Enciklopedija naučne fantastike A-Ž

[Lady S]

LAVIRINT
(The Maze)

Film. SAD, 1953. R. William Cameron Menzies, S. Dan Ullman, F. Harry Neumann, U. Richard Carlson, Veronica Hurst, Katherine Emery, Hillary Brooke, Michael Pate, John Dodsworth, P. Allied Artists, T. 80'

Malo poznato ostvarenje Vilijema Kemerona Menzisa, koji je trajno mesto u istoriji SF kinematografije stekao svojim remek-delom Ono što će doći (1936). Posredi je ekranizacija romana Morisa Sandoza u kome je reč o neobičnim zbivanjima u jednom škotskom zamku, u koji dospevaju glavna junakinja i njena tetka, sledeći devojčinog verenika koji je tamo bio pozvan neposredno pred venčanje, da bi mu se potom izgubio svaki trag. Devojka i starica postaju očevici mnogih čudnovatih zbivanja: sreću neobična ljudska stvorenja u velikom lavirintu pred zamkom, a za verenika se ispostavlja da odbija da ih vidi zato što je veoma brzo ostario. No, glavno iznenađenje ih tek čeka. To je čovek-žaba, tajanstveno stvorenje iza koga se krije jedan mladićev predak, star već dve stotine godina - pravi vinovnik svih neobičnosti. Menzis majstorski gradi atmosferu napetosti, uprkos očigledno skromnom budžetu filma, a SF pokriće sižea jesu svojevrsni frankenštajnovski eksperimenti kojima je otpočeo niz čudnih zbivanja.

[Lady S]

LJUBAVNI RAT
(The Love War)

Film. SAD, 1970. R. George McCowan, S. Guerdon Trueblood, David Kidd, U. Lloyd Bridges, Angie Dickinson, Harry Basch, Dan Tavantry, P. Paramount/ABC, T. 76'

Naša planeta postaje poprište okršaja dve tročlane grupe žitelja sa dva druga sveta, koji time treba da odluče ko će steći prevlast. Po dva pripadnika svakog 'tima' ginu ubrzo, a preostala dva, koja se međusobno ne poznaju, nastavljaju sukob. Jednoga od njih, međutim, očaraju lepote Zemlje i on odluči da na njoj zauvek ostane. Ubrzo se zbližava sa jednom devojkom i kada stekne poverenje u nju, odlučuje da joj otkrije svoju tajnu. No, ova biva samo delimično iznenađena, budući da se ispostavlja da je ona njegov poslednji preostali takmac. Nesrećnik mora životom da plati svoju iskrenost, a njegov matični svet tako gubi svoju poslednju uzdanicu u pobedu. Siže se često mogao naći, u raznim varijacijama, u mnogim kratkim SF pričama, a ispostavlja se da deluje efektno i na ekranu.

[Lady S]

MAČKA IZ SVEMIRA
(The Cat from Outer Space)


Film. SAD, 1978. R. Norman Tokar, S. Ted Key, F. Charles F. Wheeler, S. E. Eustace Lycett, Art Cruickshank, Danny Lee, U. Ken Berry, Sandy Duncan, Harry Morgan, Roddy McDowall, McLean Stevenson, Jesse White, P. Walt Disney, T. 103'

Tipičan diznijevski 'SF' vodvilj, namenjen pre svega omladinskoj publici. Protagonista je vanzemaljska mačka, koja dospeva na našu planetu po već oprobanom žanrovskom receptu: brod joj se, naime, pokvario baš u blizini Zemlje... Razume se, dospevši u Ameriku (a gde bi drugde?), ET mačka postaje objekat silne znatiželje mnogih lokalnih žitelja, počev od onih koji je jure iz čisto naučnih pobuda, do drugih koje nagoni jedino pohlepa. I kako to već biva po nepromenljivom šablonu ove producentske kuće, sve se srećno okončava, a Džejk (kako je, naime, mačka iz milošte prozvana) rešava da ostane na Zemlji...

[Lady S]

NA KOMETI
(Na komete)

Film. Čehoslovačka, 1970. R. Karel Zeman, S. Karel Zeman, Jan Prochazka, F. Rudolf Stahl, U. Emil Horvath, Magda Vasayova, Frantisek Filipovsky, Josef Vetrovec, Cestmir Randa, P. Barrandov, T. 88'

Kao predložak za četvrti Zemanov film prema Vernovim delima, posle Putovanja u preistoriju (1955), Pogubnog izuma (1958 ) i Ukradenog dirižabla (1966), poslužio je roman Hektor Servadak, u kome se priča o tome kako se od Zemlje odvaja jedan deo i pretvara u kometu, na kojoj i dalje postoje uslovi za život, baš kao i ljudi koji su tu prethodno obitavali. Finale filma, koje Zeman gradi naročito efektno u sineastičkom pogledu, vezano je za na izgled neizbežni sudar neobične 'komete' za svojim matičnim svetom. Kao i u prethodna tri navrata Zeman je ponovo uverljivo pokazao da rad po Vernovim literarnim predlošcima može i te kako biti zaloga uspelog filma u rukama umešnog reditelja.

[Lady S]

O-BI, O-BA - KRAJ CIVILIZACIJE
(O-bi, o-ba - koniec cywilizacji)

Film. Poljska, 1985. R. Piotr Szulkin, S. Piotr Szulkin, F. Witbold Sobocinski, U. Jerzy Stuhr, Krystyna Janda, Kalina Jedrusik, Mariusz Dmochowski, Jan Nowicki, Henryk Bista, P. Polish Film Corporation, Perspectywa Unit, T. 88'

Jedan od najboljih poljskih SF filmova, O-bi, o-ba - kraj civilizacije priča, na sugestivan način, premda bez mnogo razmetanja specijalnim efektima i prizorima rasula, o svetu posle nuklearne kataklizme u kome malobrojni preživeli uspevaju nekako da opstanu, uzdajući se u mit o novoj pojavi Nojevog kovčega. Junaci priče odnose se različito prema ovom mitu, a kada kovčeg ipak stigne, on umesto spasenja donosi konačnu propast zemaljske civilizacije. Šulkinov film stoji sasvim izvan popularnog zabavnog (a često i frivolnog) trenda SF kinematografije iz sredine osamdesetih godina, ubedljivo podsećajući na još nipošto neiskorišćene mogućnosti variranja tamnih žanrovskih valera.

[Lady S]

PAKLENA POMORANDŽA
(A Clockwork Orange)


Film. Velika Britanija, 1971. R. Stanley Kubrick, S. Stanley Kubrick, F. John Alcott, M. Walter Carlos, U. Malcom McDowell, Michael Bates, Adrienne Corri, Patrick Magee, Miriam Karlin, Warren Clarke, John Clive, Carl Duering, P. Polaris Prod./Warner Bros, T. 136'

Remek-delo danas neosporno najvećeg živog reditelja, nastalo samo tri godine posle velike 2001: Odiseje u svemiru. Kjubrik je kao književni predložak imao istonaslovni roman engleskog pisca Entonija Bardžisa. Posredi je žestok, opor, uznemirujući film o sučeljavanju dve vrste zla: pojedinačnog i institucionalizovanog. Smešten u prepoznatljivo blisku budućnost, film priča o sadistički zlom tinejdžeru Aleksu, nužnom proizvodu jednog krajnje otuđenog ustrojstva sveta, gotovo bez ikakvih atributa ljudskosti. Prazneći se u mahnitim orgijama nasilja, čije su žrtve isključivo nemoćni i nezaštićeni, glavni junak jednog trenutka prelazi i poslednju granicu - izvršivši ritualno ubistvo velikom falusnom skulpturom. Pošto biva osuđen, u zatvoru ga podvrgavaju naročitoj vrsti uslovljavanja, takozvanom Ludovikovom postupku, čija je svrha da se u njemu stvori uslovni refleks protiv činjenja zla. Ovako 'izlečen' Aleks vraća se u isto ono društvo u kome je mogao da opstane samo kao zao, a kako to više ne može da bude, nužno postaje žrtva. I tako, društvo svoj problem prebacuje na pojedinca, ostavljajući ga osakaćenog da opstane u jednom opakom, divljem svetu. Za Kjubrika tu nema nedoumice: on je na strani pojedinca, te će tako Aleks, pošto bude prošao pakao nasilja i pošto pokuša samoubistvo, ponovo postati ono što je i bio i što, zapravo, nije ni prestajao da bude - zla jedinka u zlom svetu. Dejstvo Ludovikovog postupka iščileće iz njega posle pada sa krova zgrade jedne od njegovih ranijih žrtava, a sa njim i samoobmana društva da se zlo, na kome i samo počiva, može raščiniti veštačkim putem. Jedna od ključnih Kjubrikovih dosetki u ovom filmu bilo je dovođenje u vezu nasilja sa najlepšim pasažima klasične muzike. Aleks je, naime - paradoksalno - veliki poklonik klasike, a ponajpre Betovena, uz čije taktove najradije preduzima sadistička divljanja. Prizori tuča i nasilništva postaju tako u ovom filmu baletske numere sa krajnje oporom, ali i veoma efektnom koreografijom i orkestracijom, što otvara zanimljive asocijativne i metaforičke prostore. Jedinstveno antiutopijsko ostvarenje koje je već postalo nezaobilazni beočug u istoriji SF kinematografije.

