Dogodilo se na današnji dan

[Kathy]

Danas je četvrtak, 1. mart, 60. dan 2007. Do kraja godine ima 305 dana.

Dogodilo se na današnji dan



1498.
Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da
Gama kao prvi Evropljanin iskrcao se na obale sadašnje afričke
države Mozambik.

1562.
Francuski rimokatolici su, s blagoslovom Vatikana,
poklali 1.200 hugenota (francuski protestanti), izazvavši
religiozni rat koji je trajao do 1598.

1643.
Umro je italijanski orguljaš i kompozitor Djirolamo
Freskobaldi, najveći majstor svog vremena na orguljama. Bio je
preteča Johana Sebastijana Baha u kompozicijama za orgulje, koje je
obogatio novim izražajnim sredstvima. Komponovao je tokate,
kancone, fantazije za orgulje, madrigale, motete.

1767.
Španski kralj Karlos III proterao je iz zemlje
jezuitski red. Karlos nije bio jedini vladar, u tome periodu, koji
je sproveo ovakvu odluku, motivi su najčešće bili lukrativne
prirode

1810.
Rođen je poljski kompozitor i pijanista Frederik
Šopen, nazvan ''pesnikom klavira'', koji je u vrhunskom
romantičarskom maniru komponovao gotovo isključivo klavirsku
muziku. U kompozicijama se obilato koristio elementima poljske
narodne muzike. Iz Poljske je 1830. otišao u Francusku, ne sluteći
da više neće videti otadžbinu. Dela: dva koncerta za klavir i
orkestar, oko 170 sonata, mnoštvo poloneza, mazurki, valcera.

1815.
Francuski car Napoleon I iskrcao se na obalu
Francuske, tri dana pošto je s grupicom sledbenika napustio
mediteransko ostrvo Elba na kojem je bio zatočen pošto je primoran
da abdicira u aprilu 1814. Ubrzo je trijumfalno ušao u Pariz i
povratio vlast, čime je počela njegova druga vladavina poznata kao
''100 dana'', okončana u junu 1815. vojnim porazom kod Vaterloa.




1872.
U planinskom području Jelouston u SAD osnovan je
prvi nacionalni park u svetu.

1878.
Pobedom Srbije završen je Drugi srpsko-turski rat.
Prvi rat sa Otomanskim carstvom 1876. i 1877. okončan je neuspehom
Srbije, ali joj je drugi 1877. i 1878. doneo teritorijalno
proširenje za četiri okruga i međunarodno priznanje na Berlinskom
kongresu 1878. Ti ratovi bili su nastavak oslobodilačke borbe, a
neposredan povod bio je ustanak Srba 1875. protiv turske vlasti u
Bosni i Hercegovini.

1879.
Rođen je bugarski državnik Aleksandar Stamboliski,
vođa Zemljoradničkog narodnog saveza i premijer Bugarske od 1920.
do 1923, kad je oboren u profašističkom udaru i ubrzo ubijen. Kao
šef vlade stekao je izuzetnu popularnost u narodu, jer je sproveo
agrarnu i poresku reformu, nacionalizovao neke banke i nastojao da
izmeni unutrašnju i spoljnu politiku dinastije Koburg, zalažući
se za prijateljstvo s Jugoslavijom.

1886.
Rođen je austrijski slikar Oskar Kokoška, jedan od
najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva. Pred
nacistima je 1938. izbegao u Veliku Britaniju i u toku Drugog
svetskog rata slikao je velike kompozicije idejno-humanističkog
sadržaja. Autor je i dramskih komada ''Ubica, mada žena'' i ''Trnov
žbun u plamenu''.

