Kad mi je bilo sest godina, video sam jednom prilikom velicanstvenu sliku u nekoj knjizi o prasumi koja se zvala 'Istinite price'. Slika je predstavljala zmijskog cara kako guta neku zver. Evo toga crteza.
U knjizi je pisalo 'Zmijski car guta svoju zrtvu celu, ne zvacuci je. Posle toga nije u stanju da se krece i spava sest meseci dok je ne svari'.
Mnogo sam tada razmisljao o pustolovinama u prasumi i uspeo sam da olovkom u boji nacrtam svoj prvi crtez. Moj crtez broj 1. Izgledao je ovako:
Pokazivao sam svoje remek-delo odraslim osobama i pitao ih da li se plase moga crteza.
One su mi odgovarale: 'Zasto bi smo se plasili jednog sesira?'
Moj crtez nije predstavljao sesir. On je predstavljao zmijskog cara koji je progutao slona. Nacrtao sam tada zmijskog cara iznutra, kako bi odrasle osobe mogle da shvate. Njima su uvek potrebna objasnjenja. Moj crtez broj 2 izgledao je ovako:
Odrasli su me savetovali da se ostavim crtanja zmijskog cara spolja i iznutra i da se pozabazim geografijom, istorijom, racunom i gramatikom. I tako sam u sestoj godini napustio sjajnu slikarsku buducnost. Bio sam obeshrabren neuspehom svoga crteza broj 1 i svog crteza broj 2. Odrasle osobe nikada nista ne shvataju same, a decu zamara da ima stalno daju objasnjenja.
(Odlomak iz Malog Princa)
ovu knjigu sam citala i vise nego previse puta.. ali uvek joj se vracam.. uzela sam ovaj deo iz knjige jer me zanima kako vi gledate na stvari koje su vam predstavljenje..!? uzimate li sve ono sto se kaze 'zdravo za gotovo' ili ipak gledate dublje u srz..!? mora li vam se svaka stvar objasnjavati ili ipak dozvolite masti da stvori neku svoju sliku..!?
Citat