[Lady S]

RADARSKI LJUDI SA MESECA
(Radar Men from the Moon)


Filmski serijal u dvanaest epizoda. SAD, 1952. R. Fred C. Brannon, S. Ronald Davidson, S. E. Howard i Theodore Lydecker, M. Stanley Wilson, U. George Wallace, Tom Steele, Roy Barcroft, William Blakewell, Aline Town, P. Republic.

Serijalski debi budućeg televizijskog junaka, komandanta Kodija, 'Nebeskog maršala svemira', koji ovde stupa u okršaj sa opakim Retikom, gospodarem Meseca. Retik je u svom podzemnom gradu načinio naročiti top koji koristi izuzetno moćan elemenat - lunarijum; pomoću ovog oružja zločinitelj kuje planove da ovlada i Zemljom, ali će ga u tome osujetiti odvažni Kodi i njegovi golobradi pomoćnici. Naš prirodni satelit se u celoj priči javlja pod uticajem velikog uspeha filma Odredište Mesec (1950), a Kodi ovde deluje još stereotipnije nego u potonjoj televizijskoj verziji.

[Lady S]

SAMO ZAMISLITE
(Just Imagine)


Film. SAD, 1930. R. David Butler, S. Ray Henderson, B. G. DeSylva, Lew Brown, M. Ray Henderson, B. G. De Sylva, Lew Brown, Arthur Kay, F. Ernest Palmer; S. E. Stephen Goosson, Ralph Hammeras; U. El Brendel, Maureen O'Sullivan, John Garrick, Marjorie White, Frank Albertson, Hobart Bosworth; P. Twentieth Century Fox; T. 113'

Prvi - i dugo potom, bar što se holivudske produkcije tiče, jedini - SF mjuzikl. Rutinski vodviljski siže muzičkih komedija ovde prati doživljaje jednog čoveka iz 1930. koji se, pošto ga pogodi munja dok je igrao golf, iznenada obre u Njujorku iz 1980. Tu zatiče futuristički izmenjen svet po vizuelnom uzoru na Metropolis (1926), ali, s obzirom na kontekst filma, ovlaš naznačeni antiutopijski valeri (ljudi imaju brojeve umesto imena, deca se rađaju u mašinama, hrana i piće kondenzovani su u tablete i tako dalje) ne dolaze u priliku da uzmu maha. Ljubavne zavrzlame odvešće sirotog protagonistu čak na Mars, da bi se na kraju sve neizbežno srećno okončalo. Ovaj superspektakl, međutim, u čije je kulise i specijalne efekte - kojima je uistinu dramatično dočaran jedan velegrad budućnosti - uloženo (za ono vreme ogromnih) četvrt miliona dolara, predstavljao je, nažalost, potpuni finansijski krah za producente. Iako je za ovaj nepovoljan ishod najmanje kriva naučna fantastika, koja je u filmu marginalizovana na nivo mizanscena, proći će prilično vremena pre no što holivudski moćnici odluče da se ponovo upuste u sličnu pustolovinu sa SF žanrom.

[Lady S]

ŠAPAT U TAMI
(Un sussuro nel buio)

Film. Italija, 1975. R. Marcello Aliprandi, F. Claudio Cirillo, M. Pino Donaggio, U. Olga Bisera, Joseph Cotten, Nathalie Delon, John Phillip Law, P. Cinemondial-Roma, T. 105'

Neobična varijanta 'prvog kontakta', ovoga puta ne sa stranim bićima iz svemira, već sa jednim pripadnikom ljudske rase koji se, zapravo, nije ni rodio. Posredi je storija o mališanu Martinu koji počinje da se druži i igra sa jednim nevidljivim prijateljem, koga zove Luka i koji tvrdi da mu je brat. Martinova majka odista je izgubila, preranim porođajem, drugog sina, kome je želela da dime Luka, ali za oca porodice sve to ne znači ništa - on u sinovljevim postupcima vidi samo živu maštu osobenu za adolescentni uzrast. Uskoro, međutim, počinju da se zbivaju neobične stvari - lepe onima prema kojima tajanstveni Luka gaji naklonost, a ružne prema svima koji ga ne prihvataju. Luka, međutim, nije čudovište, već - ma koliko njegovo postojanje izgledalo bizarno - stvorenje željno onoga bez čega ne može nijedan ljudski stvor: ljubavi. Kada to najzad postane jasno, ništa više neće stajati na putu jednom od najčudnovatijih 'prvih kontakta' za koje zna filmska naučna fantastika. Film, doduše, prekomerno koketira sa elementima preuzetim iz inventara 'horora', ali to mu ipak ne smeta da bude jasno žanrovski definisan.

[Lady S]

TAJANSTVENO OSTRVO
(Mysterious Island)


Filmski serijal u petnaest epizoda. SAD, 1951. R. Spencer G. Bennett, S. Lewis Clay, Royal K. Cole, George H. Plympton, M. Mischa Bakaleinikoff, U. Leonard Penn, Karen Randle, Richard Crane, Gene Roth, Marshall Reed, P. Columbia.

Scenaristi serijala držali su se Vernovog znamenitog predloška tek sasvim ovlaš, smislivši potpuno novi siže o dolasku opake i lepe Merkurijanke Rulu na našu planetu sa naumom da je uništi pomoću naročitog radioaktivnog elementa koji se mogao naći isključivo na ostrvu gde je obitovao legendarni kapetan Nemo. Zbivanja koja slede usredsređena su na okršaje Rulu i kapetana Nema, sazdane sasvim u maniru osobenom za klasične filmske serijale, a dodatni zaplet proishodi iz neočekivane naklonosti koju će dvoje takmaca osetiti jedno prema drugom...

[Lady S]

U ZEMLJINOM JEZGRU
(At the Earth's Core)


Film. Velika Britanija, 1976. R. Kevin Connor, S. Milton Subotsky, F. Alan Hume, S. E. Ian Wingrove, M. Mike Vickers, U. Peter Cushing, Doug McClure, Caroline Munro, Cy Grant, P. Amicus, T. 90'

Ekranizacija poznatog romana (prvog dela u trilogiji) Edgara Rajsa Barouza U Zemljinom jezgru. Nažalost, budžet filma nije dozvoljavao da se vizuelizuju sve raskošne tvorevine Barouzove mašte, a naročito fauna Pelusidara, čudesnog sveta iz nedara naše planete u koji dospeva posada 'čelične krtice', naročite naprave koja lako prodire kroz tkivo Zemlje. Iza filma stoji ista producentska ekipa koja je dve godine ranije finansirala snimanje srodnog filma Zemlja koju je vreme zaboravilo i koja je očigledno smatrala da se iz sličnih sižea još može izvući dobit.

[Lady S]

VANZEMALJAC
(E. T. - The Extra-Terrestrial)


Film. SAD, 1982. R. Steven Spielberg, S. Melissa Mathison, F. Allen Daviou, S. E. 'Industrial Light and Magic', Dennis Muren, M. John Williams, U. Dee Wallace, Henry Thomas, Peter Coyote, Drew Barrymore, P. Universal, T. 115'

Najunosniji film svih vremena, koji je svojim producentima doneo, za ciglo dve godine, zaradu od preko dvesta miliona dolara! Radeći prema motivima vlastite priče, Spilberg gradi nežnu, lirsku metaforu o prvom kontaktu, iskazanu iz perspektive neobičnog susreta i prijateljstva jednog majušnog, dobroćudnog vanzemaljca i desetogodišnjeg mališana iz tipičnog američkog predgrađa. Stariji - u širokom rasponu od roditelja, preko naučnika, pa do policajaca - javljaju se tu kao znamenja opakih pretnji koje se nadvijaju nad 'prvi kontakt'. Mali Eliot i neodoljivi E. T. grozničavo će se upinjati da dozovu prerano otišli vanzemaljčev brod, kako bi se i ovaj ukrcao na njega i otisnuo sa nelagodno zagađene i opasne Zemlje. No, dok to budu činili, među njima će se uspostaviti snažna emocionalna spona koja će voditi ka jednom od najuzbudljivijih rastanaka u svekolikoj istoriji filma. Spilberg hotimice svodi radnju na ogoljene emocionalne odnose, među kojima prostora ima još samo za povremene komične obrte, čime deluje prevashodno na ono detinje u gledaocu, bilo živo ili zapamćeno. Nije, međutim, posredi film za decu, budući da se odlikuje složenim metaforičkim asocijativnim poljima, ali je prethodno pomenuto Spilbergovo redukovanje ipak imalo negativnog odraza pre svega na žanrovsku stranu filma, u smislu da se mnoga rešenja kojima pribegava ovaj reditelj - baš kao i u njegovim drugim SF filmovima - pokazuju žanrovski neadekvatna ili zastarela. No, sjajna vizuelizacija i silovit melodramski naboj potpuno su zasenili ove nedostatke, obezbedivši Vanzemaljcu popularnost kakva ranije nije zabeležena u povesti kinematografije.

[Lady S]

ZABRANJENA PLANETA
(Forbidden Planet)


Film. SAD, 1956. R. Fred M. Wilcox, S. Cyril Hume, F. George Folsey, S. E. A. Arnold Gillepsie, Warren Newcombe, Irving G. Reis, Joshua Meador, U. Leslie Nielson, Walter Pidgeon, Anne Francis, Jack Kelly, P. MGM, T. 98'

Irving Blok i Fred Mekliod Vilkoks napisali su literarni predložak za ovaj film varirajući motiv znamenite Šekspirove drame 'Bura'. Svi ključni likovi iz 'Bure' imaju svoje parnjake u Zabranjenoj planeti. Prospero je Morbijus, opsednuti naučnik koji živi sam sa svojom kćerkom na planeti Altair IV. Njih dvoje su jedini preživeli članovi nekadašnje zemaljske kolonije koja je tu vaspostavljena da bi se ispitali tragovi iščezle civilizacije moćnih Krela, prvobitnih žitelja planete. Arijel se javlja u liku bezazlenog robota Robija, a brodolomnici su zapovednik Adams i posada njegovog broda koji se spuštaju na Altair IV da bi ustanovili šta se dogodilo sa kolonijom Zemljana. (Ovo su najneubedljiviji likovi filma, rađeni sasvim u šablonu prostodušne 'spejs-opere'.) No, ono što zapovednika Adamsa i njegove ljude čeka na Altairu IV izlazi iz ranijih žanrovskih šablona i izdvaja ovaj film iz mnoštva srodnih, konfekcijskih ostvarenja iz holivudske SF ere. Protivnik sa kojim se oni suočavaju i koji je prethodno satro celu zemaljsku koloniju, poštedevši jedino Morbijusa i njegovu kćer, nije nikakvo vanzemaljsko čudovište, kako bi se moglo očekivati, već nešto što u krajnjoj liniji potiče sa Zemlje. Posredi je čudovište iz ida, parnjak Kalibana iz 'Bure', deo podsvesti opsednutog naučnika, koji se materijalizuje posredstvom nadmoćne nauke Krela i nemilosrdno uništava sve koji mu se nađu na putu. Zamisao je uistinu originalna i predstavlja pravu prekretnicu u istoriji SF filma: svemirsko čudovište koje ugrožava Zemljane uopšte ne mora da bude vanzemaljskog, pa čak ni vanljudskog porekla. Naprotiv - čudovišan može da bude i sam čovek, naročito kada uzmu maha rušilački, uništavajući nagoni njegove podsvesti. Velika žanrovska novina, koja je nekako u isto vreme bitno doprinela prerastanju pisane naučne fantastike iz trivijalne literature u književnost zamašnih umetničkih domašaja.

[Lady S]

ŽENA NA MESECU
(Die Frau im Mond)


Film. Nemačka, 1929. R. Fritz Lang, S. Thea von Harbou, F. Curt Courant, Otto Kanturek, S. E. Konstantin Tschetwerikoff, Oskar Fischinger, U. Gerda Maurus, Willy Fritsch, Fritz Rasp, Gustav von Wangenheim, Klaus Pohl, Max Maximilian, P. Fritz Lang Film/UFA, T. 185'

Isti tandem koji je sazdao čudesno zdanje Metropolisa - Fric Lang i Tea fon Harbou - latio se tri godine kasnije novog kinematografskog SF poduhvata, ovoga puta u takozvanom 'hard' maniru, odnosno oživevši tradiciju započetu Melijesovim Putovanjem na Mesec (1902), ali ovoga puta bez parodijskog, grotesknog ruha. Posredi je prva misija na naš prirodni satelit, ali iza nje ne stoji nikakva dična naučna radoznalost, već puka pohlepa jednog bogataša, rešenog da se domogne dragog kamenja kojim, navodno, obiluje površina Meseca. No, iako će stići do Meseca, naum mu se neće ostvariti, budući da će mu glave doći, u zgodnoj prilici, jedan skriveni takmac u traganju za dragocenostima. Baš kao i kod Metropolisa, siže je u osnovi melodramski, ali ono što ovaj poslednji značajni nemi SF film čini izuzetnim iz perspektive istorije SF kinematografije jeste način na koji je Lang sazdao sam čin putovanja na Mesec. Tvorac Metropolisa povukao je jedan sjajan potez koji će i toliko puta u budućnosti predstavljati zalogu uspeha naučnofantastičnih filmova: uvidevši, naime, da izvrsna upućenost u medij još nipošto nije dovoljna za uverljivost Žene na Mesecu, on je potražio pomoć tada vrhunskog nemačkog stručnjaka za raketarstvo dr Hermana Oberta, tako da onaj deo filma u kome je reč o putovanju na Mesec deluje gotovo proročki uverljivo čak i danas. Nažalost, Lang je ostao bez pravog konsultanta kada su u pitanju prilike na našem prirodnom satelitu, te je stoga ovaj predočen uglavnom kao kakav pust predeo u Alpima, sa obiljem vazduha i uopšte podnošljivim uslovima za život ljudi, što je u očitom kontrastu sa prvim delom. No, i pored ovih nedostataka, Žena na Mesecu ostaje veoma značajan SF film, koji, doduše, ne domaša vrednosti Metropolisa, ali otvara jedno novo poglavlje autentičnog SF predočavanja velike žanrovske teme putovanja u svemir. Zanimljivo je da je dr Herman Obert bio stručni konsultant i dvadeset dve godine kasnije, prilikom snimanja Odredišta Mesec, kada je izumeo odbrojavanje unazad prilikom lansiranja svemirskih brodova, koje je potom prešlo u stvarnu upotrebu.

[AdrijanKronauer]

TAMNA ZVEZDA
(Dark Star)

film Džona Karpentera iz 1974. godine

Prvobitno napravljen kao studentski 45 minutni 16 milimetarski film. Posle mnogobrojnih uspeha na festivalima prebačen je na 35 milimetarsku foliju i produženje za 38 minuta. Uticao je na mnoge (sve?!) autore SF žanra. Prilikom gledanja, odnosno pre uvodne špice, treba se setiti kada je film snimljen, sa kakvim sredstvima i sa kolikim budžetom!

Rečima ga je najbolje opisao sam autor nazvavši ga "Čekajući Godoa u svemiru". Kao i Beketovog Godoa neki ga ne razumeju i ne vole, a drugi ga naprosto obožavaju.

Da li treba da kažem u koju grupu ja spadam?