Vojvođani vs došljaci, mentaliteti i identiteti

[yossarian]

Пре неколико дана, враћам се са стадиона Војводине, и пролазим поред Футошке пијаце. Из неке кафане ударају оне крајишке песме, Баја ли је, неки од многобројних ансабмала ли је... помислим, ево, опет Крајишници... и онда схватим нешто што већ дуже време осећам.
Војводина више није оно што клишеизирано помислимо кад је неко помене. А богме ни Нови Сад. Гледам ову тему о војвођанској химни - питање је да ли би прикладнија можда била рецимо нека у стилу "Још се сјећам љутог камењара гдје сам рођен ја и моја браћа, у Крајини остало ми срце, душа ми се стално тамо враћа".
Војводина одавно није само земља Лала, салаша, тамбурица... Војводина је све више и земља ојкаче, крајишких песама, Крајишника, Босанаца, Херцеговаца... и њихових обичаја, културног наслеђа. Исто је и са Новим Садом. Све је више ијекавице, све је више нагласака који одају прекодринце и прекодунавце, оних који ту живе и који ту намеравају да остану. Да на причам о селима око Новог Сада - Руменка, Вјетерник, Фјутог, Беочин, Сремска Каменица, Кисач, Темерин, Бачки Јарак, Каћ, Будисава... пуно је више Босанаца и Крајишника него староседелаца.
Дакле, шта је данас Нови Сад и околина, да ли је босански и крајишки колико и војвођански? Или је боље рећи "војвођански", пошто је и босанство, херцеговство и крајишништво постало део тог војвођанства?

[Becar]

Potpuno se slazem puna ih je Vojvodina.Nemam nista protiv njih Krajisnici nisu losi ljudi,Licani,Slavonci a najgori su Hercegovci njih ne mogu da zamislim.Boli me to sto ne postuju tudje i sto kazu da su oni pravi ljudi.A ja uvek dodam: pravi su ljudi oni koji ne napustaju svoju zemlju i domovinu.Zna se na sta mislim.Svi kazu kao Hercegovina ovo,ono a niko tamo nece da se vrati.Toliko o njima suvise su ne vazni da ih spominjem

[SQUAW]

Ja mislim da ima puno iskompleksiranih ljudi i puno ljudi sa predrasudama. Toliko od mene.

[memento]

Ja mislim da ima puno iskompleksiranih ljudi i puno ljudi sa predrasudama. Toliko od mene.

Mislim da je ovo svakako jedan od suštinskih generatora tenzija između različitih društvenih grupa i to ne samo u Vojvodini, već u svim multietničkim zajednicama, odnosno sredinama gde živi više od jednog etnosa, što jako važno da se shvati, jer sam uveren da brojna dobronamerna mišljenja na ovoj temi ne počivaju ponekad i na realnosti koja se zove međuetnički odnosi.

Brojni su primeri međuetničkih, ali i međukonfesionalnih sukoba, pa i sukoba različitih formalnih i neformalnih zajednica kako u Evropi, tako i u Aziji, Africi, pa i u zemljama najrazvijenijih demokratija, kao što su one iz EU i Amerike. Nije tako davno bilo kada je došlo do žestokih obračuna u Francuskoj između, da kažem, dođoša (muslimana) i starosedelaca (Francuza).

Predrasude su potpuno iracionalno stanje svesti i zato ih je teško predvideti. One se teško gube, ali se zato mogu trenutno stvoriti u većini od nas. Istorija je puna takvih primera.

Karakteristika mnogih tih tenzija je i latentnost u prividnoj zadovoljavajućoj toleranciji, da ne kažem harmoniji. Pred rat, kada se raspala Jugoslavija, sam više puta boravio u BiH. Od gotovo svih osoba sa kojima sam tada pričao o mogućem ratu (među kojima su bili predstavnici sva tri naroda) nisam čuo ni jednu jedinu reč stvarne bojazni da će se u Bosni dogoditi krvavi rat. Bili su potpuno uvereni da se u to kod njih ne može dogoditi, jer, eto, toliko je mešanih brakova, toliko su već zajedno, toliko su izmešani i stopili se u tzv bosanski mentalitet, te kome je to rat doneo dobro i slično. Ali, brojni su i drugi primeri u drugim sredinama...

