Dogodilo se na današnji dan

Danas je subota, 15. mart, 75. dan 2008. Do kraja godine ima 291 dan.


44. p. n. e.
Rimskog vojskovođu, pisca i državnika Gaja
Julija Cezara ubili su zaverenici na dan martovskih ida u Senatu.
Namera im je bila da time spasu republiku, ali to nisu uspeli.
Ugrađanskom ratu potom su izginule vođe zavere Junije Brut i
Parmenzije Kasije, a vlast je 31. pre nove ere prigrabio unuk
Cezarove sestre Olivije, Oktavijan Avgust, što će biti početak
uspostave monarhije (carstva). Cezar je u početku
bio pristalicatakozvane stranke populista, rimskih republikanskih demokrata, uz
čiju je pomoć 68. pre nove ere počeo da se penje lestvicama
moći, postavši kvestor, zatim edil, pretor i prokonzul u Španiji.
Ambiciozan i bezobziran, okrenuo je leđa populistima i 60. p. n. e.
sklopio je Prvi trijumvirat o podeli vlasti s Gnejem Pompejem
Velikim i Likinijem Krasom. Vojnički se proslavio osvajanjem Galije
(otprilike teritorija današnje Francuske i Belgije) od 58. do 52.
p. n. e. Posle Krasove smrti ušao je s vojskom u Italiju i
prešavši rečicu Rubikon, navodno izrekao: ''Alea iacta est'' (Kocka
je bačena) - to je značilo da je sebi dozvolio nedopustivo -
oružjem je stupio na teritoriju samog Rima. Potukao je Pompejeve
snage 48. p. n. e. u bici kod Farsale u Tesaliji, a kad je pobedio i
pontskog kralja Farnaka, Senatu je poslao lakonski izveštaj: ''Veni,
vidi, vici'' (Dođoh, videh, pobedih). U Egiptu je pomogao Kleopatri
da povrati presto, a po povratku u Rim prisvojio je doživotnu
diktatorsku vlast. Iz Egipta je doveo grčkog astronoma Sosigena
koji mu je pomogao da reformiše računanje vremena i sačini
kalendar nazvan Julijanski. Dosta je pisao i bio izvrstan stilista,
ali su izgubljene njegove pesme i gramatički spis ''O analogiji''.
Ostala dela: ''Komentari o građanskom ratu'', ''Komentari o galskom
ratu''.



1776.
Kongres SAD doneo je odluku o ukidanju zavisnosti od
britanske krune.

1815.
Rođen je srpski slikar i pisac Dimitrije
Avramović, jedan od začetnika romantizma u srpskom slikarstvu.
Studirao je na Umetničkoj akademiji u Beču, gde je izradio
odličan portret Vuka Karadžića. Ukrasio je zidove i ikonostas
Saborne crkve u Beogradu, crkve u Topoli, manastira u Vrdniku,
portretisao je kneza Mihaila Obrenovića, mitropolita Petra, Simu
Milutinovića Sarajliju. U Svetoj Gori je, prema nalogu Državnog
saveta, prepisivao povelje srpskih vladara i kopirao živopise i po
povratku je objavio delo ''Sveta Gora sa strane vere, hudožestva i
povesnice'', kojim je stekao velike zasluge za srpsku istorijsku
nauku.

1824.
Rođen je srpski pisac Branko Radičević, lirski
pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa. Kao oduševljeni
pristalica jezičke reforme Vuka Karadžića, prvi je počeo da peva
na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesničkim
slobodama označio je prodor u novu epohu. Pesme su mu pune vedrine,
vitalnosti, žudnje i uživanja u prirodi, u nekima predosetio
sopstvenu ranu smrt. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima,
Temišvaru i Beču, gde je studirao prava i medicinu i ušao u
najuži krug Karadžićevih pristalica i prijatelja. Najlepše dane
mladosti proveo je u Sremskim Karlovcima čije su lepote, posebno
uzvišenje Stražilovo, bile njegova lirska inspiracija. U
najpoznatijoj pesmi ''Djački rastanak'' opevao je Sremske Karlovce i
đačke radosti, dubinu i misaonost iskazao je u pesmi ''Tuga i
opomena'', a u satiričnoj pesmi ''Put'' ismejao je protivnike
Karadžićeve reforme. Umro je u Beču 1853, a kasnije je sahranjen
na Stražilovu.

1848.
Mađarsku je - tri dana posle masovnih demonstracija
u prestonici Austrije Beču - zahvatilo revolucionarno vrenje
upereno protiv Habsburške monarhije.

