Мржња и нетрпељивост према СПЦ - Strana 9
Strana 9 od 22 PrvaPrva ... 789101119 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 121 do 135 od ukupno 318
  1. #121

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat NIKNIK kaže: Pogledaj poruku

    Срамотно је овако нешто рећи. Члан сам Православне Цркве и поносим се са тим, ако мислиш да је скупо, вараш се.
    Плаћања што наводиш, су код тебе извитоперена. Шта се плаћа за Рођење Христово? Шта се плаћа за Славу?
    Свештеник Православни, живи од онога што добије од народа. Има право наплатити посебне жеље.
    Нпр: За Славу донеси, као домаћин, донеси у Цркву кољиво, вино, колач, свећу и све ће ти бити освештано, без иједнога динара наплате, а ти даруј ако хоћеш или имаш. Хоћеш кући Свештеника, на ноге да ти дђе, е па онда плати или буди признат у својој Цркви не само по парама.

    ево ти прочитај, па дај Боже да ти помогне !!!!!

    Чуће Бог све што се рекне, зато треба премишљати шта ће се рећи. А безбожник рига зло, јер му је срце пуно зла. Псовком он излива из себе оно што се накупило у њему. Ако је једна чаша пуна отрова, из ње се не може изливати млеко но отров. Тако је и са срцем човековим; из срца тече на уста оно што има у срцу; ако је добро – добро, ако је зло – зло. Зато се и вели у Светом Писму: - Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада – (Приче Солом.13,3). Када чуваш ногу своју да не стане у блато, зашто не чуваш уста своја да не ригају блатом? И кад чуваш руку своју од огња, зашто просипаш из уста огањ који пече твоје суседе?
    Joj, postedi me, molim te. Postedi me citata, postedi me toga sta i kako bih trebao da radim, postedi me poducavanja...sta, ukoliko neko nosi nindja odelo ne sme mu se reci da je lopov? Neee, nego bi trebalo da svako obori pogled i poljubi ga u ruku, pa jos da kaze: "Uzmi jos". Inace, jako bih voleo da se poznajemo licno, zivo me zanima da li se i ponasas u skladu sa onim sto pises.

    A sad da ti objasnim plan rada popova u mom selu: za slavu, sedne u auto i zaredja od kuce do kuce, nema veze zoves li ga ili ne. Tarifa: 10 eura. Istina, moze i na pochek. Za Uskrs, zaredja po svim kucama (doduse, imamo dva popa pa postizu nekako). Tarifa: 10 eura, takodjeR. Moja pokojna nana mi je pricala da su ranije popovi uzimali jaje po ukucaninu. Danas, mogu da kupe ohoho jaja za cIJenu (pravu sitnicu).

    E da, to su ljudi koji su od takvog nacina rada sagradili u dvoristu Empire State Building, a moj manastir Pinosava je bio doveden na ivicu rugla...nije se imalo za oba, sta cemo...

    I nemojte vise da mesate moju odvratnost prema sluzbenicima sa firmom u kojoj rade...
    Poruku je izmenio love hunter, 18.01.2008 u 18:20

  2. #122

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat love hunter kaže: Pogledaj poruku
    Inace, jako bih voleo da se poznajemo licno, zivo me zanima da li se i ponasas u skladu sa onim sto pises.

    A sad da ti objasnim plan rada popova u mom selu: za slavu, sedne u auto i zaredja od kuce do kuce, nema veze zoves li ga ili ne. Tarifa: 10 eura. Istina, moze i na pochek. Za Uskrs, zaredja po svim kucama (doduse, imamo dva popa pa postizu nekako). Tarifa: 10 eura, takodjeR. Moja pokojna nana mi je pricala da su ranije popovi uzimali jaje po ukucaninu. Danas, mogu da kupe ohoho jaja za cIJenu (pravu sitnicu).

    ...
    Оно што не пише у цитату твоје поруке нећу коментарисати.

    Врло лако ме можеш упознати. Када будеш долазио у Суботицу, пошаљи ми поруку и ја ћу те сачекати. Имаш и други начин, а то је да дођеш до Православна Цркве и у канцеларији питаш за Николу питај о. Драгана.

    Кум је пре пар дана свештао темеље од нове куће. Свештеник се задржао ок 1 сат, дувао је онај ладан ветар и било је око 0 степени, па ме питај колика је била тарифа.

  3. #123

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    ...nikada nisam verovala crkvi... kao insituciji.
    jednostavno imam neku kochnicu kad se o tome radi.
    shto ne znachi da ne verujem u boga.


    I'm not evil.... I'm just up to no-good...

  4. #124

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Па да ли верујеш у Бога ? ког ? шта сматраш институцијом ? Православље, Римокатолцизам, Муслиманство, атеизам или нешто друго ?


    Ко суди биће му суђено !

  5. #125

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat NIKNIK kaže: Pogledaj poruku
    Па да ли верујеш у Бога ? ког ? шта сматраш институцијом ? Православље, Римокатолцизам, Муслиманство, атеизам или нешто друго ?


