Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik

[kohili]

Dragi dnevniče,
prvo moram da oduvam prašinu sa tvojih korica.Šta?Vidim da je to već neko učinio...hmmmm....tu je jedna zagonetna žena u crveno-crnom.Boje anarhije,Barselone u plamenu.Čudna kombinacija,igra strasti i smrti,ali to nekako ide ruku pod ruku,zar ne?
Juče sam tri nova putnika(Uprolazu,Bazarova i ChichaGlishu)povezla svojom brodicom do franačkog utvrđenja Burdži.Tu smo lovili oktopode.Bazarov je čitao knjigu,pijuckao nešto iz flaše,a Uprolazu je durbinom posmatrao topove na utvrđenju.Glisha je imala neku čudnu haljinu,ispod koje je provirivala crveno-crna postava.
Moram dobro da razmislim koliko poverenja mogu da imam u ovu čudnu trojku...Ponekad je teško naći pravog prijatelja,a naročito ako si moreplovac kao ja.Ako si osuđen na večito jedrenje Sredozemljem..U svakom slučaju,čitaju dobre knjige,znaju da čitaju mape i piju dobro vino,a o kamuflaži da ne pričam....Biće nešto od ove posade!

[diktatorka]

...bledo martovsko jutro.Vazduh jos vlazan i hladan,cini se jos je daleko prolece.Mokar vetar kovitla u vazduhu lisce u prasini.Dan tezak ko olovo,oseca se seta...Jutru je mula...Sunce se probija kroz oblake,slabo sija kao modra svetlost kandila.Dakle,jutro mracno,napeto,nepomicno kao da se zaustavilo vreme.Osecala sam strah mada nisam znala zbog cega.
...sve je nestvarno,sve je ovo jutro obgrilo u sivoj pozadini...

[Bazarov]

31. februar

Danas smo nakratko pristali uz kopno. Ona lepa devojka, koja odaje izgled kneginjice izbegle iz crvene Rusije, odvezla nas je brodićem do nekog trulog utvrđenja davnih, trulih feudalaca.
Opet sam imao iste simptome kao i prošlog puta kada sam namirisao prašinu - oči kao da su mi dobile kožu, a koža kao da mi je progledala, pa sam na njoj osećao svu onu melanholiju neplavih, nemorskih boja. I grlo mi je naglo presahlo. Teška srca izmešao sam se sa svetom, veselim i kopnu vičnim svetom, i svojim, nekada blistavim, a sada pomućenim i siromašnim šarmom, iskamčio od ćerke onog čudaka koji me je odrao na pokeru preksinoć jednu flašu nekog kiselog vina. Pio sam bez uživanja, samo da što pre skvasim grlo i utopim se u raspoloženje koje je vladalo među ostalima. A zaista ih je ovaj izlet radovao.
Nakon što sam razmenio par obaveznih, ljubaznih rečenica s njima, opet sam otišao malo ustranu i iz džepa izvadio neki katalog mebla za fotelje (pojma nemam otkud mi to). Hm, oni misle da čitam nešto ozbiljno. Neka, tako me bar neće uznemiravati i upijati mrak iz mene.
Jedva čekam da se vratimo na brod, da se zavučem pod palubu. Nisam bio sam duže od pet minuta već dve nedelje...

[memento]

Pre nego što uzmem svoje eventualno učešće na ovoj temi, delimično bih informisao forumaše o pravom brodskom dnevniku, koji, naravno, nema veze sa ovim simpatičnim književnim pokušajima...

Brodski dnevik je jedan od osnovnih i najvažniji brodskih dokumenata. Vodi se svakodnevno i po utvrđenom algoritmu. Podaci u brodskim dnevnicima su konkretni, suvoparni i lišeni svake romatike, improvizacije i stilskih figura. Vodi se svakodnevno dok god je brod u upotrebi. Obično se vodi u rubrikama od po 4 sata, koliko već traje smena jedne palubne straže u plovljenju, odnosno na sidru, ili luci...

