Citati naši omiljeni...

[Lilith_021]

Pre neki dan razmišljao sam o svetu bez mene. Svet tera dalje i radi ono što radi. A mene nema. Jako čudno. Zamisli kamion za đubre koji dolazi i kupi đubre a mene nema. Ili novine bačene pred ulaz a mene nema da ih pokupim. Nemoguće. I još gore, kad prođe neko vreme posle moje smrti, tada će me istinski otkriti. Svi oni koji su me se bojali ili su me mrzeli dok sam bio živ, najednom će me prigrliti. Na sve strane biće moje reči. Stvoriće se klubovi i udruženja. Biće odvratno. O mom životu snimiće film. Predstaviće me daleko hrabrijim i talentovanijim nego što jesam. Daleko. Biće dovoljno toga da bogovi pobljuju. Ljudski rod preuveličava sve živo: svoje junake, svoje neprijatelje, svoj značaj.
Skotovi. Eto, sad mi je bolje. Prokleti ljudski rod. Eto, bolje mi je.

Carls Bukovski

[dori]

" Kada bih imao jedan komadic zivota, dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju .

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta i podario mi komadic zivota, moguce je da je ne bih kazao sve sto mislim , ali nesumnjivo bih mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio, ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace. Spavao bih manje , sanjao vise, shvatio sam da svaki minut koji provedem zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti.

Hodao bih kad drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slusao bih druge kada govore i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno , izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu.

Boze moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu i cekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja.

Boze moj, kad bih ja imao jedan komadic zivota ... ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Deci bih darivao krila ali bih prepustio da sama nauce da lete, stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas ljudi...

Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom, po prvi put, prst svoga oca,
da ga je zauvek uhvatilo. Naucio sam da covek ima pravo da gleda grugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da ustane da se uspravi. Toliko toga sam mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kad me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu nazalost poceti da umirem."

Oprostajno pismo Gabrijela Garsije Markesa -Zaljubljen u ljubav

[ZOE]

E r i h M a r i j a R e m a r k

"Tri Ratna Druga"

Za ljubav je potrebna izvesna bezazlenost. Ti je imaš. Sačuvaj je, to je dar božji. Ako je izgubiš jednom, nikada je više nećeš povratiti.
...Ne želi suviše da znaš. Što se manje zna, lakše se živi. Znaje čoveka čini slobodnim, ali i nesrećnim.

Normalan čovek postaje melanholičan kad se spušte veče. Ponekad bez razloga. Prosto tako. To je vreme senki, vreme usamljenosti. Vreme kad konjak najbolje prija.

Melanholičan čovek postaje kad razmišlja o životu, a ciničan kad vidi kako većina ljudi postupa... Najzad, sasvim je dobro što ljudi imaju svoje sitnice koje čuvaju i brane. Biti sam, zaista bez ikakve iluzije, to dolazi neposredno pred ludilo ili samoubistvo.

[sati]

Singer: "Gimpel luda"

Ja sam Gimpel, luda. Ne mislim ja o sebi da sam luda, naprotiv. Ali, ljudi me ovako zovu. Nazvali su me tako dok sam još išao u školu. Imao sam, sve u svemu, sedam imena: blesavko, magarac, budala, tupavko, glupan, zvekan i luda. Ovaj mi je poslednji nadimak ostao. A u čemu se ogledala moja ludost? Mene je bilo lako nasamariti. Rekli bi mi: "Gimpele, znaš li da se rabinova žena porađa?" Ja bih onda izostao iz škole. Posle se pokazalo da je to bila laž. A otkud sam ja to mogao znati? Ona nije imala veliki stomak. Ali ja nikada nisam gledao u njezin stomak. Zar sam zbog toga bio luda? Derani su se smejali i cerekali, lupali nogama, igrali i pevali molitvu za laku noć. A umesto grožđica, koje se daju kad se neka žena porađa, oni su mi strpali u ruku kozije brabonjke.

