Novosadski mostovi

[Necromancer]

Nema podataka o premošćavanju Dunava između današnjeg Novog Sada i Petrovaradina u ranoj prošlosti, kada su ovde već postojala naselja. Za rimski period postoje samo pretpostavke.

Zna se da su Vizantijci, u borbi sa Mađarima za ove krajeve, prešli na bačku stranu kod Petrovaradina 1164. godine, i da je ovde jedan dvorjanin ugarskog kralja Stevana V imao skelu 1267. godine. Poznato je da je sultan Sulejman Veličanstveni na tom mestu prelazio Dunav 1526. i 1529. godine, pa se sa sigurnošću može tvrditi da su Turci, izuzetni graditelji pontonskih mostova, povremeno premošćavali reku

Prvi pontonski mostovi, za koje se tačno zna da su ovde postojali, datiraju posle oslobođenja Petrovaradina od Turaka 1687. godine, odnosno 1691. godine, kada je bila bitka kod Slankamena, i tad je prikazan pontonski most na jednoj gravuri. Most postoji i 1694. godine, kada se nasuprot Petrovaradinskoj tvrđavi koja se gradi, sa druge strane javilo prvo naselje sa mostobranom, začetak budućeg Novog Sada. Od tada pa sve do prvog svetskog rata 1914. godine tu će se sklapati pontonski most, ali ne uvek na istom mestu. Glavna prepreka bila je brzina i dubina Dunava uz plavljeni priobalni teren. Pontonski most će tek od kraja XVIII veka, tačnije od 1788. godine, stalno biti lociran na određenom mestu - između mostobrana na novosadskoj strani i Tvrđave na suprotnoj.

Za vreme bitke kod Petrovaradina, između Turaka i austrijske vojske, kod ove strategijske tačke bilo je čak dva pontonska mosta, koji su tada, a i nešto kasnije odigrali vaznu ulogu - kada je princ Eugen Savojski udario na Beograd. Pontonske mostove postavljali su vojnici "pontonjeri", i čuvala ih je četa vojnika na čelu sa oficirom, a svi zajedno su se brinuli oko održavanja i bezbednosti. Po sredini mosta bio je pokretni deo za prolaz lica, a preko mosta, kad bi prolaz bio slobodan, mogla su uporedo ići dvoja kola, ali nije imao pešačku stazu. Noću je most bio osvetljen fenjerima, a na ulazu sa ove strane za strance se naplaćivala mostarina, dok su Novosađani i Petrovaradinci bili oslobođeni te takse. Pre pojave leda most je rasklapan i do proleća čuvan u zimovniku.

Pontoni su bili dugi deset, a široki dva hvata, sa vrhovima od lima, isključivo pravljeni od hrastovine i vezivani jakim užadima i lancima, da ih vetar ne raskine i ne raznese, kao što se to u više mahova događalo. Most je bio dug 420 koraka i imao je 32 pontona a smatran je za najlepši u imperiji, kako o tome piše Franc Sams u "Topografiji Petrovaradina i njegove okoline" 1820. godine.

Otvaranje mosta obavljeno je uz veliki ceremonijal. Okupljeni narod je sakupljao preostalo tesano iverje tzv. "navalu", verujući u njegovu čudotvornu moć. Most je bio pod upravom vojnih vlasti do 1847. godine, a od tada se daje civilnim zakupcima. Za vreme bune 1848-1849. godine je pod ugarskom komandom Titelsko-šajkaškog bataljona. Krajem XIX i početkom XX stoleća, naizmenično su mostom rukovodile novosadska i petrovaradinska opština.

U most je 1852. godine udario jedan remorker i potopio ga, a deset godina kasnije opet ga je srušila jedna lađa, dok se 1896. godine desio sličan slučaj, kada su pontoni plovili sve do Zemuna.

