Nikako...kad shvatiš da si fatalnu životnu grešku napravila u mladosti i da više nikako to ne možeš da popraviš,onda naučiš da živiš sa tugom,postane deo tebe i to je to...
Nikako...kad shvatiš da si fatalnu životnu grešku napravila u mladosti i da više nikako to ne možeš da popraviš,onda naučiš da živiš sa tugom,postane deo tebe i to je to...
Pravih se reči uvek...kasno setim...
Nemam pojma,nemam neki pouzdan recept za to...pustim je da prolazi,ali nikako ne dozvoljavam da ona ovlada mojim bićem...ne...niti od toga pravim dramu,niti dozvoljavam da neke bliske ljude opterećujem tim,povučem se i nosim se njom,ako treba i kroz plač ima da se smejem.
Osim toga i nema tu neke filozofije,niko nije imun na tugu,zavisi samo da li je lakše ili teže podnosimo.
Ne treba suvishe komplikovati i dramatizirati celu stvar.
Ljudi su skloni samosazhaljenju i nekako kao da uzhivaju u patnji.
Jednostavno treba preopteretiti emotivni imput sa nekom jachom impresijom.
Dzaba tu i samocha i alkohol...tuzhne pesme, kerefeke...sve to samo interferira sa tugom pa
stvara veche i manje talase.
Da vidimo koje su jache emocije od tuge
Imamo pod jedan Strah on je garant jachi od tuge.
Uradite neshto od chega vas je uzhasno strah...Nakachite na sebe komade slanine pa nochu
nadjite na ulici neki chopor pasa lutalica. Zatim vezhite pertlu jedne cipele za pertlu druge, pa
pochnite glasno da mijauchete. Kad vas psi opaze garant che vas prochi tuga u roku od 3 sec.
Pod dva, tugu mozhemo odagnati velikom kolichinom adrenalina. Sedite u auto i vozite se nochu
bez upaljenih farova. Skinite prvo tablice, a na sedishte suvozacha stavite pishtolj i bombu.
Kada vas milicija konachno zaustavi, pozdravite ih rechima "Shta je pederi!"
Talas adrenalina koji che vas tada preplaviti ko chudom che da odagna i poslednji trachak tuge u vama.
I na kraju, blaga stresna situacija takodje mozhe da eliminishe tugu u rekordnom vremenu.
U jednu termos flashu uspite pola litre toplog mleka, 2 dcl. piva, jednu konzervu ribe sa povrchem,
osam kashikica shechera i dve supene kashike ricinusovog ulja.
Sve to dobro promuchkajte i zatim sedite u neko sredstvo javnog gradskog saobrachaja,
gde chete se vozikati bez karte sve dok ne naidje kontrola.
Tada brzo iskapite sadrzhaj termosa i garantujem vam da se za nekoliko minuta necheti
ni sechati nikakvih tuzhnih dogadjaja iz vasheg prethodnog zhivota.
Ne zaboravite...mozak je samo biohemijska mashina. Vasha tuga je samo iluzija
izazvana raznoraznim hormonima i enzimima. Ljudski um je jachi od toga...i inventivniji.
...sve to ima svoje,vrlina i greh
tuge postoje da bi dozvale smeh...
Mora se verovati,mora se voleti da bi se verovalo,
Neke sitne,ako ih tako mogu nazvati,tuge,tugice male,sam redovno,i danas terao od sebe treningom.Posle sat,sat i po pomalo mazohističkog "rada na sebi" nije ti više do takvog tugovanja.
E sada kada su tu neke istinske tuge i nije mi do sporta baš nešto žešće.Mada
bilo ih je,pa je sport pomogao i tu dosta da se misli očiste nepotrebnog taloga i da ostane samo suština sa kojom se nekako i može izboriti.
Bogu hvala,nisam tugovao već dugo.I nemem nameru a za ove,hajmo reći svakodnevne tugice,te sitne,male tugice koje nas podsete da i veće postoje primenjujem osmeh,lepu reč,sport.I naravno glas sa desnog ramena i uha koji je jednu veliku tugu obrisao toplim dahom i poslao je u prošlost da je zajedno zaboravimo.
ni ne pokušavam..
kako je došla, tako će i da ode...
valjda su propratne boljke uz iste kad u srcu vrište gromovi, kad te stisne u grlo, između sisaH (ne zajebavam se)..samo je lukava, pa to radi šunjajući...
ona dođe tiho, pa me ne pušta...
do kad je njoj milo...
'Ako vam se neka ptica posere na glavu, obrišite se diskretno i pravite se ludi, kao i uvek kad su vas posrali.' - čika Dušan Radović
ne postoji sto votka nije ubilaako vama nije,mali savjet:pojacajte dozu
Born to be hated,live to be loved...
Bas tako! Imam trenutke krize, ali sam generalno zadovoljna i ne dozvoljavam da me tuga lomi danima i danima...Zbog svog "vazdusastog" temperamenta, ja tugu lecim u letu...Istina, emocije su mi jako duboke, ali ne dozvoljavam da me povuku na samo dno...Regeneracija je moje drugo ime...Vojvotkinja kaže:
Evo jednog nesvesnog zalečivanja od jutros (prebrođavanje je već proces-za čiji završetak je često život nedovoljan):
poranio sam i krenuo u opštinu da probam da razrešim neke neprijatne priče koje neko mora da razreši, a progone me već mesecima...naravno, stopira me moj zemljak, ne znam kako se zove, ali ja kao "javna ličnost" imam tu privilegiju da svako daje sebi za pravo da me cima za rukav, zove kući posle 22 ili zaustavlja da ga povezem.
I poče:
Zdravo mali, malo do Palanke?
Aha.
I ja. Pobeže mi autobus za minut, nekad dođe 5 minuta ranije, nekad 5 minuta kasnije, ko će da pogodi...
Gadno je to.
A je l' si bio juče na utakmici?
Nisam.
Što nisi, znaš šta je bilo naroda, a i lepo je da čovek malo izađe, da se izduva, ako samo radiš, jebeš to.
Jeste, lepo je.
A da znaš što je sudija bio bezobrazaaaaan...ej, izbaci Milana, a Milan baš dobar dečak, pa istera i Daču, a Dača mu kaže "mogu da te napravim kako stojiš", xexexe...
Mora da mu je Milan pominjao keWu.
Čini mi se da nije, znaš da je on ćutljiv, al' sudija ga istera napolje i kaže mu "možeš ti da budeš nešto u selu, al' ovde sam ja glavni"!
Slušaj, kad mogu da isteraju Vengera i Fergusona...
Jes', xexexe, al' sramota je ovo, on došao u naše selo da nas zajebava, a mi smo bre veliko selo, ne može on tek tako da nas zajebava, mora da mu je neko od ovih manjih sela dao 100, 200 evra da bi nas zajebavao, a Milan fini dečak i on ga istera....čujem da je on sad glavni u mesnoj zajednici.
Jeste.
A i ti si tu nešto.
Nažalost.
(ne slušajući me)Što, pa i treba da budeš, mlad si(), pismen si, i treba tako, pa ja sam za to da naši ljudi budu tu, i da vuku za nas, a onaj iz drugog sela neće prstom da mrdne...je l' tako?
Jeste.
(iz čista mira)Jebite bre ove pi..e, svaki dan vam se nameštaju, i treba tako, svaki dan se namesti nova, xixixi...
Jeste, nameštaju se ko besne.
Ako, ako, tako i treba, čini mi se nikad nije bilo gore što se toga tiče....danas žensko i pije, i puši, i svašta radi...
Jeste, ranije je zalamala kukuruz da bi švaler znao u kojoj vrsti da je nađe, a danas ima mobilni. To je velika razlika.
Jes', jes', danas im lakše, pa se sve to pomamilo...a juče si bio malo na svadbi?
Malo.
Uuu, dobar onaj mali, i oće da radi, i pošten...
Živa vatra.
A onaj drugi, Steva, ono je džukela, od njega samo da se paziš, taj svima zakida na parama.
Pa što ga ne prijaviš?
Ma šta će mi to mali, ako ne mogu da ti pomognem, neću ni da ti odmognem, a i naši smo svi, na šta bi to ličilo da ja sad prijavim našeg čoveka...ej, ne možeš da misliš samo na sebe i šta je tebi najbolje, moraš malo da razmišljaš i o drugima...ko ne misli tako, taj je budala, jer samo budala misli jedino na sebe...je l' tako?
I stigosmo.
On izađe i ode.
Posle sam zalečivao tugu pričajući o poverenju i prijateljstvu, pokušavao da zalepim komadiće pocepane slike, pa je nije bilo neko vreme.
Čekala me je iza vrata, kad sam ušao u sobu i pogledao u ekran...
Pokusavam da je utopim...u vinu.
Ali lukava je, zadrzi dah, scucuri se na dnu case...zna da ce se casa brzo isprazniti...i da ce ubrzo izroniti iz nje, josh snaznija za nekoliko sekundi...
Mozda da zatrazim pomoc pola - pola...ili publike...mada bi to bilo degute..
Drzim se za sada pomoci prijatelja...
Budi pametan i pravi se lud
Rucnim radom ...
K'o rukom ...
Poruku je izmenio Cecara, 08.09.2009 u 15:19 Razlog: slika
U potrazi za sobom, pronasao sam nesto mnogo lepse ...
da mi nije bilo prijatelja punih razumevanja odlepio bi... umalo da i oni odlepe od mene...
uglavnom, provalio sam neke ženske cake, pa se služim njima kako bi se "izlečio"...
c'est en faisant n'importe quoi qu'on devient n'importe qui.
Čitanjem
Volim da čitam,...a kad stigne neka loša faza u životu, udesetostručim čitanje.
A čitam svašta: novine, knjige, blogove, stručnu literaturu, forum naravno,...
Sve se nadam da ću se makar malo isključiti i realnog života, mada nisam od onih što beže od problema,...naprotiv.
Nekad mi i uspe, pa me nešto i zainteresuje, a nekad se vraćam po desetak stranica knjige u nazad, jer ne znam gde sam se izgubio.
Zažalim po nekad, što se ne može tako i u životu,...vratiti se desetak dana u nazad, ne bili pohvatao konce, koji su se negde zamrsili.
Čak sam otkrio da mi poezija prija u tim down fazama, a sad sam se privikao na nju, pa ne prodje dan da nešto od poezije ne pročitam.
A ove sam se godine baš načitao!
Mika Antić
ODLUKA
Život je sve nešto iz početka.
Juče i prekjuče sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede.
Pa čemu onda razočaranja?
Ako je jedna ljubav - ćorak,
Odmah se drukčije i lepše sanja.
I kad si najviše tužan i gorak
nekih se novih očiju setiš
i shvatis da letiš divnije letiš.
Ko je to video da dečak pati?
Da kunja kmezav i da plače?
Svaki put moraš iznova znati
da voliš bolje, da voliš jače.
Ne da se vadiš.
Ne da se tešiš.
Već da se istinski do neba smešiš.
Nema na svetu dve iste srede,
dva ista utorka,
dva ista petka.
Sve nove ljubavi drukčije vrede.
Živi se svaki put iz početka.
Živi se da se nikad ne pada.
Da budeš snažniji posle oluje.
I da se u tvom srcu već sada
Stotinu zlatnih zvezda unapred čuje.
Meni je strogo zabranjeno da stavljam te u pesmu...
Bane Krstić
onako kako moram.... mushki. Ako me tuga savlada, gubim svoj indentitet... a ja to ne zelim! U takvim sam godinama, da sebi ne mogu da priustim da gubim vreme na tugu
neunistiva zlojebaba!
Sanjam ...
U potrazi za sobom, pronasao sam nesto mnogo lepse ...
Ako su ljubavni jadi u pitanju, neki to rade tako sto odmah pokusavaju da ostvare novu vezu...To ipak nije dobar recept, jer je potrebno odredjeno vreme da rane zarastu...Nostalgija za prethodnom osobom se oseca, te se novi partner moze osecati manje vrednim....Ni za jednu, ni za drugu osobu to nisu nimalo prijatne stvari...Jedna strana pati za bivsom ljubavi, druga strana pati zbog osecaja manje vrednosti zbog toga....Mislim da ipak treba pustiti da vreme prodje, te ne biti sebican u tom smislu....jer leciti svoju tugu na ustrb nekog drugog nije lepo...
Ja tugu lecim na drugaciji nacin...Dok ne prodje, nema nikog da mi zakoraci u zivot...
Sreca je da zaista nikad nisam dugo patila, jer sam po prirodi optimista....i cim prodje onaj prvi najjaci talas tuge koji traje nekoliko dana, ja se vec osecam bolje... A i prijatelji su uvek tu, mislim da su oni vrlo vazan kljuc mog brzog oporavka..
Vaš status
Citat
