Vesti iz sveta zdravlja

[Aiko]

Zdrave navike bolje od pilula

Država priprema novi zakon o bezbednosti hrane kojim će se bolje kontrolisati promet dijetetskih proizvoda. Procenjuje se da građani Srbije na ove proizvode godišnje troše između 50 i 100 miliona evra.
Procenjuje se da građani Srbije na dijetetske proizvode godišnje troše između 50 i 100 miliona evra.

Za razliku od lekova, koji se strogo kontrolišu, prodaju dodataka ishrani uređuje Zakon o bezbednosti hrane, donet pre četvrt veka.
Država priprema novi, kojim će se bolje kontrolisati promet tih proizvoda.
Kada nas dobra reklama ubedi u svemoć nekog proizvoda često ga bez razmišljanja kupujemo u apoteci. Jer, tamo se, po pravilu, prodaje samo ono što je ispitano.
Milana Dučić iz Apotekarske ustanove Beograd kaže da reklame imaju veliki uticaj na pacijente.
"Naši pacijenti podležu agresivnim reklamama. U reklamama se potenciraju neke stvari koje i ne stoje", istakla je Dučićeva.
Profesorka Jagoda Jorga, specijalista za ishranu, kaže da potrošači ne sumnjaju u ispravnost nekog proizvoda ukoliko postoji žig neke državne institucije.
"Svaki čovek koji uđe u apoteku i vidi da taj proizvod stoji iza leđa farmaceuta, da je na tom proizvodu žig Instituta za zaštitu zdravlja, misli da je nemoguće da će država pustiti u promet nešto što može biti štetno", rekla je Jorga.
Dobar marketing i nedovoljna informisanost građana, dobitna je kombinacija za velike kompanije koje ostvaruju profit.
Vukosava Stevanović iz Udruženja "Framceutsko jezgro" ističe kako je cilj proizvođača dijetetskih proizvoda profit, a ne zdravlje građana.

Cilj je profit, a ne zdravlje

"Ima jedna stvar koja svim građanima treba da bude jasna - farmaceutska industrija, proizvođači dijetetskih proizvoda, sve je to privreda. Njihov cilj je profit, a ne zdravlje građana", objasnila je Stevanovićeva.

Sredstva za mršavljenje: kvalitet prepušten savesti proizvođača

Iako svesni da bez muke, nema rezultata, potrošači su ipak skloni da poveruju da njihovu slabost može da ispravi magični proizvod.
Na primer, da mršavite dok spavate ili dok jedete, pa čak i da prestanete da pušite i pre nego što ostavite cigarete.
Milana Dučić naglašava da pilule ne rešavaju loše navike.
"Naše loše navike ne možemo lečiti pilulama. Niko ne može tabletom da promeni svoju lošu naviku", istakla je Dučićeva.
U sukobu profita i etike, odnosno privrede i medicine, država novim zakonom pokušava da zaštiti građane, strogom kontrolom prometa dijetetskih proizvoda.
Profesor Ivan Stamenković iz Komisije za izradu zakona o bezbednosti hrane kaže da će svaki dijetetski suplement morati da ima rešenje koje izdaje Ministarstvo zdravlja.
"Predviđena je registracija dijetetstskih suplemenata. Svaki dijetetski suplement će kao i lek morati da ima rešenje koje izdaje Ministarstvo zdravlja".
Međutim, sastav proizvoda neće biti kontrolisan, tako da se i novi zakon oslanja na savest proizvođača.
Kontroliše se samo ono što je navedeno u deklaraciji. Međutim, zbog skupih analiza, nemoguće je kontrolisati sve ono što jedan proizvođač može da stavi u proizvod.


rts

[Aiko]

12. mart, svetski dan bubrega

Bolesti bubrega, čiji su najčešći uzroci visok pritisak i dijabetes, mogu se otkriti na vreme ako se ide redovno na kontrolu, ukazuju stručnjaci na Svetski dan bubrega i uoči Svetskog dana bubrežnih bolesnika.

Oko 500 miliona ljudi u svetu, to jest svaka deseta odrasla osoba, ima neki oblik oštećenja bubrega. U Srbiji, 4.500 ljudi ide na dijalizu, dok je za oko 1.500 pacijenata neophodna transplantacija bubrega.
Ti upozoravajući podaci saopšteni su povodom obeležavanja 12. marta Svetskog dana bubrežnih bolesnika, ali i Svetskog dana bubrega koji se obeležava danas.
Bolest, čiji su najčešći uzroci visok pritisak i dijabetes, može da se otkrije na vreme, ako se ide redovno na kontrolu, to jest jednom godišnje.
Povodom Svetskog dana, u centru prestonice, građani su mogli da provere nivo šećera u krvi, ali i da potpišu donorsku karticu, i tako na simboličan način zaveštaju organe.
Tom prilikom državna sekretarka Ministarstva zdravlja doktorka Nevena Karanović istakla je da je lečenje bubrežnih bolesnika u Srbiji, u smislu obezbeđenosti lekovima, u skladu sa evropskim i svetskim standardima.
Na teritoriji Srbije trenutno radi 46 centara za dijalizu, ali tokom ove godine planira se otvaranje još 10 centara, koji će biti finansirani iz italijanske donacije i iz budžeta, najavila je dr Karanović obilazeći aktiviste Udruženje bubrežnih bolesnika i invalida na kućnoj dijalizi �Renalis".

U Srbiji 4.500 ljudi ide na dijalizu

Akciju su organizovali �Renalis", Nefrološka sekcija Srpskog lekarskog društva i Centar za demokratiju, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Srbije, a sa ciljem da se javnosti ukaže na bubrežne bolesti, posebno kao posledice dijabetesa.
Dr Karanović podsetila je da je formirana Radna grupa za izradu Nacionalnog programa za dijalizu i transplantaciju sa predlogom mera za rano otkrivanje bubrežnih bolesti.
Ministarstvo zdravlja aktivno radi na Nacionalnom programu za transplantaciju, a u skladu s tim donet je Zakon o transplantaciji organa 2009. godine, ostvarena je saradnja sa Eurotransplantom i u procesu je formiranje Uprave za biomedicinu.
Kako bi se podigla svest građana Srbije o transplantaciji i donatorstvu organa, pokrenuta je nacionalna kampanja �Produži život".
Rezultata već ima - povećan je broj donora, a na transplantaciju se čeka manje.


rts

[Aiko]

Ljudi kao salamanderi?