1891.
Rođen je srpski pisac i prevodilac Stanislav
Vinaver, jedan je od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u
novijoj srpskoj literaturi i kulturi uopšte. Studirao je matematiku
i muziku u Parizu, a između dva svetska rata je radio kao novinar.
U Prvom svetskom ratu učestvovao je kao dobrovoljac, okupaciju
zemlje u Drugom svetskom ratu proveo je u nemačkom zarobljeništvu,
a od 1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac.
Nemiran, radoznao, dinamičan duh, muzički obdaren, bio je jedan od
protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata,
istraživač i kreator slobodnijeg pesničkog izraza i književnog
jezika. Dela: zbirke pesama ''Mjeća'', ''Varoš zlih volšebnika'',
''Čuvari sveta'', ''Evropska noć'', ''Pantologija novije srpske
pelengirike'', ''Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske
pelengirike'', proza ''Priče koje su izgubile ravnotežu'', ''Godine
poniženja i borbe, život u nemačkim 'oflazima''', ''Ratni drugovi'',
'Šabac i njegove tradicije'', eseji ''Goč gori, jedna jugoslovenska
simfonija'', ''Živi okviri'', ''Jezik naš nasušni'', ''Nadgramatika'',
Zanosi i prkosi Laze Kostića'', ''Momčilo Nastasijević'',
''Gromobran svemira'', ''Nemačka u vrenju''. Genijalno i neobično
duhovito preveo je Rablea na srpski.




1896.
Bosonogi ratnici abisinskog negusa (cara) Menelika
II do nogu su potukli italijanske trupe kod Adue, posle čega je
Italija morala da prizna nezavisnost Etiopije, koju je godinama
pokušavala da pretvori u svoju koloniju. Hiljadugodišnje etiopsko
carstvo uspelo je da se održi i izgubilo je suverenost samo u
kratkom periodu 1936.-1940. kada je bilo sastavni deo italijanske
Istočne afrike.

1909.
Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac
Džejms Dejvid Grejem Niven, koji je elegantnom glumom oličavao
britanski tip džentlmena, dobitnik Oskara 1958. za film ''Odvojeni
stolovi''. Tridesetih godina 20. veka otišao je u Holivud, a u
Drugom svetskom ratu bio je komandos u vojsci SAD. Ostali filmovi:
''Put oko sveta za 80 dana'', ''Dobar dan tugo'', ''Topovi s Navarona'',
Kasino Rojal'', ''Papirnati tigar''.

1914.
Rođen je američki pisac afričkog porekla Ralf
Valdo Elison, čiji je roman ''Nevidljivi čovek'' jedan od
najimpresivnijih u američkoj književnosti posle Drugog svetskog
rata. Osnovna tema njegovog jedinog romana je traganje za sopstvenim
identitetom, a glavni junak, crnac, predstavljen je kao arhetipski
obrazac čoveka koji ostaje nevidljiv zato što mu društvo
uskraćuje pravo na samodefinisanje. Delo je pisano izuzetno
sugestivno, s mnoštvom naturalističkih detalja. Takođe je napisao
knjigu eseja ''Senka i čin''.

1919.
U Beogradu se sastalo privremeno narodno
predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u kojem je bilo

296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su mahom bili
iz ranijih saziva narodnih predstavništava zemalja koje su ušle u
sastav Kraljevine S.H.S., izabranih pre Prvog svetskog rata.

1922.
Rođen je izraelski državnik Jicak Rabin, premijer
od 1974. do 1977. i od juna 1992. do 4. novembra 1995, kad ga je, u
trenutku dok je napuštao mirovni miting na kojem je govorio, ubio
atentator Jigal Amir. Kao član ilegalnog jevrejskog pokreta Palmah,
od 1940. borio se protiv britanske kolonijalne uprave u Palestini i
protiv francuskih višijevskih snaga 1941. u Siriji. Od formiranja
Izraela 1948, kad je u ratu protiv Arapa komandovao brigadom,
nalazio se u sastavu vojske. General i načelnik generalštaba
postao je 1964. i imao je istaknutu ulogu u nanošenju teškog
poraza Arapima u ratu 1967, ali je posle ponovnog preuzimanja vlasti
postao arhitekta mirovnog procesa na Bliskom istoku i izmirenja
Jevreja s Arapima. To je izazvalo gnev izraelskih nacionalista,
posebno politika prepuštanja Palestincima teritorija zauzetih u
ratu 1967.