U brodski dnevnik se upisuju sledeće podaci:

1. hidrometeorološki podaci koji se odnose na: vremenske uslove, temperaturu vazduha i vodostaj kod kojega se označava i vodomerna stanica prema kojoj se brod orijentira,

2. podaci o kretanju i radu broda, s podacima o polasku, dolasku i izuzetnim i neplaniranim zadržavanjima broda,

3. sastav i oblik tereta, težina tereta i gaz broda,

4. podaci o uzimanju i ostavljanju brodova iz vuče,

5. podaci o smenama članova posade u kormilarnici i strojarnici na radnim mestima za koja su potrebna ovlašćenja za obavljanje poslova na brodu,

6. važne napomene u toku plovidbe,

7. izmerenim dubinama na plovnoj ruti, kao i nastalim promenama na plovnom putu,

8. pretrpljenim nesrećama i havarijama broda

9. značajnijim popravkama i radovima izvršenim na brodu za vreme putovanja,

10. promenama brojnog stanja i sastava posade,

11. pojavama težih oboljenja članova posade i putnika.

Brodski dnevnik vodi zapovednik broda ili oficir palubne plovidbe, s tim da ga zapovednik broda overi svojim potpisom...

[diktatorka]

...drhtavim pokretom ruke zatvorih mu oci a unutrasnje suze pocese da se slivaju.Te nevidljive suze su me gusile iako sa,na prvi pogled,izgledala mirno u svom ocaju.Gledala sam u zute obraze i nisam verovala.Odneo je sa sobom duboko skrivenu,nedovrsenu pricu,kao da je zeleo bas tu da je prekine,dovrsi nedovrsenu,da sakrije dalji trag o sebi.Mozda mu se cinilo da je vec toliko toga rekao.Nikome se do sada nije,sve vreme zivota,priblizio i otvorio tako kao meni,a evo sada je smrcu napravio distancu,zadrzavajuci me na njemu svojstvenom odstojanju.
...vise nisam znala sta je svesno precutao a sta je jos hteo da mi kaze...

[kohili]

Danas se ispostavilo da neko želi na mojoj palubi da pravi reda i uči ostale
kako se vodi dnevnik...hmmm..miriše mi na pobunu.Onaj dečko zlatne kose koji je do juče patio za kerušom,pisao pesme i švrljkao nešto po razni papirićima,sada iste te papiriće stavlja u boce i pušta ih u more.Šalje poruke.
Boce je ispraznio još juče,uz pomoć većeg dela posade.Sad ovaj brodić liči na ''Pijani brod'' Save Šumanovića.Stvari su se otrgle kontroli...

[CHichaGlisha]

Dragi moj Dnevniče,

Ufffff ...
Ne mogu da verujem da sam se konačno vratila.
Samo nemoj sada da me ispituješ, grdiš ili savetuješ ... ne treba mi to,
nego me pusti da malo zgrejem ruke, pa ću ti sve redom od A do Š napisati, objasniti, pojasniti i razjasniti.

Sećaš se da sam ono veče (pre četri dana) otišla da popijem čaj i lek, koji mi je obećao onaj Ruski Oficir.
Zove se nekako čudno ... nisam ni zapamtila ... na slovo F

Prvo, on uopšte nije nikakav Oficir, a kamoli Ruski.
Tako da smo u tom delu potpuno isti ... hhahahaha ...
Nećeš verovati,
na rezervisanom stolu bila je postavljena gala večera, a od mog čaja ni traga ni glasa.
Lek naravno uopšte nisam popila, jer glava me nije ni bolela, ali sam ga vešto uvila u komadić mesa i bacila Kapetanovoj mački.
Znaš li šta se desilo sa mačkom ... ajde ... probaj da pogodiš !?
Izvrnula se na leđa posle nepunog minuta.
Da daaaa ... mili moj Dnevniče ...
Shvatila sam da je uspavana nekim jakim opijumom, a da sam žrtva ustvari trebala da budem ja.
Zato sam u pola večere (kad sam se dobro najela) odglumila pad u nesvest.
A sve je bilo organizovano ... baš sve.
Odmah su ugasili svetla i odneli me u Kapetanovu kabinu, misleći da sam u carstvu snova.
Sve sam pratila i posmatrala kroz trepavice ,
... ali ...
znaš šta ...
sada sam na sigurnom i mnogo mi se spava ...pa ću ti ostatak priče, ispričati sutra,
važi ... ne ljutiš se ...?