Zatim ukazao bih na vertikalu odgovornosti u međuetničkim tenzijama. Vlast je svakako na samom vrhu sa daleko najvećom odgovornošću. To je jasno. Princip zakonitosti je nezamenjiv u tome. Najopasnije za stanje na tom polju je namtanje političke volje bez uporišta u Ustavu i zakonima, kao i na realnom političkom kapacitetu takvih odluka. Međuetnički odnosi treba da budu posledica pozitivnih zakonskih propisa, a ne zalog za političku trgovinu i ambiciju. Samo tako se neće više događati slučajevi (a bilo ih je) da iz jednog mesta budu direktori jer su pripadnici jedne određene etničke skupine. Zakonitost i transpartnost su najbolja oružija protiv tenzija u multietničkim sredinama. I nemojmo zaboraviti još nešto. Uvek, ama baš uvek je veća odgovornost na starosedeocima nego na dođošima, ma šta mi pojedinačno mislili o tome...

[Sunny]

Karakteristika mnogih tih tenzija je i latentnost u prividnoj zadovoljavajućoj toleranciji, da ne kažem harmoniji. Pred rat, kada se raspala Jugoslavija, sam više puta boravio u BiH. Od gotovo svih osoba sa kojima sam tada pričao o mogućem ratu (među kojima su bili predstavnici sva tri naroda) nisam čuo ni jednu jedinu reč stvarne bojazni da će se u Bosni dogoditi krvavi rat. Bili su potpuno uvereni da se u to kod njih ne može dogoditi, jer, eto, toliko je mešanih brakova, toliko su već zajedno, toliko su izmešani i stopili se u tzv bosanski mentalitet, te kome je to rat doneo dobro i slično. Ali, brojni su i drugi primeri u drugim sredinama...

Pred ratove sam bio u vojsci (1989.). Ono što sam čuo tada od ljudi iz Bosne je bilo šokantno za mene. Očekivali su rat, vojni kamioni su delili naoružanje po Bosni još pre balvan revolucije ili otcepljenja Slovenije, a verovali su da će biti krvaviji od svih dotadašnjih. Meni je bilo neshvatljivo da ljudi koji danas prijateljski sede i jedu i piju zajedno očekuju da će sutra jedan drugog ubijati. Najviše me je šokiralo to što su se bili prepustili toku ili su čak i verovali u argumente svoje strane. Malo ko se tome usprotivio ili bilo šta činio da, ako već i ne može da spreči, bar pokaže svoje neslaganje i protest.

Vidiš, iskustva su nam različita, iako smo gledali istu stvar.

[memento]

Pred ratove sam bio u vojsci (1989.). Ono što sam čuo tada od ljudi iz Bosne je bilo šokantno za mene. Očekivali su rat, vojni kamioni su delili naoružanje po Bosni još pre balvan revolucije ili otcepljenja Slovenije, a verovali su da će biti krvaviji od svih dotadašnjih. Meni je bilo neshvatljivo da ljudi koji danas prijateljski sede i jedu i piju zajedno očekuju da će sutra jedan drugog ubijati. Najviše me je šokiralo to što su se bili prepustili toku ili su čak i verovali u argumente svoje strane. Malo ko se tome usprotivio ili bilo šta činio da, ako već i ne može da spreči, bar pokaže svoje neslaganje i protest.

Vidiš, iskustva su nam različita, iako smo gledali istu stvar.

Čini mi se da grešiš. Malo se seti vremena kada je tačno to bilo, mislim na mesece. Tvrditi da se još 1989. osećao nadolazeći rat u Bosni, mislim da je greška u sećanju, posebno i zbog toga što je svo oružije jedinica TO bilo u to vreme pod komandom republičkih štabova TO. Tek posle događaja na Plitvicama i u Borovom Selu (1990.) su se počele nešto glasnije javljati spekulacije i mišljenja o mogućem ratu i u BiH.

[yossarian]

Potpuno se slazem puna ih je Vojvodina.Nemam nista protiv njih Krajisnici nisu losi ljudi,Licani,Slavonci a najgori su Hercegovci njih ne mogu da zamislim.Boli me to sto ne postuju tudje i sto kazu da su oni pravi ljudi.A ja uvek dodam: pravi su ljudi oni koji ne napustaju svoju zemlju i domovinu.Zna se na sta mislim.Svi kazu kao Hercegovina ovo,ono a niko tamo nece da se vrati.Toliko o njima suvise su ne vazni da ih spominjem

Није ми најјасније како то да можемо огроман проценат становника Војводине прогласити неважнима.
Тему нисам поставио с циљем да причамо о томе какви су ови или они. Већ о томе да ли су они данас одлика Војводине.
Солун је пре Другог светског рата био 50% јеврејски. Данас је скоро стопостотно грчки.
Војводина се некад можда могла изједначити са староседеоцима. Међутим, данас у њој живи велики број оних који имају прилично другачије афинитете. Кад пролазиш поред Футошке пијаце рецимо, нећеш чути тамбурице већ Бају Малог Книнџу. Из паркираних аутомобила такође свирају љути Крајишници, пуно више него тамбурице. Ако погледаш имена по поштанским сандучићима, упознајеш људе, слушаш нагласке... видиш да се слика мења, не баш као Солун у односу на Јевреје, али прилично.
Обично кад се помисли на Нови Сад, помисли се на мирне Бачване. Мени је све чешћа слика Крајишник из Ветерника