    Ко суди биће му суђено !
    evo... upravo si odgovorio na svoje pitanje....


    I'm not evil.... I'm just up to no-good...

  6. #126

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Zaglupljivanje devojčica

    Mladi srpski desničari koji se deklarišu kao pravoslavci rešili su da se pozabave - ženskim pitanjem. Rezultat je istovetan ranijim otkrićima da su televizor, kompjuter i mnoge knjige opasni po zdravlje ženske mladeži...

    Ispijeni mladić, užagrenih crnih očiju koje su sevale od gneva na licu oivičenom gustom bradom, govorio je vidno ljutit: Nije tačno da su žene - mironosice prve saznale za Hristovo vaskrsenje i to ispričale njegovim učenicima. Uostalom poslednje vreme je došlo, kad nam žene drže govore. Ne sačekavši odgovor izjurio je iz sale broj 11 na Filološkom fakultetu gde se u organizaciji časopisa Dveri srpske održavala tribina pod nazivom: Pravoslavni pogled na žensko pitanje.
    Govorili su: protojerej Dejan Dejanović, profesor Andrej Tarasjev, đakon Milorad Lazić, misionarka i književnica Janja Todorović i Zorica Kuburović, lekar i pisac. Interesovanje studenata bilo je veliko. Mnogi su stajali više od dva sata, jer nije bilo mesta za sedenje. Posle ispada nezadovoljnog studenta na trenutak je zavladala neprijatna tišina. Onda je Janja Todorović rekla: Nisam želela da razočaram ili uvredim nikog od vas, braćo. Ja misionarim po blagoslovu crkve. To nije bogoprotivno i ne treba da izaziva sablazan. Pogotovo što žena treba da zna gde joj je mesto u svemu tome. U znak odobravanja prolomio se žestok aplauz.

    Sloboda

    Na početku su govorili muškarci, tek posle njih žene. Prvi su se trudili da budu umereni, one su se takmičile u osuđivanju ponašanja moderne, emancipovane žene. Na početku svojih izlaganja krenule su od opštih stvari. Da je Bog namerno od Adamovog rebra stvorio Evu da bi celoga svoga veka bili upućeni jedno na drugo, da bi bili jedno. Kroz Evu je došao pad, a kroz Bogorodicu spasenje.
    Citiran je apostol Pavle - da će se žena spasiti rađanjem dece, ako ostane verna i u poslušnosti mužu. Gospod je tako uredio da je njeno spasenje kroz muža. Iz predodređenog puta za ženu postoji samo jedan izlaz, a to je monaški put koji ženu čini Hristovom nevestom. Ukoliko je iz nepoznatih razloga žena tome protivna, i ne daj bože traži da bude slobodna (profesionalno, ekonomski i seksualno) e, onda to znači da je protiv Boga i protiv muža. Iz toga dalje sledi da takvo žensko čeljade može da se trudi koliko god hoće ali nikada neće postići istinsku slobodu, zato što je sloboda u poslušnosti Bogu, u ljubavi prema onome od čijeg je rebra voljom Božjom sazdana. Nezahvalnice bi trebalo da znaju da poslušnost i predanost mužu i Bogu iz ljubavi nije ropstvo žene, strastveno je objašnjavala Janja Todorović.
    Protojerej Dejan Dejanović je, citirajući vladiku Nikolaja, poručio da je najpreči zadatak Srba: da se obože, slože i umnože. Iz priloženog je jasno da srpska žena ima presudnu ulogu u tome. Protojerej je upozorio studente da Crkva smatra da je svaki odnos između muškarca i žene izvan braka blud. Tokom tribine (osim na početku teksta opisanog incidenta) nije se čuo nijedan disonantni ton, nijedno kritičko pitanje. Studentska masa je kao sunđer upijala reči predavača i povremeno im aplaudirala.

    Licemerje

    Zaključak je glasio da žene u pravoslavlju zauzimaju počasno i visoko mesto. Svi su navodili primer Bogorodice koju hrišćani smatraju najuzvišenijim ljudskim bićem. Profesor Tarasjev je istakao da broj svetiteljki u pravoslavlju premašuje 300. Od tog broja šest svetih žena je ravno apostolima a najviše je među sveticama mučenica što sa velikim poštovanjem moramo pamtiti. Zanimljivo je bilo posle završetka tribine čuti razgovor jedne grupe studenata. Oni su živo prepričavali knjigu u izdanju Svetigore pod nazivom: Šta treba da zna svaka pravoslavna devojčica.
    Ova knjiga, prevedena sa ruskog jezika, uživa popularnost među ovdašnjom omladinom pravoslavne orijentacije. Objavljena je sa blagoslovom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija koji je i recenzent. U predgovoru se kaže da je namenjena čitanju u krugu porodice. Sastavljena je u formi poučnih razgovora majke i ćerke. Na početku knjige glavna junakinja Milica ima pet godina a na kraju 15. Sva imena su srpska, valjda radi lakše identifikacije: Milicin brat se zove Sava a drugarice Kaća, Radmila i Mirjana.
    Šta dakle, treba da zna svaka pravoslavna devojčica? Osim onoga što se moglo čuti na Filološkom fakultetu i što je osnova knjige, ima i drugih neočekivanih zapleta i obrazloženja.
    Recimo, televizor razorno i pogubno deluje po zdravlje, te ga ne treba imati u kući. Kompjuterske igrice izazivaju zavisnost i ostrašćenost što znači da je igrač postao rob mračne sile. Majka upozorava Milicu da je negde pročitala da oko 80 odsto devojaka koje rade za kompjuterom ostaje sterilno. Dalje, Milica postaje žrtva cenzure, kad je majka uhvati da čita Kraljicu Margo, Aleksandra Dime. Takve knjige ostavljaju na duši ružan trag, uče laži, licemerju i razuzdanosti. Najbolja literatura za devojčice su Žitija svetih. Kasnije na pitanje odakle nam duša, mama koja inače, vidimo, ne oskudeva u savetima, odgovara ona je od Boga, ali o tome bolje pitaj tatu. O higijenskim pitanjima očeve ne treba opterećivati, jer je period menstruacije period telesne nečistote.