1938.
Umro je italijanski pisac i političar Gabrijele
Danuncio, izraziti esteta. Najdublji trag u literaturi ostavio
pesničkim zbirkama ''Rajska poema'' i ''Alkiona''. Bio je u politici
izraziti predstavnik italijanskog nacionalizma, pa i fašizma.
Direktno je učestvovao u zaposedanju Rijeke. Tokom Prvog svetskog
rata napisao je i jednu poemu posvećenu Srbiji i njenom herojstvu,
pod naslovom ''Oda narodu srpskom''. Ostala dela: romani ''Slast'',
'Uljez'', ''Oganj'', drame ''Mrtvi grad'', ''Frančeska da Rimini'',
'Joriova kći'', ''Djokonda''.

1941.
Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila
Trojnom paktu i već 2. marta 1941. u nju su preko Rumunije počele
da ulaze nemačke trupe. Uz pomoć Adolfa Hitlera, revanšistička
politika Bugarske još više je usmerena protiv Jugoslavije, prema
kojoj je godinama imala teritorijalne pretenzije.

1942.
U Čajniču je formirana Druga proleterska brigada.

1943.
Britansko ratno vazduhoplovstvo počelo je u Drugom
svetskom ratu da sistematski bombarduje evropske železničke
sisteme na teritorijama pod kontrolom Nemačke.

1946.
Rođen je srpski general-pukovnik pilot Ljubiša
Veličković, jedini general koji je poginuo tokom agresije NATO na
Srbiju 1999. Obavljao je sve letačke i najodgovornije komandne
dužnosti u Ratnom vazduhoplovstvu i Protivvazdušnoj odbrani JNA i
VJ i prvi je Srbin koji je leteo avionom ''Mig 29''. Bio je nastavnik
letenja, komandant letačke eskadrile, puka i korpusa, sekretar
Savezne direkcije za kontrolu letenja, načelnik Generalštabne
škole VJ, načelnik Sektora za RV i PVO Generalštaba VJ i
komandant RV i PVO VJ. U trenutku pogibije prilikom obilaska
jedinica na prvoj liniji odbrane otadžbine, obavljao je dužnost
pomoćnika načelnika Štaba Vrhovne komande za RV i PVO VJ.

1954.
SAD su saopštile da su na pacifičkom ostrvu Bikini
izvele prvu probu hidrogenske bombe.

1954.
U glavnom gradu Venecuele Karakasu otvorena je prva
konferencija Organizacije američkih država.

1958.
Umro je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor
Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije
nauka. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u
Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela
stvorio u drvetu, sa izvanrednim osećajem za njegovu strukturu i
materiju. Izradio je mnoštvo javnih spomenika, uključujući veliku
grupu ''Igrali se vrani konji'' ispred Skupštine Jugoslavije u
Beogradu i skulpturu ''Umorni borac'' na Kalemegdanu.

1959.
Arhiepiskop Makarios III vratio se na Kipar iz
izgnanstva na Sejšelskim ostrvima, na koja su ga 1956. proterali
Britanci. Krajem 1959. Velika Britanija, Grčka i Turska sporazumele
su se o nezavisnosti Kipra, a Makarios je 1960. postao prvi
predsednik Kiparske republike, što je ostao do smrti 1977.

1966.
Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila
sovjetska ''Venera III'', prvi vasionski brod koji je prispeo na neku
drugu planetu.

1985.
U Urugvaju je preuzeo vlast predsednik Hulio
Sangineti, čime je okončana devetogodišnja vojna vladavina u toj
južnoameričkoj zemlji.

1991.
Na prvim slobodnim izborima u Albaniji, Albanska
partija rada osvojila je 176 od 250 poslaničkih mesta i zadržala
vlast, ali je predsednik partije Ramiz Aljija izgubio u svojoj
izbornoj jedinici.

