02.01.1809. godine
Dragi dnevnice,
Izgiboh od pozdravljanja. Prosla je Nova godina i ne znam zasto svi koji su u prvoj klasi daju sebi za pravo za poljube najlepsu devojku u sali (to je jedan od komplimenata koji mi je neki boljsevik uputio, smrdelo mu je iz usta). Prvo, moram da ti kazem da je moja haljina zaista i bila najlepsa, bordo mi se tako lepo slozilo uz oci, a nakit... Stavila sam prsten sa velikim dijamantom sto mi je tatica poklonio, rekao je da je bio mamin i prelepu ogrlicu koja nije kao ostale, jer pada na ledja umesto na dekolte. I zaista su mi se videli clanci, ali ne suvise bezobrazno, necu da ljudi steknu pogresan utisak. Kosa je bila podignuta u pundju, cak mislim da sam se oko kose najmanje trudila.
Sala je zaista bila raskosno ukrasena, sa velikim visecim lusterom sa plafona i srebrno-crnim ribonima koji ukrasavaju uglove prostorije. Ono sto mi se nije dopalo je to sto nije bilo crvenog tepiha, ali dobro, prigovorila sam to glavnom konobaru (valjda sam pogodila kome treba da se obratim) i rekla mu da moj tatica to ne bi pustio da se uradi bez crvenog tepiha.
Kad smo seli za sto, moje mesto bilo izmedju dva coveka od svojih 65-70 godina, sa trbusima velikim toliko, da su tanjire komotno mogli da stave na stomake. Predjelo je standardno bilo za prvu klasu, kako bi moglo bez kavijara da prodje. Taj kavijar se toliko svuda ubacuje, da ce izgubiti svoju vrednost vremenom. Vecera kao vecera, niko na nikoga nije obracao paznju, cak ni ova dva coveka sa moje leve i desne strane nisu gledali vise u mene. Svi su se trudili da sto vise hrane stave u usta, jedino sto se culo je cangrljanje po tanjirima. Ali, imala sam osecaj da me neko gleda. Samo... nije to bio obican pogled. Kao da mi je skenirao svaki pedalj koze koji moze da uhvati ocima. Okrenula sam se na desnu stranu i videla devojku, od svojih 27-28 godina (tako bih barem rekla) kako sedi zavaljena u svojoj stolici, sa casom vina u ruci, kako ne skida pogled sa mene. Imala je poveci nos, ali i najlepse smaragdne oci koje sam ikad videla. Sedela je izmedju dva markantna muskarca, koji su se trudili da joj skrenu paznju sa svojim pricama, ali cak nije ni klimala glavom, samo je gledala u mene. Postidela sam se i prestala da gledam u nju iako sam smatrala da je krajnje interesantno sto je na mene, od svih muskaraca u sali, paznju odvojila zena, i to pogledom koji retko koji muskarac moze da se pohvali da ima.
Vecera je ubrzo bila gotova, muzika je ponovo zasvirala i parovi su poceli da plesu, a ja sam pogledom trazila po sali tajanstvenu devojku, ali je nigde nije bilo. Steta, zaista, htela sam de se upoznam sa njom, ostavila je jak utisak na mene. Ubrzo posle toga sam otisla iz sale, vec mi je bilo zaista zamorno da svima cestitam Novu godinu i nisam imala zivaca za zamorne komplimente kojih sam se vec toliko naslusala.. Zao mi je stvarno sto tatica nije tu, da vidi kako sam bial lepa veceras. Kad sam krenual prema kabini, imala sam osecaj da me neko prati, ali kad sam se okrenula, nije bilo nikoga. Ubrzala sam korak i brzo stigla do svoje kabine uznemirena. Ma sigruno je to samo u mojoj glavi od one case vina koju sam popila.
Sutra cu ici u obilazak broda, dosta je velik i to ce me zabavljati ceo dan.
Do sledeceg pisanja,
Tvoja Teodora
Citat
