Detinjstvo pamtim po...

[diktatorka]

...po kafani,ispod ogromnog hrasta,njegovog hlada gde tata i ja
razgovaramo o"veoma vaznim stvarima",ja uz sok i ratluk a on uz vinjak-naravno nedeljom...
...miris maminih kolaca,dok gledajuci u rernu,mi prica sta su dobre devojcice
...ljubav,koja je kruzila nasom kucom i koja me i dalje vodi

-neko od gore sve to vidi...

[shacky]

Veliko dvorište.
Prema ulici ograđeno velikom gvozdenom kapijom.
Onom starinskom, sa nadzidkom na koji smo se pentrali i sa kojeg smo padali i razbijali kolena.
Kolski ulaz težak, masivan, koji sam uvek sa bratom otvarala kada deda dođe traktorom sa njive ili tata dođe kolima sa posla.
Još uvek mi ponekad taj zvuk metala koji lupa jedan od drugi zazvoni u ušima.
Mala kapija za one koji dolaze peške, sa masivnom kuglom za otvaranje, stari žuti ključ sa starom prljavom belom pertlom, koji je uvek stajao u ključaonici ali nikada nije bio korišten.Nakrivljena, teško se otvarala, beton ispod nje je bio zarđao od metala koji se strugao par decenija.
Čudne, godinama ispirane braon boje.
Stajala je tamo bezmalo 40 godina.
Sada je zamenila nova, sa novim ozidanim stubovima i drvenim daščicama, koja se lako otvara i lako zatvara i ne čuje se.
I zaključava se.
Ona stara je obeležila moje detinjstvo. Ova nova.....nekako svedoči o novom vremenu i novim klincima.

[Bombica]

ogromno drustvo sa ulice
kradja breskvi kod komsije
tuca sa sestrom i laganje roditelja da nismo se tukli
prvog ispecenog kolaca i odusevljenje jer se dopao roditeljima
citanje stripova
natjecanje u brzoj voznji bicikla
spremanje teatarskih pretstava sa decom iz ulice na koje smo pozivali roditelje da nam budu publika
igranje zmurke i jos puno decijih igara.....i jos puno toga

i po nekim ne bas prijatnim uspomenima...
ali necemo sad o njima. da ne kvarimo temu

[Sivi]

..raspustima koje sam voleo da provodim kod bake na selu.
Pečurkama i tankom hlebu (sličnom pizzi) pečenim na tabli šporeta, kolaču od šljiva nedefinisanog oblika koji se suše na suncu, bakinog "lupiću te po dupetu, pevaće ti uvo 3 dana" , letnjih večeri kada se u sumrak igralo žmurke, svitaca na sve strane...
Vremena žetve kada se kosilo pa posle vršalicom snoplje pretvaralo u gomilu slame, pleve i džakove pšenice, radost nas dece koja su se utrkivala da pomognu i budu korisni članovi zajednice, veselja kada dobijemo dozvolu da se osvežimo u reci, malih brodića koje sam sam pravio (sa jedrima ili sa propelerom na gumicu)..
Branja voća kada smo mi klinci bili "glavna radna snaga", neizmernu radost kada smo odgajali ždrebad koja su , kada porastu samo nas klince slušala ...
...ma mali milion stvari nosim u svojim sećanjima i mislim da sam imao prelepo detinjstvo .

[euridika]

Prelepa je tema

Prva asocijacija je igralište ispred (iza) kuće, posečena trava, mnogo dece, svakojake , plavi tobogan na tom igralištu, čekanje u redu na taj isti tobogan, pesak ispod njega, klackalice, komada tri, srednja, najveća koja je bila najveći izazov i vrhunac uspeha, "truckanje" (ma znate šta je truckanje, to je ono kada se poludi na tim istim klackalicama, i kada se svom snagom tresne o pod tako da saigrač sleti sa svog sedišta), katapultiranje sa tog sedišta i uganuta ruka (rame), stari divni čika iz komšiluka koji je "popravio" uganuto rame, moja braća od strica koja su me volela više od sebe i ja ih grebala svom snagom da uzvratim tu ljubav, selo na kraju sveta, konji, magarci (gdegod bi me postavili vrištala bih na sav glas), plići, čudo njih u dvorištu moje bake i ja kako bezglavo bežim od njih kao da me juri krdo aždaja, biciklić, poklon od najdražeg strica, ja kako bezuspešno pokušavam da se oslobodim pomoćnih točkića, igranje fudbala na mom igralištu, žmurke u ulici sa komšijama, joooj...

I još po krastavim kolenima i laktovima, uvek sam padala, i nikada prethodne kraste ne bi zarastale do kraja, kada bi se nova sveža krv opet negde pojavila. Po tome što sam ja, dete kreten, jednog jutra ukrala maminu venčanicu iz ormana, navukla je na sebe, obula njene venčane cipele (najlepše bele cipele koje sam videla u svom životu) i tako nakaradna šetala komšilukom, koji me od tog dana ne uzima baš za ozbiljno, po tome što sam sedela na prozoru naše kuće, na prvom spratu sa nogama na napolje i ćaskala sa prebledelom komšikom koja me je zapričavala dok se baka ušunjavala u kuću i uvalačila me unutra, po raportima koje sam podnosila stricu koji je imao dobre namere ali ne baš uvek prave metode, po ružnim turskim patikama koje je moj tata ponosno donosio sa svojih gastarbajterskih izleta, koje sam morala da nosim da ga ne bih uvredila, po dva tikvana iz komšiluka koji su imali ozbiljnih problema da u svojoj sedmoj godini broje do preko 10, a sada su uspešni privrednici-preduzimači, po orasima koje smo kupili po ulici i kolima koja su kočila, po neprekidnim preskakanjima lastiša, po "između dve vatre" i po, setiću se još...

[visanthia]

... dugim letnjim raspustima , punim harmonije , mira i spokojstva...

širokim ulicama ,kasti šorovima i sokacima ( suzili se odondak )

i još koječim

[ZlatniZub]

Po dedinom dvoristu,mleku i kakaou,termoakomulacionoj peci i dispanzeru (kilavo zamesana)...

[memento]

... okrečenim stablima duž šorova po kojima su gakale guske.... po kasnopopodnevnim povratcima krava sa pašnjaka koje su nadzirali hitri pulini... po brojnim zaprežni kolima i konjima za vreme pijačnih dana... po drvoredima dudova uz puteve koji su vodili iz sela....

[bellissima]

Uvek me u detinjstvo vrati miris lipe ...
Ispred bakine kuce u Sremu, nalazila se jedna ogromna i stara lipa.
Obozavala sam jutra na selu na klupici ispod nje, dok sam udisala taj ne zaboravni miris.Onda bi baka brala njene cvetove , susila ih u staroj kujnici sa maslinasto zelenim vratima i posle odlagala u vrecice od krepa, cuvajuci ih za zimu.
Tako ih je pazljivo slagala cvet po cvet, kao da su najvece bogatstvo
I kad stigne zima, a sremski sorovi se zabele od snega,uzivala sam uz stari kamin sa soljom caja od lipe,uz obaveznu veliku kasiku meda, pored prozora tik uz sor, gledajuci pahulje kako se lepe uz prozorsko okno,eh da mi je da mogu ukrasti koji tren te carolije

[Lilith_021]

... dugim letnjim raspustima , punim harmonije , mira i spokojstva...

širokim ulicama ,kasti šorovima i sokacima ( suzili se odondak )

i još koječim

Sve ovo i...
Odlasci sa babom prIdvece u zadnje dvoriste da 'beremo' jaja po gnezdima, igranju kauboja i indijanaca sa sve oruzjem od tulaja.. Ma, kojesta..

