Da li biste zaveštali svoje organe?

[Lady S]

Pre izvesnog vremena momku moje prijateljice je umro otac (od srčanog udara). Kada smo posle nekog vremena nas dve razgovarale o tome, ona mi je pomenula da se navodno nešto sumnjivo izdešavalo sa telom nakon što su ustanovili smrt, da ih niko nije pitao da li bi eventualno pristali da doniraju organe pokojnika, ali da oni ipak sumnjaju da je to svejedno učinjeno. Da ne zalazim dalje u tu priču, šuplja je sa svih strana i uopšte nije logična, ali ono što je meni bilo interesantno je ton kojim je ona meni to ispričala, kao i stav njegove porodice koja je bila užasnuta samom idejom da je neko izvadio zdrave organe iz tela pokojnika...

Mene zanima, da li biste zaveštali svoje organe za života, da li biste svojoj porodici savetovali da to učini nakon ne daj Bože vaše smrti ili niste pristalica ove vrste donacije, iz bilo kod razloga? Smatrate li ovo humanim činom najvišeg nivoa, ili vas možda plaši činjenica da vas neko u slučaju bolesti "prerano otpiše" jer ste donator organa... Čula sam zaista mnogo stavova, pa samo navodim primere iz života.

Dakle?

[Kal_el]

Ja �u posle smrti u krematorijum i nikom nişta ne dam !
A ko o�e organ neka mi se obrati za zivota

[Mish]

Ne razmišljam o ovome kao o humanom činu, već svrsishodnom.
Naime, znam one koji se bore godinama sa životom i sve vreme se nadaju da će naći odgovarajući bubreg za sebe. Znam kroz kakve muke oni prolaze i koliko bi im kvalitet života bio pospešen kada bi uspeli u tom traženju.
S druge strane, šta neko ima od toga što će mu organ (koji nekog može spasiti ili mu bar ublažiti muke) biti pokopan ili kremiran? Uostalom, čak i da se radi o nekom mom, zar nije lepše živeti u saznanju da je i neki fizički deo nekog meni dragog još uvek živo, da omogućava nekom da diše, da misli, da voli...
Ipak, suviše je tih tema na crnim hronikama o zloupotrebi nečijeg potpisa. U nekom mom razmišljanju o tom potpisu (i ne samo mom) vrlo dobronamerno sam savetovana da to ne činim jer još uvek niko u ovoj zemlji ne može garantovati za tajnost podataka, a s obzirom na ipak još uvek nedovoljnu starost da mislim o večnim lovištima odustala sam od tog potpisivanja (kad sam se interesovala, postojalo je samo na VMA). Mada i dalje ne znam da li je to samo paranoja kojom se u ovoj zemlji opravdava nespremnost na ovakav čin. Naslušala sam se morbidnih priča o doborovoljnom davanju krvi, a kao dobrovoljni davalac, kao neko ko zna podosta dobrovoljnih davaoca i kao neko kome je neko svoj bio pacijent sa potrebom za transfuzijom, tvrdim da su one stvar fikcije, a ne zbilje. I bar kada je u pitanju dobrovoljno davalaštvo, tvrdim da je to paranoja kojom neko objašnjava zašto neće da da tu kesicu krvi koja nekom može da spasi život.

[Neuhvatljiva_]

Pa razmišljam o tome...i sa jedne strane bih bez razmišljanja zaveštala svoje organe...sa sa druge nisam sigurna da bi kod nas ti organi otišli u prave "ruke"

[Goga]

Pa razmišljam o tome...i sa jedne strane bih bez razmišljanja zaveštala svoje organe...sa sa druge nisam sigurna da bi kod nas ti organi otišli u prave "ruke"

Zaveštala bih svoje organe... U okruženju je bilo mnogo mladih osoba kojima je bila potrebna transplantacija - sticajem okolnosti, kroz razgovore sa njima - znam kroz šta su prolazili... ali su bili jaki i istrajni - izborili se za sebe i svoju budućnost... budućnost svoje dece na neki način... sada zrače optimizmom - zarazno...