1867.
Bečki dvor je, zbog stalne krize koja je potresala
Austriju od revolucionarne 1848, odustao od unitarne države i otad
se Austrijsko carstvo pretvara u Austro-Ugarsku. Kao centralizovane
su ostale samo vojska, spoljni poslovi i zajednički segment
finansija. U svemu drugom su Austrija i Ugarska imale samostalnost,
ali su se nalazile u personalnoj uniji.

1883.
Beograd je dobio prvu ''telefonsku štaciju'', sedam
godina posle pronalaska telefona, a prvi telefonski razgovor su
vodili ministar vojni i kapetan palilulske žandarmerijske stanice.
Koncesije za uvođenje telefona u Srbiji dobio je 1882. Panta
Mihajlović, prijatelj Nikole Tesle.

1886.
Rođen je ruski revolucionar Sergej Mironovič
Kostrikov, poznat kao Sergej Mironovič Kirov, čije je ubistvo u
Lenjingradu 1934. sovjetski diktator Josif Staljin iskoristio kao
povod da otpočne masovne čistke. Boljševik je postao 1904. i kao
profesionalni revolucionar učestvovao je u revolucijama 1905. i u
Februarskoj i Oktobarskoj revoluciji 1917. Šef Komunističke
partije Azerbejdžana postao je 1921, a 1926. sekretar Lenjingradske
oblasne partijske organizacije. Posle ubistva Kirova, tada člana
Politbiroa i sekretara Centralnog komiteta sovjetske Komunističke
partije, Staljin je započeo talas čistki i do 1938. fizički je
likvidirao većinu starih revolucionara, učesnika i vođa
Oktobarske revolucije.

1898.
Umro je engleski inženjer Henri Besemer, koji je
1855. pronašao postupak prerade sirovog gvožđa u čelik, nazvan
'Besemerov postupak''. Čeličana koju je 1859. podigao u Šefildu i
sada proizvodi čelik.

1900.
Rođen je srpski biolog Milutin Radovanović,
profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i
umetnosti. Proučavao je uporednu anatomiju i herpetologiju (nauka o
gmizavcima) i proces specijacije (formiranje novih vrsta pod
uticajem izolacije) u pećinama, planinskim jezerima i na ostrvima
Jadranskog mora. Dela: ''Istorija razvitka životinjskog sveta i
čoveka'', ''Vodozemci i gmizavci naše zemlje''.

1907.
U Finskoj su u parlament prvi put izabrane žene.

1916.
Predsednik SAD Vudro Vilson poslao je u Meksiko
12.000 vojnika pod komandom generala Džona Peršinga da uhvate
meksičkog revolucionara Panča Vilju, ali je ekspedicija okončana
neuspehom.

1917.
Revolucionari su prinudili na abdikaciju ruskog cara
Nikolaja II, koji je presto ponudio bratu, velikom vojvodi Mihailu,
ali se on sutradan, pod pritiskom, odrekao krune, čime je posle tri
veka okončana vladavina dinastije Romanov. Cara Nikolaja II, sve
članove njegove porodice i poslugu, boljševici su, na osnovu
naredbe vođe Oktobarske revolucije Vladimira Lenjina, likvidirali i
potom iskasapili u Jekaterinburgu (kasnije Sverdlovsk), na Uralu, u
julu 1918.

1922.
Egipatski sultan uzeo je titulu kralja kao Fahd I.

1937.
Prva centralna banka krvi za njeno čuvanje
zamrzavanjem radi transfuzije osnovana je u čikaškoj bolnici ''Kuk
kantri''.



1939.
Nemačke trupe ušle su u Prag i okupirale Češku,
a sutradan je Slovačka, proglašena za ''nezavisnu državu'', čime
je ostvaren plan za uništenje Čehoslovacke. Pod pretnjom okrutnog
napada i uništenja Praga, predsednik Emil Haha je u Berlinu
potpisao akt o predaji zemlje Trećem rajhu. Po ulasku Nemaca u
Prag, Hitler je slavodobitno izjavio: ''Čehoslovačka više ne
postoji''. Francuska i Velika Britanija nisu učinile ništa da spasu
nezavisnost te zemlje, koju su nekoliko meseci pre toga garantovale
u Minhenu.

