Verski praznici i običaji - Strana 5
Strana 5 od 6 PrvaPrva ... 3456 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 61 do 75 od ukupno 83
  1. #61

    Odgovor: Verski praznici i običaji

    paganski običaji...
    c'est en faisant n'importe quoi qu'on devient n'importe qui.

  2. #62

    Odgovor: Verski praznici i običaji

    Danas je Veliki petak


    Hrišćanske crkve, koje ove godine istovremeno proslavljaju praznik Vaskrsenja i sve dane u Nedelji stradanja, obeležiće danas Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hristos.

    Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.
    Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu.
    Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.

    Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskresenja koje sve hrišćanske crkve ove godine obeležavaju u nedelju, 4. aprila.

    U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događajima u dane Stradanja.

    Prema predanju zapisanom u jevanđeljima, Isus Nazarećanin, car Judejski, umro je na krstu u "šesti čas dana" i zavese jerusalimskog hrama precepile su se na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su popucala.
    Zato u pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

    "Dođoh na svet da svedočim istinu. Svaki koji je od istine sluša moj glas", zapisano je u Jevandjelju po Jovanu u kome Isus pred Pilatom objašnjava svoju misiju i svesnu žrtvu za spasenje ljudskog roda.

    Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta a oni koji poštuju pravila, u znak žalosti, pripremaju hranu na vodi ili čak uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca.

    U Srbiji je običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u kući i u polju.
    U nekim krajevima je običaj da se na Veliki petak farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.

    Veliki petak je za hrišćane izraz poštovanja prema žrtvi Hristovoj i vere da svako stradanje prethodi Vaskrsenju kao i da - bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.

    blic
    Osmeh je kriva linija koja ispravi sve..skoro sve..


  3. #63

    Odgovor: Verski praznici i običaji

    Више од две милијарде хришћана широм света слави Ускрс. Поноћној литургији у храму Христа Спаситеља у Москви присуствовали Дмитриј Медведов и Владимир Путин. Папа Бенедикт xvi предводио вечерњу службу у Базилици Светог Петра у Риму.
    Васкрснуће Исуса Христа, широм света, данас прославља више од две милијарде хришћана, православаца и католика.
    Обележавање Ускрса у Москви, Риму и Јерусалиму


    Неколико стотина хиљада Руса, заједно са председником Русије Дмитријем Медведовим и премијером Владимиром Путином, присуствовали су поноћној ускршњој литургији у храму Христа Спаситеља у Москви, коју је служио патријарх московски и целе Русије Кирил.
    "Ускршње церемоније заузимају посебно место у духовном животу руског друштва. Оне са собом доносе моралну обнову, пуне срца људи топлином и светлошћу и јачају веровање у доброту и правду", поручио је председник Медведов, честитајући Ускрс грађанима Русије.
    Поглавар Руске православне цркве Кирил поручио је сународницима да размисле о значењу Ускрса, које се састоји у уздизању изнад ужурбаности свакодневног живота, како би се увидела истинска узвишеност Божје љубави.
    Римокатолички поглавар папа Бенедикт xvi предводио је вечерњу службу у Базилици Светог Петра у Риму, у оквиру ускршњег бдења. Оно се обележава ноћ пред Ускрс, када је, по веровању, Христ устао из мртвих.
    У својој посланици, папа је говорио о питањима живота, смрти и бесмртности. Римокатолички поглавар се запитао и шта би се десило када би модерна медицина нашла лек против смрти.
    "Да ли би то било добро? Човечанство би постало старо и више не би било места за младе. Капацитет за иновацију би пресушио, а вечни живот не би био рај, већ осуда", рекао је папа Бенедикт.
    Око 10.000 православних верника окупило се у Цркви Светог гроба у Јерусалиму поводом богослужења Светог огња, једног од највећег чуда које се дешава у Светој земљи. Пламен се појављује из Исусовог гроба, што је знак за вернике да их Спаситељ није заборавио. Ритуал свете ватре стар је најмање 1.200 година.
    Поред тога што, ове године, хришћанске цркве славе Ускрс истог дана, Јевреји, у исто време, прослављају последње дане Пасхе.

    РТС









    Свим верницима срећан Ускрс..


    ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!!
    Osmeh je kriva linija koja ispravi sve..skoro sve..


  4. #64

    Odgovor: Verski praznici i običaji

    Litija sa moštima Svetoga Vasilija Ostroškog kroz Crnu Goru u Hercegovinu, od Ostroga do Tvrdnoša i nazad, čudesni dogadjaji koji su pratili litiju. . .