[Necromancer]

MOST FRANJE JOSIFA

Kada je počela izgradnja železničke pruge Budimpešta-Zemun, mislilo se da će pontonski most zauvek biti uklonjen, jer je novosadska opština tražila da budući železnički most kod Petrovaradina služi i za kolski prelaz. Međutim, 1883. godine kada je most bio gotov, dobio je samo pešačku stazu pored šina. Ovaj čelični kolos u obliku izdužene mrežaste grede bio je dug 432 metra, postavljen uzvodno od pontonskog i nosio ime Most cara Franje Josifa. Nosilo ga je šest betonskih stubova, a najširi prostor za plovidbu je bio između drugog i trećeg stuba 96 metara. Projektovao ga je Karlo Bauman, koji je probio i tunel u petrovaradinskoj steni dug 341 metar. Most od 1929. godine nosi ime princa Aleksanda Karađorđevića. Srušila ga je Vojska Kraljevine Jugoslavije 11. aprila 1941. godine.

MOST OSKARA POĆOREKA

Godine 1914. za potrebe vojske, podignut je nizvodno od pontonskog privremeni most lake gvozdene konstrukcije. Stubovi mosta, tzv. "jarmovi", odnosno grupa greda, bili su povezani drvenim čamovim balvanima pobijenim u dno reke, a zatrpanim kamenjem. Most je imao električno osvetljenje i čuvalo ga je sto vojnika sa jednim oficirom. Bio je dug 261 metar. Nosio je ime zloglasnog austrijskog generala českog porekla - Oskara Poćoreka. Krajem rata Novosađani su sprečili rušenje mosta. Januara 1924. godine većim delom su ga odnele sante leda, čije su naslage te godine bile tako debele da su probijane lakim bombama iz aviona. Most je imao pet paraboličnih gvozdenih lukova. Njegovim nestankom paralizovan je ceo drumski saobracaj između Novog Sada i Petrovaradina, tako da je prelaz preko Dunava sve do 1928. godine obavljan motornim čamcem i privatnom parnom skelom. Pre ovog događaja, još 1920. godine, doneta je odluka da se na ovom stalnom prelazu između Petrovaradina i Novog Sada izgradi jedan veliki drumski most, gvozdene konstrukcije, koji bi na ovom mestu u potpunosti rešio sve saobraćajne probleme.

MOST KRALJEVIĆA TOMISLAVA

Izgradnja Mosta kraljevića Tomislava počela je 1922. godine prema uprošćenom planu peštanskog profesora Silarda Zjelinskog, koji je projektovao ovaj most još pre prvog svetskog rata, po nalogu novosadske opštine. Gvozdena konstrukcija dopremljena je iz Nemačke na račun reparacije, a dve firme iz Dortmunda i Stetina izvršile su montiranje mosta. Pušten je u promet 20. maja 1928. godine uz veliki ceremonijal. Imao je elegantnu liniju. Bio je dug 341 metar. Nosio je ime po drugom monarhovom sinu, koji se tada rodio. Istovremeno je srušila jugoslovenska vojska i taj i železnički most 11. aprila 1941. godine.

RATNI I PONTONSKI MOST

Za vreme fašističke okupacije preko Dunava je radila skela, ali je civilni saobraćaj, zbog ratnih prilika, bio vrlo slab. Za vojne potrebe služio je železnički most obnovljen 1942. godine koga su saveznici nekoliko puta bezuspešno bombardovali. Ovaj most Nemci su minirali 22. oktobra 1944. godine. Posle oslobođenja 23. oktobra 1944. godine ponovo se preko reke prelazilo skelom, sve do aprila 1945. godine, dok za 20 dana nije napravljen pontonski železničko-drumski most na pajvanima i šlepovima. U gradnji je učestvovala udarničkim radom novosadska omladina, nekvalifikovani radnici i železničari. Sklopili su ga tesari Petar Marić i Ferenc Apro. Most je bio dug 300 metara, a služio je do početka 1946. kada je razmontiran.

