Citati naši omiljeni...

[believer]

Kaligula: Samoća!? Znaš li ti šta je samoća? Ali ona pesnika i kukavica. Samoća? Ali koja? Ah! Ti ne znaš da nikada nismo sami! I da nas svuda prati ista težina prošlog i budućeg! S nama su ljudi koje smo ubili. No lako za njih… Ali oni koje smo ljubili i oni koje nismo ljubili a koji su ljubili nas, kajanje, žudnja, gorčina i nežnost, drolje i bagra bogova!Sam! Ah, kad bi umesto ove samoće, zatrovane senama uživao onu pravu, tihu i drhtavu usamljenost stabala. Samoća… Ne, Scipione… Nju čini škrgut zuba i odjek izgubljenih glasova. I ležeći kraj žene koju grlim, dok se noć zatvara nad nama, a ja, udaljen zbog zadovoljene puti, mislim da sam dosegao deo sebe izmedju života i smrti, moja samoća se ispunjava oporim mirisom žene što nestaje u meni.
Scipion: Svi ljudi imaju u životu neku blagost. Ona im pomaže da nastave. I njoj se obraćaju kada su umorni.
Kaligula: To je istina, Scipione.
Scipion: Ima li u tvojoj duši nešto poput suza i tihog utočišta?
Kaligula Ima.
Scipion: A to je?
Kaligula: Prezir.


Alber Kami, „Kaligula“

[bigrancer]

Ponekad mi se učini da mi beže pod nogama putevi i daljine.
I kadgod mi se dogodi da dospem u daleko, i stanem nasred njega i mislim: konačno, evo me;
ako podignem oči, vidim da svako najdalje ima svoje još dalje.

Mika Antic

[bigrancer]

Ne trudi se da o svemu znaš sve, da ne bi u svemu postao neznalica.


Demokrit

[Lilith_021]

Sećam se svoje iskrene neverice i razočaranja kad sam kao klinac negde pročitao da Karl May, pisac koji je obeležio moje dečačke pustolovne fantazije i napisao bezbroj romana o Indijancu Winnetou, Old Shatterhandu, nepreglednim prerijama i krvavim revolveraškim obračunima, nikad nije ni primirisao Divljem zapadu. Sve do pred smrt, kad je tamo otputovao u nekom bezveznom turističkom aranžmanu, koji je verojatno uključivao hotel s pet zvezdica i doručak u krevetu. Pazite, čovek se dotad nije mak'o iz rodne mu Nemačke, a napisao je preko 60.000 stranica o Dalekom istoku i Divljem zapadu. Da stvar bude bolja - gospodin May je na vrhuncu slave (čovjek je prodao preko 100 milijuna knjiga) čak držao predavanja o dalekim krajevima pred hipnotiziranom gospodom, a da nikad nije bio tamo. Kad su ga na kraju prokužili i stisli uz zid, Karl May im je hladno i bez grama srama odgovorio: 'Pa što ako nikad nisam bio tamo? Pa i Dante je pisao u prvom licu, premda nema šanse da je ikad bio u čistilištu i paklu.'

Kakav velemajstor. To je umjetnik. Lako je biti putopisac kad se pola života vucaraš po belom svetu, ali sedeti upicanjen u odelu i cilindru u kafani u Dresdenu i tamo uz čaj i kolače pisati o širokoj preriji i ponosnim Indijancima u ratnim bojama, što kreću u odlučujuću bitku, premda znaju da nemaju šanse protiv moćnog oružja bledolikih, to je umeće koje postaje i umetnost pod uslovom da ne deluje umjetno. Zato verujem da je najbeskorisniji savet koji možete dati nekom ko želi napisati svoju prvu pesmu ili knjigu: budi iskren. Publika će to osetiti i znati ceniti. Puno korisnije bi mladom poetu bilo reći: laži, muljaj, izmišljaj, ali pazi da budeš dobar. Da te ne bi uhvatili.

P.S. Ipak vas molim, ako posedujete proverene informacije o tome da je Clint Eastwood u privatnom životu besprizorni šonjo, Al Pacino visok metar i kusur, Waits zatucani malograđanin, Arnold Schwarzenegger ustvari žena, a Springsteen uskogrudna pizda, da te podatke zadržite za sebe. Ja to ne želim znati! Ne zanima me.

NN

[bigrancer]

Čovjek u crnom bježao je kroz pustinju, a revolveraš ga je pratio.
Pustinja je bila apoteoza svih pustinja, ogromna, i posezala je za nebom na sve strane. Bijela; zasljepljujuća; bezvodna; bez ikakvih obrisa izuzev slabe, nejasne izmaglice planina koje su se ocrtavale na horizontu i đavolje trave koja je donosila slatke snove, noćne, smrt. Povremeni krajputaš pokazivao je kuda treba ići, jer nekada ranije zasuta staza koja je prosijecala debelu koru alkalija bila je drum kojim su prolazile kočije. Svijet je od tada krenuo dalje. Svijet se ispraznio.
Revolveraš je hodao neosjetljivo, bez žurbe, bez dangube. Oko pojasa mu je visila kožna mješina sa vodom kao naduvena kobasica. Bila je gotovo puna. Tokom mnogih godina, on je napredovao kroz khef i dostigao peti nivo. Na sedmom ili osmom, ne bi bio žedan; mogao bi da promatra vlastito tijelo kako dehidrira, sa kliničkom, ravnodušnom pažnjom i da napaja njegove napukline i tamne unutrašnje šupljine samo kada mu logika veli da to mora da učini. Ali, on nije bio ni sedmi, ni osmi. Bio je peti. Zato je bio žedan, mada nije naročito žudjeo za pićem. Na neki nejasan način, sve ovo činilo ga je zadovoljnim. Bilo je romantično.

Steven King - Dark Tower - Revolveraš

[bigrancer]

Jedan je čovjek išao spavati kao vjernik, a probudio se kao nevjernik.
Srećom, u sobi tog čovjeka nalazila se medicinska vaga i čovjek je imao običaj svakog jutra i večeri provjeravati svoju težinu. I eto, spremajući se na spavanje, čovjek se izvagao i saznao da je težak 4 puda i 21 funtu. Sljedećeg jutra, kad se ustao kao nevjernik ponovo se vagnuo i saznao da teži samo 4 puda i 13 funti. "Prema tome", zaključio je taj čovjek, "moja je vjera težila otprilike 8 funti."

Daniil Harms

[bigrancer]

– Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža."

Mali Princ -Egziperi

[elektricna ovca]

Ako već moraš da gledaš vrh strele sa pogrešne strane, i ako u potpunosti zavisiš od čoveka koji drži luk, moli se da je taj čovek zao. Jer zlo traži moć, moć nad ljudima, i on ce želeti da vidi da se plašiš. Želece da ti znaš da ćes umreti. Likovaće.
Gledaće te kako se slamaš. Odlagaće trenutak smrti kao što neko odlaže paljenje dobre cigare.
I zato se iz petnih žila nadaj da je taj čovek zao. Dobar čovek će te ubiti bez reči.”
T. Pračet

[Isahara]

I am afraid of getting older … I am afraid of getting married. Spare me from cooking three meals a day—spare me from the relentless cage of routine and rote. I want to be free…. I want, I want to think, to be omniscient…. I think I would like to call myself ‘The girl who wanted to be God.
— Sylvia Plath

[triViALna]

If neurotic is wanting two mutually exclusive things at one and the same time, then I'm neurotic as hell. I'll be flying back and forth between one mutually exclusive thing and another for the rest of my days.
S.Plath

P.S. Sorry Cecara, ja zaista ne umem adekvatan prevod, pa ko ume, neka dopise.

[bigrancer]

Čuvajte se prvih večernjih časova kad se smenjuju dan i noć, sjaj sunca i blesak našeg ljudskog osvetljenja. To su trenuci kad se čine pogrešni koraci, kad niču izdajnički osmesi i padaju pogubne reči. Zatvorite se kao cvet koji sklapa latice, tražite spasenje u snu i ćutanju, i čekajte da ponovo svane dan.

Ivo Andric

[elektricna ovca]

Kakav je to prizor ne bi smelo to da bude, da konji jasu ljude.

[bigrancer]

Aska je igrala.Izvodila je sve nove i nove figure, kakve ne poznaje škola ni jednog učitelja baleta...
...A ni vreme ni dužinu puta nisu merili ni vuk ni Aska
.Ona je živela a on je uživao..."

Aska i vuk

Ivo Andric

[Vojvotkinja]

Zbog te žene, jedine koju sam volio u životu, nisam se oženio. Zbog nje, izgubljene, zbog nje, otete, postao sam tvrđi i zatvoreniji prema svakome. Osjećao sam se poharan, i nisam davao ni drugima ono što nisam mogao dati njoj. Možda sam se svetio sebi, i ljudima, nehotice i ne znajući. Boljela me, odsutna.
Meša Selimović, "Derviš i smrt

[Arwen]

Mašta me je upropastila... Uvek sam uz likove smišljao karaktere, boju glasa, male navike i omiljene pisce, i nikad se to nije poklopilo sa njihovim pravim osobinama... Uvek sam ljude zamišljao boljim nego što jesu i tako sam nekako i prošao...



čika Đole