  5. #65

    Odgovor: Verski običaji

    Citat Lillith kaže: Pogledaj poruku
    Pa svoje obicaje poznajem savrseno dobro a neke od drugih vera tek upoznajem

    Sto se tice pridrzavanja,pa tu sam onako srednja zalost...Kad ej Ramazan tad se striktno pridrzavam da ne jedem svinjetinu(koju ionako jel ne jedem iako nekad zaluta ponesto) da ne pijem alkohol i ponekada postim,manje ili vise dana i tada i klanjam(molim se Bogu)...Bajram svaki slavim,lepo se obucem i obilazim familiju,kurban ne koljemo...
    Nista posebno
    Cestitka za danasnji lepi dan Bajram
    Selam Alejkum We Rahmetulahi We Berekatuhu Bajram Mubarek Olsun

    Lijepi miris carsijom prodje osjeca se da nam Bajram Serif Mubarek dodje
    cestitke se sada salju svima a naj prije svojim najmilijima.

  6. #66

    Odgovor: Verski praznici i običaji

    Citat Lady S kaže: Pogledaj poruku
    Koliko poznajete verske običaje pre svega svoje, a onda i drugih religija? Koliko se pridržavate tih običaja?
    Secam se, kad sam bila dete, kakva je euforija sledila pri svakom Bozicu i Uskrsu.
    Danima nisam spavala, radujuci se tim praznicima, onako detinje u iscekivanju.
    Kod nas u kuci su se uvek postovala ova dva najveca praznika.
    Cela porodica, je bila na okupu, moji baka i deda sa sedmoro unucica i secam se uvek tih dana sa setom i toplo mi je svaki put oko srca kad pomislim na to.
    Moja baka je bila izuzetno pobozna zena.
    Nedeljom, se nikad u nasoj kuci nista nije radilo, nedelja je dan za odmor.
    I tako je ostalo.
    Djurdjevdan, Vidovdan,Sveta Petka, Velika Gospojina, Mala Gospojina, Sveti Vasilije Ostroski, Arandjelovdan, Sveti Nikola, oduvek sam uz baku i mamu, postovala te svece,otisli bi u crkvu zapaliti svece, na taj dan ili bar u kuci.
    Djurdjevdan je moja slava, kao i slava skoro cele moje familije, svi slavimo Djurdjevdan.
    Oduvek,bez prevelike farse i lumparija.

    Sto se tice drugih verskih obicajam rodjena sam u ovoj Vojvodini, koja je multietnicka.
    I oduvek se podrazumevalo da treba da znam ponesto od drugih nacija i obicaja, a ruku na srce mene je to oduvek interesovalo.
    Dosta znam i o katolickim obicajima.

  7. #67

    Odgovor: Verski praznici i običaji

    c'est en faisant n'importe quoi qu'on devient n'importe qui.

  8. #68

    Odgovor: Verski praznici i običaji

    Imao sam tu nesreću da gledam baš tu epizodu farme (inače izbegavam da gledam TV kada se to gleda) i vrhunac je bio kada su oko slavske trpeze izvodili svoj 'performans' ono dvoje kretena (Vendi i Ekrem), onako simbolično uz pesmu 'Kaligula' (tako se zove ako se ne varam) jednog od najvećih razvratnika ikada. Sve sami vernici. Pljuc.



  9. #69

    Odgovor: Verski praznici i običaji

    Ako ne znaš pametno govoriti, pametno ćuti !

  10. #70

    Odgovor: Verski praznici i običaji


    ЂУРЂЕВДАН
    хришћански празник и народни обичаји везани за њега

    Ђурђевдан је хришћански празник који се прославља 6. маја (23. априла по старом календару), чиме се обележава успомена на Светог Ђорђа. Прослављају га и католици и православци 23. априла, свако по свом календару, као Дан светог Георгија. Код Срба је он попримио и неке друге особине, мешајући са се предхришћанским култовима Балкана, па се зато и празник светог Георгија код Срба не слави исто као у другим хришћанским земљама.
    Порекло празника
    Ђурђевдан је празник са јако пуно народних обичаја везаних за њега, и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају. Обичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и пре него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.
    Црква на овај дан обележава погубљење светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.
    Народни празник
    Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве. За мало који празник код Срба је везано толико обичаја и веровања, па и магијских радњи.
    Главни обичаји су:
    - плетење венаца од биља
    - умивање биљем
    - купање на реци
    Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије. Ово се чини да би година и дом били берићетни Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору. Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре.
    Такође, оплету се венчићи од ђурђевског цвећа: ђурђевка, млечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана.
    Многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама да би се сачували од града (слично крстовима од бадњака за Божић).
    Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса; то се затим стави под ружу у башти да преноћи.

