Citati naši omiljeni...

[Jerowen]

"Spletka izaziva manje protivničkih strasti nego talenat, njeno potmulo rovenje ne privlači ničiju pažnju... Spletka je, uostalom, jača od talenta: od ničega, ona stvara nešto; dok, u većini slučajeva, ogromne mogućnosti talenta služe samo tome da unesreće čoveka."
***
"Veliki ljudi čine skoro isto onoliko niskosti kao i bednici, ali ih oni čine u mraku, a razmeću se svojim vrlinama: ostaju veliki. Sitni ljudi razvijaju svoje vrline u mraku, a iznose svoju bedu na svetlost: oni su prezreni."

Onore de Balzak, Izgubljene iluzije

[Jerowen]

Biseri Oskara Vajlda

Mladi ljudi danas misle da je sve u novcu, a kad ostare shvate da to i jeste tako.

Svaki put kad čovek nešto postigne, stvara sebi neprijatelje. Potrebno je, stoga, da ostane prosečan, kako bi bio cenjen.

Bog je na zemlji imao jednog sina bez greha, ali nijednog koji nije patio.

Čovek uvek treba da igra pošteno... pogotovo kada u ruci ima karte koje sigurno dobijaju.

Uvek opraštajte svojim neprijateljima; ništa ih ne čini smetenijima od toga.

Više volim ljude nego principe, a od svega na svetu najviše volim ljude bez principa.

Dobre savete koje dobija, čovek uvek treba da prenese na druge. To je jedino što može s njima učiniti--njemu samom ionako nikada ništa ne vrede.

Postoji neka vrsta naslade u okrivljavanju samog sebe. Čim sebe za nešto krivimo, čini nam se da više niko nema pravo da to čini.

Ne volim da doznam šta se o meni priča u mom odsustvu; to bi me moglo navesti da postanem uobražen.

Smrt je jedina stvar koja užasava i zato je mrzimo. U današnje vreme, sve drugo, osim nje, čovek može da preživi.

Ponekad mislim da je Bog, stvarajući čoveka, precenio svoje mogućnosti.

Obožavam Oskara Vajlda!

[ZOE]

"... za sreću ima pravila, jer za pametnog nije sve slučaj. Napor može da pomogne sreći. Neki se zadovoljavaju time da dobroćudno stanu pred vrata boginje sreće i čekaju, dok im se ne otvore. Drugi, već bolji, streme napred i služe se svojom pametnom odvažnošću, da na krilima njene vrednosti i hrabrosti dostignu boginju i dobiju njenu milost. Ali, pravo misleći, nema drugog puta osim puta vrline i opreznosti, jer svako ima upravo toliko sreće i nesreće, koliko uma i bezumlja."

Vidosav Stevanovic "Testament"

[Lilith_021]

Ne poznajem vas. Jedino sto znam o vama je da ovo citate. Ne znam da li ste srecni ili niste; ne znam da li ste mladi ili niste. Potajno se nadam da ste mladi i tuzni. Ukoliko ste stari i srecni onda pretpostavljam da cete se verovatno smejati u sebi kada budete culi nastavak price. Slomila mi je srce. Seticete se nekog ko vam je slomio srce i onda cete pomisliti u sebi: "Jao, da, secam se kakav je to osecaj." Ali ne mozete da saosecate sa mnom, vi samozadovoljne, matore olupine. Doduse,mozda cete se setiti kako ste se osecali pomalo tuzno, ali svakako zadovoljno. Mozda cete se setiti slusanja muzike, grickanja cokolade u svojoj sobi ili kako umotani u zimski kaput setate pored reke osecajuci se usamljeno i sjebano. Ali mozete li da se setite kako ste sa svakim zalogajem hrane osecali da jedete sopstveni stomak? Mozete li da se setite ukusa crnog vina kada se vrati iz zeluca dok se naginjete nad WC soljom? Mozete li da se setite kako ste svake noci sanjali o tome da ste jos zajedno, kako vam nezno sapuce na uvo i mazi vas tako da svakog sledeceg jutra morate da ustanete i pocnete sve ispocetka? Mozete li da se setite kako ste urezivali njene inicijale u svoju ruku kuhinjskim nozem? Mozete li da se setite kako stojite previse blizu ivice na platformi metroa? Ne? Pa onda umuknite. Sklonite taj jebeni osmeh sa svog sebicnog, mlohavog lica�

Nik Hornbi

[ZOE]

Vidite, gospodo, razum je dobra stvar, to je neosporno, ali razum je ipak samo razum i zadovoljava samo razumske čovekove sposobnosti - a htenje je izraz celog života, to jest celog čovekovog života, zajedno sa razumom i svim ostalim češkanjem.

