По "Српском народном календару" Д. Антонића и М. Зупанца


Сретење, 15. фебруар

Дан када су људи први пут срели малог Исуса. Четрдесет дана по рођењу, Девица Марија донесе у храм јерусалимски свог сина да га по закону посвети Богу и себе очисти. У храму је угледаше старац Симеон и девојка Ана који у малом Исусу препознаше Дугочеканог Господа. Фарисеји дојавише ову вест цару Ироду који помисли да је то Нови Цар о коме су му звездари са истока говорили па брзо посла људе да убију Христа. Међутим, породица је предосетила опасност и по упутству анђела упутила се у Мисир.

Сретење се у народу тумачи као дан када се срећу зима и лето. Понегде се каже и Обретање, зато што се овога дана обрће зима у лето и зато се прича да када се сретну зима и лето на Сретење онда зима каже лету: Бог ти помогао, љигаво лето, а лето одговара: Добро јутро, смрдљива зимо. Друга варијација на исту тему каже: Ти мени дајеш голе и босе људе, а ја теби обучене - казује зима лету, а лето одговара: Истина, али се мени много више радују него теби. У сваком скучају, из ових прича се очигледно види стара народна подела године на зиму и лето.

Верује се да на овај дан мечка изађе из свог склоништа и погледа да ли има сенку, ако је има онда се окреће и враћа у пећину да одспава још шест недеља, колико ће зима трајати. Ако нема сенку онда се одгега у шуму у потрази за храном. Колико је ово веровање уврежено, доказ су многобројни посетиоци зоолошког врта који су раније долазили да виде понашање мечке Божане.

Врапци до Сретења бирају своје невесте, а на данашњи дан се венчавају и зада су најгласнији и најбучнији. Девојке добро гледају кога ће прво ујутру срести, јер ће и младожења бити исти такав по души и изгледу.