Detinjstvo pamtim po...

[makilli]

Šta je to što je ostavilo obeležje na Vas u detinjstvu? Ili ko je to?

Koja Vam je prva asocijacija na detinjstvo?

[Mish]

Prva asocijacija su sigurno moji baba i deda (tj. majka i deda).
Sada uživaju na nekom drugom, lepšem i boljem svetu, a beskrajno im hvala što su mi obogatili detinjstvo.

[dndr]

... bježanija kroz hol dječijeg dispanzera, sa pantolonama i gaćama u rukama. Zaustavljen sam i vraćen nazad. Injekcija je bila neizbježna.

[nattydread]

- po B......j dobroti i pažnji, kako me je uvijek zvao dijete moje, a nije mi bio biološki otac
- po pentranju po drveću i pravljenju praćaka
- po izgrebanim koljenima
- po velikom žutom biciklu za 5 rođenedan (naravno, poklonio mi ga je B...o, i pri tom je imao najveći osmijeh na svijetu)
- po odvratnoj žutoj košuljici sa čipkom i puf rukavima koji sam morala nositi za taj isti 5 rođendan
- po tome da su me zvali "dečko"
- po bjesomučnom preskakanju lastika
- po novim fosilima, zdravku čoliću i kolibrima

[euridika]

Prelepa je tema

Prva asocijacija je igralište ispred (iza) kuće, posečena trava, mnogo dece, svakojake , plavi tobogan na tom igralištu, čekanje u redu na taj isti tobogan, pesak ispod njega, klackalice, komada tri, srednja, najveća koja je bila najveći izazov i vrhunac uspeha, "truckanje" (ma znate šta je truckanje, to je ono kada se poludi na tim istim klackalicama, i kada se svom snagom tresne o pod tako da saigrač sleti sa svog sedišta), katapultiranje sa tog sedišta i uganuta ruka (rame), stari divni čika iz komšiluka koji je "popravio" uganuto rame, moja braća od strica koja su me volela više od sebe i ja ih grebala svom snagom da uzvratim tu ljubav, selo na kraju sveta, konji, magarci (gdegod bi me postavili vrištala bih na sav glas), plići, čudo njih u dvorištu moje bake i ja kako bezglavo bežim od njih kao da me juri krdo aždaja, biciklić, poklon od najdražeg strica, ja kako bezuspešno pokušavam da se oslobodim pomoćnih točkića, igranje fudbala na mom igralištu, žmurke u ulici sa komšijama, joooj...

[la femme]

Prva mi je asocijacija bezbriznost! Stvarano sam imala lepo i bezbrizno detinjstvo... Naravno, tu su obavezno baba i deda, sa kojima sam provodila puno vremena, pa nase dvoriste puno dece, prvaljenje "rose" (jel' se tako kaze?) u hladu bagremova da se klikeramo, cak i igranje fudbala sa bratom i ostalim decacima iz ulice (nije bilo devojcica u mom kraju), neke lepe price, Deda Mraz i novogodisjni paketici, ucenje pesmica za priredbe, cokoladne bananice koje me cekaju posle dorucka, ... ima tu svega, ali sve su to neke lepe stvari!

[euridika]

Prelepa je tema

Prva asocijacija je igralište ispred (iza) kuće, posečena trava, mnogo dece, svakojake , plavi tobogan na tom igralištu, čekanje u redu na taj isti tobogan, pesak ispod njega, klackalice, komada tri, srednja, najveća koja je bila najveći izazov i vrhunac uspeha, "truckanje" (ma znate šta je truckanje, to je ono kada se poludi na tim istim klackalicama, i kada se svom snagom tresne o pod tako da saigrač sleti sa svog sedišta), katapultiranje sa tog sedišta i uganuta ruka (rame), stari divni čika iz komšiluka koji je "popravio" uganuto rame, moja braća od strica koja su me volela više od sebe i ja ih grebala svom snagom da uzvratim tu ljubav, selo na kraju sveta, konji, magarci (gdegod bi me postavili vrištala bih na sav glas), plići, čudo njih u dvorištu moje bake i ja kako bezglavo bežim od njih kao da me juri krdo aždaja, biciklić, poklon od najdražeg strica, ja kako bezuspešno pokušavam da se oslobodim pomoćnih točkića, igranje fudbala na mom igralištu, žmurke u ulici sa komšijama, joooj...