1957.
Umro je srpski političar jevrejskog porekla Moša
Pijade, predsednik Skupštine FNRJ, slikar i novinar. Umro je u
Parizu, na povratku iz Velike Britanije gde je predvodio
jugoslovensku parlamentarnu delegaciju. Slikarstvo je učio u
Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata pristupio je
Komunističkoj partiji Jugoslavije, a 1921. postao je član njenog
Izvršnog biroa. Zbog štampanja ilegalnog organa Centralnog
komiteta KPJ ''Komunist'' osuđen je 1925. na 20 godina robije. Tokom
tamnovanja preveo je ''Kapital'', ''Bedu filozofije'' i ''Manifest
komunističke partije'' Karla Marksa. Od decembra 1941. nalazio se u
Vrhovnom štabu. Izradio je 1942. prve propise o radu
narodnooslobodilačkih odbora. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem
novembra 1943. u Jajcu bio je potpredsednik Predsedništva, a 5.
novembra osnovao je u tom gradu Novinsku agenciju Tanjug.


1975.
Umro Aristotel Onazis
Umro je grčki brodovlasnik Aristotel Onazis, jedan od
najbogatijih ljudi na svetu. Bio je poznat i po
ljubavnoj vezi s operskom pevaćicom Marijom Kalas
i ženidbi s Žaklinom Kenedi, udovicom američkog
predsednika DŽona Kenedija.



1983.
Umrla je engleska književnica Rebeka Vest, koja je
posle boravka u Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala opsežno
putopisno-istorijsko delo ''Crno jagnje i sivi soko''. Junaci njenih
dela su izuzetne ličnosti koje se suprotstavljaju destruktivnim
nagonima. Bavila se i novinarstvom i posebno su poznati njeni
izveštaji s Nirnberškog procesa nemačkim i austrijskim ratnim
zločincima posle Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani
'Vojnikov povratak'', ''Sudija'', ''Harijet Hjum'', ''Opori glas'', ''Trska
koja misli'', studije o veleizdaji ''Značenje izdaje'', ''Voz baruta''.

1990.
Mihail Gorbačov izabran je za prvog i - pokazalo
se, poslednjeg - predsednika ŠSR. Kao jedini kandidat za taj
položaj dobio je 59,2 odsto glasova u Kongresu deputata.

1990.
U Iraku je obešen dopisnik britanskog lista
'Obzerver'' Farzad Bazoft zbog navodne špijunske aktivnosti, uprkos
apelima širom sveta režimu u Bagdadu da mu poštedi život.

1991.
Umro je srpski pisac Miodrag Bulatović, pripovedač
osobenog stila. Na svetlo dana izneo je tamnu stranu života -
nastrano, zloćudno i opako. Pažnju čitalaca, ali i ideoloških
čistunaca, privukao je već prvom zbirkom pripovedaka ''Djavoli
dolaze'', objavljenom 1955. Jedan je od najprevođenijih srpskih
pisaca. Ostala dela: romani ''Crveni petao leti prema nebu'', ''Heroj
na magarcu'', ''Rat je bio bolji'', ''Ljudi sa četiri prsta'', ''Peti
prst'', ''Gullo, gullo'', novele ''Vuk i zvono'', drama ''Godo je došao''.

1991.
Predsednik Predsedništva SFRJ i predstavnik Srbije
u tom telu Borisav Jović dao je ostavku, jer je Predsedništvo
odbilo da objavi vanredno stanje u zemlji, suočenoj sa otvorenom
pobunom secesionista i opasnošću krvavog rasparčavanja
Jugoslavije.

1993.
Izraelski premijer Jicak Rabin izrazio je posle
sastanka s predsednikom SAD Bilom Klintonom spremnost na kompromis
sa Sirijom tako što će joj, u zamenu za mirovni ugovor, predati
deo Golanske visoravni.

1996.
Nemačke vlasti izdale su nalog za hapšenje
iranskog obaveštajnog ministra Alija Falahijana zbog umešanosti u
ubistvo kurdskih izbeglih vođa 1992. u Berlinu.

1997.
U Zairu su pobunjenici zauzeli Kisangani, treći
najveći grad u zemlji, poslednje uporište vladinih snaga na istoku
Zaira.

2003.
Širom planete, od Tokija i Bejruta, do Pariza i
Vašingtona, stotine hiljada ljudi protestovalo je na ulicama, u
poslednjem pokušaju da spreče američki vojni napad na Irak.

2007.
Najmanje 49 indijskih policajaca je ubijeno, a 12 je
ranjeno u napadu komunističkih pobunjenika maoista na garnizon
Rani Bodli koji se nalazi u džungli, u državi Čatišgar,
na oko 1.500 kilometara jugoistocno od Nju Delhija.

2007.
Četiri američka vojnika su poginula u istočnom
delu Bagdada kada je pored njihovog vozila eksplodirala bomba
postavljena pored puta. Posle ovog incidenta, broj američkih
vojnika poginulih u Iraku od početka invazije na tu bliskoistočnu
zemlju 2003. premašio je 3.200.