    Ујутру се сви редом умивају водом: деца - да буду здрава као дрен, девојке - да се момци грабе око њих, старији - да буду здрави, домаћин да му кућа буде добро чувана, итд. Сваки према својим потребама и жељама.
    Велику важност има и купање на реци, пре сунца (понекад се у реку бацају венци од разног цвећа, или се сипа млеко). Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем. Понегде се младеж љуљала на дреновом дрвету, да би била здрава као дрен, а девојке су се ваљале по зеленом житу, да би им коса расла као жито. Посебној је за ове обичаје значајно биље (попут селена, коприве, врбе, дрена, зелене пшенице итд.), којим се људи и жене ките, или причешћују или потапају у воду, у којој ће се купати, или се по њима ваљају, или (ако је дрво) љуљају, итд.
    Ђурђевдански уранак
    Народ на Ђурђеведан, рано пре зоре, одлази у природу заједнички на ђурђевдански уранак, на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке. За ово се припреми јело и пиће; обавезно се припреми јагње на ражњу а они који су за то задужени, оду много раније на заказано место и отпочну са припремама тако да се ражањ већ увелико окреће кад остали дођу. Песма, игра и весеље трају често и до подне.
    На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем да буду напредни као врба, ките здравцем да буду здрави као здравац, копривом да коприва опече болести са њим, и селеном да им душа мирише као селен.
    Трпеза
    Око Тимока сваки домаћин на Ђурђевдан дотера пред цркву по једно мушко јагње, и ту му на сваки рог прилепи по воштану свећицу, па свештеник после литургије изађе међу јагањце, запале се јагањцима свеће на роговима, очита им се молитва и благослове их за трпезу.
    Орање бразде око села
    Земљорадници су око села оборавали бразду која је чинила магијски круг у који зле силе нису могле да продру.
    Сточарски празник
    Овај празник нарочито поштују сточари. Овог дана се стока истерује у планине на летње паше. Тада се коље прво јагње чијом су се крвљу, ради здравља, укућани мазали по челу и образима. Сакраментална жртва јагњета, с којим се причешћују сва деца, је уједно и најважнији од обичаја за тај дан.
    Разна веровања
    Пре Ђурђевдана не треба селена брати или мирисати, а на Ђурђевдан свако узме по један стручак те омирише и задене се за појас, а девојке и младе за ђердан.

    На Ђурђевдан не ваља спавати, да не би болела глава, а ако је неко спавао онда на Марковдан да спава на том истом месту.
    Сматра се да на Ђурђевдан делују вештице и друге зле силе, због чега су сељаци палили велике ватре да би заштитили себе и село.
    Врачања за плодност
    Обичаји везани за Ђурђевдан се врше пре изласка сунца, и то често на реци, што свакако има свој магијски значај. Међутим, највећи број обичаја спада у чисту магију, код чега онај, који их врши, нема у виду никаквог одређеног демона ни божанство.
    Жене и девојке донесу увече кући омаје тј. воде са кола воденичнога, да се од њих свако зло и прљавштина отресе и отпадне, као омаја од кола, и ставе у њу различитог биља а нарочито селена, да преноћи, па се ујутру њом купају у градини поред селена и поред осталог цвећа.
    Зарад плодности своје стоке, да би одузеле млеко туђој стоци, ноћу неке жене врачају (ретко мушкарци), које су голе и јашу на вратилу (обилазе око туђих торова). Све то показује, да је обичај веома стар.
    На сличан начин привлачи се и пољска плодност. Са великом ревношћу практикују се и љубавна врачања и гатања. Врсте гатања и предмети, по којима се гата, врло су многобројни (по хлебу, копривама, кукавици, свињама, роси итд).
    Веровања о времену
    Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро - "да ће бити плодна година", а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша - "да ће лето бити сушно". Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.
    Празник Светог Ђорђа
    Свети Ђорђе се на иконама представља на коњу, у војводском оделу, са којег копљем пробада страшну аждају. Нешто даље од њега стоји једна жена у господском оделу. Аждаја на иконии представља многобожачку силу која је "прождирала" бројне невине хришћане. Свети Ђорђе ју је, по веровању, победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац "незнабоштву". Под победом коју је свети Ђорђе однео над аждајом, вероватно се мисли на прекид прогона хришћана, десет година после његове смрти, и проглашење хришћанства званичном религијом Римског царства од стране цара Константина. Жена на икони је можда и сама царица Александра, жена цара Диоклецијана, и верује се да представља симболично младу хришћанску цркву.
    Историја
    У време српског ропства под Турцима, Турци су били одредили да им се годишњи порез плаћа у два дела: на Ђурђевдан и на Митровдан.
    Некада су овог дана хајдуци напуштали своја места зимовања, своје јатаке, и одлазили у шуму на заказано место да поново отпочну са хајдуковањем. У народу је остало сећање на тадашње хајдуковање, па је остала и изрека "Ђурђев данак хајдучки састанак, Митров данак хајдучки растанак"

    Из Википедије, слободне енциклопедије

  11. #71

    Odgovor: Verski običaji

    Ovi nashi obichaji,uglavnom,nemaju veze sa hrishcanskom religijom.To su obichaji iz nekih drugih vremena,shto bi neki rekli,paganski obichaji.Ako uzmemo u obzir,ono malo hrishcanskih obichaja shto imamo,to su sve obichaji iz starog Egipta.Tek sad mi nishta nije jasno...Hmmm...Hrishcanski iz Egipta,navodno hrishcanski,paganski...Ko je ovde lud?!Hehehehe...Ma Jah Rastafari!
    Me Bring Da Enlightenment...

  12. #72

    Odgovor: Verski običaji







    Mir Božji - Hristos se rodi!

    Mi koji Božić slavimo poJulijanskom kalendaru,
    radujemo se tom danu,
    jer nam stiže najradosniji od svihpraznika -
    rođenje našeg Isusa Hrista.


    Dočekajmo pravoslavni Božić tačno u ponoć
    i radujmo se svi zajedno najvećem
    i najradosnijem prazniku.


    Mir Božji, Hristos se rodi!



    Osmeh je jedna kriva linija koja može da ispravi mnoge stvari.

  13. #73

    Odgovor: Verski praznici i običaji

    obicaji su prenoseni sa kolena na koleno, nasi preci su zadrzali stare paganske obicaje zbog tradicije, a sto se tice egipcana...po nekom mom misljenju religije su sve iste samo su menjale oblik, tako je hriscanstvo u stvari modifikovalo ucenje egipcana, rimljana, grka, sve objedinilo i pokusalo da stvori monoteisticku religiju kako bi se taj neki haos koji je izazvalo postojanje mnogo bogova uredio i kako bi se napravila religija sa uredjenijom hijerarhijom. tako da su obicaji, verovanje dobili samo drugi plast, nazvali se drugim imenom.
    all that we see or seem is but a dream within a dream

  14. #74

    Odgovor: Verski praznici i običaji

    ТУЦИНДАН

    ''Туциндан је народни празник који пада 5. јануара, два дана пред Божић, односно дан пред Бадњи дан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница тукла - убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.
    За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обичај везан за клање печенице, остао је вероватно из стaрих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме. На Туциндан, по народном веровању, децу не ваља тући, јер ће целе године бити неваљала и боловаће од чирева.''
    Poruku je izmenio nenad.bds, 05.01.2012 u 15:19

  15. #75

    Odgovor: Verski praznici i običaji

    Nazdravljam ti Badnje drvo,
    nazdravljam ga tebi prvo,
    nek veselje kuću krasi
    od nevolje Bog nek spasi,
    sva divota domu tvome,
    to u srcu liži mome.
    SREĆAN BADNJI DAN!
    Badnjak se lozi,
    vatra se plamti,
    zdravlje i sreca nek te prati,
    nek ti svako novo sutra bude radost
    badnjeg jutra,
    a i srecan ti Bozic sutra.

    Osmeh je jedna kriva linija koja može da ispravi mnoge stvari.

Strana 5 od 6 PrvaPrva ... 3456 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Verski turizam: Hrišćanstvo
    Autor zjovan29 u forumu Turizam i putovanja
    Odgovora: 21
    Poslednja poruka: 05.02.2015, 03:43
  2. Praznici kojih više nema u kalendaru
    Autor memento u forumu Društvo oko nas
    Odgovora: 11
    Poslednja poruka: 16.07.2014, 22:51
  3. Verski fanatici
    Autor makilli u forumu Religija
    Odgovora: 22
    Poslednja poruka: 14.02.2010, 20:31

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •