Previse dobrote... moze li da zaboli?

[Sivi]

Već negde pomenuh da svoj stav povodom ovakvog pitanja korigujemo sa zrelošću.
Neko ima veliko srce i nastavi u stilu "kad je beg bio cicija" dok neko se prešalta na (u trendu) "sve se radi zbog neke koristi".
Svoj stav sam i sam korigovao u smislu da me život "odučio" da sve dobro se dobrim vrati (od iste osobe) u stav da ću se truditi da činim dobro zbog sebe, svoje mirne savesti i sna a da zanemarim pitanja tipa "zašto on tako radi...šta li time želi i očekuje".
Shvatio sam da "gluvom šaputati i ćoravom namigivati" je uzaludan posao. Kako da te neko shvati kome je strano takvo postupanje?
Zar samim podozrenjem i "čuđenjem" ne govori da, po sopstvenom kodeksu, on tako ne bi postupao? Ne želim baš generalisati da svi koji prvo, sa podozrenjem reaguju, su sami skloni da smatraju da sve dobro se čini zbog naplate. Moguće je da su imali mnogo loših iskustava sa drugim osobama .
Verujte, ima i prednosti u bezrezervnom i iskrenom činjenju dobrog. Nikada ne morate "smišljati verzije" i "priče", trošiti vreme na "kamuflažu" i "ono što neko želi čuti". Samo budete iskreni...a baš u istinu se najmanje veruje . Kako god, ostanete sa mnogo više energije nego neko ko "sve merka, "računa" i "kalkuliše" .
Malo li je ?

[čista iluzija]

Ja bih ovaj naslov ipak preformulisala u - Previše dobrote....može li da smori?

Pre no što sam počela da pišem pročitala sam post tik iznad ovog koji je napisao Sivi.Mislim da se sva suština odgovora na ovu temu nalazi upravo u njemu.
Ipak ,kad sam pročitala naslov tj.pitanje misli su mi krenule u ovom pravcu u kom idu sad.Ne malo puta u životu bila sam svedok odnosa izmedju ljudi gde je dobrota i posvećenost zapravo izazvala efekat smaranja. Koliko puta ste iz najbolje namere da nekome pomognete,nadjete se u nekim lošim trenutcima ili potrebe da budete ono što jeste a ne "nedodiriva santa leda" doživeli da jednostavno budete ..ne znam kako bih to nazvala a da ne omanem u izboru izraza koji bi dobro definisao to,ma da...iskulirani?

Ljudi valjda nisu navikli na dobrotu ili ih ista ne inspiriše preterano.

Kako god...može li da zaboli ili ne,može li da smori ili ne?....potpuno je nevažno.Kad nešto radim to radim isključivo zato što JA osećam da želim tako. Ne razmišljam ni o vraćanju ni o mom davanju u tom času.Osetim kad me povredi tudja reakcija ali mnogo je jači osećaj onaj o kojem je Sivi pričao.Obratite pažnju na taj post.