    Bolest

    Milica nije znala šta je lenjost, kaže se u knjizi. Pored školskih obaveza, od sedme godine ona sprema sobu, pere posuđe, kupuje hleb, učestvuje u pripremanju jela, brine o mlađem bratu i sestricama. U znak zahvalnosti mama joj u jednom trenutku kaže: Savi bi trebalo kupiti novi bicikl, ti pričekaj sa kaputom. Kad je Milica poodrasla, mama joj je objasnila da devojčice koje se šminkaju služe đavolu (šminka je laž, a otac laži je đavo), u prošlosti su se šminkale samo bludnice. Na pitanje šta je blud, majka odgovara da su to svi koji stupaju u bračne odnose sa osobom sa kojom nisu u braku. Bludnici obolevaju od neizlečivih bolesti od kojih im se ponekad telo živo raspada, krv se kvari, otpada im nos...
    Prepreka za odlazak u raj, ima međutim, na svakom koraku. Brižna majka je i ovakvu priču ispričala Milici. Jedna mlada nevina monahinja umire. U snu se javlja svojoj koleginici koja je šokirana što ova gori u paklu. Kako je tu dospela? Zbog toga što čuvajući telesnu neporočnost nisam sačuvala i čistotu duše. Bila sam potajno zaljubljena u jednog mladića i gledala sam ga u crkvi, i maštala sam strasno o njemu... Kada se Milica jednog dana vratila vidno potresena kući zbog susreta s mladićem koji je na frontu izgubio noge i ruke, mamica je teši: Kao što znaš, telesne bolesti su najčešće posledice greha. Greh i bolest su međusobno povezani.
    Na kraju, pred završetak knjige, kad Milica treba da odluči u koju srednju školu da se upiše - ona kao da gubi živce. Znaš, mama, ponekad mi je krivo što sam se rodila kao žena i, što nisam muškarac. Žena je osuđena na jedan jedini put i nema izbora. To je domaćinstvo. I kakva bi to majčica bila kad ne bi znala da uteši svoju devojčicu. Ima izbora. Ukoliko ne želi porodicu, Milica uvek može da se zamonaši, kaže mama i dodaje: Nemaš razloga da zavidiš muškarcima, koji su, zaista, više od žena sposobni za umni, stvaralački rad. Može biti da gospod na taj način čuva ženu od mnogih iskušenja i sablazni. Čuva je zbog toga što je njen glavni zadatak na zemlji odveć dragocen, a to je rađanje i vaspitanje dece.

    Komentar

    Realizacija slike ovakvih saveta na temu kako bi devojčice trebalo da se ponašaju, bila bi toliko strašna da verujem da niko normalan ili umereno religiozan ne bi poželeo svome detetu, svojoj ženi, pa ni samom sebi da živi u takvom svetu. Iznenađuje me što se ovakve pojave u našoj javnosti skoro ne komentarišu, čini se da ih naša kultura neguje i štiti od negativnih komentara, kaže za NIN Dragan Popadić, docent na Filozofskom fakultetu na katedri za socijalnu psihologiju. Po njegovom mišljenju to su simptomi bolesti razorenog i natrulog društva. U stvari, ja se zaista bojim da propagatori koji propisuju pravila ponašanja ženama možda više neće dopuštati da to bude samo pitanje njenog moralnog izbora, bojim se da će oni svoje recepte početi da nameću možda čak i putem verske nastave.
    Naš sagovornik ističe da mu je neverovatno da naše društvo ne traži odgovore: Oni koji drže versku nastavu treba da se izjasne da li su to one ideje koje iznose u razgovoru sa decom. Svaki roditelj bi morao da zna da li će njegovo dete biti izloženo ovakvim pričama. Do realizacije ovog otužnog scenarija možda bi i moglo da dođe jer je veronauka jedini predmet u našim školama, koji kako sada stvari stoje, neće biti predmet evaluacije. Dakle, ovakvi sadržaji bi se nekontrolisano mogli pustiti u škole, potencira Popadić.
    U našem društvu uopšte, ali kod učenika posebno, već godinama je primetan trend vraćanja izvornim korenima tradicije. Institut za psihologiju na Beogradskom univerzitetu prati promene vrednosnih orijentacija kod učenika. I najnovija istraživanja među učenicima osmog razreda osnovne škole širom Srbije potvrđuju veliki porast prihvatanja religioznosti. To se smatra jednim od odgovora na društvenu krizu i krizu vrednosti. Oslanjanjem na vlastitu kulturu i tradiciju, kao jedino izvorno i dobro što nas neće izneveriti, dovelo je do toga da se položaj žene malo-pomalo jasno degradira, kaže Popadić. Takva situacija se prvi put kod nas, tek sada, jasno odražava na odnose među polovima. Ravnopravnost polova je još 1988. bila visoko zastupljena dok sada, očigledno, pozitivan stav prema njoj opada.
    U međuvremenu, zvanično obrazovanje kao da podgreva stvar u korist ovako promenjenog odnosa, što ne nailazi na osudu nastavnika i roditelja. U stvari, prolazi neprimećeno.
    Evo samo jednog, od mnoštva primera. Ministarstvo prosvete objavilo je Zbirku zadataka iz srpskog jezika za kvalifikacioni ispit za upis u srednju školu. Pitanja se postavljaju iz udžbenika koja deca svakodnevno koriste. Tako se narodna bajka Nemušti jezik nalazi u čitanci za osmi razred. Da podsetimo zaboravne. To je priča o čobaninu koji je, pošto je spasao zmiju, na poklon dobio sposobnost da razume životinje. Tako od kobile saznaje da mu je žena trudna, pa se zbog toga osmehne. Ženu, međutim, zanima zašto se on raduje ali čobanin ne sme da otkrije tajnu svog dara. Pošto žena uporno nastavlja sa ispitivanjem, čobanin, posavetovan od pevca, uzima batinu i prebije je. Dovde je sve u redu. Bajka je bajka i u stavove narodnih pripovedača ne treba se mešati.

    Nemušto

    Ali u Zbirci zadataka (koju je Ministarstvo odobrilo) pitanja i tačni odgovori glase: čobaninova žena u narodnoj bajci zaslužila je da bude kažnjena: zbog svoje neprimerene radoznalosti i bezobzirnosti (to je tačan odgovor). Sledeće pitanje: čitalac bi poželeo da ima moć glavnog junaka kako bi mogao da: u svakoj prilici pravilno postupi i tako uvek bude u službi pravde i dobra (tačan odgovor). I još: čobanin ispoljava sledeće osobine - radoznalost, odanost i vernost, upornost, poštenje i dobrodušnost (agresivnost se uopšte ne pominje).
    Popadić primećuje da deci ne preostaje ništa drugo nego da zaključe da je žene dozvoljeno tući pa i onda kada su trudne. Nasilje nad ženama se označava kao pravedno i dobro postupanje. Ženama nije dozvoljena radoznalost, dok je kod muškaraca to dobra osobina. Muškarci su odani, verni i dobrodušni šta god da rade. Zato apeluje da se svi trgnemo. Prisustvujemo truljenju emancipovanih - ravnopravnih društvenih odnosa i tolerancije polova koja je ovde postojala. Po mom mišljenju je ovaj proces jednako opasan kao i razvoj radikalno desnih ideja, pogotovo što i jedni i drugi najčešće idu zajedno, kategoričan je Popadić.

    preuzeto sa http://www.nin.co.yu/2002-04/29/23078.html
    Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.

  7. #127

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Прочитао сам ово Ваше писање и осећам потребу да Вам одговорим.
    Прво ако желите коментарисати Српске Двери и њихове трибине, онда је најбоље то радити на основу оргинала, а не на основу неког ко је чуо што је чуо, па написао шта је хтео и како је хтео.

    ради боље Ваше информисаности ево вам пар адреса: http://www.dverisrpske.com/page.php?p=231
    http://www.vidovdan.org/modules.php?...viewforum&f=15

    За речи Патријаха Српког Павла тј. Њ. С. ПАТРИЈАРХА ПАВЛА ево Вам оргинала:


    ДВЕРИ СРПСКЕ: Поново се, између осталог, отвара и тзв. женско питање које изнова инсистира на еманципацији жене од основне улоге или назначења које јој је Бог оставио, а то је засигурно мајчинство. Истовремено, и мушкарци беже од улоге и одговорности оца породице. Да ли је у питању бекство од обавеза и неспремност на жртву, односно трка за безбрижношћу коју нам наизглед даје стицање материјалних добара и уживање? Какав је данас одговор на распадање породице које је захватило наш народ?

    Њ. С. ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ: Све то је последица нерешавања тог основног питања циља и смисла живота. То питање смисла и циља живота сваки човек кад-тад мора решити у свом животу. Да ли правилно или неправилно, тек мора имати један смисао, јер не може се опстати и живети без смисла. То питање је било постављено у 4. веку и Светом Василију Великом. Он каже да су на то питање одговарали још стари грчки философи али се нису слагали. Једни су сматрали да је циљ људског живота уживање: једи, пиј, уживај (да поновим и оно што се данас каже: Узимај што ти живот пружа, данас си цвет сутра увела ружа.). Други су сматрали да је циљ живота стицање богатства и оно што богатство човеку осигурава. Трећи, стицање славе, било научне, уметничке, спортске или редом. Четврти, стицање власти и оно што власт човеку пружа, и тако редом. А ми хришћани, вели Свети Василије Велики, сматрамо да је циљ нашег живота стећи већ овде, у овом свету, блаженство и ући са блаженством у Царство Небеско коме нема краја. Они људи који не дођу до тога циља и смисла хришћанског, они су на једном ставу који је потпуно стран хришћанству.
    По учењу Апостола Павла, нема (разлике) ни мушко ни женско у Христу Исусу, нема род ни слободњак, нема Грк ни Јеврејин (Грци као најкултурнији народ онога доба, а Јевреји као једини народ који је веровао у Бога). Једно смо у Христу Исусу. Кад смо једно у Христу Исусу и мушко и женско онда се све заповести Христове односе једнако и на мушкарце и на жене. Међутим, дошло се до тога да се тражи не испуњавање заповести Божијих, због чега нас је Он створио, и стизања томе циљу, него се хоће уживање и онда се сведе све на уживање. И дефакто, тај модерни покрет феминистички настоји не да будемо једно у Христу Исусу него исто: ти не рађаш, нећу ни ја; ти не дојиш, нећу ни ја; теби панталоне, мени панталоне и редом. Е видите, ту је та невоља. Кад нађемо прави смисао и циљ живота онда ће свако доћи на ту меру, то јест, свако ће схватити шта је његова дужност и трудити се да то испуњава. Ако то не буде, онда ће он бити на ономе нивоу, на оном смислу и циљу живота за који Апостол Павле каже: Ако мртви не устају, ако смрћу све престаје, да једемо и пијемо сутра ћемо умрети. Онда једини смисао живота јесте једење и пијење као и осталим живим бићима.
    Иначе, Свети Григорије Богослов, исто из 4. века, каже: Током историје законодавци су били мушкарци па су они себи прописивали прописе и давали права која нису давали женама. Тај принцип ми не признајемо. Оно што је морално за човека то важи и за жену и обратно, што је грех за жену грех је и за човека. Е кад дођемо до тога става онда ће, дабоме, бити свако на своме месту, свако на својој дужности, свако на своме циљу и смислу живота: онда ће доћи и до једне не само симфоније, већ до једне љубави у породици, а на породици почива целокупно друштво када је породица здрава и друштво је здраво, иначе видите докле смо ми дошли.


    --------------------------------------------------------------------------------

    Најбољи би био однос између Цркве и Државе да власти државне воде рачуна и бригу о својим члановима, грађанима, као људима овога света, а Црква да води рачуна о тим истим људима као својим верницима.


    --------------------------------------------------------------------------------



    ДВЕРИ СРПСКЕ: Управо та криза животног смисла о којој сте говорили чини се да је данас захватила српску омладину. Пред нашом омладином стоје многобројна искушења: секте, наркоманија, алкохолизам, па ево и самоубиства, а да и не говоримо о проблему чедоморства које је захватило читав наш народ. Јасно је да се ради о великој кризи животног смисла и о покушајима бекства од одговара на терет животних изазова. Са друге стране, многи млади људи окренули су се својој вери и Цркви и тамо потражили извор животног смисла. Шта су они тамо заправо пронашли?

    Њ. С. ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ: Пронашли су тај смисао и циљ, као и свест да смо ми и земаљски, телесни али и небески и духовни. То двоје, не само једно него обоје. И тај одговор је потребан садашњим младим људима, јер кад то основно питање буду решили онда ће се лакше моћи борити и против наркоманије и против свих других грехова, блуда, прељубе и свега тога. А дотле, дотле ће бити то што рекосте да ћемо ми а да нам нису потребни непријатељи нестајати све више и више. То ће бити несрећа онда за цео народ али без решења тога питања циља и смисла живота тешко ће моћи.
    Један млад човек поставља питање Алберту Ајнштајну, директно: какав је циљ и смисао људског живота? Он каже: Имати одговор на то питање значи бити религиозан. То јест, наука нам даје одговор како ћемо ми провести овај живот, како ћемо производити, како делити, како ћемо се облачити, лечити и редом. Одговор на целокупни смисао живота, то већ наука неће моћи да нам да. А младић онда каже: Не би ли било боље да ми то питање уопште не постављамо? Јер ако га поставимо морамо одговорити на њега, то јест постоји ли Бог, не постоји ли, постоји ли душа, не постоји ли душа, бесмртан си или не, а кад га не би постављали не би морали ни одговорити. Ево, конкретно, и животиње и биљке то питање свакако не постављају а постоје. Једноставно задовољити се фактом: постојим, па шта има везе смисао и циљ. Е, али кад би биљке и животиње имале разум који има човек, да ли би се оне задовољиле фактом: постојим, па шта има да питам. Е, ту је пут. Анштајн одговара на то питање (не би ли било боље да ми то питање не постављамо?) и каже: Човек који не би схватао да његов живот и живот његовог ближњег има циљ и смисао не само да би био несретан него једва способан за живот. И ви сте дошли овде, знате зашто, и ја сам дошао овде, знамо, и толики други. Сваки наш поступак има свој циљ. А сад, у питању ако сваки наш поступак има смисао а живот као целина нема никаквог смисла, то ћемо онда теже схватити. Ако у једним колима, аутомобилу сваки онај точкић, свака она жица, сваки онај завртањ има свој смисао а кола као таква немају никаквог смисла, то већ неће моћи. Е тако и у овој ствари: кад нађемо смисао и циљ живота онда ће нам бити много лакше, ево и по Ајнштајну, а ево и по, дабоме, Библији.



