Лепо је једном рекао Балашевић, на сахрани једног момка погинулог у рату, један од официра је рекао: али шта да се ради, то је живот. Да, посебно је живот за тог погинулог момка.
"То је живот" или "такав је живот" је оправдање за све? Као, нисам ја ништа урадио, нисам ја ни за шта одговоран, такав је живот, јебига, судбина, кисмет... не бих се сложио.
Не видим по чему је твоја зафрканција с овом темом уствари "то је живот".
Већ сам рекао шта мислим о аргументима типа "данас нормалан живот значи.... " па онда милион стварчица типа мобилни, компјутер, патике... тако да не бих да се понављам, пронађи се.
Рекао сам и да ми је неприхватљиво убијање фетуса како би преостала деца боље живела, личи ми на обрнути лапот, не убијају се најстарији већ најмлађи. Лапот је превазиђен, а ово је сад општеприхваћено. Још мало па ћемо продавати децу за експетименте како би остала боље живела.
Не знам шта хоћеш од мене, да ти још једном поновим све што сам рекао досад? Јел те интересује моја мишљење, моја осуда или одобравање? Не можеш да закључиш из мојих досадашњих постова? Хоћеш да ти кажем нешто лично па да ме нападнеш ко сам ја да ти се мешам у живот и откуд мени право да... ?