aj' Laku Noć ... ček' samo da zatvorim pero i da te zagrl ...

[Bazarov]

41. dan božićnog posta

Konačno sam je slomio sinoć. Trebalo ju je dobro naliti, ali je ipak od toga nabubrila i pukla. Kao ladolež. Baš sam srećan danas zbog toga. Podelio sam to sa jednim galebom (nismo daleko od obala Portugala) pogodivši ga cipelom. Sada sam bosonog, ali i Isus je bio, pa vidi dokle je dogurao.
A vidi ovaj svet za šankom. Opet srećni. Smeškaju mi se. Misle da mi je stalo do nekog od njih. Zapravo... I jeste. Do barmena. Tražio sam sodu. Mislim da se savladavao da ne prasne u smeh.
Tu sam čitao nešto novo. Koeljo. To je jedini primerak koji je preživeo, kog je spasilo to što smo pristajali uz kopno pre 6 dana, gde smo kupili toalet papir, tako da više nisam morao da se brišem biserima moderne, popularne književnosti.
Mislim da ću honorar od pranja klozeta u prvoj klasi uložiti večeras u poker. Dobijao sam previše ovih dana u svemu, da to malo promenimo - postaje dosadno.

[kohili]

nedaleko od obale Sumatre

Toliko toga se izdešavalo:prvo je onaj neočešljanko stavio magnet ispod kopasa kako bismo putovali tamo gde je on hteo-pazi ideje Portugalija...mada nije loše kao ideja,morala sam da stvar preuzmem u svoje ruke,da ne kažem kormilo i lepo nas sve odvedem do Sumatre.
Dakle,Sumatra...tu se sreću sve one biljke sa različitih meridijana,a i ljudi koji inače ne bi znali jedni za druge.Imam osećaj kako smo povezani sa celim svetom,kako smo svi u jednom ''čvoru''.Naravno,postoji pisac koji je to umeo mnogo lepše da napiše,no što to ja činim.
Misteriozna dama u trikou sličnom onom Lajze Mineli iz filma 'Kabare' šetala je našom palubom i bacala u vodu latice cveća.Koliko juče,mirisala je latice misleći na ruskog oficira za koga se ispostavilo da je tek nešto malo Rus,a još manje oficir...
Dani prolaze dok se naš brodić bezbrižno njiše na talasima do Sumatre.
Ova nedelja je puna obećanja.

[maksimilijan]

Sad smo krenuli preko velike Bare.Sobe su ok jest da su dva sa dva al ću preziveti.Imao sam jedan ispad prilikom pijenja kafe i pušenja pljuge.Cigara je bila na kraju te sam bacio opušak negledajući gde.Opušak je slučajno završio na malom psu gospodje sa susednog stola.Pas se zapalio kao da umesto dlake ima benzin.Brzo sam reagovao uzeo psa u ruke i bacio ga sa palube u Antlantik.Takodje sam prvi put video psa koji nezna da pliva te se udavio.Ali kako sam ja mogao znati da pas nezna da pliva i da je lako zapaljiv.Na brodu su me svi osudjivali i zvali paso-ubicom lep početak zar neNa vratima moje sobe su ispisali paso-ubico sa kredom.Osećam se kao crnac 30-tih još mi samo fali Kju-kluks klan i zapaljeni krstovi

[kohili]

Dnevniče,

još uvek čekam tajanstvenu crveno-crnu damu,kako bih je pitala ponešto o novom saputniku-da,o čoveku koji samo što nije zapalio i samu damu s kučencetom...ali,uostalom bio je to dosadan pas:vazdan je lajao,režao i vukao stjuarte za nogavice pantalona..
Čini mi se kako se paluba počela puniti nekim svetom koji mi više liči na slepe putnike,nego na one sa kartom...
Gde li je onaj dečko zlaćane kose,onaj polu-anarhista,polu-pesnik...?

[Bazarov]

Konac prosinca...

Spavao sam neprekidno 53 i po sata. Onaj aspirin što mi je dala kneginjica ruska nije bio, čini se, baš najčistijeg sastava - cenim da je aspirina u njemu bilo kao u kamenu.
Jedva hodam. Noge su mo kao od sapuna - tečnog, onog iz javnih toaleta, što vam od kože na rukama napravi kaldrmu.
Osećam neopisivu glad. Zamišljam kako ću doručkovati... Ma, kakvi doručkovati, napolju je mrak kao u škotskom novčaniku. Dakle, zamišljam kako ću večerati pola kile debrecina, preko 6 jaja, kilo hleba, litar mleka...
"Na jelovniku je specijalitet srede: kuvana skuša...", počinje onaj odvratni kelner što nikada ne uzima bakšiš i svima se obraća sa "gospodine". "Nisam ja gospodin za tebe, uštvo, živeli smo i ti i ja pod gospodom od rođenja... Reci: druže, brate, prijatelju, čoveče, gnjido, konju... samo me nemoj gospoditi!", rekao sam mu jednom, a on je to shvatio kao da ništa neću naručiti, pokupio se i prišao susednom stolu... gde je sedela prava gospoda, naravno.
Elem, počinje on meni o skuši, a ja mu kažem: "Daj jedno pola kile te smrdljive ribe koju vučete još od Grčke, usolite je dobro, da ubije buđ i daj mi uz to litar belog."
"Bićete usluženi odmah...gospodine."
Kakav idiot. I takav proletarijat da diže sa mnom revoluciju. Pa možemo samo opet da napravimo gulage.
Nisam mnogo primetio koliko je odvratna grčka skuša, olizao sam tanjr, čak i skrckao koščice koje su to dozvolile mojim zubima.
Kad sam završavao, u restoran je ušao neki poplašen čovek. Imao je nošnju srednjeg istoka, rusku nehajnost i sovjetski savijenu kičmu. Uzbek, možda. Ili Mongol, Kazahstanac, nisam siguran. Svi su ga gledali kao da im je pobio najmanje pola porodice i niko ga nije pozdravljao.
Pitao sam ljigavštinu od konobara ko je to, a on mi je, smejuljeći se, rekao da je taj čovek juče zapalio onoj debeloj Italijanki kučence.
"Možete da mu donesete flašu najskupljeg šardonea koji imate?", prekinuo sam ga u pola tirade o nesrećnom Kazahstancu (bio sam blizu što se tiče nacionalnosti toga zanimljivog lika).
...
Te večeri smo Kazah (tako sam ga prozvao, a on mene Ruja), popili pola bara i noć završili povraćajući s mosta na prolaznike iz prve klase.
Ona kneginjica je naišla i uputila mi smešak, iako mi je sadržaj želuca curio niz bradu...

[maksimilijan]

dan ne znam koji
godina vazeća
nakon neprospavane noći zbog kju-kluks klana i besne rulje krenuo sam ka sobi za ručavanje.na doručku su svi buljili u mene i dobacivali pso-ubico.znate li onaj osećaj kad mislite da vas neko gleda ja sam ga u tom trenutku osetio jezivo za ne.poštena posada a još pošteniji kapetan trazili su reket ko da sam trgovac na siciliji kad sam ih pitao zašto se nasmejao i rekao mozda slučajno naletiš na metak rulja je zeljna osvete ledenim glasom koji čini da se krv proključa i da srce neće da pumpa krv.rekao sam da ću nositi pancir.pancir u 19 veku ljudi su se smejali i pitali šta je to pancir tad sam se setio kad je amnezija otišla da sam imao nesreću sa vremeplovom i da sam zalutao u 19 vek.desila se jedna lepa vest mala devojčica mi je ponudila svog buldoga ja sam se zasmejao i rekao sad me ni 100 rotvajlera ne bi spaslo.

[starsica]

01. 01. 1809. godine

Dragi dnevnice,

Napokon isplovismo. Toliko odlagano a verovala sam da necu ni docekati. Nije mi jasno zasto nisam mogla Novu godinu da docekam na brodu. Kao da je toliko veliki problem bio sto je preminuo jedan od onih u kotlarnici. Bar potrosne snage ima dovoljno. Ne mogu da razmisljam od ove silne buke. Na palubi je bila tolika guzva da sam mislila da necu moci da pronadjem svoju kabinu. Neko dete mi se ispovracalo na haljinu cim smo krenuli, a haljina je kostala kao godisnja plata nekog radnika u tatinoj fabrici. Prelepa ljubicasta, sa spustenim dekolteom i malo vise opustenim korsetom. Jedva cekam da korseti izadju iz mode...
Kroz ovo prozorce u kabini se vidi taman dovoljno mora da pozelim da nikada ne odem odavde. Prelepo je zaista, zao mi je sto tata nije mogao da podje sa mnom, ali razumem ga. Radi da bi meni pruzio ovakav luksuz.
Nadam se samo da me nece saletati niko da mi cestita Novu godinu, pa cak ni da mi da prsten sa dijamantom velicine sidra. Nije mi jasno sta je toliko posebno u toj proslavi. Ali, u svakom slucaju, veceras je banket za prvu klasu u velikoj prijemnoj sali, pa cemo videti. Obuci cu onu bordo haljinu, a kad je malo zategnem vide mi se clanci. Nadam se da necu biti gledana popreko zbog toga. Tatica mi je rekao da pazim kako se ponasam i da budem oprezna. Previse brine za mene, zar ne mislis to? E, pa... Smrkava se polako, moram da pocnem da se raspakujem i spremam za veceras. Mislim da cemo se ti i ja jos dugo druziti ovde...

Tvoja Teodora

[kohili]

dok je na pučini 8 čvorova..

...ja gledam onog mladog pesnika kako se previja od bolova.Kažu da mu je neko umesto aspirina dao nekakav otrov?Pitam se,ko bi mogao da učini nešto tako podlo?Pa,svima je jasno da ovaj mladi čovek pomaže u borbi protiv alkohola-juče je potamanio svu vodku iz bara,a meni je iz torbice ukrao malu bočicu kolonjske...razredio je vodom i popio.Šta su ti Rusi!Ali,kao što je primetio Dostojevski(juče sam videla Mdm Suslovu,Olju za prijatelje!Ona mi je to ispričala.)danas je teško biti Rus i uopšte pravoslavni Sloven...eto u Ruletenburgu svaki ''Poljačić''(tako ih naziva Feđa Dostojevski!) odguruje poštenog,ruskog kockaroša od stola s ruletom.Na šta smo spali!
Kad smo već kod novca:odakle onoj novoj putnici tako veliki dijamanti na rukama i onakve haljine?Ni ja sama ih nemam,a poznato je kako sam,barem ja,ovde iz nekog plemstva...hm...kažu da je to ćerka čoveka koji je napravio prvi ''cirkuljščik'',pa njime zarađuje novac sekući sibirske šume.Neki kažu da joj je otac običan radnik koji se zadužuje okolo-naokolo zbog njenih haljinetina,bundetina i da je jadnog čoveka naterala da stavi hipoteku na kuću kako bi platio njena putovanja..
Sve u svemu,dobro je dok još ne gori brod...mada je onaj maksimilijan,ja ga zovem Manja jer mi je bliže maternjem jeziku jedno takvo ime,rešio da nam baci bombu na palubu...