A svi dodjosi neka se ponasaju kao dodjosi i neka postuje one koji su im dali hleba kad su dosli bez icega.A danas i jos vredjaju jer nismo kao oni a mi ne vredjamo nikog jer i ne zelimo da budemo kao oni.Bogu fala na tom.

Мало је безобразно рећи да је људима који су радили и зарадили неко "дао хлеба".
Болдовани део у вези вређања... понашаш се као да си од Шипова

[broj310]

ако неко почне да размишља на тај начин- неповратно је изгубљен за сва будућа покољења
каква је то констатација?? сеобе се настављају.. у бескрај- у недоглед.
држимо се фабуле

[horseman]

Pa, zar nisu skoro svi Srbi u Vojvodini izbeglice na neki nacin... Samo je period u kome su se doselili razlicit...

To sto pevaju krajiske pesme i tuguju za rodnim krajem samo pokazuje da nisu ni sami presrecni sto su morali da odu... Bas me zanima kako bi ste vi poneli da ste u njihovoj poziciji, da li bi cte odmah prihvatili nacin zivota u novoj sredini?

Nemojte me pogresno razumeti, ali radi se o ljudima ciji su detinjstvo i mladost prosli u najgorim mogucim vremenima, sa puno muka i strahova koje mi ne razumemo. Ne smem da ih osudjujem, jer ne znam kako bih se ja ponasao da sam na njihovom mestu.

[Becar]

Ej ne moze se tako gledati pa i Srbi su onda izbeglice jer su se i oni kao juzni sloveni doselili ovde na ova podrucija zar ne?Vojvodjaninom se podrazumeva svi oni koji su bili ovde za vreme Austro-Ugarske i Habzburgske monarhije.Naravno i ovi posle ali do II svetskog rata.
Na primer moj cukundeda je bio Oficir Austro-Ugarske vojske i ako je Srbin-Vojvodjanin ali tako je to bilo.Neki kazu da je bolje nama bilo za vreme Habzburgske monarhije neko sad jer smo imali lepsi i bogatiji zivot tako kazu stari.
Kako bi se mi snasli u drugoj zemlji neznam ali znam da do toga nece doci nikad jer je Vojvodina jedna celina koja tesko moze da se rasturi.A svi dodjosi neka se ponasaju kao dodjosi i neka postuje one koji su im dali hleba kad su dosli bez icega.A danas i jos vredjaju jer nismo kao oni a mi ne vredjamo nikog jer i ne zelimo da budemo kao oni.Bogu fala na tom.

[Mish]

Vojvodjaninom se podrazumeva svi oni koji su bili ovde za vreme Austro-Ugarske i Habzburgske monarhije.Naravno i ovi posle ali do II svetskog rata.

Neću se složiti sa ovim.
Za mene se Vojvođaninom smatra svako (ma kad on ili njegovi preci došli u Vojvodinu i ma koje vere i nacije bio) ko voli Vojvodinu takvu kakva je, usporena, ravničarska, tolerantna, mešovita,... I voli je manje od svog šora i manje od svog grada, ali više od od nekih drugih teritorija. I voli je baš takvu kakva je i ne želi da je menja, ljulja, deli i svađa.

[Kunic]

Za mene se Vojvođaninom smatra svako (ma kad on ili njegovi preci došli u Vojvodinu i ma koje vere i nacije bio) ko voli Vojvodinu takvu kakva je, usporena, ravničarska, tolerantna, mešovita,... I voli je manje od svog šora i manje od svog grada, ali više od od nekih drugih teritorija. I voli je baš takvu kakva je i ne želi da je menja, ljulja, deli i svađa.

Ma jašta.

Kome se ne sviđa, nema pravo da je vređa, ni nju ni stanovnike. Ako mu se ne sviđa, uvek može otići tamo gde misli da mu je bolje.