I još po krastavim kolenima i laktovima, uvek sam padala, i nikada prethodne kraste ne bi zarastale do kraja, kada bi se nova sveža krv opet negde pojavila. Po tome što sam ja, dete kreten, jednog jutra ukrala maminu venčanicu iz ormana, navukla je na sebe, obula njene venčane cipele (najlepše bele cipele koje sam videla u svom životu) i tako nakaradna šetala komšilukom, koji me od tog dana ne uzima baš za ozbiljno, po tome što sam sedela na prozoru naše kuće, na prvom spratu sa nogama na napolje i ćaskala sa prebledelom komšikom koja me je zapričavala dok se baka ušunjavala u kuću i uvalačila me unutra, po raportima koje sam podnosila stricu koji je imao dobre namere ali ne baš uvek prave metode, po ružnim turskim patikama koje je moj tata ponosno donosio sa svojih gastarbajterskih izleta, koje sam morala da nosim da ga ne bih uvredila, po dva tikvana iz komšiluka koji su imali ozbiljnih problema da u svojoj sedmoj godini broje do preko 10, a sada su uspešni privrednici-preduzimači, po orasima koje smo kupili po ulici i kolima koja su kočila, po neprekidnim preskakanjima lastiša, po "između dve vatre" i po, setiću se još...

[kerfija]

Djetinstvo pamtim posvacemu.Po dore i lose strane.Pamtim kako dete su me tukli ali sam bila mala ali kad sam porasla nijedan decak nije smeo da me tuce nisu ni mogli suprostavljala sam se sa onima sta sam bila u sukob sam bila daleko posilnija ali kad sam bila tinedzerica nisu mi dolikovale takve stvari i uvjek cu pamtiti kako su me tukli ali tesi me po mnogo vremena vratila sam za sve uvrede.Secam se ljepim stvarima ali to he mogu zaboraviti.A za zenska bica nije bilo problema mogla sam svaka sa nadvladujem.Od tada sam cvrstija i mogu da se suprostavljam na svakom problemu.Dakle nekad i zlo ima svoje pozitivne osobine.

[kuta]

Lepu stranu detinjstva pamtim po zabavistu,a ostalo detinjstvo sam proveo u ratu pa se ne bih bas secao tog vremena!

[anjich]

bila sam te "srece" da djetinjstvo provedem u ratu pa se skoro sva sjecanja iz mog djetinjstva svode na desavanja iz rata
bilo je tu i lijepih trenutaka, ali samo trenutaka

[love hunter]

Postoji li mesto na ovom svetu gde vas uspomene razapinju? Za mene, to je stara kuca moje bake. Veceras sam opet bio tamo.

Ne znam kako da opisem osecaj koji izaziva ponovni dolazak pred trem, i otvaranje male, drvene kapijice, i pogled na uske prozore okovane gvozdjem kroz koje sam se kao klinac provlacio (dok mi glava nije postala prevelika za tako nesto )...ta kuca je bila moja oaza mira, uvek kada bih se naljutio na kevu bezao sam kod nane, i znao sam da me tamo ceka topla ruka, i topao pogled, i topla soba, i razumevanje...i moj krevet, i gomila Politikinih zabavnika koje je teca uredno odvajao svake nedelje i donosio kada bi teta i on dosli iz Bgd-a..i secam se kako sam ih cekao, slusajuci lavez Lokija, on je znao da prepozna zvuk bube dok je jos bila kilometrima daleko...i secam se tresanja koje sam jeo na tom istom krevetu, i secam se grozdja, i secam se svih onih narandzi koje bi teta donosila, a moja baka ih je odvajala na stranu i kasnije davala meni...

...Boze, koliko mi samo nedostaje to malo, debelo stvorenje...vreme ne leci sve, to je sigurno...mozemo mi da bezimo, i da se sklanjamo, ali senke su tu, cekaju na nas, na svoj trenutak...na trenutak kada nam zauzmu srce, i kada ponovo postanemo svesni praznine koja je u njemu i koja se nece popuniti, nikada vise...

