Kako lecite i prebrodite tugu?

[Kalina]

Pustim je da me preplavi...da obavi svoje...onda je prihvatim kao deo sebe, absorbujem je i nosim dalje sa sobom...

[Aiko]

tu svako radi svoj posao..ona me tišti, a ja je nosim svuda sa sobom..

[starsica]

pre nekog vremena, ako se dobro secam, imala sam jednog decka.. koji ne bi uopste smeo da nosi epitet coveka, jer je skotina.. a ne secam se dobro zato sto mi je to prvi put da sam imala osecaj da necu moci dalje.. ostavio me je preko telefona, nije hrabrosti imao da me pogleda u oci.. dzaba bilo moje zvanje i dzaba bilo sto sam ga trazila jos dugo posle toga.. slomio me je u paramparcad, bila sam u bedaku za koji nisam znala da postoji.. nisam verovala da nesto toliko lose moze da te pritisne odjednom sa svih strana.. nije mi bilo dobro, dugo.. sigurno dva meseca nisam mogla sebi da dodjem.. nije mi trebala ni cokolada a ni maramice.. mnogo je gora tuga bez suza.. sve dok nisam ustala i presekla.. kao da mi je bilo dosta.. nisam bila ona stara posle svega, nisam ni sad ona od pre nekih godinu i po.. ali to je normalno valjda..
kad sam tuzna, ne treba mi niko.. ne zelim nikog.. sama lizem svoje rane dok ne zacele i ne zelim niko da me gleda dok nisam u stanju da razmisljam o onome sto nije moj problem.. verujem ljudima.. mozda ne bih trebala toliko..

[CHichaGlisha]

Kada sam videla da je MOJA tuga u stanju MENE da ubije i da me kao zver proguta ... ubila sam ja nju.
Smehom.

[NSdjanka]

...Tu staru boljku ja lečim starim lekom
Dabome, vinom, ta neću valjda mlekom...

[maja bg]

Neke stvari jednostavno se ne mogu preboleti,kazu vreme leci sve,ali ja u to bas ne verujem.Oziljci na dusi zauvek ostaju

[Goga]

...i ne verujem da je ikome bilo lepo dok je tužan...lepo dođe posle...možda...
.

Lepo uVek dođe .


Tuga... Pojavi se povremeno.
Ne dozvoljavam joj da me savlada.
Igram se, slušam ''vesele note'',
posmatram svoje čedo...

Posmatrajući ga,
shvatam da nemam vremena
za tugovanje.
Prkosim sebi i nastavljam dalje,
sa osmehom na licu...

[Aiko]

posmatram svoje čedo...

Svi ljubavni jadi postaju tako beznačajni ako te život natera da vidiš kako tvoje dete pati..kad se setim samo zbog čega sam sve patila i bila tužna, dođe mi da vrištim..budala!!!

volela bih da me obuzmu sve tuge sveta, da me razbiju, slome, samo da njenu patnju ne moram da gledam..

[Sivi]

Rođen sam kao ortodoksni emotivac...što znači da sam imao baš puno posla sa..."crnim danima" . Navikoh...da sam "ližem svoje rane", tada se izolujem i "prođem kroz pakao".
Brzo sam shvatio da "ubijanje od posla" zna da da mi pomogne da sebi "ne jedem džigericu". Urnišem se, zatrpam se...i obrišem mnoge dane tako. Ali..."ponekad naručim pesmu i...tako to krene...pa stignem svatove njene.." ili "nikom ne pričam o tome...brzo naiđe talas i znam da ću da potonem".
Vremenom naučih da živim sa time, pošto prođoh kroz pakao posle razvoda i sada...znam da se "izujem" brzo...i izađem iz neke priče sa flozofskim mirom " da vredi...opstalo bi".
Naučih i da je uzaludno voditi bitku sam ako se tiče zajedništva. Tu oboje treba da dodaju po ciglu...drugačije ne mEre .

[leptirić]

Tuga je jedan totalno prirodni osecaj, kao i sreca (cak mislim da se naizmenicno ispreplicu) i samo totalni emotivni invalidi je ne osecaju ili odmahuju rukom uz reci "Pa dobro, sta je bilo, bilo je...idemo dalje.."

Ne, ja tako ne mogu...vremenom sam zavolela svoju tugu i mislim da mi je u nekim trenutcima cak i potrebna da bi "normalno" funkcionisala...i ne borim se protiv nje, pustam je da me potpuno obuzme, da me scepa, da me smrvi...idem do kraja, do dna...jer ako ne dodirnem dno, necu znati u kom pravcu da krenem (prema povrsini)...i onda se kao Fenix radjam iz pepela...

I uvek se setim reci iz Karamazovih "U patnji trazi srecu svoju.."...tuga nas podseca da smo (josh uvek) zivi....

[Annie]

Ja se uvijek sjetim:

Naučio sam da postoje samo
dva lijeka protiv bolova, tuge,
i drugih rana ljudskog srca:
to su čokolada i vrijeme . . .

[bellissima]

Ja sam jedna velika emotivna budala.
Tako da tuga i ja se znamo godinama,povremeno se razidjemo na nekoj raskrsnici,
ali ne mozemo jedna bez druge nikako.
To je nesto jace od mene, sto jednostavno ne mogu da kontrolisem.
Nekad su to bile knjige i beg od stvarnosti, bar na trenutak.
Sad je lecim u hodu, pustim vreme da ucini svoje, ali oziljci ostaju.
Jer ovog emotivca iz sebe nikako ne mogu izbaciti i zatvoriti mu vrata.

[lado]

I ja sam jos jedna emotivna budala ( pisi tamo jos jednu recku)
Lecim ali nikako da zalecim

Ostavljam u fioke i redjam u fascikle sve numerisano,uredno slozeno
Tek ponekad ih otvorim al ne suvise cesto

[SansRomantic]

Neke se tuge ne leče...nikada
Povremeno potisnute uobičajenim dnevnim dešavanjima, samo čekaju trenutak opuštanja da se, poput svile, izmigolje iz ruku i potpuno te preplave..

Udahneš duboko..i guraš dalje...jer leka nema

[mala velika]

Setite se one stare "Klin se klinom izbija" i gurajte samo napred!