    И дефакто, тај модерни покрет феминистички настоји не да будемо једно у Христу Исусу него исто: ти не рађаш, нећу ни ја, ти не дојиш нећу ни ја, теби панталоне мени панталоне и редом.

    ДВЕРИ СРПСКЕ: Ваша Светости, како оцењујете значај и мисију повратка веронауке у школе? И откуда толики отпори против повратка Христове науке у знање и равнање наше омладине ?

    Њ. С. ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ: Ја сам се, дабоме, између два рата уписао у основну школу па редом у гимназију и на факултет, и знам да је у то доба била обавезна веронаука у основним и у средњим школама, док је на факултету није било. После Другог светског рата, кад су дошли на власт материјалисти, они су забранили апсолутно икакву везу школе и Цркве. Знате какав је био однос: не само да је Црква била одвојена од државе него је држава непријатељски све чинила што се могло против Цркве. Али зато хоћеш-нећеш има да учиш марксизам у основној школи, средњим школама, на факултету. Е сад, за људе за које је то била и слобода и демократија неће им бити слобода да се сада и веронаука уведе у школе. И то за децу која су непунолетна, ако њихови родитељи хоће, а за пунолетне, ако они сами хоће. За оне за које је оно била слобода и демократија неће им бити ово ни слобода ни демократија са тим морамо бити начисто.
    У Републици Српској још пре једно више од шест година је уведена веронаука. Пре једно три године постављен је школски задатак на веронауци свима полазницима: како су они прихватили и како су они схватили веронауку. Било је шеснаест хиљада одговора па је требало да се они најкарактеристичнији одаберу и да се штампају у књизи. Ја сам то имао у рукама па сам запамтио три: Једна девојчица из седмог разреда пише: Веронаука је добра ствар. Сад учимо и знамо оно што пре нисмо учили ни у школи ни у породици ни у кући, али је требало да се уведе још раније. Требало би да се уведе и за наше родитеље, а богме и за неке бабе и дедове. Друга једна девојчица из осмог разреда пише: Првог часа смо имали биологију: ту смо учили да је човек постао од мајмуна. Ако му мајмун баш није отац јесте му брат, од истих су предака. После смо учили веронауку у којој смо учили да је Бог створио човека, па то двоје некако не иде заједно, али биће да смо ми још мали и млади кад узрастемо биће нам то јасније. Један момчић пише: Веронаука је добра ствар али је вероучитељ рђав човек. Наиме, учи нас да водимо рачуна да не само одрасли него и деца не само гледају и слушају шта ми причамо него гледају и шта ми радимо. Да будемо, дакле, сведоци Христови, да учимо својим поступцима и онда кад ћутимо, јер православље, наука православна није само наука која се може научити па лако говорити и писати, већ је наука којом се живи и поступа сваког момента и међу људи и међу нељудима.

    ДВЕРИ СРПСКЕ: У темеље нашег часописа уградили смо дела Владике Николаја (Велимировића) и Оца Јустина (Поповића). Шта нам можете рећи о ова два светила Српске Цркве која су пресудно утицала на процес духовног буђења у нашем народу у последњој деценији?

    Њ. С. ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ: То су, заиста, два велика светилника, две звезде незалазне које су нам науку Христову на савремени начин савременим речима и примерима продубили и појаснили и довели нас до тога да нам је много јасније оно што је у Еванђељу писано. Требало би да знамо да се истина не може заменити вештином али истину морамо и треба у датом времену на дати начин примерима и доказима да износимо. То је као оно, што се каже, да проведемо лађу између Сциле и Харидбе, а ту су они били велики. Најпре, били су велики и дубоки богослови јер су заиста живели том науком коју су проповедали, а поред тога били су обдарени беседници. Отац Јустин је био професор (био је и мени професор на факултету), предавао је догматику, тако да и сада у данашње време а биће за време и после нас, њихова дела ће моћи у многоме да нам објасне она питања која стоје пред сваким човеком.

  8. #128

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat NIKNIK kaže: Pogledaj poruku
    Прочитао сам ово Ваше писање и осећам потребу да Вам одговорим.
    Прво ако желите коментарисати Српске Двери и њихове трибине, онда је најбоље то радити на основу оргинала, а не на основу неког ко је чуо што је чуо, па написао шта је хтео и како је хтео.

    ради боље Ваше информисаности ево вам пар адреса: http://www.dverisrpske.com/page.php?p=231
    http://www.vidovdan.org/modules.php?...viewforum&f=15
    Hvala za adresu,rado ću pogledati.
    Što se tiče izovora sa kog je tekst preuzet, NIN nije Press, Kurir i sl. kvazinovina.
    Drugo, the point is - ne mogu ja kao agnostik (ali ne ateista!), da učim vernike šta je u redu a šta ne, isto tako ne dozvoljavam da neko kome žene služe samo za radjanje topovskog mesa što (što jasno stoji u polslanici iz mislim 1995.), govori o obrascima ponašanja istih (a tekst govori o vaspitavanju pravoslavne devojčice,ako nisi primetio).
    Eto, to mi smeta.
    Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.

  9. #129

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat Isahara kaže: Pogledaj poruku
    Hvala za adresu,rado ću pogledati.
    Što se tiče izovora sa kog je tekst preuzet, NIN nije Press, Kurir i sl. kvazinovina.
    Drugo, the point is - ne mogu ja kao agnostik (ali ne ateista!), da učim vernike šta je u redu a šta ne, isto tako ne dozvoljavam da neko kome žene služe samo za radjanje topovskog mesa što (što jasno stoji u polslanici iz mislim 1995.), govori o obrascima ponašanja istih (a tekst govori o vaspitavanju pravoslavne devojčice,ako nisi primetio).
    Eto, to mi smeta.
    Да бих Вас боље/тачније разумео морам Вам поставити питање:
    Да ли вас нервира то само у СПЦ или и код других Цркава, Вера, секти
    нпр. Ислам је далеко благо речено строжији, Римокатоличка Црква има врло сличан став, о сектама да непишем. Вероватно и сами знате или видите.
    Зашто о таквим Вашим неслагањима пошто сами кажете да нисте верник пишете на теми Мржња и нетрпељивост према СПЦ, јер ме онда наводите на то да мислим, да је код Вас само у питању СПЦ.

  10. #130

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Htela bi reci da je SPC sama po sebi kriva za bilo kakvu propagandu.Pre svega pravoslavne sam vere i jako mi je zao kada se setim devedesetih kada su katolicki popovi po Vojvodini sahranjivali pravoslavne vernike samo zato sto njihove porodice nisu imale novca da plate svog pravoslavnog popa da to odradi.Mislim da bi nasa crkva trebala vise da vodi racuna bas ovde u Vojvodini o svom naplacivanju jer ovde ima najveci broj vera i sekti.

  11. #131

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat NIKNIK kaže: Pogledaj poruku
    Да бих Вас боље/тачније разумео морам Вам поставити питање:
    Да ли вас нервира то само у СПЦ или и код других Цркава, Вера, секти
    нпр. Ислам је далеко благо речено строжији, Римокатоличка Црква има врло сличан став, о сектама да непишем. Вероватно и сами знате или видите.
    Зашто о таквим Вашим неслагањима пошто сами кажете да нисте верник пишете на теми Мржња и нетрпељивост према СПЦ, јер ме онда наводите на то да мислим, да је код Вас само у питању СПЦ.
    Mogli smo o ovome i na pp ali odgovoriću.
    Moja kritika se ne odnosi samo na spc. Katolička je tek priča za sebe ili islam sa svojim šerijatskim propisima ali ne živim u multikonfesionalnom društvu pa nemam kontakta sa njima. Smeta mi svaki pokušaj mešanja religije u domen države ili politike. Naročito mi smetaju oni koji izjednačavaju nacionalni i religijski identitet. Protiv učenja i dogme nemam ništa .
    Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.

  12. #132

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat Inea kaže: Pogledaj poruku
    Htela bi reci da je SPC sama po sebi kriva za bilo kakvu propagandu.Pre svega pravoslavne sam vere i jako mi je zao kada se setim devedesetih kada su katolicki popovi po Vojvodini sahranjivali pravoslavne vernike samo zato sto njihove porodice nisu imale novca da plate svog pravoslavnog popa da to odradi.Mislim da bi nasa crkva trebala vise da vodi racuna bas ovde u Vojvodini o svom naplacivanju jer ovde ima najveci broj vera i sekti.
    Пробајте мени, а другима објаснити како је СПЦ, сама себи крива за овакву пропаганду?

    кажете да се саћате 90 год. ако добро сабирам, тада сте имали 11 до 12 год, извините али сумањам у Ваше сећање. Да би сте ме иоле убедили у истинитост наведеног ево Вам савет:
    1. Свака Парохија има свога свештеника који има име и презиме, када се сећате овога, онда му знате име и презиме, јер ја тврдим да је то нетачно тј. да се лоше сећате, јер Вам неко као детету није све рекао.