Otkriće američkih naučnika nagovestilo je mogućnost da bi i ljudima, kao salamanderima, mogli ponovo da izrastu odstranjeni udovi. Identifikovan je gen koji blokira moć izlečenja, pa bi se njegovim �isključivanjem" omogućilo da se tkivo regeneriše.
Izrastanje amputiranih udova, slomljenog kičmenog stuba, pa čak i oštećenog mozga moglo bi jednog dana da postane realnost za čoveka kao što je to za vodozemce, nakon što su naučnici otkrili gen koji je ključ ove gotovo čudotvorne pojave.

Istraživači su ustanovili da gen p21 blokira moć izlečenja, koju još uvek poseduju neka bića, kao što su npr. salamanderi, a koju su ljudi i ostale životinje izgubili tokom evolucije.
�Isključivanjem" ovog gena proces bi mogao ponovo da se pokrene, tvrde naučnici.
Stručnjaci Vistar instituta u Filadelfiji otkrili su da se izgubljeno ili oštećeno tkivo regeneriše kod miševa koji nemaju gen p21.
Za razliku od tipičnih sisara, kod kojih povrede zarastaju ožiljkom, kod ovih miševa formira se blastem, struktura koja se dovodi u vezu sa brzim rastom ćelija.
Istraživači sa Vistara navode da se, usled gubitka p21, ćelije ovih miševa ponašaju više kao embrionske matične ćelije nego kao zrele ćelije sisara. To znači da one više stvaraju nego što zaceljuju tkivo.
Studija, objavljena u časopisu "Proceedings of the National Academy of Science", pruža čvrste dokaze za povezivanje regeneracije tkiva sa kontrolom deobe ćelija.

Snimak regeneracije ekstremiteta salamandera

Istraživači su �isključili" gen p21 mišu koji je imao oštećene uši, što je omogućilo da mu one ponovo izrastu.
Istraživači navode da bi se to jednog dana moglo primeniti i na ljude, piše londonski �Dejli telegraf".
�Slično kao gušter koji je izgubio ud, ovaj miš će zameniti nedostajuće ili oštećeno tkivo zdravim tkivom na kome nema ožiljka", objasnila je profesor Elen Heber-Kac, koja predvodi istraživanje.
�Iako tek počinjemo da shvatamo posledice ovog otkrića, možda ćemo jednog dana biti u stanju da ubrzamo zarastanje povreda kod ljudi privremenim isključivanjem gena p21", istakla je američka naučnica.
�U normalnim ćelijama, gen p21 ponaša se kao kočnica koja blokira ciklus ćelijske progresije u slučaju oštećenja DNK, sprečavajući deobu ćelija i mogućnost da postanu kancerogene", navela je Heber-Kac.
Istraživači stoga predlažu da se u budućim terapijama gen p21 isključuje tokom procesa zarastanja rane i samo lokalno, na mestu povrede. To bi moglo da se postigne lokalnom primenom lekova, što bi trebalo da svede na minimum nuspojave.


rts

[Aiko]

Oksitocin - nada za autistične

TORONTO - Određena doza oksitocina, takozvanog hormona poverenja i nade, mogla bi pomoći da se autistične osobe izvuku iz njihove "ljušture nepoverenja".
Autistični pacijenti najčešće imaju problem u komunikaciji sa drugim osobama ali kad su u toku najnovijih istraživanja inhalirali oksitocin, počeli su ljudima da gledaju u oči i da prepoznaju socijalne koncepte kao što je nepristrasnost u kompjuterskoj igri.
Iako su rezultati istraživanja preliminarni, otkriće bi moglo da omogući pronalazak leka koji bi se koristio u tretiranju različitih oblika socijalnih poreemećaja kao što su šizofrenija i anksioznost - tvrdi doktorka Evdokia Anagnostu, dečji neurolog u Istraživačkom institutu Blurivju u Torontu, u Kanadi.
Po svoj prilici oksitocin deluje kod mnogih sisara kao neka vrsta "socijalnog lepka": miševi i majmuni oslobađaju ovaj hormon kad instinktivno "neguju" svoj izgled kad se , na primer, pripremaju za parenje.
Međutim, ljudskom biću data doza oksitocina izazavaće neočekivano ponašanje - čovek je spreman da potpuno nepoznatoj osobi ponudi veliku količinu novca ne očekujući da za uzvrat dobije bilo šta!
Kroz krvotok autistične osobe cirkuliše manje oksitocina nego kod osoba koje ne pate od ovog poremećaja. Doktorka Angela Sirigu iz Centre de Neuroscience Cognitive u Lionu, u Francuskoj, pita se da li bi povećanje količine hormona u organizmu autističara ove učinilo socijalno prilagodljivijim.
Doktorka Sirigu je zatražila od 13 odraslih osoba sa Aspergerovim sindromom,
oblikom gotovo potpunog funkcionalnog autizm, da učestvuju u nekoj vrsti pomalo haotične kompjuterske igre loptom. U "polju" su se nalazile četiri kutije koje su predstavlhjale tri igrača i učesnika. Da bi dobacio loptu drugom igraču, učesnik bi dodirnuo određenu kutiju.
Kompjuteriozovani "igrači" ponekad su bili "prijateljski raspoloženi" pa su rado dodavali loptu drugom igraču ali neretko bi se zainatili i loptu zadržavali za sebe i tako se svrstali u kategoriju "zloća".
Dobrovoljcima u istraživanju davani su jednog dana ili placebo ili izvesna doza nazalnog spreja oksitocina a zatim su, posle sedam dana, uloge zamenjene. Na taj načlin istraživači su mogli da posmatraju kako se iste osobe ponašaju sa ili bez inhaliranog hormona.
Pokazalo se da je oksitocin napravio ogromnu razliku. Bez njega, volonteri su bili skloni da se pođednako rado "loptaju" i sa "dobrim momcima" ali i sa "zloćama" - što je ukazivalo da nisu razlikovali važne socijalne koncepte kao što su poštenje u igri i empatija.
Ali sa inhaliranim hormonom vrlo brzo su počeli da izbegavaju da "zloćama" dodaju loptu.
U drugom eksperimentu, istraživači su od volontera zatražili da pažljivo gledaju u seriju fotografija na kompjuterskom monitoru. Kao što se i očekivalo, autističari su uglavom gledali u bradu i usta i brzo sklanjali pogled - čime su pokazivali uznemirenost i nelagodu čak i u susretu samo sa fotografijom drugog lica.
Ali kad im je dat oksitocin, počinjali bi da gledaju u oči ličnosti na ekranu, što je bio znak opuštanja i socijalnog prilagođavanja, konstatuje časopis Sajens.
Doktorka Anagnostu izvukla je zaključak da je oksitocin omogućio autističmim učesnicima u ogledu da nauče kako da uspostave interakciju sa ljudima. Ali pošto se istraživanje bavilo efektima oksitocina posle samo jedne inhalirane doze, ona priznaje da još uvek nije sasvim jasno da li bi ovakav "hormonski doping" delovao i na duže staze.
A kad je reč o terapeutskoj primeni, doktorka Sirigu naglašava da je istraživanje pokazalo da bi primena oksitocina u ranom detinjstvu mogla biti snažno oružje u borbi protiv autizma.
Istraživačka ekipa doktorke Anagnostu sada svakog dana u periodu od šest sedmica primenjuje oksitocin u lečenju pacijenata sa Aspergerovim sindromom. Ali čak i da rezultati budu ohrabrujući, biće potrebne godine da istraživači ustanove eventualne neželjene efekte i preciziraju pravu dozu hormona koju treba primeniti u lečenju autističara.

vecernje novosti

[Aiko]

Virusima protiv raka

Rezultati istraživanja koja istovremeno sprovode kanadski i ruski onkolozi obećavaju da je samo pitanje vremena kada će se oboleli od raka lečiti metodom ubacivanja različitih virusa u maligne tumore.

Virus �njukasl" može da izazove smrt nekih ptica, ali je za čoveka bezopasan

Kanadski naučnici su objavili da su pronašli nov postupak u lečenju raka prostate pomoću virusa bezopasnog za čoveka.
Ruski onkolozi već su ispitali metodu na 400 obolelih, ali isključivo uz primenu drugog virusa. Rezultati ispitivanja su, prema njihovim rečima, odlični.
Posle otkrića da se neki mikrobi i ćelijski paraziti razmnožavaju upravo u ćelijama raka i uništavaju ih, onkolozi pokušavaju da tumor zaraze različitim infekcijama.
Još tridesetih godina prošlog veka sovjetski mikrobiolozi Nina Kljujeva i Grigorij Roskin su eksperimentisali sa �tripanosomom kruci", izazivačem tropske bolesti čagas. Od tripanosome su pripremali preparat krucin koji je uništavao rak.
Hemijska formula krucina, međutim, nije dešifrovana, tako da su se tadašnji poznati onkolozi usprotivili primeni tog preparata.
Na krucin se zaboravilo, ali je krajem 20. veka jedna od poslednjih učnica Kljujeve, Valerija Kalinjikova nastavila istraživanje zahvaljujući čemu su ruski naučnici danas vrlo blizu standardnog veterinarskog preparata.
Postoje pokušaji da se kancer leči i drugim mikroorganizmima među kojima su listerija (izazivač listerioze) i virus �kavasaki", koji izaziva čitavu lepezu bolesti od meningitisa do angine.

Naučnici ispituju dejstvo reovirusa na ćelije raka jajnika, dojke, pankreasa i jedne vrste raka mozga

Kanađani su posebnu pažnju posvetili reovirusima, koji izazivaju ili blage respiratorne infekcije, ili lake crevne poremećaje, ali zato mogu da ubijaju ćelije raka jajnika, dojke, pankreasa i jedne vrste raka mozga.
Naučnici iz Centra za ispitivanje raka kanadske provincije Albert objavili su da su kod šest obolelih od raka prostate uveli kulturu virusa direktno u tumor.
Već posle tri sedmice su odstranili prostatu i uverili se da je virus izazvao onkolizu, odnosno ćelije raka su jednostavno istopljene. Zdrave ćelije pri tom nisu bile oštećene. Kanadski onkolozi najavljuju dodatna klinička ispitivanja novog postupka u lečenju raka prostate.

Naučnici se nadaju da će ispitivanjem mikroorganizama doći do efikasnih lekova makar za neke vrste malignih tumora

U isto vreme naučnici Ruskog centra rentgenoradiologije poodavno su završili klinička ispitivanja za čoveka bezopasnog virusa �njukasla". Ovaj virus može da izazove smrt kokoške, ćurke, papagaja i drugih ptica, ali kod čoveka bolest njukasla izaziva samo simptome lakog gripa. Virus međutim, rado napada ćelije raka i uništava ih.
Tim stručnjaka pod rukovodstom doktora medicinskih nauka Viktora Kešelavija obavila je brojne eksperimente na kulturama ćelija životinja, a zatim i klinička ispitivanja na više od 400 obolelih od raka dojke, grlića materice, bubrega, jajnika kao i od različitog stepena melanoma, uključujući treći i četvrti.
Obolelima se injektivno ubacivao virus u tumor tokom šest puta jednom nedeljno, a zatim još osam meseci jednom mesečno.
�Dobijeni rezultati posle pet godina lečenja veoma su ohrabrujući", rekao je za ruski denvnik �Izvestija" Viktor Kešelava.
Efikasnost novog postupka je između 60 i 100 odsto u zavisnosti od tipa raka. Lečenje se lako podnosi i stanje obolelih se poboljšava, nestaju bolovi, tumori se smanjuju ili potpuno nestaju.
Predviđena cena lečenja je svega oko 50 dolara što takođe ohrabruje. Radovi na industrijskoj proizvodnji preparata već su pokrenuti, tako da će lečenje biti dostupno hiljadama obolelih, prenosi moskovski dnevnik �Izvestija".


rts

[maski]

radio emisija od 28.03.2010 izmedju ostalog bavi se temom proizvodnje vakcina. zakachili su vakcine protiv raka grlicha materice i H1N1 oko tridesetog - tridesetshestog minuta... preporuchujem za poslushati. samo za forumashe koji dopro barataju engleskim jezikom.

Channel Dvorak: Podcasts, columns and more for John C. Dvorak


NA-186-2010-03-28

"Just Give Us Your Cash"
Published:03/28/2010 | Download | Show Link | Listen

[maski]

Nedelja, 28 Mart 2010

Federalni sud: Nema dovoljno dokaza o povezanosti autizma i vakcina

Već decenijama neki roditelji, istraživači i lekari raspravljaju o mogućoj vezi autizma i vakcina koje sadrže konzervans pod nazivom timerosal. Hiljade roditelja sa autističnom decom podnelo je tužbe sudu kada se kod njihove dece razvio autizam posle vakcinacije. Medjutim, američki Federalni sud presudio je da nema dovoljno dokaza o toj vezi.

Odluka suda predstavlja udarac za više od 5 hiljada porodica koje tvrde da je živa u timerosalu izazvala autizam kod njihove dece. Autizam je složeni neurološki poremećaj koji pogadja sposobnost osobe da komuniciraju sa drugima. Tretmani su često veoma skupi. Da bi dobile novčanu nadoknadu od vlade, porodice su morale da dokažu da je timerosal u vakcinama izazvao autizam kod njihove dece. Rebeka Estep iz San Dijega ima autističnog sina od 12 godina. Ona je jedan od roditelja koji su pomogli da njihov slučaj stigne do federalnog suda.

�Bila sam razočarana ali ne iznenadjena. Sud pred kojim se sudi o vakcinama je deo sistema u kojem vladini advokati brane vladin program koristeći nauku koju finansira vlada, o čemu odlučuju vladine sudije. Mislim da ta deca nisu imala mnogo šansi."

Sud je objavio 600 stranica nalaza i saopštio da nema jasnih dokaza koji povezuju timerosal sa autizmom. Medjutim, grupe koje se bore protiv vakcine odbacuju nedavnu odluku suda. Ispitivanje javnog mnjenja na nacionalnom nivou navodi da svaki četvrti roditelj u Sjedinjenim Državama veruje da vakcine koje sadrže timerosal uzrokuju autizam kod zdrave dece kao i da je svaki osmi roditelj odbio najmanje jednu preporučenu dozu vakcine.


Svaki četvrti roditelj u SAD veruje da pojedine vakcine izazivaju autizam


To nije iznenadjujuće, kaže Artur Alen autor knjige �Vakcina�, koja se bavi pitanjem vakcina i kontroverzi oko njih.

�Na neki način, rasprave kao što je ova nikada ne prestaju. Kao što i dalje postoje ljudi koji veruju da je fluor u vodi za piće vladina zavera."

Doktor Pol Ofit iz Dečje bolnice u Filadelfiji kaže da je vreme da se krene dalje kako bi se ustanovio pravi uzrok autizma.

�Mislim da bi odluka suda trebalo da donese olakšanje roditeljima koji su konačno ostavili po strani mišljenje da je vakcina bila problem. Sada bi trebalo da usmerimo našu pažnju na stvarni uzrok ili uzroke autizma.�

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti navode da autizam pogadja skoro 1 odsto dece u Sjedinjenim Državama. Neki povezuju autizam sa godinama majke, drugi sa genom autizma, dok neka istraživanja okrivljuju zagadjivače prirodne sredine. Uprkos nekim značajnim studijama o autizmu, ne postoji utvrdjeni lek ili tretman, mada stručnjaci navode da odredjene terapije i obrazovni pristupi mogu da umanje teškoće povezane sa tim poremećajem

izvor

[Aiko]

Uskoro banka doniranih polnih ćelija

Posle formiranja Uprave za biomedicinu, i u Srbiji će biti moguća vantelesna oplodnja doniranim polnim ćelijama. Pomoćnica ministra zdravlja Zorica Pavlović najavljuje formiranje Uprave najkasnije do kraja juna.
Vantelesna oplodnja doniranim polnim ćelijama uskoro će biti moguća i u Srbiji. Prvi uslov je da se formira Uprava za biomedicinu, koja bi sa radom trebalo da počne najkasnije do kraja juna, najavila je danas pomoćnica ministra zdravlja Zorica Pavlović.

Pavlovićeva je Tanjugu rekla da je osnivanje Uprave, u kojoj će postojati svi neophodni podaci i informacije o načinima doniranja, predviđeno Zakonom o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, a da će se do tada vantelesna oplodnja obavljati samo između parova.
Posle formiranja te ustanove, biće moguća i oplodnja doniranim ćelijama.
Kada je reč o tome ko sve može da se podvrgne toj vrsti oplodnje, Zakonom je predviđeno da se mogu upotrebiti donirane jajne ćelije žene ili semene ćelije muškarca, kada nema izgleda da bi do začeća moglo da dođe uz upotrebu polnih ćelija supružnika ili vanbračnih partnera ukoliko nisu venčani.
Prema Zakonu, to se može učiniti i kada su drugi postupci oplodnje bili neuspešni, ili da bi se sprečilo prenošenje neke od teških naslednih bolesti s jednog od roditelja na dete.
Neophodno je da donori budu punoletne, zdrave i poslovno sposobne osobe.
Uprava za biomedicinu u izuzetnim slučajevima može dati saglasnost da se reproduktivne ćelije maloletnog lica sačuvaju u banci ćelija i tkiva ukoliko boluje od neke teške bolesti, i kada postoji sumnja da bi njegovo lečenje moglo da uništi njegovu ili reproduktivnu funkciju partnerke.
Nadležnosti Uprave za biomedicinu odnosiće se na vođenje jedinstvenog registra doniranih polnih ćelija, u kome će postojati podaci o osobama koje su donirale svoje ćelije, onima koji su se podvrgnuli takvom postupku, kao i podaci o uspešnosti te medicinske procedure i slično...
U toj upravi nalaziće se i podaci o rođenoj deci, i drugi podaci o tome kako bi postojala sigurnost upotrebe doniranih ćelija, bezbednost i zaštita interesa rođenog deteta, objasnila je Pavlović.
Prema Zakonu o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, usvojenom prošle godine, donor jajnih ćelija je žena čije se ćelije upotrebljavaju za oplodnju druge žene, dok je donor semenih ćelija muškarac čije se ćelije upotrebljavaju za oplodnju žene koja nije njegova supruga ili vanbračna partnerka.
Zdravstvena ustanova, odnosno banka ćelija i tkiva, dužna je da pre postupka donora upozna sa pravnim posledicama i odnosom prema začetom, odnosno rođenom detetu.
Za obavljanje takve vrste oplodnje potreban je pisani pristanak svih osoba koje se podvrgavaju tom postupku, a samo davanje ćelija može se obaviti samo ukoliko postoji pisani pristanak donora.
Pristanak, međutim, donor može da povuče kad god želi, bez navođenja razloga, dok se ne počne sa upotrebom doniranih reproduktivnih ćelija.

U postupku takve vrste oplodnje dozvoljeno je upotrebljavati reproduktivne ćelije donora koji je živ, a pre tog postupka, zdravstveni radnik koji obavlja taj medicinski postupak dužan je da proveri da li je on još živ.
Zakonom je predviđeno da ministar zdravlja treba da izda dozvolu zdravstvenoj ustanovi koja će obavljati poslove banke reproduktivnih doniranih ćelija u Srbiji, u skladu sa zakonom kojim se uređuje transplantacija ćelija i tkiva.
Takođe je zabranjeno da donor svoje reproduktivne ćelije daje u više ovlašćenih zdravstvenih ustanova, odnosno u više banki ćelija i tkiva.
Kada je reč o surogat materinstvu, pomoćnica ministra Zorica Pavlović rekla je da je u Srbiji ono zabranjeno i da predstavlja krivično delo u skladu sa zakonom.
�U toku izrade Zakona, kao i u toku javne rasprave, preovladao je stav stručne i opšte javnosti da surogat materinstvo ne treba sada dozvoliti, a polazeći pre svega od potrebe da se zaštiti interes deteta, odnosno sprečavanja mogućih sporova koji se mogu javiti u takvim slučajevima", rekla je pomoćnica ministra zdravlja.

Jasno definisana prava i obaveze

Surogat materinstvo ne predstavlja standard u većini zemalja u kojima postoji mogućnost upotrebe donorskih reproduktivnih ćelija, a ni porodično zakonodavstvo u Srbiji ne reguliše pitanje roditeljskih prava u tom slučaju, precizirala je Pavlovićeva.
Kada je reč o obavezama donora, Zakonom je predviđeno da on nema pravne ili druge obaveze prema detetu, koje je rođeno upotrebom doniranih reproduktivnih ćelija.
Zabranjeno je i utvrđivati očinstvo, odnosno materinstvo donora ako je dete začeto takvom vrstom postupka, a podaci o tome ko je donor prema Zakonu predstavljaju službenu tajnu.
Dete koje je na taj način začeto, ima pravo da iz medicinskih razloga zatraži od Uprave za biomedicinu podatke koji se odnose na donora polnih ćelija, kada napuni 18 godina života.
�Davanje podataka ne odnosi se na podatke o ličnosti donora, već samo na podatke od medicinskog značaja za dete, njegovog budućeg supružnika, odnosno vanbračnog partnera, kao i od značaja za njihovo potomstvo", rekla je Pavlović.
Prema njenim rečima, to znači da osoba koja zna da je začeta upotrebom doniranih ćelija ili sumnja u to, može od Uprave za biomedicinu da dobije samo podatak o tome da li je njegov partner začet na takav način da bi se sprečilo rađanje dece između eventualnih srodnika.
�Zbog toga je veoma značajno uspostavljanje i vođenje jedinstvenog registra donora u Upravi za biomedicinu", naglasila je Pavlović.
Zdravstveni radnik koji leči dete, može iz medicinskih razloga zatražiti uvid u medicinske podatke koje vodi Uprava za biomedicinu, kako bi se otklonili eventualni rizici po zdravlje deteta.

Nada za mnoge parove

Direktor Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centa Srbije dr Aleksandar Ljubić ocenio je da će doniranje reproduktivnih ćelija imati veliki značaj za parove koji do sada nisu mogli da reše problem neplodnosti.

