zasto je to rekla. Uvek se zbune, nemaju reci objasnjenja, malo i zamucnu...a sta reci, sem da su to "sitne" duse.
Oprostili mi ili ne oni ce uvek biti isti i imati potrebu da cine takve stvari.
"Zivot je ono sto ti se desava dok ti pravis planove za zivot"
...zavisi od situacije...
-uglavnom oprostim i zaboravim(kad se osvetim)-
Uvek oproštaj, nikad osveta, to nas još više uništava.
Zaborav, ne zavisi od nase volje, mozemo se truditi da zaboravimo, ali neke stvari se ne mogu zaboraviti, čak i kad to želimo.
"Ljepota nije u licu; ljepota je svjetlost u srcu."
Kako se kaze veliki prastaju,ja uvek prastam i nikada se ne svetim,jer to ne donosi nista dobro,prvenstveno menia ne zelim da se punim negativnim osecanjima
To svetiti se,je ruzna osobina i osoba nije svesna,da to samo moze da naskodi
Nosim se mislju da ni jedno ni drugo ne mogu smatrati ispravnim....
Jedna stara kineska poslovica kaze: "Ako trazis osvetu, iskopaj dva groba" Verujem da je ispravna, osveta vise stete nanosi onome ko je sprovodi, nego drugome.
S druge strane, oprostaj deluje kosmicki ispravno, ali, da li smo zaista u stanju da oprostimo bez negativnih posledica po nas same? Ako nam je neko zaista naneo neku ogromnu nepravdu, da li bi trebalo da oprostimo? Takvu osobu ignorisem...ne svetim se, ali i ne oprastam...ignorisem, to im je najveca kazna.
Vaš status
Citat