F.M. Dostojevski

[Lilith_021]

Lista pet najznacajnijih pet devojaka s kojima sam se razisao (hronoloski) izgleda ovako:

1. Alison Esvort

2. Peni Hardvik

3. Dzeki Alen

4. Carli Nikolson

5. Sara Kendru

To su bili raskidi koji su zaista boleli. Vidis li svoje ima na toj listi, Lora? Pretpostavljam da bi se eventualno nasla na spisku prvih deset, ali te nema medju prvih pet; ta su mesta rezervisana za ponizenja i povredjivanja koja ti naprosto, nisi sposobna da naneses. To verovatno zvuci surovije nego sto mi je bila namera, a i cinjenica je da smo matori da jedno drugom nanosimo bol, sto je dobra a ne losa stvar, pa stoga ne treba da te pogadja to sto se nisi probila medju prvih pet. Ti jebeni dani su za nama i hvala bogu da smo ih se resili; u to vreme biti nesrecan zbilja je nesto znacilo. Sada je to samo dosadan teret, poput prehlade ili besparice. Ukoliko si zaista zelela da me dovedes u skripac, trebalo je da se pojavis ranije..

Nik Hornbi

[Butkica]

Sumnje su pokusale da se usunjaju u moj um,ali svaki put kad se u mojoj glavi javi neka negativna misao ja zastanem-ako ne fizicki,a ono psihicki i suprostavim joj se,istisnem je iz svesti i mislim na nesto vredno razmisljanja. To je navika koju svako moze da stekne.Isprva,nezdrave misli straha,negativizma i njima sicne borice se da opstanu,ali one nisu dovoljno jake da bi pobedile. Mnostvo onih drugih misli izbacice ih iz vaseg uma.Mislite o necem pozitivnom.



"Moc pozitivnog zivljenja"
Norman V. Pil

[Sivi]

Spartanci, stanovnici Lakonije na Sparti u staroj Grčkoj i čuveni ratnici, ostali su u istoriji poznati po čeličnoj disciplini i oštrim vaspitnim merama, ali i po - škrtosti na rečima. Otuda danas izraz "lakonski govor" ili "govoriti lakonski" znači sasvim kratak govor, odnosno govoriti vrlo kratko i sažeto.
Jedna od legendi o Spartancima kaže da su jednom prilikom dobili od Atinjana, svojih najvećih neprijatelja, oštru, preteću poruku koja je glasila:
"Ukoliko ne učinite ono što zahtevamo, povešćemo vojsku na vas i ako vas pobedimo, opljačkaćemo vam sva imanja, sravniti vaše gradove sa zemljom, a decu i žene porobiti."
Hrabri Spartanski ratnici, poznati po svojim uspešnim vojevanjima, odgovorili su na poruku samo jednom rečju: "Ako..."

Statua spartanskog ratnika

[Sunflower]

"Tražim razlog da prestanem da mislim o njemu...Nema ga. Nije bilo razloga ni da počnem. Ali, sada sam tu gdje jesam... Rasparčana između želja i stvarnog stanja stvari. Ali ja sam sanjalica... Verujem u nestvarno... Verujem u ono ALI svaki put kad kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće ako dovoljno želiš. A dovoljno želiš samo onda kada jako voliš. A kada voliš onda si dovoljno lud da svaku rečenicu započinješ sa ALI...
Nije lep - ali je neodoljiv!
Nisi njegov tip - ali mogu da budem!
Ima devojku - ali baš me briga!"

Vesna Zakonović
"Ide macan oko tebe"

[ZOE]

"Postoje samo tri stvari koje se mogu uraditi sa ženom. Možeš da je voliš, da patiš zbog nje ili da je pretvoriš u književnost."

Lorens Darel

[zrNce]

I tako se skrivam iza vrata da me Stvarnost, kada udje, ne bi videla. Skrivam se ispod stola odakle naglo skachem i plashim Mogucnost. Kako se odvajam od sebe, dve me muchnine stezzu kao dve ruke u chvrstome zagrljaju � muchnina od mogucnosti zzivljenja samo u Stvarnome, i muchnina od mogucnosti poimanja samo Moguceg.
Tako pobjedjujem svu stvarnost.


Nikada Ostvareno Putovanje.....Pessoa

[ZOE]

Herman Hese - Herman Lauser

Besane noci-Treca noc

Stavi mi tvoju glavu na rame,jadna moja muzo! Na tvom lepom čelu vidim te ovlašne setne crte,pri povijanju tvog vrata taj umorni,bolesni pokret i takodje sam u stanju da čitam tu nežnu,nežnu igru žila tvojih jasnih,belih slepoočnica.
Hodi,plači samo!To je jesen,to je poslednja drhtava opomena nezadrživog odlaska mladosti.Ti je možes takodje u mojim očima pročitati,ona takodje stoji napisana na mom čelu i na mojim rukama,dublje no na tvojim,i u meni takodje uzvikuje to mučno,jecajuće osećanje bola:suviše je rano,suviše je rano!
Hodi, plači samo!Još nismo na kraju,ako jos možemo dalje da plačemo.Mi ćemo nad tim suzama i tom žaloscu bdeti svom ljubomornom brigom naše ljubavi. Možda iza tih suza stoji naše blago, naša poezija, naša pesma, na koju čekamo.
Prošla su kao ruža crvena naša vremena ljubavi,ali ona nas sa toliko nežnih niti jos dodiruju-pusti im njihovo lepo prolaženje.Zelimo da im doviknemo imenima od milošte i pesmama želimo da zadržimo njihove svetle uspomene kao strašljive,ljubljene goste nežnošću i negom..Takodje ne želimo više da govorimo o tome koliko proleća smo mi sami prelistali,ja i ti. Želimo da mislimo: Tako je moralo biti i ne želimo prestati da se kitimo i da čekamo-na nasu pesmu.
Naša pesma! Znaš li koliko smo sanjali o njoj u ono prvo vreme naše ljubavi? To je bilo u manastiru, u onoj veličanstvenoj crkvici sa fontanom gde se zvuk vode koja je padala tako nežno preplitao sa manastirskom ćutljivoscu gotskih hodnika. Znaš li još? Pa one večeri! Sveze, mesečinom obasjane večeri one pozne jeseni koje su tako meko i začarane snom ležale na manastirskim krovovima i na ogolelom vrtu i nad mirisnim i svežim brdima!
Vetar je prolazio kroz kameno prozorsko cveće i dobijao zvuk u crnim ukrštenim sudovima,mesečina je prelazila preko širokih simsova i belog poda oratorijuma. A ja sam u skrivenoj prozorskoj niši pricao svom prijatelju Vilhelmu o dalekom mračnom vremenu kada su kada su manastiri i velike kuće božje rasli rasli iz zemlje i o osnivacima, vitezovima, graditeljima i sveštenicima čiji su nadgrobni spomenici ukrašeni slikama čudno i avetinjski ležali dole u manastirskim hodnicima na beloj mesečini. Onda sam imao više prijatelja,medju kojima mi je Vilhelm bio miljenik. Ti si ga često vidjala sa mnom, naročito za vreme takvih mesečinom obasjanih noći, a takodje i druge; vitke odusevljene dečake slične meni. Nemoj pitati gde su oni i šta je bilo od našeg prijateljstva! Sada takodje imam prijatelja, dva, tri - medju njima nema ni jednog odondašnjih. Ali ti si još tu i još me volis, i pre ili docnije, kada ne bude ni jednog čoveka da samnom govori o mojoj mladosti, ti ćeš još uvek biti kraj mene i ponekad me moliti da govorim o prošlim, lepšim vremenima.
Onda ce mo takodje misliti na ovo danas i to tužno danas ce nam izgledati čudno daleko i milo kao neka daleka mala mladost. I možda će se onda, iz toga, davno postalog, uspomenom obasjanog danas,u zdići naša pesma!
Pesma bi onda bila meka, mirisna slika puna čarolije i duše. Iz njene bi se osnove tamnoga tona sa lebdećim konturama pojavljivali naši likovi, mekani kao san, pesnik bez sna, bodra čela, naslonjena na vrelu ruku, a na njegovo rame naslonjena lepa, umorna plava glava njegove mile na kolenima. I od mog života bez počinka ostala bi samo ta jedna nežna slika; dugo posle moje smrti bi je još kasno rodjeni prijatelji posmatrali i voleli. "Jadni pesnik!" - rekli bi i zavideli bi jadnom pesniku zbog njegove jedine i besmrtne slike i njegove plave, klečeće muze.
Opet se smejes? Poljubi me, plava muzo moja! Poljubi me i oprosti meni i sebi u ime naše pesme za svu nevolju i svu pljačku mladosti koju smo jedno drugom počinili."

[Kitty]

Svaki odnos između dve osobe potpuno je jedinstven. Zato ne možeš na isti način voleti dve osobe. To je prosto nemoguće. Svakog čoveka voliš drugačije zbog toga što jeste i zbog jedinstvenog odgovora koji izaziva u tebi. A što se bolje poznajete, bogatije su boje tog odnosa.

William Paul Young "Koliba"

[Samuraj]

Jedan od mojih omiljenih:

"Je li još ko voleo svet kao ja? Noću, kad svi počivaju i kad najposlije valja leći, ja sam još nemiran i pre nego što zaspim još se trzam od pomisli da sada neko, zadocneo i sam, prolazi ulicama i da bih ga mogao sresti i videti i s njim govoriti. Uvek mi je malo vazduha, nikad mi nije dosta vode ni bilja ni ljudskih lica. Snagu trošim i mladost sam izgubio, a mira nisam spoznao, sve od ljubavi i želje za svetom. Noću, kad umoran od svega stignem kući, želim da mi zaspu studenom i ćutljivom zemljom užarene oči i gorka usta, i da me oslobode želje i nemira i tuge ispunjenja. Pa ipak, zaspim teško, spavam malo i tankim snom, a rano se dižem. Čini mi se da sam još uvek budan."

Ivo Andrić

[ognjen56]

Glas mu je, uprkos piskavosti, zvučao pomirljivo, samozadovoljno, kao metak umočen u antiseptik. Kao nož u anestetik. Suština je ista. Kolje. Sve ga sad ubija.

Pesma - Oskar Davičo