Citati naši omiljeni...

[Lilith_021]

"Jednom se Orlov prejeo pirea od graška i umro. A Krilov doznavši za to, takođe umre.. A Spiridonov je umro sam od sebe. A Spiridonovljeva žena tresnu s kredenca, pa i ona umre. A deca Spiridonovljeva podaviše se se u ribnjaku. A baba Spiridonova se propila i krenula stranputicom. A Mihajlov prestade da se češlja i oboli od šuge. A Kruglov je nacrtao damu sa bičem i poludeo. A Perehrestov je telegrafski dobio četiri stotine rubalja i toliko se uobrazio da su ga najurili iz službe."
Sve dobri ljudi, ali im se nije dalo.

("Slučajevi i jos ponešto" D. Harms, ruski parodičar)

[Goga]

24. maj 1923

...za sada sam bez posla. Ja i žena se loše hranimo. Zbog toga mi se i ne piše. Crni hleb skočio na 20 t. Morali smo od ujke uzeti malo brašna, belog ulja i krompira. Od Borisa - milion. Obišao sam svu Moskvu - nema posla.

3. septembar 1923

...danas smo ja i Katajev išli u daču kod Tolstoja. Danas je bio izuzetno ljubazan. Jedino što je loše, to je teško popravljiv manir, njegov i njegove žene, da se s visine obraćaju mladim piscima. Tolstoj je pričao kako je počeo da piše. Najpre pesme. Potom je podražavao. Zatim je primio spahijski način života. Podstrek njegovom stvaralaštvu dao je rat.

30. septembar 1923.

... u književnosti sam spor, pa ipak idem napred. Ja to dobro znam. Ne valja to što nikad nemam jasnu predstavu šta sam stvarno dobro napisao. Ali nećemo očajavati. Književnost je sad težak posao. Meni je teško od objavljivanja živeti. Sad sam prelistavao "Poslednjeg Mohikanca" kojeg sam nedavno kupio za svoju biblioteku. Kakva čarobnost kod tog starog sentimentaliste Kupera. Tamo je David koji sve vreme peva psalme, pa me je naveo na misao o Bogu. Možda jakima i smelima on nije potreban, ali ovakvima kao što sam ja, lakše je živeti s mišlju o njemu.

26. oktobar 1923.

...došavši kući, kod suseda pekara sam čekao Tasu da se vrati (kod nje je ključ). On je počeo priču o politici. Postupke vlasti smatra lopovskim. Prepreden odlično shvata da varalice nisu voljne da idu u rat, o međunarodnoj situaciji nema se pojma. Divalj smo mi, nesrećan narod. Možemo se tešiti markom. Jedan dolar - 69 milijardi maraka.
Moja predosećanja me, kada su ljudi u pitanju, nikada ne prevare. Društvo samih protuva se skuplja oko "Nakanune" (list za koji je pisao). Velika muka me naterala da štampam u njemu. Trebalo bi biti izuzetan heroj pa ćutati četiri godine, beznadno ćutati, da bi se mogla otvoriti usta u budućnosti. Ja na žalost, nisam heroj.

6.novembar 1923.

Nekako sam počeo da shvatam - morao bih da se okanem smejanja. Osim toga, u literaturi je sav moj život. Nikakvoj medicini se nikada više neću vratiti. Ništa drugo ne mogu da budem, mogu da budem jedino - pisac.

3. januar 1925.

Užasno stanje: sve više se zaljubljujem u svoju ženu. Krivo mi je - deset godina se odričem... a sad se ponižavam čak do lake ljubomore. Nekako je mila i slatka. I debela.
Novine danas nisam čitao.


~ odlomci iz dnevnika Mihaila Bulgakova "Pod petom"

[Butkica]

Ljubavne igre su sve iste,bilo da su decacke,detinjaste,seksualne,nezne,sadisticke,erot ske,sapcuce.
Treba razumeti,a pre svega medjusobno se razumeti:u krevetu,u sred bela dana,do ludila ili nikako,u seni,na suncu,u ocaju,
ili za stolom.Inace sve je propalo.Sve.Trebalo bi pre svega razmisliti kako podeliti ono malo sto nam preostaje
da zivimo,ziveci,tj. uzivajuci,ono malo sto nam preostaje da mislimo (ili da glumimo) u tom stupidnom,beskrajnom
kretanju sto je postao svakodnevni zivot,neizbezan,neprosudiv i zaista neprihvatljiv za svako plemenito bice.
Ponekad pozelim dolazak tog olovnog aviona,neocekivanog i suvise jakog zvuka,zaprepascena lica uzdignuta prema
njemu i crnu jedva vidljivu bombu koja ce pasti i aviona.Gotovo pozelim prasak ,kidanje neba,nasih ociju,bubnjica cak i
taj sramotni plamen i primitivni krik,groteskan za nase vreme tehnickog napretka,neizbezan krik:"Majko!"
Bojim se samo,ako nam se dogodi taj uzas,da ne budem sama u praznoj kuci.Umreti,da,ali s nosom na necijem vratu
dok zemlja drhti i nestaje zauvek.Cini mi se da bih se osecala ponos,ludilo,poeziju...
Poslednja prilika,i jedina,da spoznam da sam imala kicme,hrabrosti,sklonosti prema drugima,ili ljubav.
Sta god hocete,i da bog tu nije mogao nista...


Fran�oise Sagan
"Modrice na dusi"

[ZOE]

"Bilo šta da me nekad snadje, neću smeti reći da nisam uživao radosti života!"

J.V.Gete

[zrNce]

Ponekad nam se chini da vishe nema zmajeva na zemlji,da vishe nema vitezova,i da vishe nijedna princeza ne luta tajanstvenim shumama i svojim osmehom ocharava jelene i leptire.
Ponekad pomislimo da zzivimo u vremenu bez granica,bez pustolovina;da je sudbina negde daleko,s one strane obzorja i da su sjajne utvare odavno odjahale, da se vishe nikada ne vrate.
Veoma mi je drago shto nismo u pravu.Ne samo da su princeze, vitezovi, charobnjaci i zmajevi,tajne i pustolovine svuda oko nas,vec predstavljaju jedinu istinsku stvarnost ovoga sveta!
Tokom ovog stoleca, naravno, promenio se nachin odevanja.Zmajevi danas nose uniforme vladinih chinovnika, islednichku odecu i opremu za unishtavanje.Grozni demoni drushtva ce se,uz jezivi urlik,stushtiti na nas ako samo podignemo pogled ili skrenemo desno na uglu ulice gde su nam rekli da je dozvoljeno iskljuchivo skretanje ulevo.Princeze i vitezovi su se toliko izveshtili u prerushavanju da vishe nisu u stanju da prepoznaju jedni druge, pa chak vishe ne prepoznaju ni sami sebe.
Ipak,gospodari stvarnosti nas josh uvek posecuju u snovima govoreci nam da nismo izgubili shtit koji nas brani od zmajeva i da josh uvek posedujemo ogromnu snagu munje koja nam omogucava da menjamo svet kad god to pozzelimo. Intuicija nam shapuce da nismo prah;mi posedujemo magiju!


Ricard Bah....Most Preko Vechnosti

[Orhideja_]

Dzon Golsvordi - Tamni cvet

..."Ona se vrati s pregrstima malih karanfila,rasiri ruke i pusti ih da padaju.Cvece mu zasu lice i vrat.Nikada jos nije osetio tako divotan miris,nikada nije imao tako cudno osecanje,kao ovo koje su cvetici u njemu budili.Oni mu prionuse za kosu,za celo,za oci,jedan mu se cak prilepi za usne;i on se zagleda u nju kroz njihove krunice.U njegovim ocima moralo je tada biti neceg divljeg,neceg od onog osecanja sto mu je probadalo srce,jer njen osmeh zamre;ona se odmacei stade okrenuvsi lice od njega.Zbunjen i nesrecan,on sabra rasuto cvece;i tek kad je sve pokupio,ustade i i odnese joj ga postidjen,tamo gde je stajala kao ukopana i netremice gledala u dubine tisove sume..."

..."Zaboravio je da priklopi kapke,,i mesec se provlacio u sobu;ali on je bio sada i suvise lenj,i suvise sanjiv,da ustane pa da ih zatvori.Samo da lezi,da gleda mlaz meseceve svetlosti,da cuje muziku kako drhti tamo dole daleko,i da jos oseca njen dodir kao kad se naslanja na njega u igri i da sve vreme oseca oko sebe miris cveca!Njegove su misli bili snovi,njegovi snovi misli - sve samo dragocena nestvarnost.O,onda mu se cinilo da se mesecina skupila u jednu jedinu bledu traku - nesto je kucalo i drhtalo i meseceva traka mu se sve vise blizila.Najzad dodje tako blizu da oseti njenu toplinu na svom celu;mesecina uzdahnu,zatrepta,besumno se povuce i nestade je.Mora da je utonuo u san bez snova..."

[Lilith_021]

"Shta radite kad volite neku osobu? Pitali su gospodina K.
"Stvaram predstavu o njoj", reche gospodin K. "I trudim se da joj bude slichna".
"Ko? Predstava?"
"Ne", reche gosp. K. "Osoba."

Bertolt Breht - Kad gospodin K. voli

[Bazarov]

Kažemo da nema lažljivije, niti dvoličnije, niti zločinačkije zemlje od ove zemlje, ali ako izađemo iz ove zemlje i osvrnemo se, vidimo da i izvan naše zemlje ton daju samo zloća i dvoličnost i čaž i podlost.

Tomas Bernhard, Stari majstori

[ognjen56]

Osmjeh.
Iskrivljen.
Jedva tu.
Ali ipak tu.

...........

Trepnuo sam i osmjeh je nestao. Ali je bio tamo. Vidio sam ga.

.............

Bio je to samo osmjeh, ništa više. Nije sve ispravio. Nije ništa ispravio. Samo osmjeh. Sitnica. List u šumi koji drhti pošto je preplašena ptica poletila.
Ipak, prihvatiću ga. Široko otvorenih ruku. Zato što kada proleće stiže, ono otapa snijeg pahulju po pahulju, i možda sam upravo vidio prvu pahulju kako se otapa.

Haled Hoseini - "Lovac na zmajeve"

[Lilith_021]

Seli smo za sto daleko od gužve. Mirno i tiho i tamno. Dopalo mi se. Narucio sam jastoga. Džoana je uzela nešto cudno. Narucila je na francuskom. Bila je prefinjena, mnogo je putovala. U neku ruku, ma koliko to nisam voleo, kultura je korisna kad gledate u jelovnik ili tražite posao, narocito kad gledate u jelovnik. Oduvek sam vukao komplekse od kelnera. Stigao sam suviše kasno i sa nedovoljno toga. Kelneri su svi citali Trumana Kepota. Ja sam citao rezultate trka.

Henri Kinaski - Zene

[Lilith_021]

Ali, istina procuri u naše snove; dok smo sami u krevetu (jer nocu smo potpuno sami, cak i ako spavamo sa nekim), vinemo se, letimo, bežimo. A u budnim sanjama koja naša društva dozvoljavaju, u našim mitovima, umetnostima, pesmama, slavimo nepripadajuce, drugacije, odmetnike, cudake. Dajemo ogromne novce da bismo, u pozorištu ili bioskopu, gledali ono što sebi zabranjujemo, ili citali o tome izmedu tajnovitih korica knjige. Naše biblioteke, naša stecišta zabave kazuju istinu. Skitnica, razbojnik, buntovnik, lopov, mutant, izgnanik, delikvent, davo, grešnik, putnik, gangster, krijumcar, maska: da u njima ne prepoznajemo svoje najmanje zadovoljene potrebe, ne bismo ih iznova izmišljali, na svakom mestu, na svakom jeziku, u svako vreme.
Cim smo dobili brodove, pohitali smo na more, ploveci preko okeana u papirnatim camcima. Cim smo dobili automobile, otisnuli smo se na put. Cim smo dobili avione, poleteli smo do najudaljenijih uglova zemljine kugle. Sada žudimo za tajnom stranom meseca, za stenovitim dolinama Marsa, Saturnovim krugovima, meduzvezdanim dubinama. Poslali smo mehanicke fotografe u orbitu, ili na bespovratna putovanja do zvezda, i jecamo kada vidimo cudesa koja nam oni donose; ponizno stojimo pred snažnim prizorima dalekih galaksija koje, kao stubovi oblaka stoje na nebu i nadevamo imena vanzemaljskim stenama kao da su nam kucni ljubimci. Gladni smo beskonacnosti, daleke granice vremena. A govorimo o vrsti koja zavarava sebe da voli da bude kod kuce, da se - kako ono beše? - veže.
Tako ja to vidim. Vi ne morate da se složite. Možda nas, na kraju krajeva, i nema tako mnogo. Možda i unosimo razdor i možda smo antidruštvena sila i možda nas treba zabraniti. Vi imate pravo na svoje mišljenje. Sve što cu ja reci je: mirno spavaj, dušice. Cvrsto spavaj i lepo sanjaj.

Salman Ruždi

[vladapera]

...ni na jednom casu to nisam ucio,
ni u jednoj knjizi citao,
ni u jednom filmu gledao:
ah, andjele, koliko je to prelepo kad do mile volje gledas voljenu kako spava.

Orhan Pamuk - Novi zivot

[Bazarov]

Umetnost se sastoji u tome da se ide do kraja. Ako počinješ s bubnjevima, moraš završiti s dinamitom, ili TNT-om. Ravel je žrtvovao nešto zbog forme, zbog povrća koje ljudi moraju svariti pre nego što odu u krevet.

Henri Miler

[ZOE]

Herman Hese "Demijan"

"Svako mora jednom da načini korak koji ga rastavlja od njegovog oca, od njegovog učitelja. Svako mora da oseti ponešto od tvrdoće usamljenosti, mada većina ljudi može to slabo da podnese, te uskoro ponovo povija kičmu."

[Butkica]

Radjamo se ocajni jer sve znamo,sigurno znamo,ne bismo se bojali inace.To se vec jednom dogodilo,susret se vec odigrao,vec smo sebe negde videli.Radjamo se za ljubav prisecajuci se proslosti,cak i kada nam je petnaest godina i kada nam je prvi put:zbog lupanja uznemirenog srca,jer nismo od juce,znamo kako dolazi,secamo se sta se s njom desava,znamo i buducnost,takodje.Ljubavna strepnja je poput prirodnog saznanja o neispunjenom obecanju,stezanje srca je grcevito secanje na izneverenu zakletvu.Zaljubiti se znaci roditi se sa secanjem na rodjenje,nijedno rodjenje nije bezazleno,to je staro koliko i svet.
Nesto se ponavlja,nesto od cega drhtimo,vec smo isli tom dzunglom,oprezni,izlozeni opasnosti;ali kada,ali gde,strah ne otkriva sve,strah ima svoje tajne-besnimo,tronuti smo,gubimo hrabrost:nismo trazili da se rodimo.

"Ni ti ni ja"
Kamij Lorans