[Necromancer]

MOST MARŠALA TITA (VARADINSKI MOST)

Kako su uslovi obnove zemlje i razne druge okolnosti zahtevale potrebu jednog sigurnog, stalnog, železničko-drumskog mosta na Dunavu između Novog Sada i Petrovaradina, još 1945. godine počela je njegova gradnja na stubovima porušenog Mosta kraljevića Tomislava. Gradila ga je grupa inženjera: Miodrag Živković, Panta Jakovljević i Sava Atanacković, a dobio je oblik proste grede po sistemu čelične rešetke. Za rad su korišćeni nemački zarobljenici koji su za nagradu po završetku mosta pušteni kućama. Sagrađen je u rekordnom vremenu - za 160 dana, i bio je prvi stalni čelični most izgrađen posle Drugog svetskog rata u Evropi. Svečano ga je pustio u saobraćaj 20. januara 1946. godine maršal Tito čije je ime i sam most dobio. Bio je dug 344 metra. Krajem maja 1962. godine preko njega je prešla poslednja želežnička kompozicija, tako da je do rušenja služio samo za drumski saobraćaj.



Srušen je 1. aprila 1999. u zoru, tačnije u 4,55 časova, a pre rušenja mu je ime promenjeno u Varadinski most.

[Necromancer]

ŽEŽELJEV MOST

Sve veći privredni razvoj naše zemlje i saobraćaj između Vojvodine i Srbije, kao i veza sa zapadnim krajevima Jugoslavije, uslovili su u proleće 1956. godine donošenje odluke da se kod Novog Sada sagradi jedan nov drumsko-železnički most. Radovi na ovom mostu sa dva luka, od armiranog čelika i prenapregnutog betona, počeli su 1957. godine, a završeni 23. oktobra 1961. godine, na dan oslobođenja Novog Sada, kada je most svečano pušten u saobraćaj. Projektovao ga je Branko Žeželj, a bio je dug 466 metara. Radove je izvela "Mostogradnja" iz Beograda. Srušen je 26. aprila u 1.20 časova 1999. godine.

[Necromancer]

MOST SLOBODE

Preopterećenje oba novosadska mosta i davnašnja želja Novosađana da se Novi Sad preseli na padine Fruške Gore, zahtevalo je savremeniju i veću arteriju preko Dunava. Novi most koji je nosio ime Sloboda, bio je pravo remek-delo, jer je u svojoj klasi bio drugi po veličini u svetu. Projektovao ga je Nikola Hajdin, a izvođač radova je bila "Mostogradnja" iz Beograda uz saradnju mađarskih i švajcarskih građevinskih preduzeća. Ukupna dužina mosta iznosila je 1.312 metara sa dva stuba visoka 60 metara i kosim zategama, a širina mosta 27,6 metara. Povezivao je Bulevar 23. oktobra, danas Bulevar oslobođenja i Mišeluk. Izlaz na sremsku stranu izveden je u vidu dve tunelske cevi, dok se saobraćaj preko mosta odvijao na po tri trake u oba smera, uz pešačke staze i sigurnosni pojas. Most je izgrađen u krivini reke, a konstrukcija koja je bila teška 9.700 tona, spajana je od gotovih varenih delova koji su izrađeni u Mađarskoj. Glavni raspon između stubova iznosio je 361 metar, a zatege se sastojale od 48 čeličnih užadi, kosih po sredini mosta. Ovaj most se pušta u saobraćaj 23. oktobra 1981. godine, na dan oslobođenja Novog Sada i 40. godišnjice ustanka naroda i narodnosti Jugoslavije i socijalističke revolucije. Srušen je 3. aprila 1999. u 19.55 časova.



Kasnije analize su pokazale da je moguće Most Slobode popraviti, što se pokazalo ispravnim i 8. oktobra 2005. godine Most Slobode je otvoren po drugi put. Ono što je najvažnije - sačuvao je pređašnji izgled.

[Necromancer]

MOST NA BARŽAMA

Po okončanju bombardovanja, gradski prioritet je bio povezivanje Novog Sada sa Petrovaradinom, Kamenicom, Sremom. Izgrađen je most na baržama kao "prva pomoć" ljudima na različitim obalama istoga grada. I pored gužvi koje su se stvarale, nervoze i čekanja, ljudi su polako zaboravljali nevolje prelaska velike reke skelama i čekali, u dugim kolonama automobila, izgradnju bar još jednog mosta. Uklonjen je 18. oktobra 2005. godine, mada prilazne barže i dalje podsećaju na njega.

MONTAŽNO-DEMONTAŽNI DRUMSKO ŽELEZNIČKI MOST

Najavljivan kao "velika radna pobeda" Direkcije za izgradnju zemlje, proglašen od strane bivšeg predsednika Jugoslavije, Slobodana Miloševića kao "moralno superioran" privremeni montažno-demontažni most je donekle olakšao prelazak Dunava. Izgrađen pod strahovitim pritiskom zadatog roka, sa samo jednom kolovoznom trakom i prugom, naizmeničnim protokom saobraćaja, ipak je preusmerenjem kamionskog prevoza, rasteretio most na baržama. Takođe je uspostavljen železnički saobraćaj sa severom i dalje sa Evropom.

VARADINSKI MOST

Novi Sad je konačno, godinu dana posle okončanja bombardovanja, dobio prvi pravi most sa dve kolovozne i dve pešačke trake. Uprkos različitim stavovima prilikom projektovanja i same izgradnje mosta, njegov učinak je neosporiv. Dunav je ponovo ukroćen između dve obale našeg grada.

[nenad.bds]

IPAK SE KREĆE

Imitacija Žeželjevog mosta i pored sveg rastezanja polako napreduje...

Slikano je danas, 13. decembra 2013.

Most je Novom Sadu prekopotreban; ličiće na prvobitni, betonski i 'Betonski', koji je tek kad je srušen dobio naziv 'Žeželjev' (koliko mene sećanje služi).

No, za mene, biće ovaj novi most ipak samo imitacija. Teško da bi moglo biti drugačije nekome ko je gledao (a ponekad i slikao kao što sam ja radio) kako iz Dunava izrasta betonski kolos.

Slikano je pred kraj godine.


U prvim danima 1961. - bio je to odlazak na Tvrdjavu u novogodišnjim praznicima.

[nenad.bds]

Stvarno vredan prikaz nassih mostova. Danas (na godissnjicu poccetka bombardovanja) sam ga ponovo pogledao.
Seccam se slika iz "Dnevnika" kako jedan nass sugradjanin (a ovih dana je on pomenut u nekom negativnom kontekstu u sstampi) vozi 'Ficcom' po luku Zzezzeljevog mosta. Valjalo bi nacci tu fotografiju koja lepo ilustruje kakav je to most bio!
Nije mi poznato da je poginulim braniocima postavljeno neko obelezje i stidim nas se zbog toga. Pa nisu oni branili Milosevicca od NATO-a nego sve nas.
Jedina javna uspomena (koliko ja znam) na bombardovanje je ona ispod Varadinske Duge, a u masi raznih reklama po gradu bass se ni ne uocava lako.

[biterlemon]

1. Mislim da poginulima na mostovima treba postaviti obelezlje.

2. Ne verujem da je razlog rusenja mostova bio pitanje osiguranja, ja vidim neke strateske namere. Naravno o tome ce se diskutovati jos dugo, dugo...
Zao mi tih mostova, mnogo puta sam prolazio kroz njih...

3. Jedam detalj u vezi mosta M. Tita.
Koliko mi je poznato sama konstrukcija je izradjena za Baju (Madjarska) i prevozio se barzama na datu lokaciju preko Crnog Mora. Oslobodjenje je zatekao transport na Jugoslovenskoj teritoriji Dunava i konstrukcija je prisvojena kao ratni plen, da bi se kasnije odlucilo da bude postavljen i Novom Sadu.
Sa obzirom da je konstrukcija mosta kraca od sirine Dunava u Novom Sadu, morala se produzavati dodatnim elementima. To se i primecivalo na prilazima mostu.

Zna li neko neki zvanican izvor u vezi ovoga?

[3oka]

ne mogu se setiti kojeg su arhitektu pitali:
KOLIKO TRAJU MOSTOVI ?

DO SLEDEĆEG RATA !!!:

[Invisibleman]

ne mogu se setiti kojeg su arhitektu pitali:
KOLIKO TRAJU MOSTOVI ?

DO SLEDEĆEG RATA !!!:

Da li ste znali da osim pontonskih mostova i mosta Oskara von Poćoreka (privremenog mosta sagrađenog 1914, odneo ga led 20ih) svaki novosadski most je stradao tokom nekog rata.

[nale84]

Obezbeđen novac za novi Žeželjev most

Novi Žeželj širi od Mosta slobode...
Davno očekivana izgradnja Žeželjevog mosta mogla bi da počne već u maju ili junu naredne godine. Ovu informaciju potvrdio je gradonačelnik Igor Pavličić, uz napomenu da će na taj način biti rešen veliki problem železničkog saobraćaja koji od rušenja Žeželja u bombardovanju 1999. muči grad, državu, ali i čitav region.


KONAČNO - Prema poslednjim informacijama, Evropska komisija, Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj pristale su da finansiraju obnovu jedinog novosadskog železničkog mosta. Na taj način otklonjena je najveća prepreka za realizaciju ovog projekta � novac, i to čitavih 60 miliona evra.
- Komisija formirana od predstavnika gradske, pokrajinske i republičke vlasti, JP �Železnice Srbije� i italijanske projektantske kuće �Italfer�, idejnog tvorca budućeg rešenja mosta, utanačila je dogovor o izgradnji. Ostalo je samo da se dogovore poslednje izmene postojećeg projekta, da se imenuje zvanični investitor projekta, a uskoro bi se moglo očekivati i raspisivanje tendera - najavljuje za �24 sata� Pavličić.
Sistem finansiranja odavno je dogovoren, a sastoji se od sredstava koje mora da obezbedi Republika (30 miliona), Pokrajina (20 miliona) i Grad (10 miliona). Ipak, sav novac, po svemu sudeći, pristići će iz različitih evropskih fondova. Kako je ranije obelodanjeno, polovinu sume, 30 miliona, Republika je obezbedila preko Evropske komisije u Beogradu, a Pokrajina i Grad upravo vode pregovore sa potencijalnim zajmodavcima kako bi obezbedili svoj udeo. Kako nam je objasnio gradonačelnik, Pokrajina i Grad pregovaraju sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj da se obezbede preostala sredstva.
- Imamo uveravanja da će kreditni aranžmani biti odobreni, ali novac najverovatnije neće stići odjednom, već će pristizati po fazama - napominje Pavličić.
Žeželjev most izgrađen je 1961. godine, a srušen u bombardovanju 25. aprila 1999. Od tada jedina železnička veza Bačke i Srema jeste montažno-demontažni most čija je dozvola za upotrebu istekla još 2005.

Prema projektu koji je radila italijanska kuća Italfer, novi Žeželjev most trebalo bi da bude dug 470, a širok gotovo 25 metara, što znači - širi od Mosta slobode. On će imati dva koloseka, dve trake za drumski saobraćaj, kao i po dve biciklističke i šetačke staze. Konstrukcija će mu najverovatnije biti čelična, a ne betonska, i izgledom će podsećati na stari Žeželjev most. Prema proceni, izgradnja će trajati četiri godine, a svaki tender biće strogo kontrolisan od strane Evropske unije.

izvor: 24 sata

[Greshka]

"On će imati dva koloseka, dve trake za drumski saobraćaj, kao i po dve biciklističke i šetačke staze"

Baš me zanima za te četiri godine, ako bude 4, kako će se premostiti Dunav železnicom.Voz će da funkcioniše do Dunava i od Dunava sa druge strane?

To će da izazove još dodatno zagušenje saobraćaja, koji je ionako u haosu danas u gradu.Grad je preprečen izgradnjom nekoliko bulevara, gužve prema mostu "Boško Perošević" (pošto Žeželja odavno nema) čini nepregledna kolona kamiona koja idu tom trasom i ona im je jedina opcija preko Dunava.Sa druge strane vozila iz pravca autoputa takođe naleću na ograničenja sa petljom prema Temerinu na auto-putu koja nikako da se završi.Sve u svemu saobraćajni haos u gradu imaće još dodatnu otežavajuću okolnost.Možemo očekivati još veći haos.....

[Cecara]

Kamionima preti zabrana prelaska
Most više ne može da izdrži tutnjavu teškaša

Novi Sad - Kamionima težim od pet tona će, po nalogu saobraćajne inspekcije, biti za desetak dana zabranjeno kretanje preko Drumsko-železničkog mosta ako stručnjaci �Puteva Srbije� do tada ne nađu rešenje da se spreči dalja jurnjava teškaša ovim prelazom na Dunavu, saznaje �Blic�. U �Putevima Srbije� kažu da nalog još nisu dobili i da ne znaju kakav se posao od njih očekuje, a u Gradskoj kući napominju da, u slučaju zabrane na jedinom prelazu otvorenom za kamione, njihov saobraćaj neće dozvoliti preko Varadinskog i Mosta slobode.

Član Gradskog veća zadužen za saobraćaj Siniša Bubnjević kaže da je komisija sastavljena od predstavnika �Železnica Srbije�, MUP-a, saobraćajne inspekcije i drugih ustanova odlučila da ne izda upotrebnu dozvolu za Drumsko-železnički most jer je ocenjeno da �konstrukcija ne može više da izdrži prolazak teških kamiona i pored prošlogodišnje obnove�.
- Grad nema nadležnost nad ovim prelazom, ali nam je on potreban dok se ne sagradi Žeželjev most. Glavni problem je što kamioni, kojih dnevno ima više od 4.000 ne poštuju dozvoljenu brzinu kretanja i time oštećuju most. �Putevi Srbije� moraju da reše pitanje brzine kretanja teškaša i, ako to ne urade, za 10 dana će biti zabranjeno kretanje kamiona težim od pet tona - navodi Bubnjević.

U službi za odnose sa javnošću �Puteva Srbije� navode da još nisu dobili dopis vezan za Drumsko-železnički most, ali da će ispoštovati nalog inspektora čim stigne jer to i inače rade.

Zatvaranje ovog mosta za teške kamione značilo bi da prevoznici moraju da koriste prelaz preko Beške, što će im rutu produžiti za oko 30 do 40 kilometara u jednom pravcu. Gradske vlasti, naime, ne nameravaju da dozvole prelazak kamiona na Varadinskom mostu i Mostu slobode, iako oni mogu da izdrže teret, sa obrazloženjem da teškaši uništavaju gradske saobraćajnice. Bubnjević se nada da će �Putevi Srbije� obaviti svoj deo posla i da se nevolje sa prelaskom kamiona preko Dunava nalik onima od prošle i pretprošle godine neće ponoviti.

On podseća i da su za održavanje mosta nadležni �Putevi Srbije�, a ne gradske vlasti, iako je grad prethodnih godina ulagao novac u njegovu rekonstrukciju, pošto je prelaz potreban i Novosađanima.

Ovaj montažno-demontažni most podignut je u proleće 2000. godine kao privremeno rešenje, uz procenu da će trajati oko tri godine, odnosno do izgradnje novog Žeželjevog mosta.

Gradnja Žeželjevog mosta jedino rešenje
Konačno rešenje problema prolaska kamiona kroz Novi Sad će biti rešeno gradnjom novog Žeželjevog mosta, sa dve železničke i dve saobraćajne trake. Njegova gradnja očekuje se sledeće godine, a gradonačelnik Igor Pavličić rekao je da će novac za novi most obezbediti Evropska komisija, od koje je republika dobila 30 miliona evra za tu namenu, a pokrajina i grad će zajedno dati još toliko novca nakon što se okončaju pregovori sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Most bi trebalo da bude sagrađen za tri godine.

Blic online
Autor: Žarko Bogosavljević | Foto:S. Vojnović

[Necromancer]

http://www.facebook.com/ns.mostovi

Moja stranica, ne morate postati fan, nego ima puno slika koje sam mesecima skupljao, pa koga zanima...