    Да се небих понављао прочитајте поруке са ове теме број 116 и 119.

    Поздрав !

    Citat Isahara kaže: Pogledaj poruku
    Mogli smo o ovome i na pp ali odgovoriću.
    Moja kritika se ne odnosi samo na spc. Katolička je tek priča za sebe ili islam sa svojim šerijatskim propisima ali ne živim u multikonfesionalnom društvu pa nemam kontakta sa njima. Smeta mi svaki pokušaj mešanja religije u domen države ili politike. Naročito mi smetaju oni koji izjednačavaju nacionalni i religijski identitet. Protiv učenja i dogme nemam ništa .

    Нетребамо ићи на ПП јер смо у оквиру теме. Овај Ваш навод ми је нејасан тј. Где се још тако живи ? ali ne živim u multikonfesionalnom просто ми је невероватно да то постоји.

    Поздрав !
    Poruku je izmenio NIKNIK, 14.02.2008 u 15:26 Razlog: спајам поруке

  13. #133

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat Isahara kaže: Pogledaj poruku
    Smeta mi svaki pokušaj mešanja religije u domen države ili politike. Naročito mi smetaju oni koji izjednačavaju nacionalni i religijski identitet.

    Tačno tako.

    Da li se ikakve mere preduzeše protiv vladike Mileševskog koji je na Veliki Petak prekinuo službu da bi na televiziji, u Beogradu, pozvao vernike da glasaju za Miloševića?
    Ne treba izgubiti iz vida da je pomenuti vladika izabran za episkopa 1999 godine pod pritiskom moćnika iako nedozreo, u veri nedoučen, nezdravom ekumenizmu naklonjen, porocima sklon, kako kaze gospodin Petrović u svom članku U raskoraku sa Svetim Savom.
    Koliko je vladika iz SPC izabrano pod pritiskom moćnika?


    Istoričar Milan Bulajić u svojoj knjizi Razbijanje Jugoslovenske držve 1991/92 - zločin protiv mira tvrdi: Odluke o konacnom razbijanju jugoslovenske drzave pokrenuo je Vatikan - Sveta stolica, memorandumom drzavama KEBS-a 26 novembra; dogovoreno je na sastanku pape Jovana Pavla II sa nemackim ministrom Genserom da se ostvari prije katolickog Bozica, 23 decembra/91

    26 novembra 1991 g. drzavni sekretar Vatikana uputio je memorandum sa zahtevom za priznanje Slovenije i Hrvatske kao nezavisnih drzava svim clanicama konferencije o evropskoj bezbednosti; Sveta stolica je misljenja da je doslo vrijeme da se medjunarodno priznaju Hrvatska i Slovenija i to pre Bozicnih praznika.

    U jesen 1995 godine kada je trebalo bombardovati Srbe u Bosni, sveti otac je podrzao Klintonovu politiku i trazio da se objavi rat ratu.
    Pa ipak, koliko je dugo bila aktuelna tema u kojoj se raspravljalo o dolasku Pape u Beograd??

    Naravno da kad postoji tendencija da se stvori jedna velesila tako isto postoji tendencija da se stvori jedna religija, ali kako na to odgovoriše čelnici SPC-a?
    A kako na razne apele upućene protiv Svetskog Saveta Crkava?

    Mislim...nije čudo da se rodila netrpeljivost, neki koraci SPC-a su zaista doveli do sablažnjavanja i ono malo preostalog verujućeg naroda.
    _________Una16

  14. #134

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Ako neko želi da se malo bolje upozna sa činjenicama o napadima
    na SPC na Srbski narod, kako je i kada djelovao Vatikan, kako je
    izazivao ratove i zbog čega,..., jedan dio podataka o djelovanju
    Vatikana može da se nađe u knjizi ,,Opus dei,, autora Smilje
    Avramov.

    Priložena datoteka je Word formata, kompresovana u Zip fajl iz
    razloga što je velika oko 70 Word strana i zauzima oko 480 KB,
    opcije foruma dopuštaju 48 KB (Doc), a 1.9 MB Zip.
    Datoteku treba raspakovati u programima WinZip ili TugZip.

  15. #135

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat NIKNIK kaže: Pogledaj poruku
    Овај Ваш навод ми је нејасан тј. Где се још тако живи ? ali ne živim u multikonfesionalnom просто ми је невероватно да то постоји.
    Eto...A ja mislila da u Vojvodini osim pravoslavaca ima i katolika?Adventista medju Slovacima?...
    Kad ono reče čovek da tako nešto ne postoji...
    Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.

Strana 9 od 22 PrvaPrva ... 789101119 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 26.07.2015, 11:32
  2. Застава Срема
    Autor FlekicaSkupusom u forumu Srem
    Odgovora: 11
    Poslednja poruka: 04.01.2014, 20:05
  3. Вук Јеремић
    Autor yossarian u forumu Politika
    Odgovora: 38
    Poslednja poruka: 17.10.2011, 14:20

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •