Fruška Gora - Strana 4
Strana 4 od 5 PrvaPrva ... 2345 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 46 do 60 od ukupno 74

Tema: Fruška Gora

  1. #46

    Odgovor: Fruška Gora

    Pre par dana šetamo se partizanskim putem. od Spomenika ka tornju prema Banstolu. Guraju se dečija kolica. Kao da vozimo slalom, a ne da se šetamo. Već smo ustanovili da kad se ide kolima ili motorom ne možeš izbeći rupe na putu, eventualno možeš ošacovati koja je bezbolnija da ti ceo točak ne upaden u nju. Ali, nema tog manevra dečijim kolicima koja te mogu spasiti rupe na svakih 5 metara.
    Prolaze kola (tačnije, mile). BG table. Stariji, markantan gospodine otvara prozor, gospođa ljubopitljivo viri iza njega.
    "Izvinite, još koliko je ovakav put?"
    "Do Banstola".
    "Pa, ovo je sramota. Toliko lepote i toliko toga ima da se vidi, a na putu već pri dolasku požališ".

    Ne znam da li je neko posle partizana sređivao te puteve. Ali, jeste, sramota je. Ne znam mogu li ti partizani da se vrate barem da ga zakrpe.
    ... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad....

  2. #47

    Odgovor: Fruška Gora

    c'est en faisant n'importe quoi qu'on devient n'importe qui.

  3. #48

    Odgovor: Fruška Gora

    Imali li ovako nešto još negde, a tako blizu?!


    Na ukrštanju puta iz pravca Sviloš - Ležimir sa Partizanskim putem.

    A sem onog označenog, napred - Partizanskim putem su Rohalj baze; iza mojih leđa Letenka, Crveni Čot i mnoštvo drugih masta za uživanje u prirodi, označenih i neoznačnih na mapi-tabli Nacionalnog parka (vidi se izmedju velikih putokaza).

  4. #49

    Odgovor: Fruška Gora

    Rodih se u toj nedođiji,prelepoj,mirišljavoj i kada je proleće,leto ,jesen i zima.Živim tu .Pet generacije je živelo na istom mestu.Ponekad poželim da je napustim da odem na neko drugo mesto a onda shvatim da nebi imalo smisla,verovatno bi se vratila.Evo slike iz mog dvorišta,sami ćete zaključiti.


    Prilog 2600

    Uskoro ni o meni ni o tebi niko neće pričati niti znati,neki drugi ljudi živet će ovde...mi nećemo nikome nedostajati

  5. #50

    Odgovor: Fruška Gora

    Astronomski kamp na Fruškoj gori


    Astronomski kamp, deseti po redu, počeće u četvrtak, 15. jula u naselju Letenka na Fruškoj gori.
    Kamp ima međunarodni karakter i očekuju se gosti iz svih bivših jugoslovenskih republika kao i iz Slovačke.
    U okviru kampa održaće se brojna predavanja, tribine, razgovori i druge aktivnosti. Osnovna tema su moderne komunikacije i socijalne mreže, a jedna od stručnih tema je "Potraga za supernovama i snimanje asteroida".

    radio021

    Više informacija o kampu i o prijavljivanju mogu se naći na sajtu www.astronomija.co.rs
    Isn't it funny how day by day, nothing changes, but when you look back, everything is different?
    C. S. Lewis

  6. #51

    Odgovor: Fruška Gora

    50 година националног парка фрушка гора


    највећи део фрушке горе налази се у саставу нашег првооснованог националног парка.


    о изградњи друмског тунела кроз фрушку гору говори се већ деценијама. у последње време то је било и запажено предизборно обећање. но, даље од тога се није стигло.[/center]



    национални парк постоји 50 година и, иако није на мени да судим о оствареним резултатима, чињеница је да да у многим аспектима поистовећујемо географски појам и ову институцију. па тако и ово богатство које нам је пророда подарила, у коме уживамо и које, и ми као појединци, чувамо мање или више заједно са институцојом која због тог богатства природе - фрушке горе - и постоји.



    завршна свечаност поводом обележавања 50 година нп фрушка гора, одржана је 22. децембра 2010. одржана у скупштини ап војводине и централном холу владе војводине.

    у име слављеника, присутне је најпре поздравио добривоје антонић, директор националног парка фрушка гора. осврнувши се на претходних пет деценија, антонић је подсетио да је нп фрушка гора основан 23. децембра 1960. године, одлуком скупштине србије. за 50 година, подручје националног парка проширено је за више од хиљаду хектара, удвостручена је количина дрвне масе, са 2,8 на 5,5 милиона кубних метара, у расаднику је произведено више од 10 милиона садница аутохтоних лишћара. установљено је више еко-система и значајних станишта за биљни и животињски свет, са посебним степеном заштите, у складу са просторним планом фрушке горе до 2022 године. велики број копова (14) је затворен, сада раде само два и она су у фази рекултивације. антонић је подсетио да је основна делатност тог специфичног јавног предузећа била и остала заштита и унапређивање највеће планине у панонској низији. све ово време чуване су природне, културно-историјске, духовне и вредности геолошког наслеђа фрушке горе. за непуних годину дана, отворили смо скоро 40 што домаћих, што међународних пројеката, којима се доприноси заштити и унапређењу националног парка, рекао је антонић. - најзначајнији се односи на израду мастер плана одрживог развоја фрушке горе до 2022. године, у чему је посебно важна подршка владе војводине, фонда за капитална улагања и помоћ стручњака у различитим областима са универзитета у новом саду.





    проф. др мирослав весковић ректор универзитета у новом саду истакао је да је ово година у којој и унс и нп фрушка гора славе 50 година постојања, као и то да је сигуран да су оправдали своје оснивање. кроз одрживи развој, поштујући логику једног оваквог предивног ресурса, проф. весковић изразио је уверење да се њиме управља на прави начин. проф. др весковић је истакао да је срећа што у својој близини има овакав потенцијал који представља и наставну и научну базу. он је рекао да ће унс чувати ту базу да би им боље служила у истраживачке сврхе, али пре свега да би нам била ресурс за живот и рад.

    -рад на мастер плану фрушке горе у коме унс учествује, а који му је поверила влада војводине, мора на одговарајући начин да овај драгуљ природе претвори у привредни драгуљ- казао је проф. весковић.



    јубиларна свечаности била је пропраћена и одговарајућим културноуметничким програмом, приказивањем документарног филма тв војводине о фрушкој гори и додељена су признања - статуе златни лист фрушке горе" - влади и скупштини ап војводине, министарству за заштиту животне средине и просторно планирање и другим угледним институијама и организацијама.

    слика са сајта нп фг

    у холу владе ап војводине, одржана је промоција фотомонографије "национални парк фрушка гора", изложба одабраних фотографија из монографије, поставка изложбе слика о фрушкој гори, академског сликара константина гушића, као и премијерно извођење песме о фрушкој гори банета крстића. присутнима се обратио покрајински секретар за заштиту животне средине и одрживи развој др слободан пузовић, чији је секретаријат био рецензент фотомонографије о фрушкој гори. др пузовић је истакао да је фрушка гора велико природно и културно благо не само у србији, већ и у међународним размерама. како је истакао, ова публикација намењена јубилеју имала циљ да покаже како се са природним богатствима ове планине управљало до сада и како се се са овом јединственом природном и културном баштином фрушке горе треба опходити у будућности, како је штитити и како је одрживо користити.'' (изводи са сајта нп фрушка гора)



    међу више од 100 фотографија у фотомонографији поводом јубилеја на конкурсу су изабране и две моје.


    ово је фотографија која се види на горњој слици у књизи.


    изввор на пута раковац - змајевац. ретко можете наточити воду без чекања. али они који долазе по здраву воду не обазиру се много на таблу.


    кострика (деокоративна, али заштићена, биљка са црвеним бобицама) је најчешће на мети оних који је масовно беру за израду венаца и букета. [/center]

  7. #52

    Odgovor: Fruška Gora

    за улазак, паркинг и роштиљање 150 динара

    ''пред долазеће првомајске празнике у јп “национални парк фрушка гора” се интензивно припремају да излетницима створе услове за угодан провод, али и да заштите средину о којој се старају.

    према речим директора националног парка добривоја антонића током првомајских празника се очекује око 300.000 излетника на фрушкој гори, због чега целокупна организација мора бити на високом нивоу.
    - уређује се укупно 21 локалитет на фрушкој гори предвиђен за излетнике, а чим су временски услови то дозволили, на терену се ради. за данас је планирана велика радна акција, у којој ће учествовати сви радници нашег предузећа, као и представници покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине и неколико невладининих организација. у плану су генерално чишћење, обнова имобилијара, постављање ложишта, припрема дрва, обележавање подручја… трудићемо се све буде спремно за прославу празника - каже антонић.


    прошлогодишњи призор код рохаљ база.[/center]

    према његовим речима, на свим прилазима фрушкој гори ће се наплаћивати такса у износу од 150 динара по једном возилу.

    - уредбом о накнади за боравак у заштићеним подручјима предвиђено је да таксе за улазак, за паркирање и коришћење ложишта наплаћују по 118 динара за сваку ставку, али смо због свих околности одлучили да то објединимо у једну накнаду од 150 динара, која ће се наплаћивати по возилу. осим тога при уласку, свакој групи излетника ће бити подељене кесе за смеће и флајери са упутствима о правилима понашања у националном парку - рекао је антонић.
    из управе националног парка и овог пута апелују на све посетиоце да поштују правила понашања када је у питању ложење ватре, кретање и паркирање возила као и одлагање смећа, уз посебну напомену да је у зонама које су под заштитом првог степена забрањен улазак и кретање чак и пешице.

    - очекујемо од свих посетилаца да подрује у ком су боравили током празника, за собом оставе онако како би волели да га затекну када опет дођу на фрушку гору - истакао је антонић.

    током првомајских празника на свим излетиштима биће контролно-информативних пунктова националног парка, где ће дежурне екипе давати неопходне информације посетиоцима, али и контролисати ситуацију. саобраћајна полиција ће регулисати саобраћај, док ће се о безбдности излетника бринути тридесетак униформисаних надзорника националног парка као и додатно обезбеђење које ће се ангажовати за ову прилику.
    н. перковић

    велика метла на стражилову

    чишћење стражилова, у оквиру пролећног уређења пред првомајске празнике, почиње данас у 8 и завршава се у 13.30 часова. у акцију ће бити укључени радници националног парка „фрушка гора“, који ће управљати механизацијом, чланови покрета горана из сремских карловаца, као и грађани који то желе.''
    (аутор а. ј. - 'дневник' за 27. април 2011.)

  8. #53

    Odgovor: Fruška Gora

    Danas Fruška u izmaglici. Žuto-cvrveno-zeleno-bela.
    Možda bi nekom delovali kao kompletni idioti što se šetamo po toj hladnoći (da je ikog tamo bilo četvrtkom pre podne na nešto oko nule).
    Vredelo je malo se i smrzavati.
    ... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad....

  9. #54

    Odgovor: Fruška Gora

    прекршајне пријаве за мотораше

    ''полиција је заједно са надзорницима националног парка „фрушка гора” појачала контроле на саобраћајницама и стазама војвођанске лепотице. резултат опсежне акције на више локација,


    фрушка гора под надзором полиције

    у којој је учествовало 20 полицајаца и 20 ренџера је 11 прекршајних пријава, а двојица мотораша су побегла, али су “усликана”. бранка богавац из односа са јавношћу нп „фрушка гора” каже за „дневник” да ће се овакве акције наставити.

    - наши надзорници редовно контролишу стазе по планини, али је овако велика акција са полицијом први пут организована због сталних притужби планинара и рекреативаца. мотораши дивљају по необележеним стазама, иако је строго забрањена вожња мотора и самим тим угрожавају безбедност љубитеља природе - рекла је богавац.''
    ( дневник' за 7. дец. 2011. - иг.)

  10. #55

    Odgovor: Fruška Gora

    Citat nenad.bds kaže: Pogledaj poruku
    Прекршајне пријаве за мотораше

    ''Полиција је заједно са надзорницима Националног парка „Фрушка гора” појачала контроле на саобраћајницама и стазама војвођанске лепотице. Резултат опсежне акције на више локација,


    Фрушка гора под надзором полиције

    у којој је учествовало 20 полицајаца и 20 ренџера је 11 прекршајних пријава, а двојица мотораша су побегла, али су “усликана”. Бранка Богавац из односа са јавношћу НП „Фрушка гора” каже за „Дневник” да ће се овакве акције наставити.

    - Наши надзорници редовно контролишу стазе по планини, али је овако велика акција са полицијом први пут организована због сталних притужби планинара и рекреативаца. Мотораши дивљају по необележеним стазама, иако је строго забрањена вожња мотора и самим тим угрожавају безбедност љубитеља природе - рекла је Богавац.''
    ( Дневник' за 7. дец. 2011. - Иг.)
    За поздравити је акцију (НАДЗОРНИКА) кад је у питанју заштита човјекове околине !

    ПС; Питам се одкуд ова кованица (НАДЗОРНИКА) имамо у Српском три ријечи за исту, требало је још додати да су били (НАЗОЧНИ) ха, ха.
    А и: (МОТОРАШИ) тешко пролази, срећа је па се у контексту наслућује о коме се ради, иначе ?...

    Беш новинарство без лектора...

  11. #56

    Odgovor: Fruška Gora

    GLAVICA I SLAVUJI

    U vreme kada nije bilo toliko automobila i puteva, Glavica je bila mnogo češće pominjano izletište Novosađana i Kameničana. Budući da je sada preiod kada slavuji uvežbavaju svoju pesmu, a da slavuje sa Fruške gore, posebno sa Glavice i Paragova , bije glas da su medju najboljim slavujima po lepoti pesme, posle više decenija zaputio sam se do Glavice. Naravno, automobilom iako sam video i desetinu onih koji su to učinili na pravi planinarski način.


    Ovde je raskršće šumskih puteva i planinarskih staza. Dovde je moguće automobilom a dalje je podrčje na koje mogu samo vozila Nacionalnog parka Fruška gora.





    Prilaz Glavici je automobilom od Sr. Kamenice. Sada je to skoro sasvim ulica, sve do planinarskog doma Zanatlija i zone Nacionalnog parka, sa vikendicama ali i vrlo velikim i skupim zgradama.

    ''Glavica je izletište u Fruškoj gori. Deo je jedne od dugih fruškogorskih kosa sa severne planinske strane, koja se proteže izmedju doline Novoselskog potoka (ja sam držao da se potok zove Kamenički) na zapadu i Duge doline na istoku.

    Ovaj deo kose visok je 328 m/n visine i prdstavlja fragment treće fruškogorske terase....

    Pored više vikendica na Glavici postoje dom Planinarskog društva Zanatlija i sindikalno odmaralište preuzeća hleb...'' - stoji u Enciklopediji Novog Sada. ('Hlebovo' odmaralište je sasvim zapušteno i ruinirano.)


    Planinarski dom 'Pod Glavicom' planinarskog društva zanatlija.


    ''Planinarski dom podiglo je pre II svetskog rata društvo 'Prijatelj prirode' u etapama od 1931. do 1937. (kako je bilo para)... '' kaže se u Enciklopediji Novog Sada. Nešto o tome govori i spomen ploča na zidu Doma.


    Sada se sa terase pruža pogled prema Sr. Kamenici na mnoštvo vikendica na istočnoj strani kose.

    Iako planinarenje (tj. obilasci fruškogorskih predela peške) nisu tako masovni kao nekada, ipak nisu nestali a izgleda da i jača interes za ovaj oblik boravka u prirodi i rekreacije. U Domu smo zatekli prehodnicu društvanceta (ako sam dobro shvatio, i iz nekih delova bivše SFRJ) kome je ovo zborno mesto za dalji obilazak.


    Tražeći ugao za slikanje Doma, uslikao sam slavuja koji je skakutao predamnom.[/CENTER]

    U tišini ranog prepodneva čulo se mnoštvo slavuja.

    Jako davno sam u nekoj stučnoj literaturi našao da slavuji najlepše pevaju na Glavici i u Andaluziji. Nalazim i sada u Enciklopediji Novog Sada da se smatra 'da slavuji najlepše pevaju u Andaluziji u Španiji i kod nas u Fruškoj gori'.


    Snimak slavuja napravio je Dragiša Savić, biolog u Nacionalnom parku Fruška gora, a slikan je baš na Glavici.[/CENTER]

    ‘’Slavuji imaju neugledno smeđe perje (odozdo nešto svetlije nego sa gornje strane), pa ih je teško primetiti u gustišu u kome žive. Gnezdo slavuja se uglavnom nalazi na samom tlu, a mnogo ređe na niskoj vegetaciji. Sastoji se od neuredne gomile lišća i drugog biljnog materijala, a često je skriveno ispod kupina, kopriva i drugih bodljikavih biljaka. Slavujčići se iz jaja izlegu goli i slepi, ali brzo rastu i dobijaju perje, pa za par nedelja već mogu da lete.
    Slavuj se hrani sitnim insektima i paucima, a ponekad i drugim beskičmenjacima. Obično se misli da slavuj peva samo noću, ali ukoliko ga ne uznemiravaju, često peva i danju. Najčešće pri tom sedi u nekom žbunu gde je skoro nevidljiv zbog neupadljivog perja.
    Slavuj je primer ptice selice. Svi slavuji provode zimu u Africi, a kod nas dolaze u aprilu mesecu. Slavuj peva samo uproleće, a negde u junu lagano prestaje sa pesmom, pa u avgustu može da izgleda kako su već otišli na jug. Međutim, oni su tada tu, samo tihi i neprimetni.
    U Srbiji se gnezdi samo mali slavuj, a veliki slavuj se može naći za vreme seobe. On se gnezdi u severnijim delovimaEvrope, a zimu provodi u različitijimm delovima Afrike nego mali slavuj.’’ (Vikipedija)


    Snimak slavuja napravio je Dragiša Savić, biolog u Nacionalnom parku Fruška gora, a slikan je baš na Glavici.[/CENTER]

    Na sajtu zaštićenog prirodnog dobra Gornje Podunavlje piše:
    ‘’…Na svim mestima koja odgovaraju njihovim potrebama ima ih uvek mnogo, ali u severnoj Evropi ipak manje nego u južnoj. Tu sam se često zapanjio zbog broja slavuja koji žive u istom predelu ili vrtu. Ne preteruju oni koji tvrde da u Španiji, na primer, svaka živa ograda ili svaki grm sakriva po par slavuja. Proletnje jutro na Montseratu, večernja šetnja po bedemima Alhambre mora ostati nezaboravno svakome ko zna da sluša. Istodobno čuješ po stotinu slavuja odjednom da peva, svugde odjekuje ista pesma. Čitavu veliku, zelenu Siera Morenu možemo smatrati kao jedan jedini slavujev vrt, a takvih brda ima mnogo…’’

    Pa dalje:
    ’’...Pevanje po kome je slavuj više od bilo koje druge ptice stekao naše simpatije, pa po zvučnosti i bogatstvom melodija nadmašava ostale ptice, prema Naumanovim rečima da je tako lepo i naročito u njemu vlada tako bogatstvo tonova, tako prijatne promene i tako zanosna harmonija kakvu ne nalazimo u pevanju nijedne druge ptice. Upravo sa neopisivom ljupkošću izmenjuju se strofe blagoga ćurlika sa gromkim strofama, tužne sa radosnim, zanosne sa uzbuđenim. Dok jedna strofa počinje blago pa malo-pomalo postaje sve jača i završava se zamirući, u drugoj strofi slavuj peva naglo, tvrdo i vrlo ukusno, a melanholični tonovi koje bismo mogli da uporedimo sa čistim zvucima frule, blago se pretapaju u radosnije. Pauze između strofa pojačavaju delovanje ove čarobne melodije, a umereni tempo u njima savršeno je prikladan da potpuno uživamo u ovoj lepoti. Čas moramo da se čudimo raznovrsnosti ovih čarobnih zvukova, čas njihovom bogatstvu i izvanrednoj snazi pa nam izgleda pravo čudo da ovako mala ptica može da ima tako snažan glas i da u ovim mišićima grla može da leži tako velika snaga. I zaista, slavuj neke svoje strofe peva tako snažno da od njihovog prodornog zvuka čoveka zabole uši, ako mu je slavuj sasvim blizu. Slavujeva pesma obuhvata 20 do 24 raznih strofa pa tek onda možemo reći da je dobra. Mnogi pevači imaju, međutim, manji broj strofa. Na slavujevu pesmu mnogo utiče i sredina u kome se nalazi, a pošto stariji slavuji uče pevanju mlađe koji žive u istom kraju, možemo objasniti zašto u jednom gradu pevaju gotovo samo dobri pevači, a u drugom samo manje dobri. Stariji mužjaci edovno pevaju bolje od mlađih, jer i ptice moraju da nauče ovu plemenitu veštinu. Pojedini slavuji pevaju uglavnom noću, a drugi gotovo jedino danju….’’


    Od Paragova do Glavice ima oko 1,5 km šumskom stazom.


    Na Paragovu. Put za Iriški Venac je samo koji metar udaljen od mostića koji je na slici.


    Na Paragovu. Potok koji dubodolinom izmedju krakova puta na i sa Iriškog venca stiže ovamo, a (koliko znam) uliva se u Dunav kod pravoslavne crkve u Sremskoj Kamenici. Već sam rekao da sam ja smatrao da mu je ime Kamenički potok.[/CENTER]

  12. #57

  13. #58

  14. #59

    Odgovor: Fruška Gora

    nista kao dobra setnja po fruskoj gori uz obilazak manastira

  15. #60

Strana 4 od 5 PrvaPrva ... 2345 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Ravna Gora- nova serija
    Autor elektricna ovca u forumu Televizija i ostali mediji
    Odgovora: 23
    Poslednja poruka: 17.01.2014, 12:00
  2. Crna Gora
    Autor Kunic u forumu Turizam i putovanja
    Odgovora: 61
    Poslednja poruka: 06.08.2010, 01:55
  3. Fruška gora - srpska Provansa
    Autor Turkmenbashi u forumu Spomenar
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 11.05.2010, 07:18
  4. Crna gora priznala Kosovo ???
    Autor Bishop u forumu Spomenar
    Odgovora: 171
    Poslednja poruka: 29.08.2009, 09:12
  5. I Crna Gora polako u Evropi
    Autor dani danguba u forumu Spomenar
    Odgovora: 11
    Poslednja poruka: 30.10.2007, 19:37

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •