Andjelika kaže:
Bez ljutnje, a ovaj sistem ima i moj hazbend. Ja kad gledam šta on strpa u jelo stojim pored u ovom fazonu- i mislim da je samo on u tripu da će nešto od toga da ispadne i mislim da to rade često osobe koje bi pojele i pohovanu truleks krpu. Znam ja da je kuvanje čarolija, ali ima nekih stvari koje se jednostavno komponuju, a neke se jednostavno ne komponuju nikako. Nije da ne ume da se snađe, i da to nije ok, al' da su i drugi zadovoljni sasvim onim što skuva, a ne samo on, mora malo da se obuzdava
Sva sreća pa to ne radi često ili bez nadzora ili uputstva. A za morske plodove i roštilj, malo je reći da je stručnjak!
Ja sam naučila da kuvam kao klinka, uz baku. Volela sam da se petljam tu oko šporeta, zanimalo me, specijalno zato što taj rad u mojoj porodici nikada niko nije smatrao kulukom, pa nije ni imao zašto biti mi odbojan. I klasika, volela da se pravim važna kako sam - ja umesila ove faširane tata!Nije to nikakva nauka, to kuvanje, kad malo pogledaš i počneš, samo ima ljudi kojima je teško ili ne vole ili će to obavljati rutinski... evo samo da spičim taj ručak
. A jela ispadaju dobro i kad se ne snađeš baš najbolje... uglavnom, ako je glavni začin ljubav prema onima za koje kuvaš ili prema tome što radiš.
Kad smo kod te ljubavi, setim se neke onako opuštene, polupijane drugarske priče sa nekog roštiljanja koju uhvatih jednim okom, slučajno. Sede poglavica i kum mu i tako dok grickaju već ispečeno iznad onih rešetkica i dime se onim što se sledeće peče, kaže drugar naš - jel se sećaš kad smo jeli one dobre pljeske tamo (pa sad negde neka rupa gde su jeli najbolje na svetu)? Sećam se. A koje su ti bolje, ali realno, ove ili one? Ove. E to je zato što sam ih ja kume sa ljubavlju ispekao, za tebe.
Citat