[bigrancer]

" I have a dream. "

Martin Luther King.

[Lilith_021]

Zacuo sam muziku, nije ju svirao obrazovan i skolovan muzicar. Bile su to Betovenove sonate, i znas, kada je pristigao onim delovima koji se ne mogu odsvirati bez drhtaja, tamo mu je ruka zadrhtala, i pogrešio je. Tada sam shvatio da je upravo to pravo sviranje, a ne ono tamo dole koje se odvija u koncertnoj dvorani, ona neprirodna i sputana muzika. Ne mogu podneti da tamo gde je vec gotovo nemoguce ostati ravnodusan, jadnik to tako glatko odsvira kao da se ne dogada nista posebno, zatim se digne i klanja se pljesku. Mislim da kod vaznog dogadaja covek mora zadrhtati, kao sto drhti kada prvi put poljubi jedna lepa usta ili dotakne jedan lepi struk. I uzasno osecam kada neko vec moze poljubiti ta usta bez drhtanja i procitati pesmu a da mu glas nimalo ne zadrhti i promukne. Uvek mi je bilo uzasno u necemu biti majstor, a pri tome ne biti poljuljan od lepote stvari.

Bela Hamvas

[vladapera]

...kad bismo hteli da potuno slomimo čoveka, da ga uništimi i kaznimo najstrašnijom kaznom, od koje bi i najokoreliji zlikovac zadrhtao i unapred se bojao, trebalo bi samo učiniti da rad bude sasvim beskoristan i besmislen. Iako je robijaški rad i ovakav kakav je neinteresantan i dosadan, on je ipak sam po sebi razuman: robijaš pravi ciglu, kopa zemlju, malteriše, zida - njegov rad ima smisao i cilj.
Robijaš se ponekad i oduševi na svom poslu, želi da ga uradi veštije, brže i bolje. Ali kad bi ga, recimo, primorali da stalno presipa vodu iz jednog čabra u drugi, da tuče pesak ili da gomilu zemlje prenosi s jednog mesta na drugo, tamo i nazad - mislim da bi se robijašposle nekoliko dana obesio ili počinio hiljadu prestupa kako bi zaradio smrt i tako se oslobodio poniženja, muke i sramote.

Zapisi iz mrtvog doma - Dostojevski

[ZOE]

Ketrin En Porter


Čim sam naučila da stavljam slova na hartiju, onda kada sam imala otprilike tri godine, počela sam da pišem priče, i to je bila osnovna, despotska preokupacija, netaknuta linija mog života koja upravlja mojim postupcima, odredjuje moje poglede i duboko utiče na moj karakter i ličnost, na moja društvena uverenja i ekonomski status, i na vrstu prijateljstva koje sklapam.

[Butkica]

Probudio sam se,dakle sam na svetu sa onim glupim osecajem da sam prespavao evakuaciju planete...Proteglio sam se,oprezno,prozivajuci redovno jutarnje bolove..
Leva "ahilova"?Desni meniskus?Prepone?Lumbago?Peti prsljen?U redu je.Svi smo tu.

Seo sam na ivicu kauca,lagano spustio lice u sake,bezuspesno,pokusavajuci da zamislim da te sake pripadaju Njoj..
Ok,priznajem..
Ova masina mozda i ne vuce vise kao nekad?Kontakti su olabavili,kompresija,neki mali neprakticni sentimenti zaribali su jednom za svagda..Ali ..
To je jos uvek kao novo..
Tako neukroceno..
Nerazumno..
Tako pobedonosno sasavo..
O,da..
Anamaria bi mogla biti sasvim zadovoljna nacinom na koji mi nedostaje ..
To je jos uvek onaj nemirni srndac.
Divalj i mladjan..
I lud kao noc ..

"Jedan od onih zivota"
Balasevic

[Lilith_021]

Oduvek sam se divio onima koji umeju da nacrtaju dugačko, široko i visoko.
Oni su sigurno shvatili dokle se prostire beskraj, kad im je tako lako da ga vide i izmere.
Oduvek sam se čudio onima koji razumeju znake u kalendarima, datume, mesece, stoleća, ili stanu pred sat i pročitaju večnost.
To mora biti suluda i neobična hrabrost usuditi se komadati i usitnjavati vreme.
Kameni mir daljine sav je presvučen mojom kožom.
Sklapam oči i osećam: sve ono što sam bio, i ono što sam sada, još uvek nisam ja. To je tek priprema za mene.
Koliko znam da pitam, toliko znanja mi pripada.

M. Antić

[bigrancer]

Neko na vratima zvoni. Traže me. Šta vredi i da otvaram, kad nisam tu. Ko zna gde sam ja.

Miroslav Antić
__________________

[Lilith_021]

Muskarac moze od zene zahtevati bilo sta, ali ako ne zeli da postupa kao grubijan, mora joj omoguciti da deluje u skladu s onim cime ona u dubini duse zavarava samu sebe.

Kundera - Sala

[Night]

"Ko je bez vida, mora biti biti uvek na oprezu. Zvuči jednostavnije nego što usitinu jeste. Moraju se pratiti pokreti i disanje. Ako bih bio nepažljiv, čula bi me prevarila. Poigrala bi se sa mnom kao bezobrazna deca koja traže pažnju. Na primer, ako sam nestrpljiv, želim da sve ide brzo. Požurim i, naravno, naletim na čaj ili na činiju supe. Ili ne čujem šta drugi govore, jer su moje misli ko zna gde. Dešava se isto ako u meni ključa bes. Naljutio sam se jednom na nekog mladog monaha i odmah nakon toga ugazio u ognjište u kuhinji. Nisam čuo pucketanje, niti sam namirisao vatru. Bes je potisnuo moja čula. Tin Vine, nije problem u očima i ušima. Bes nas čini gluvim i slepim. Strah, ljubomora i sumnja, takođe. Kada se plašiš ili si ljut, preokorene ti se svet i izbačen si iz ravnoteže. Dešava se isto i ljudima koji vide, ali oni nisu svesni toga."

Jan-Filip Zendker- "Osluškivanje srca".

[dori]

"Dok je čovek plen svojih strasti, rob čula i igračka mašte, dotle su i svaka tajna muka i gorčina razumljive i lakše, jer su zaslužene, kao prirodno naličje nedostojna života. Ali kad se i docnije, kao gospodar svoje sebičnosti, sav predan radu, živeći za druge, uvidi da je ta ista gorčina na kraju svakog puta, onda zaista čovek ne zna šta da misli i nema čemu da se nada. Ostaje, ponekad, svetla nada, ne trajnija od bleska munje, da sve ovo nije prava stvarnost. Misao - da ćemo se probuditi, jecajući."

Ivo Andrić

[bigrancer]

Paolo Koeljo - Alhemičar

Kada je Narcis umro, došle šumske nimfe i zatekle dotle slatkovodno jezero pretvoreno i krčag slanih suza. - Zašto plačeš? - upitaše šumske nimfe. -Placem za Narcisom - reče jezero.

- Ah, nimalo nas ne čudi što plačeš zbog Narcisa - nastaviše one. I pored toga što smo mi sve stalno trčale za njim po šumi, ti si bilo ~ jedino koje je imalo priliku da izbiza posmatra njegovu lepotu
- Pa zar je Narcis bio Lep? - upita jezero.
- A ko bi to osim tebe mogao bolje da zna? -odgovoriše iznenadene nimfe. -Na kraju krajeva, on se svakoga dana s tvojih obala naginjao nad tebe.
Jezero je na trenutak začutalo. Najzad, reče: - Ja placem za Narcisom, alii nikad nisam primetilo da je Narcis ler.
Oplakujem Narcisa zato što sam, uvek kada bi se on nagao nad mene, moglo i dnu njegovih očiju da vidim odraz svoje sopstvene lepote.