...ne znam da li je neophodno proliti suzu za svaki osmeh koji nam se desio...ne znam nacin da zaustavim lavinu svih prelepih uspomena koje se sruce na mene kad odem tamo...i koje pocnu da balansiraju na tankoj ivici koja prelazi u bol, bol zbog svesti da je sve nestalo...balans ili ravnoteza...ne znam kako bih to nazvao, ali mi se uopste ne svidja osecaj da su od kuce mog detinjstva, najtoplije, ostali hladni zidovi...mozda je tu i senka bica koje sam najdublje voleo, ali ja je ne mogu videti...nikada vise,da...barem u ovom svetu.

[Cecara]

Maleni stan u potkrovlju zgrade.....mama odlazi na posao a ja brze bolje vadim svu njenu sminku i redjam je s izuzetnom paznjom na stolicu i gledam je dogod se ona ne vrati, cvrsto ubedjena da ona o toj mojoj radinosti nema pojma...

Hodnik te zgrade i cest san kako padam s vrha stepenista..

Baba i deda i moja prababa.....njene ruke, nasmejane oci i miris te stare kuce.... njena strudla s visnjama.........zvuk kapije kroz koju se ulazi u njenu bastu.....maline koje me bodu dok ih nespretno berem...njene petunije od kojih smo brat i ja pravili trube bezdusno ih kidajuci i vadeci im tucak i prasnike...pa bagrem u njenom dvoristu od cijeg sam lisca ja pokusavala da napravim vestacke nokte (c c c)...

Senka lipe u kasno popodne na zavesi babine kuhinje... njihov prasnjavi tavan i uvek hladni podrum sa sargarepama u pesku....muzika koja je isla uz najavu programa, za koju sam imala posebnu suknju (pun krug ) koju bih pred sam pocetak oblacila i igrala dogod ide muzika...deda koji pusi i cuti...vodi me da vidim lane svaki dan, kupuje mi cevapcice i rumenko da baba ne zna Jelka koju je deda kitio svake godine s izuzetnom paznjom. Spokoj koji mi je pruzao taj stan i to dvoje ljudi beskrajno velikog Plava fontana u centru tog grada (vise je nema ) Dolasci babe i dede cija sam kola cula jos na cosku....

moj Snupi

Letovanja na Korculi po 3 nedelje i breskve koje su slane od mora jer su nam upale u pesak....igranke uvece

Skola koju sam volela.....recitovanja na svakoj mogucoj priredbi.....moje prvo zaljubljivanje...........i bolno shvatanje da je detinjstvo gotovo.

[dori]

Najlepsi period svakog od nas...meni posebno! Rasla uz mamu, tatu i baku, koja je preminula kada sam imala cetiri godine.Ipak, secam se te lepe i divne zene! Ulogu nje, preuzela je u mom zivotu njena najbolja prijateljica Mija, koja nije imala svoje dete, a mene dozivljavala kao unuku, u pravom msilsu te reci! Nasa kuca tada je bila blizu reke, asvaltni put i bedem su nas delili....Reka, najlepse zelene boje, njen miris i sum....i sada mogu da osetim i cujem! Secam se velikog duda u dvoristu, nekog sarenog, onog "obicnog" dvorisnog cveca....Otac teta Mie koja me je cuvala je bio stolar, deka Ivan.....Kako je taj covek imao sirok i mio pogled, razvucen u osmeh, a zubi kao najlepsi biseri...i to sa svojih 80. godina! Pravio je od drveta za mene sve sto mi je na pamet padalo..u secanju mi je trotinet, koji i dan danas cuvam u podrumu kuce svojih roditelja! Bilo je dosta dece u komsiluku, nasim igrama kraja nikada nije bilo, reka je bila leti nasa "druga kuca".....Cak su nam roditelji, donsoili uzine i rucak na obalu na kojoj smo provodili po ceo dan..a kada dodje vece, i sva deca na spavanje idu....ja bih sedela na krilu deda Ivana i slusala price i dogodovstine iz daleke Rusije i fronta na kome je proveo tri godine...I danas se secam mirisa i suma reke, dece iz kraja, nasmejane teta Mie, deda Ivana....coveka sa najtoplijim osmehom na svetu.....

[Lilith_021]

Izmedju ostalog.. Po zvuku navijanja budilnika "na navijanje"..

[love hunter]

...čičku, između ostalog. Kad pođemo u školu, to se bacalo devojčicama u kosu.

I to onima koje ti se najviše sviđaju.