Nevezano za to da li je osoba mlađa ili starija, i da li će neki moj organ otići u ''prave ruke'' - o tome ne želim da razmišljam - gde god da ode - nekome će da bude od pomoći

[Lillith]

Nevezano za to da li je osoba mlađa ili starija, i da li će neki moj organ otići u ''prave ruke'' - o tome ne želim da razmišljam - gde god da ode - nekome će da bude od pomoći

Upravo tako i da zavestacu sigurno svoje oragne samo kad se skrasim na jednom mestu,barem drzavi

[blueella]

svakako bih zaveshtala svoje organe. ako ce to nekome posle mene pomoci,bolje da potpishem i pristanem sama nego da mi povade bez znanja mojih blizhnjih.

[Neuhvatljiva_]

gde god da ode - nekome će da bude od pomoći

To stoji...i gledano sa te strane bih bez razmišljanja zaveštala svoje organe ( što cu verovatno i uraditi), ali s druge strane uvek mi slika jedna u glavi...Baš ti mladi ljudi čiji život tek treba da počne, koji tek treba da zasnivaju porodicu...čekaju ko zna koliko na tu jednu šansu da nastave dalje...i ne dobiju je...iako sam ja svojim postupkom upravo to želela, jer je neko tamo...svojim novcem...izmenio njegovu sudbinu...

[cicka]

Definitivno bih zavestala svoje organe, tuzno je gledati kako neki cekaju bubreg godinama i pate se dijalizom, itd....ako mogu nesto uciniti za nekog ko ce dobiti jos jednu sansu posle mog "putovanja", sto da ne?

[Pepito]

Da, i to ću uskoro uraditi ...

[DanijElla]

Pre nekako citam u novinama, o coveku koji je potpisao papire, zavestao svoje organe....tada mi je palo na pamet da bih i ja to mogla uraditi, jer sto ne pomoci nekom, kome je potreban bubreg, srce....bilo koji organ, da bi nastavio dalje da zivi.

[azija]

Da, i to ću uskoro uraditi ...

sigurno cu to da uradim ..jer nehumano je zauvek poneti sa sobom u nepovrat --nesto sto nekome znaci ZIVOT..!!!!!!!!

[little fairy]

Nisam stigla ništa napravit po tome pitanju ali svakako da sam za to da se organi daruju poslije smrti.

edit: iako mi je pomisao na rezuckanje i vađenje nečeg mojeg nešto čega se grzoim, jbg. Ako mogu nekome da pomognem, zašto ne. Čak i ako ne napravim/nabavim donorsku karticu, moji svakako znaju što im je činiti u slučaju moje smrti. (brrrr, ovo zvuči strašno)

[Free_Mind]

Definitivno sam za zaveštanje organa, jer smatram da ne postoji ništa humanije od toga do pomoći nekome kome bi moji organi mogli spasiti život.
Svakako nakon smrti meni više neće trebati, a nekom će značiti sve.
Vrhunac sebičluka i neodgovornosti prema drugima je stav ljudi (uglavnom proklamovan od strane crkve i verskih zajednica koje to smatraju bogohuljenjem, a šatro promovišu ljubav i humanost) da svoje zdrave organe nakon smrti "zadrže za sebe", iako im tada sigurno neće biti potrebni.
Svaki iole obrazovan čovek bi, barem po meni, trebao da ima donorsku karticu, jer se nikada ne zna. Bolest može da zakuca na vrata kada se najmanje nadama, i tada nam tuđ organ može spasiti život. Verovatno bi skeptici tada drugačije razmišljali.
U svakom slučaju, totalno sam za zaveštanje organa. Smatram to vrhuncem civilizovanosti i zdravog razmišljanja.

[Sneza58]

Da, zaveštala bih, ali ne znam da li ću moći, zbog lekova koje uzimam.
Ne razmišljam o tome da li se prodaje ili ne, moj motiv je da nekome pomognem, svako ima svoju savest. Isto mislim i kod raznih sakupljanja dobrovoljnioh priloga, ako sakupljaci lažu, greh na njihovu dušu, a ne na moju ako nisam dala bar malo.
Dala sam krv 27 puta, i davala bih i dalje, ali je neće zbog tih lekova koje pijem...