[yossarian]

Пре дан-два сам видео сам најаву или беше део емисије "Варошарије", где је варош у питању била Апатин.
Аутор емисије је споменуо да већину становништва чине - Личани. И онда је пустио неки вокални састав који је са све личким народним ношњама и оним капама као црногорским, само са кићанкама, певао како "... не би дао своје кршне Лике... ", заборавио сам за шта. Можемо ми причати о томе да ли је логично хвалити Лику а живети у Војводини, мада не мислим да ту има неке лоше намере, већ људи једноставно певају песме својих предака. Али нисам хтео да покренем ту тему, већ тему шта данас чини идентитет Војводине. Апатин је у Бачкој, али Апатинци нису староседеоци са белим панталонама, црним антеријама и црним шеширима. Апатинци су несумњиво Војвођани, али Војвођани чији је бекграунд - Лика, личке ношње, капе, песме...
Узмимо рецимо општину Нови Сад:
Ако се не варам, села и насеља Бегеч, Ветерник, Буковац, Каћ, Лединци Руменка и Футог су претежно досељеничка, босанска или крајишка.
Будисава је пола Мађара пола Босанаца, Кисач је претежно насељен Словацима, док за Ченеј мислим да је претежно староседелачко место али нисам сигуран. Степановићево је поред Ченеја најмање место, али мислим да је основано тако што су насељени колонисти после Првог светског рата.
Једино веће староседелачко место у општини је Ковиљ - место у ком живе потомци Личана досељених пре 200-300 година. Дакле, ако говоримо о општини Нови Сад, шта можемо рећи, какав карактер она има?
Слично је рецимо са општином Темерин, место је пола мађарско пола босанско, Бачки Јарак је скоро потпуно досељенички, док је Сириг чини ми се мешавина већине Босанаца и колониста после Првог светског рата.
Општина Жабаљ: место босанско, Чуруг - пола босанци пола староседеоци, Ђурђево - половина староседеоци, четвртина дошљаци, четвртина Русини. Госпођинци - рекао бих да има највише староседелаца али нисам сигуран.
Да не идемо даље, Шајкаш, Вилово, Лок... мислим да се пола Вилова презива Панић или тако некако, и сви су из истог места код Теслића, пола их ради у Аустрији као дрвосече. Рекао бих да су места Гардиновци, Мошорин, Тител... већим делом староседелачка.
Општина Сечањ код Зрењанина је рецимо ако се не варам потпуно насељена потомцима досељеника. Велики број досељеника живи, барем колико ја знам, у Апатину, Бачкој Паланци, Беочину, Бечеју, Врбасу, Житишту, Зрењанину, Иригу, Кикинди, Кули, Малом Иђошу, Руми, Сомбору, Суботици...

Мени прва асоцијација на Војводину није само Лала са белом ношњом, црним прслуком и црним шеширом, већ можда чак и више и чешће - потомак Личанина, Босанца, Крајишника, Херцеговца, Црногорца, ужеСрбијанца... досељеног између 1921. и 2006.

[čista iluzija]

Za mene se Vojvođaninom smatra svako (ma kad on ili njegovi preci došli u Vojvodinu i ma koje vere i nacije bio) ko voli Vojvodinu takvu kakva je, usporena, ravničarska, tolerantna, mešovita,... I voli je manje od svog šora i manje od svog grada, ali više od od nekih drugih teritorija. I voli je baš takvu kakva je i ne želi da je menja, ljulja, deli i svađa.

Ma jašta.

Kome se ne sviđa, nema pravo da je vređa, ni nju ni stanovnike. Ako mu se ne sviđa, uvek može otići tamo gde misli da mu je bolje.

I ja se slažem. Vojvodina je oduvek bila multietnička i multinacionalna sredina,uostalom po tome je bila i poznata odvajkada.Nekad se ovde živelo u slozi,bar koliko se sećam po priči mojih roditelja i majke i dede.Sada stvari stoje drugačije...jer došla su neka druga vremena...ali i neki drugačiji ljudi nažalost.

[cida]

Neću se složiti sa ovim.
Za mene se Vojvođaninom smatra svako (ma kad on ili njegovi preci došli u Vojvodinu i ma koje vere i nacije bio) ko voli Vojvodinu takvu kakva je, usporena, ravničarska, tolerantna, mešovita,... I voli je manje od svog šora i manje od svog grada, ali više od od nekih drugih teritorija. I voli je baš takvu kakva je i ne želi da je menja, ljulja, deli i svađa.

Nemogu se sloziti bas u potpunosti sa ovim zamisli za desetak godina koliko ce kineza da bude hoce li i oni biti Vojvodjani,hoce li i Kineski biti zvanicni jezik u Vojvodini.Da li ce je izbeglice ikad voleti vise od druge teritorije,da li ce je doseljenici iz Crne gore vise voleti od druge teritorije ma nece nikada,iz Bosne nikada,kada ce prihvatiti Zvonka za svog pevaca,a ne Baju ili Drljacu ma ljudi nikada!