[Sivi]

Uvek me u detinjstvo vrati miris lipe ...
Ispred bakine kuce u Sremu, nalazila se jedna ogromna i stara lipa.
Obozavala sam jutra na selu na klupici ispod nje, dok sam udisala taj ne zaboravni miris.Onda bi baka brala njene cvetove , susila ih u staroj kujnici sa maslinasto zelenim vratima i posle odlagala u vrecice od krepa, cuvajuci ih za zimu.
Tako ih je pazljivo slagala cvet po cvet, kao da su najvece bogatstvo
I kad stigne zima, a sremski sorovi se zabele od snega,uzivala sam uz stari kamin sa soljom caja od lipe,uz obaveznu veliku kasiku meda, pored prozora tik uz sor, gledajuci pahulje kako se lepe uz prozorsko okno,eh da mi je da mogu ukrasti koji tren te carolije

O lipama mi ne pričaj...jer kada krenu "Lipe cvatu, sve je isto kao lani.." .
Na temu:

Miris kiselih krastavaca koje je baka znala da spremi na neprevaziđen način, karakterističan miris sena, sav onaj naš mali svet koji stvorimo kao deca, osećaj topline kojim smo okruženi .
Setih se da sam posebno uživao u večerima kada nestane struje pa baka upali lampu...a nama mašta proradi jer se jedva metar vidi oko sebe . Pojma nemamo kako smo tek onda svesni svih zvukova i mirisa kojim smo okruženi.

[Digi-Grobar]

U detinjstvo me vraćaju čokoladne bananice čim ih vidim.Kod babe i dede su dolazili njihovi rođaci i prijatelji,a po seoskom običaju,donosili nama deci jabuke koje samprezirao,pomorandže takođe,ratluk i sl.
E bila je jedna dedina sestra koja je mučenica bila malo bednija i nije nikada imala za više,osim za jednu čokoladnu bananicu.Ja sam je upravo zbog toga obožavao,jer je jediino od tih poklončića štomi se sviđalo.
Takođe me podsećajju ukiseljene feferone.Voleo sam da budem ko moj deda pa sam se pravio kao da ih volim i jeo,a zatim odlazio iza kuće i dobro se isplakao.
Sećams e i pečenog pileta,koje sam jednom molio baku da mi spakuje za užinu u školu,a zatim me sva deca zezala do VIII-og ratreda.
Sećam se i kad smo posle 7 dana škole išli kolektivno u Zoološki vrt.U onedeljak nam učiteljica kaže da nacrtamo šta smo tamo videli,a ja nacrtam zebru sa ogromnim plnim organom.Prvo me je dobor istukla,a kada sam upornotvrdio da sam u pravu i da sam je sikao,ne bihmogao da joj taj deo tela odsečem,završio sam i kod direktora,azatim i rodiitelji.Hteli da me prebace u omoćno odeljenje.

[plavkica]

oguljena kolena,batine,ludosti,mnoooogo nestashluka
bila sam mala opasnica koja je volela sa dechacima da jurca,igra kamaj kamaj i gadja fishecima devojchice..
dobijala sam batina vishe nego chokolada

[Wampirche]

Uh bilo je bas uzbudljivo Ne bi ga menjala ni za sta... Najvise ga pamtim po igranju ... Moglo nam se Dok su ostala deca isla u skolu mi smo imali privilegiju da ne idemo pa smo se po ceo dan igrali i skitali po komsiluku sem u onim trenutcima kad nismo smeli da izlazimo iz kuca jer su bili malo vise pojacani napadi Pa onda po onoj muzici za usi... Na svakih pola sata po nekad... Po maminom zabrinutom izrazu lica i pitanjem ko li je to prosao... Po crncima bas smo ih voleli da gledamo A tek tenkove Po oruzju ... Drzala sam pusku sa 6 god Ko se time moze da pohvali Po novinarima Bas su voleli da snimaju.. Mada su donosili lepe poklone Prvu barbiku su mi oni kupili Po cikama koje su mi odvele tatu Po sreci onda kad su ga vratili Po debelom macku... I trenutku kad smo ga morali da ostavimo
Pa onda po soku kad smo dosli ovde...

Uh jos po mnogo cemu... Mada dosta i ovo

[memento]

Detinjstvo pamtim i po tome što sam komšiji, čika Sretenu, često činio uslugu i išao u radnju da mu kupim bocu od pola litre rakije, popularno zvane "čiča". Za izvrat sam dobijao kintu da kupim sladoled...