Astrologija

Astrologija je za astronomiju ono što je sujeverje za religiju:
luda ćerka pametne majke.
Volter


piše: dr Saša Marković

Dok sam kao mlad asistent radio na Katedri za mehaniku Mašinskog fakulteta, često sam imao "zadovoljstvo" da pišem recenzije brojnim samoukim genijalacima i pronalazačima koji su, najčešće sa samo par crteža pod miškom, obigravali naše kancelarije u nadi da će neko od profesora podržati, makar načelno, njihov pronalazak ili patent. Niko od starijih kolega to nije hteo da radi pa je ova (najčešće tragikomična) dužnost pala na najmlađeg, tj. na mene. Nije tu bilo trivijalnih stvari, poput otvarača za konzerve ili mešalice za beton. Svaki "pronalazač" imao je samo jednu ambiciju – da svojim patentom promeni svet. Najčešće tako što će da reši energetsku krizu. Video sam razne šašave mehnaičke naprave: vratila sa ekscentričnim tegovima, vodene stubove kroz koje se penju lopte od voska, prenosnike u kojima su zupčanici vezani u krug… Mnoge sprave postojale su samo na papiru, neke su bile u fazi prototipa ("vidite, ovo se vrti bez problema, međutim, kad ga malo opteretim, evo ovde, ono stane, nije mi jasno…") Sve ove mašine proizvodile su više energije nego što je troše. Mnoge nisu trošile ništa. Poneka je trošila "gravitaciju", "anti-gravitaciju", "levitaciju", "temperaturu vazduha", bezimeno "polje" ili "energiju vasione". Ukratko, svaki od tih imaginarnih pronalazaka bio je klasični perpetuum mobile, naprava koja troši ništa i od tog ništa pravi nešto.

Mnoge "pronalazače" sam razočarao ("ja sam mislio da ćete vi da napravite neku simulaciju, da uradite matematiku, a vi meni – ne može"), mnoge razljutio ("jednoga dana kada čitav svet bude pričao o mom pronalasku, vaše ime naći će se na stubu srama") a neke stimulisao da život sagledaju sa filozofske strane ("zbog ovakvih magistara i doktora nauka Srbija je i spala na najniže grane"). Bez obzira koliko se trudio da budem hladan i surov, ispalo je da nikog nisam ubedio da odustane, možda zato što su moje recenzije (ili, bolje rečeno, dijagnoze) bile suviše kratke i naizgled površne ("perpetuum mobile vulgaris. Ajd' zdravo.").

Nego, kakve veze ima "perpetuum mobile" sa astrologijom? Velike. Obe stvari se tu i tamo pozivaju na iskrivljeno tumačenje prirodnih sila i zakona koji njima upravljaju. Kad se na to dodaju ad hoc teoreme koje niko nije dokazao, jedan imaginaran svet nepostojećih sila, magičnih polja i mističnih elemenata, nastaje pravi pseudo-naučni dinamit čiji spektakularni vatromet već vekovima zamlaćuje neuki puk.


Moram da priznam da sam prema onima koji su straćili dobar deo života tragajući za "večitim pokretačem" uvek imao određenu dozu saosećanja, kao i prema svakom studentu koji me je godinama proklinjao mučeći se da prođe ispit iz dinamike. Iako su mnogi "izumitelji" upropastili sopstveni život ulažući ogromne novce u finansiranje svoje opsesije, čitavo društvo od toga na kraju nije imalo nikakvu štetu. Astrolgija, astrolozi i oni koji im veruju sasvim su druga priča.

Astrologija nije marginalna pojava. Neka istraživanja pokazuju da na svakih 10.000 ljudi dolazi bar jedan koji predano izučava astrologiju. Broj onih koji veruju "da tu ima nečeg" neuporedivo je veći. Štaviše, društvena penetracija astrologije u poslednje vreme se povećava, iako bi se naivno moglo verovati da napredak nauke, tehnike i sve šire obrazovanje izmiču astrologiji tlo ispod nogu. Prema današnjim anketama, više od 50% Britanaca smatra da je astrologija nauka kao i sve ostale, dok je pre 50 godina tako nešto tvrdilo svega 13%. Britanska asocijacija profesionalnih astrologa tvrdi da preko 80% ljudi redovno čita horoskopske rubrike, dok je prema nezavisnim istraživanjima taj procenat negde oko 60%. Astrolozi uzimaju pare kroz svoje honorare, agencije, knjige, biltene, novine. Astrolozi imaju ambiciju da direktno ili indirektno upravljaju tuđim životima, oni sastavljaju i rastavljaju veze i brakove, šalju ljude kod doktora, ocenjuju uspeh na poslu, indukuju strah, sreću, radost, tugu, brigu i nadu. Podsvesna poruka astrologa je: "Vaš život nije na pravom putu ali ako poslušate naš savet – biće vam bolje".


Astrologija svoje postojanje zasniva na generalnoj pretpostavci da je čitav univerzum jedna integralna celina i da svaka promena u njemu ima globalno dejstvo ("as above, so below" ili "što na nebu, to i na zemlji"). Postoje mnoge škole astrologije ali se sve one slažu u jednom: kretanje nebeskih tela ima nesumnjiv uticaj na ovozemaljske događaje. Položaj nebeskih tela u određenom trenutku ili periodu vremena ima veliki (često i odlučujući) uticaj na karakter i budućnost svakog pojedinca ili društvene skupine. Astrolozi ne kažu kako se to dejstvo fizički prenosi na živi svet, niti su sposobni da to dejstvo izmere ili ga kvalitativno opišu, ali su i pored toga u stanju da predvide njegove efekte.

Na ovim prostorima odomaćila se zapadna škola astrologije koja najveći značaj pridaje horoskopu. Horoskop je, zapravo, dvodimenzionalna kružna projekcija položaja Sunca, Meseca, zvezda i planeta u izabranom trenutku vremena. Horoskop nacrtan za trenutak rođenja predstavlja tzv. "natalnu kartu". Za tumačenje horoskopa i natalne karte astrolozi koriste različite geometrijske parametre (najznačajniji su "aspekti" tj. uglovi koje planete zaklapaju kao i položaji planeta u odnosu na sazvežđa zodijaka, liniju horizonta i sistem "kuća"), a pomažu se simboličkim značenjima nebeskih tela (Mesec je melanholičan, Merkur radoznao, Venera harmonična, Saturn tužan, Neptun spiritualan). Čitanje horoskopa je, zapravo, "veština" interpretacije nebeske geometrije uz pomoć jezika simbola. Dobro protumačen horoskop može da objasni događaje iz prošlosti ili predvidi događaje u budućnosti, tako bar kažu astrolozi.

Ne verujem u astrologiju.
Ja sam strelac, a strelci su po prirodi skeptični.

Artur Klark


Da odmah definišem svoj stav, bez uvijanja: astrologija je glupost a astrolozi su ili šarlatani ili prevaranti. Ljudi koji veruju u astrologiju su naivni. Verovanje u astrologiju narušava sposobnost jasnog razmišljanja. A evo i zašto…

Za početak, hajde da ne teramo mak na konac postavljajući pitanje: "Šta je, zapravo, trenutak rođenja"? Jer, kao što svaka majka zna, porođaj nije nešto što traje jednu sekundu. Da li je to trenutak kada su započeli prvi trudovi, ili je to trenutak kada je pukao vodenjak, ili trenutak kada se promolio prvi delić tela, ili možda glava? Ili je to, zapravo, onaj trenutak koji je administrativni radnik porodilišta upisao u "krštenicu" gledajući u sat koji niko nije doterao mesecima? Umesto da ovako cepidlačimo, hajde da podvrgnemo sudu razuma ključnu aksiomu svih astroloških škola koja kaže da nebesa utiču na ljude. Prevedeno na jezik fizike, astrolog tvrdi: "postoji sila kojom zvezde i planete deluju na ljude".

Dobro, gospodo, a koja je to sila?

Fizika nas uči da u prirodi postoje svega četiri sile: sila slabe i jake interakcije, elektromagnetna i gravitaciona sila. Prve dve sile deluju isključivo u domenu atomskog jezgra, na rastojanjima koja su milionima puta manja od jednog milimetra. Koristeći čak i superosetljive instrumente nemoguće je detektovati dejstvo ove dve sile na makroskopim rastojanjima bliskim ljudskim čulima. Samim tim, krajnje je neverovatno da planete deluju na ljudske sudbine preko nepojmljivo velikih rastojanja posredstvom slabe ili jake nuklearne sile.

Treći kandidat je gravitacija, sila koja je odavno i podrobno izučena. Još je Njutn utvrdio da je sila kojom se dva tela privlače proprocionalna njihovoj masi, a obrnuto proporcionalna kvadratu njihovog rastojanja. Uzmimo, na primer, Mesec i Jupiter. Jupiter je 25.000 puta masivniji od Meseca ali je i 1.500 puta dalji. Uz malo elementarne matematike lako ćete sračunati da je gravitacioni uticaj Meseca neuporedivo jači od uticaja Jupitera. Štaviše Mesec je "jači" nego sve ostale planete zajedno. Drugim rečima, ako je gravitacija ta sila koja prenosi uticaj nebeskih tela na ljude, onda bi u tumačenju svakog horoskopa Mesec morao da ima dominantan uticaj, dok bi planete imale sasvim efemernu ulogu. Pa ipak, nijedna astrološka škola ne daje takav primat Mesecu.

Evo još jednog primera: posmatrajmo tek rođenu bebu, recimo mog malog Luku od pre tri godine, i uporedimo gravitacioni uticaj Plutona (masa 1.3 x 1022 kilograma, rastojanje 6 milijardi kilometara) sa gravitacionim uticajem njegove omiljene babice Ljilje koja ima otprilike 70kg i drži mog Luku na rastojanju od oko pola metra. Verovali ili ne (ako ne verujte, kalkulator u ruke), gravitacioni uticaj babice Ljilje na malog Luku je 780.000 puta jači od uticaja Plutona. Pa ipak, u Lukinoj natalnoj karti nijedan astrolog neće nacrtati Ljilju umesto Plutona.