Ljubić je u izjavi Tanjugu objasnio da je do donošenja zakona ta mogućnost u izuzetnim slučajevima bila dozvoljena samo odlukom Etičkog komiteta Kliničkog centra Srbije, u skladu sa Pravilnikom o lečenju neplodnosti i preporukom Ministarstva zdravlja.
�O primeni postupka odlučivalo je stručno telo, sastavljeno od eminetnih stručnjaka iz oblasti bračne neplodnosti - ginekologa, biologa-embriologa, kliničkog psihologa, pravnika", rekao je Ljubić, koji je i predsednik Republičke komisije za vantelesnu oplodnju.
Govoreći o dosadašnjim uspešnostima postupka vantelesne oplodnje između parova, Ljubić je rekao da je stopa začeća protekle godine iznosila oko 43 odsto, a porođaja 32 odsto, što je i evropski prosek.
Ljubić je objasnio da je do nedavno Republički zavod za zdravstveno osiguranje finansirao samo jedan pokušaj vantelesne oplodnje, a da je od pre nekoliko meseci grad Beograd odobrio finansiranje i drugog pokušaja za osobe koje imaju prebivalište u glavnom gradu Srbije, što, kako je naveo, znatno povećava šanse za začeće.
Odobrenje komisije za drugi pokušaj do sada je dobilo 113 žena, a kod njih deset već je obavljena ta procedura.
Kada je reč o evropskim standardima, banka reproduktivnog materijala sve učestalija je pojava u mnogim zemljama, a posebno u Danskoj koja je poznata po tome što su njeni stanovnici najveći donori semene tečnosti.




rts

[Aiko]

Imunitet i starenje u tesnoj vezi

Dugovečnost, otpornost na stres i imunitet čoveka srazmerno su proporcionalni aktivnosti određenih gena, tvrde britanski stručnjaci na osnovu eksperimenata sprovedenih na glistama.
Tim britanskih genetičara sa Univerziteta u Birmingemu je, eksperimentišući na laboratorijskim glistama, utvrdio da gen DAF-16 može da se dovede u vezu, kako sa dužinom života, tako i sa imunitetom, i otpornošću na stres i bolesti.
Stepen aktivnosti pojedinih gena određuje jačinu odbrambenih snaga organizma, a time i dugovečnost

Budući da dotični gen postoji kod mnogih životinja, kao i kod ljudi, ovo otkriće moglo bi da otvori nove puteve delovanja na starenje, imunitet i otpornost čoveka.
Ljudska vrsta širom sveta ubrzano stari, što predstavlja potencijalno veliki problem za sisteme zdravstva i socijalne zaštite.
Jedna prošlogodišnja danska studija ukazala je da će čak 50 odsto beba koje se danas rađaju u razvijenim zemljama doživeti 100. rođendan.
Naučnicima je zbog toga bitno da razotkriju mehanizme starenja, da bi pokušali da razviju lekove koji bi im omnogućili da ostanu zdravi tokom sve dužeg života.
�Otkrili smo da otpornost organizma i starenje 'idu ruku pod ruku'", kaže vođa birmingemskog istraživanja Robin Mej.
Mej i njegov tim uporedili su dugovečnost, otpornost na stres i imunitet četiri srodne vrste glista.

Utvrdili su da je aktivnost gena DAF-16 vrlo različita među ovim vrstama i da je ta razlika u vezi sa razlikom u dužini života, otpornosti na stres i imunitetu.
Što je pomenuti gen bio aktivniji, to je određena vrsta glista bila dugovečnija, otpornija na stres i imala bolji imunitet protiv nekih infekcija.
�Činjenica da su suptilne rezlike u genu DAF-16 od tolikog uticaja na starenje i zdravlje je veoma interesantna i može da objasni kako su se tokom evolucije među vrstama pojavile razlike u dužini života i posebnostima koje su s njom u vezi", izjavio je Mej.
Gen DAF-16, koji je bio aktivan u većini ćelija glista, veoma je sličan grupi takozvanih FOHO humanih gena, za koje su naučnici već od ranije smatrali da igraju ulogu u procesu starenja, što dodatno govori u prilog otkriću britanskih naučnika.


rts

[Aiko]

Najbolji kardiolozi sveta u Beogradu

Oko 40 pacijenata Klinike za kardiologiju KCS, kod kojih nije moguća klasična intervencija na srcu operisaće neki od najboljih interventnih kardiologa u svetu. Stručnjaci će u Beogradu boraviti na Šestom međunarodnom kongresu interventnih kardiologa.
Beograd će u naredna četiri dana ugostiti 40 svetskih interventnih kardiologa. Tokom Šestog međunarodnog kongresa biće urađeno oko 40 intervencija, pacijenatima kod kojih nije moguća klasična operacija srca.

Gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, direktor Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije profesor doktor Miodrag Ostojić rekao je da će na Šestom kongresu interventnih kardiologa, svetski stručnjaci operisati bez honorara.
Intervencije će biti urađene o trošku zdravstvenog osiguranja, a lekari će koristiti i svoj kardiološki ugradni materijal. Inače, takva operacija u inostranstvu bi koštala oko 20.000 evra.
Prema rečima dr Ostojića, Srbija se, po broju umrlih od kardiovaskularnih bolesti, trenutno nalazi na trećem mestu u svetu, posle Rusije i Ukrajine i da od 100 umrlih u našoj zemlji, 60 umre od srca.



Najbolji kardiolozi sveta, operisaće pacijente koji su već imali jednu ili dve operacije, rekao je direktor klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, akademik profesor doktor Miodrag Ostojić.
�U nekim slučajevima ne radi se o operaciji koja će produžiti život, već poboljšati kvalitet života", objasnio je dr Ostojić istakavši značaj takvih intervencija za pacijente.


rts

[Aiko]

Prva transplantacija celog lica

Španski lekari prvi su u svetu koji su uspešno presadili pacijentu celo lice uključujući i jagodične kosti, zube i vilicu. Operacija u kojoj je učestvovalo 30 hirurga trajala je puna 22 sata.
Španski lekari koji su u martu izveli operaciju presađivanja celog lica jednom pacijentu, potvrdili su da je intervencija bila uspešna i da je pacijent već počeo da komunicira.

Mladi pacijent, čiji identitet nije saopšten, operisan je u jednoj bolnici u španskom gradu Barseloni. Imao je deformaciju lica pet godina i nije mogao normalno da diše, guta niti govori.
Lekari iz bolnice u Barseloni naveli su da je ovo prva potpuna transplantacija lica u svetu. Prethodnih 11 intervencija, koliko ih je u svetu urađeno, bile su parcijalne transplantacije lica.
Operacija je trajala 22 sata i učestvovalo je 30 hirurga. Pacijentu je presađena cela koža na licu, mišići, nos, usne, kosti jagodica, zubi, nepce i donja vilica.
Pacijent je nedelju dana posle operacije tražio da mu daju ogledalo da se pogleda. Reagovao je �mirno i zadovoljno i napisao na papiru da je veoma zahvalan", rekao je lekar Hoan Pere Bare.
Tokom narednih nedelja očekuje se da će početi da govori i jede, procenjuju lekari.
Dosadašnjih 11 transplantacija lica urađene su u Francuskoj, SAD, Kini i Španiji. Prvo presađivanje lica izvedeno je 2005. godine u Francuskoj i tada je pacijentkinji presađen donji deo lica koji je bio deformisan posle ujeda psa.



rts

[Aiko]

Otkrivene moguce kontraindikacije vakcine protiv svinjskog gripa

Američki federalni zvaničnici istražuju prve naznake mogućih komplikacija nastalih nakon dobijanja vakcine protiv H1N1, ali se zasad pretpostavlja da je briga preuranjena.

Poslednje analize podataka otkrile su neznatan porast Guillain-Barre sindroma, koji može da prouzrokuje paralizu i smrt, zatim slučajeve Bels paralize, što je privremena facijalna paraliza.

Takođe, pominje se i porast slučajeva trombocitopenije, stanja sa smanjenim brojem trombocita. Podaci su skupljeni sa pet mreža koje vlada koristi prilikom posmatranja ljudi koji su primili vakcinu protiv svinjskog gripa.

Zvaničnici kažu da je još uvek rano reći da li je vakcina uticala na povećani rizik od zadobijanja pomenutih oboljenja ili postoji drugo objašnjenje za njihov nastanak. Lekari iz komiteta za nadzor prate ova otkrića kako bi utvrdili da li postoje bezbednosni problemi vezani za vakcinu.

Mari Mekormik, koja je vodila potkomitet eksperata, rekla je kako postoji velike šansa da sa daljim analizama moglo da se utvrdi da ne postoji povezanost između vakcine i stanja.
Ukoliko bi se potvrdila veza između vakcine i Gilen-Bar sindroma, komtet je izračunao da vakcina može da utiče na jednu od milion vakcinisanih osoba.

Zvaničnici tvrde da, čak i da je dobijanje vakcine rizično, opasnosti koje sa sobom nosi svinjski grup su mnogo veće.


srbijanet

[Aiko]

Pomak u borbi protiv neplodnosti

Ispitujući reproduktivne mehanizme kod miševa, tim japanskih i francuskih naučnika utvrdio je da postoji enzim koji eliminiše �defektne� spermatozoide. Podsticanjem tog procesa kod ljudi mogle bi da se povećaju šanse za oplodnju i smanji opasnost od začeća neodgovarajućim spermatozoidima.

Japansko-francuska grupa naučnika otkrila je, obavljajući ispitivanja na miševima, enzim koji uklanja �defektne" spermatozoide.
Radi se o fiziološkom procesu koji bi i kod ljudi mogao da poveća šanse za oplodnju i smanji opasnost od začeća �defektnim" spermatozoidima, preneli su francuski mediji.
Rezultati istraživanja te grupe naučnika pokazali su da spermatozoidi, pri ulasku u ženske genitalne organe, oslobađaju enzim fosfolipaza A2.
Radi se o enzimu koji ima sposobnost da uništava membranu koja obavija jezgro �defektnih" spermatozoida i na taj način onemogućava njihovo spajanje sa jajnom ćelijom i oplodnju.
Neplodni spermatozoidi više nisu u konkurenciji da oplode jajnu ćeliju, a rezultati naučnog istraživanja potvrdili su �timski rad" spermatozoida koji vrše prirodno �čišćenje".

Na taj način smanjuje se broj �defektnih" spermatozoida i povećava
mogućnost začeća.
Takođe, utvrđen je značaj lipida u plazmatičnoj membrani u procesu oplodnje.
Naučnici sada planiraju da obave ispitivanja i na primatima, koja bi mogla da rezultiraju razvojem efikasnijih terapija protiv muške neplodnosti.





rts

[Aiko]

Umereno izlaganje Sunčevoj svetlosti

Pod sloganom �Opušteno i na suncu� danas se obeležava �Euromelanoma dan�, evropski dan borbe protiv melanoma, najopasnijeg oboljenja kože. Tim povodom mnoge zdravstvene ustanove u Srbiji organizovale su besplatne preglede mladeža.
Dolaskom sunčanih dana sve je više onih koji se trude da pošto-poto dobiju preplanuo ten, iako već godinama stručnjaci upozoravaju da to može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, pa i do raka.

Solarijum - rizik za pojavu raka kože

Solarijumi su od strane Svetske zdravstvene organizacije proglašeni najvećom kategorijom rizika za pojavu raka kože - danas se uvrštavaju u dokazane humane karcinogene.
Zračenje koje emituju pomenuti veštački izvori nalazi se na zajedničkoj listi sa radioaktivnim elementom plutonijumom i radijacijom koja potiče od Sunca, a posebno su opasni za mlade ljude koji počinju da koriste solarijume pre 30. godine zato što se rizik za pojavu melanoma kod njih povećava za čak 75 odsto.
Solarijumi čine kožu preplanulom putem emitovanja ultravioletnog A zračenja koje, iako ne stvara opekotine, još uvek znatno povećava rizik za razvoj raka kože i bez sumnje izuzetno efikasno izaziva prerano starenje kože.
Verovatno većina nije svesna činjenice da preplanulost kože dobijena u solarijumu ne štiti dalje od opekotina kada se izađe napolje, jer su za razvoj opekotina od sunca odgovorni UVB zraci.
Praktično, koža preplanula u solarijumu obezbeđuje minimalnu zaštitu od solarne UV radijacije, ispoljava protektivni efekat antisolarnog krema sa SPF 2 ili 3, što znači da solarijum nema efekat �pripreme kože za sunčanje".


Da do toga ne bi došlo lekari 10. maja, na evropski dan borbe protiv melanoma - �Euromelanoma dan", skreću pažnju da i mladeže treba �držiti na oku". Ako promene veličinu, oblik, boju, počnu da krvare, hitno posetite dermatovenerologa.
Međutim, lekari, u skladu sa sloganom ovogodišnje kampanje �Opušteno i na suncu", upozoravaju da kada se se izlažemo Sunčevoj svetlosti to radimo isto onako kao kada uzimamo lek, odnosno mora se znati doza i koliko vremena smemo da provedemo na suncu.
Sa druge strane, direktor Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu doktor Aleksandar Adamović naglasio je da kada su solarijumi u pitanju, to moraju biti mašine koje odgovaraju standardima na zapadu.
�Kod nas često dolaze aparati koje ne odgovaraju tim standardima, jer su tamo izbačeni iz upotrebe pa se onda za mnogo manje para mogu dobiti i postaviti kod nas", istakao je dr Adamović.
Prema njegovim rečima, solarijumi ne smeju imati sva ona neželjena zračenja ili moraju biti u onoj količini koja propisuje zakon.
�Tu zakonsku regulativu još nemamo, ali se nadamo da ćemo i mi to imati vrlo skoro. Onaj ko ima solarijum, moraće da poštuje sve što inspekcija propiše", objasnio je dr Adamović.
Besplatni pregledi koji su organizovani u brojnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji motivisali su mnoge građane da pregledaju mladeže, što bi trebalo da nam postane navika.
Tokom pregleda vrši se samo skrining za rak kože, dok drugi dermatološki problemi neće biti tretirani.
Pacijent dobija izveštaj sa pregleda, a u slučaju otkrivanja simptomatičnih promena na koži pacijent se upućuje na biopsiju što omogućava ranu dijagnozu i znatno veće šanse za uspešno lečenje malignog melanoma ili drugog raka kože.

Boja stečena u solarijumu nije dobra zaštita od Sunčeve svetlosti

Pacijenti koji se pregledaju u okviru kampanje dobiće i informativni materijal o malignom melanomu, njegovom ranom prepoznavanju, metodama samopregleda kože i preporukama za zaštitu od štetnog delovanja UV radijacije.

Melanom - najsmrtonosniji maligni tumor kože

Učestalost javljanja raka kože, melanoma i ne-melanomskih malignih tumora konstantno raste poslednjih 30 godina svuda u svetu, a procenjeno je da će u ovoj godini od malignog melanoma oboleti oko 54.000 ljudi u Evropi i 130.000 širom sveta.
Svake godine oko 37.000 ljudi širom planete umre od malignog melanoma, a broj novih slučajeva raste od tri do sedam odsto svake godine.
Ne-melanomski maligni tumori kože predstavljaju najčešće tipove karcinoma kod ljudi.

Stopa incidence ubrzano raste, ona je 20 puta veća od stope porasta broja dijagnostikovanih slučajeva melanoma, najsmrtonosnijeg malignog tumora kože.
Svake godine širom sveta se dijagnostikuje više od 13 miliona novih slučajeva ove vrste karcinoma, ali srećom ova vrsta karcinoma kože se može lako lečiti tako da 99 odsto osoba kod kojih su oni dijagnostikovani preživljavaju.
Glavni uzrok porasta učestalosti raka kože u poslednjim decenijama, osim istanjenja ozonskog omotača, predstavlja promena ponašanja na suncu.
Veća popularnost aktivnosti na otvorenom i sunčanja dovela je do preteranog izlaganja UV zračenju, jer mnoge osobe preplanulost kože smatraju simbolom atraktivnosti i dobrog zdravlja.
Međutim, preplanulost je često znak oštećenja izazvanog UV zracima i predstavlja pokušaj kože da umanji dalja oštećenja.


rts

[Aiko]

Devojcica koja ne stari - Bruk Grinberg

Bruk Grinberg iz Baltimora predstavlja pravi naučni fenomen, jer iako ima 17 godina izgleda kao jednogodišnja beba. Ona iduće godine stiče pravo glasa, a ipak je visoka svega 76 centimetara, teška oko sedam kilograma i još uvek ima mlečne zube. Njenu mentalnu zrelost lekari procenjuju otprilike na uzrast od devet do 12 meseci. U naučnim krugovima Bruk je poznata kao �devojka zamrznuta u vremenu�.

Preliminarne studije njenog DNK su pokazale da Grinbergova ne može da raste zbog defekta na genima koji doprinose normalnom starenju čoveka. Naučnici se nadaju da će proučavanjem njenog genoma moći bolje da razumeju starenje i usavrše novi oblik terapija za bolesti trećeg doba.
Prvih šest godina života Bruk je nekoliko puta bila na ivici smrti, ali se svaki put čudom izvukla. Pretrpela je perforaciju čira na želudcu, moždani udar i teške probleme sa disanjem. Grinbergova je imala i tumor na mozgu, koji je, na opšte čuđenje lekara, sam potpuno nestao. Njeni roditelji Melani i Hauard imaju još tri ćerke Emili (23), Kejtlin (20) i Karli (14), koje su se normalno psiho-fizički razvile u skladu sa svojom dobi.

Slučaj devojčice koja ne stari je veoma zainteresovao molekularne genetičare, koji uz dopuštenje njenih roditelja sada rade na izučavanju njenog genoma.

�Smatram da nam slučaj male Bruk pruža jedinstvenu priliku da shvatimo proces starenja. Mi pretpostavljamo da se radi o mutaciji gena koji kontroliše njeno starenje i razvoj, pa imate utisak da je zaleđena u vremenu. Ukoliko njen genom uporedimo s normalnom sekvencom genoma, možda ćemo moći da pronađemo �odgovorne� gene i otkrijemo šta konkretno oni rade i kako možemo da ih kontrolišemo�rekao je Ričard Voker, profesor na Medicinskom fakultetu Južne Floride i vođa istraživačkog tima.




srbija.net