1992.
Bosanski Muslimani (Bošnjaci) i Hrvati su na
referendumu glasali za otcepljenje od Jugoslavije, a u Sarajevu su
ispred stare srpske crkve pucali na srpske svatove, što je
nagovestilo građanski rat u bivšoj BiH. Ubijen je otac mladoženje
Nikola Gardović i ranjen sveštenik Radenko Miković, a ubice -
koje vlast muslimanskog lidera Alije Izetbegovića nije ni pokušala
da identifikuje i kazni - spalile su i srpsku zastavu.

1992.
U Crnoj Gori se na referendumu 63 odsto građana
izjasnilo za zajedničku državu sa Srbijom - Saveznu Republiku
Jugoslaviju. Čelnici Demokratske partije socijalista i drugih
političkih stranaka su tim povodom izjavili da narode Crne Gore i
Srbije povezuju etničke, ekonomske, kulturne, istorijske i druge
veze i da ih one upućuju na zajednički interes da žive u jednoj
državi.

1993.
Američki vojni transporteri su iznad istočne Bosne
izbacili prve tovare s hranom i lekovima, čime je u Bosni i
Hercegovini počela ''Operacija padobran''.

1994.
Posle četvorodnevnih pregovora pod pritiskom SAD,
predstavnici Hrvatske i bosanskih Muslimana i Hrvata su u
Vašingtonu potpisali preliminarni sporazum o stvaranju
muslimansko-hrvatske federacije u BiH.

1996.
Niko od 123 putnika i člana posade nije preživeo
pad peruanskog putničkog aviona ''Boing 737'', u najtežoj nesreći u
istoriji civilnog vazduhoplovstva u Peruu.

1997.
Albanska vlada premijera Saljija Beriše podnela je
ostavku, posle dvomesečnih krvavih nereda izazvanih krahom
štedionica u kojima je desetine hiljada građana izgubilo životnu
ušteđevinu.

2005.
Socijalista Tabare Vaskes postao je prvi predsednik
Urugvaja levičarske orijentacije od kada je ova južnoamerička
država stekla nezavisnost 1828. godine.

2005.
Umro je agent izraelske obaveštajne službe Mosada
Piter Malkin, koji je na ulici u Buenos Ajresu 1960. godine uhvatio
nacističkog zločinca Adolfa Ajhmana zaduženog za ostvarenje
Hitlerovog Konačnog rešenja jevrejskog pitanja.

2006.
Objavljeno je bankrotstvo nekadašnjeg giganta
sovjetske autoindustrije - fabrike ''Moskvič''. Dugovi ''Moskviča'' od
jedne milijarde dolara onemogućili su dalju proizvodnju automobila
i rezervnih delova. Moskovska fabrika automobila je osnovana 1930.
godine kao filijala fabrike ''Gorki'', a serijsku proizvodnju prvih
modela legendarnih ''Moskviča'' pokrenula je 1947. godine. Krajem
osamdesetih godina proizveden je cetvrtomilionski ''Moskvič''.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan - 2. mart


- Danas je praznik Sveti velikomučenik Teodor Tiron. Tiron znači regrut. Tek što je sveti Teodor stigao u vojsku u puk marmaritski, u gradu Amasiji, počeo je strašan progon hrišćana pod carevima Maksimijanom i Maksiminom. Mladić nije hteo da krije da je hrišćanin, pa je žestoko kažnjen. Neki zločesti sudija naredi da ga strpaju u tamnicu i da tamnicu zapečate. Hteo je na taj način da ga umori glađu. U tamnici se Teodoru javi sam Hristos da ohrabri svoga mučenika i reče mu: "Ne boj se, Teodore, Ja sam sa tobom, ne
uzimaj više zemaljske hrane i pića, jer ćeš biti u drugom životu, večnom i neprolaznom sa mnom na nebesima". U tamnici mladog mučenika tada se pojavilo mnoštvo anđela koji su svojim sjajem i belinom osvetlili tamnicu, a stražari su prestrašeni i u čudu sve ovo posmatrali. Malo zatim, sveti Teodor izveden je iz tamnice i mučen, a potom osuđen na smrt. Bacili su ga u oganj i u njemu on predade svoju dušu Gospodu 306. godine.


1824. - Rođen je Bedržih Smetana, češki kompozitor, dirigent i pijanista, najznačajniji predstavnik i začetnik češkog muzičkog nacionalizma. Glavna dela: "Prodana nevesta", "Dalibor", "Libuša" Poljubac", ciklus simfonijskih poema "Moja domovina", gudački kvartet "Iz moga života"...


1836. - Teksas je proglasio svoju nezavisnost od Meksika i postao republika. Tek je 1845. godine prisajedinjen SAD kao savezna država.


1855. - Aleksandar Romanov postao je ruski car.


1915. - Starešina Vojne pošte u Baru Ivan Stojanović izveo je podvig nezabeležen u njegovoj profesiji: kad je srpska vojska u Prvom svetskom ratu počela povlačenje, priključio joj se, ponevši u džaku pakete zatečene u njegovoj pošti. Posle tegobnog pešačenja do grčkog ostrva Krf, predao je pakete, koji su potom uručeni adresantima. Za podvig je javno pohvaljen i postavljen za upravnika Vojne pošte Timočke divizije na Solunskom frontu.


1917.- Poslednji ruski car Nikolaj II odrekao se prestola. Posle pobede Oktobarske revolucije odveden je u Jekaterinburg, gde je u julu 1918. kompletna carska porodica s poslugom, prema naredbi boljševičkog vodje Vladimira Lenjina, usmrćena vatrenim oružjem, izbodena bajonetima i potom iskasapljena.




1921. - Umro je crnogorski kralj, vojskovođa i pisac srpskog porekla Nikola I Petrović Njegoš, koji je vladao bezmalo šest decenija - kao knjaz od 1860. do 1910, a potom kao kralj do 1918. godine. Crna Gora je u tom periodu dvostruko uvećana i međunarodno priznata. Vladavina mu je bila ispunjena oslobodilačkim borbama i nastojanjima da očuva nezavisnost države, u čemu je tesno sarađivao sa Srbijom. Posle invazije austrougarskih trupa, u januaru 1916. napustio je Crnu Goru. Velika narodna skupština u Podgorici ga je 26. novembra 1918. zbacila s prestola i proglasila prisajedinjenje Crne Gore Srbiji, o čemu je kao vatreni srpski nacionalista - da bi ironija tog istorijskog trenutka bila potpuna - sanjao celog života. Život je okončao kao izbeglica u Francuskoj. Posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene preneseni su u otadžbinu u oktobru 1989. i sahranjeni u Cetinju. Pisao je pesme i drame, od kojih su najpoznatije drama u stihovima "Balkanska carica" i patriotska pesma "Onamo, 'namo".


1930.- Umro je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens, koji je opisivanjem seksualnosti skandalizovao puritansko britansko društvo. Njegovo obimno delo, nejednake vrednosti, obeleženo je snagom osećanja i veštinom u karakterizaciji ličnosti. Bio je preokupiran problemom seksualnih odnosa, zainteresovan za primitivne religije i misticizam i neprijateljski raspoložen prema industrijskom 20. veku, puritanizmu i anglosaksonskim društvenim konvencijama. Dela: romani "Beli paun", "Sinovi i ljubavnici", "Ljubavnik ledi Četerli", "Zaljubljene žene", "Duga", priče "Pruski oficir", "Engleska, moja Engleska", "Žena koja je odjahala", eseji "Psihoanaliza i nesvesno", "Pokreti u evropskoj istoriji", "Studije o klasičnoj američkoj književnosti", "Pornografija i opscenost", "Apokalipsa", pesme "Ljubavne i druge pesme", "Amores", "Kornjače", "Ptice, zveri i cveće".


1949. - Postavljeno je prvo automatsko ulično osvetljenje, Nju Milford.


1951. - Prva NBA All-Star Game: Istok - Zapad 111:94, u Bostonu.


1962. - Vilt Čembrlen je u Heršiju, u utakmici protiv Njujorka, postavio rekord svih vremena, postigavši 100 poena na jednoj utakmici. Poređenja radi, maksimum Majkla Džordana je 69 poena u duelu sa Klivlendom 1990. godine, a naš rekorder je neprikosnoveni Radivoje Korać koji je postigao 99 poena za OKK u utakmici protiv švedskog Alvika 1965. godine. Inače, u Čembrlenovoj statistici interesantan je podatak da je 118 puta zabeležio više od 50 poena po utakmici.


1976. - Zabeležen je 50-milioniti posetilac Diznilenda.


1977. - Bet Dejvis postala je prva žena koja je dobila nagradu za životno delo.


1983. - Phillips i Sony predstavili su tehnologiju snimanja na kompakt disk.


1993. - Izabrana je nova vlada Savezne Republike Jugoslavije sa Radojem Kontićem na čelu, a za ministra odbrane postavljen je civil Pavle Bulatović. Od 1860. tu dužnost su u Srbiji, Crnoj Gori i Jugoslaviji obavljali isključivo generali ili šef države.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je subota, 3. mart, 62. dan 2007. Do kraja godine ima 303 dana.

1652.
Rođen je engleski pisac Tomas Otvej, čije se
stihovane tragedije odlikuju poetskim darom i snažnom tragikom.
Dela: ''Spasena Venecija'', ''Siroče'', ''Don Karlos''.
1703.
Umro je engleski fizičar Robert Huk, sekretar
Kraljevskog društva u Londonu, koji je usavršio barometar,
teleskop i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka.
Dokazao je okretanje Zemlje i gravitaciju nebeskih tela i autor je
zakona o istezanju elastičnih tela (''Hukov zakon'').

1707.
Umro je mogulski car Aurangzeb, najmlađi sin cara
Džehana, poslednji veliki mogulski vladar Indije, koji je tom
zemljom upravljao od 1658. do smrti. U ratu za naslednika trona
1657, kad je teško oboleo njegov otac, pobedio je brata Dara
Šikoha i potom je prilikom krunisanja u Delhiju uzeo titulu
'alamgira'' (osvajač sveta). Vladao je surovo i opravdao je titulu,
jer je proširio Mogulsko carstvo više nego iko pre njega, ali ga
je kobno oslabio iznutra, načinivši neprijatelje od hindu podanika
u pokušaju da im nametne žestoku islamsku ortodoksiju.

1792.
Umro je škotski arhitekta i dekorater Robert Adam,
jedan od tvoraca neoklasicističkog stila u arhitekturi. Projektovao
je mnoge javne zgrade izuzetne elegancije, posebno u Londonu, koje
se odlikuju karakterističnim vazdušastim i prozračnim stilom,
nazvanim njegovim imenom.

1847.
Rođen je američki pronalazač škotskog porekla
Aleksander Grejem Bel, pronalazač telefona. Posle studija medicine
u Edinburgu i Londonu preselio se u SAD i posvetio lečenju gluvih.
Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, što je mu je donelo slavu,
ali i brige. Patent nije bio zaštićen pa su ga mnogi pokrali i tek
je 1886. Vrhovni sud SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta.
Bogat i slavan, potom se potpuno posvetio starom poslu - lečenju
gluvih.

1861.
Manifestom cara Aleksandra II ukinuto je kmetstvo u
Rusiji. Više od 47 miliona kmetova je oslobođeno lične zavisnosti
od gospodara, vezanosti za zemlju, i dobilo je pravo da trguje, bavi
se zanatima i svim poslovima u privredi.

1878.
U San Stefanu (nedaleko od Carigrada) je sklopljen
ugovor kojim je, diktatom Rusije Otomanskom carstvu, stvorena Velika
Bugarska. Ugovorom je Rusiji pripala Besarabija, Srbiji su oduzeta i
data Bugarskoj područja oko Vranja, Bele Palanke i Pirota, a
Rumunija je dobila Dobrudžu. Ugovor je izazvao oštra reagovanja u
Velikoj Britaniji, Austro-Ugarskoj, Nemačkoj. Na najveći otpor je
naišao u Srbiji, kojoj je trebalo da budu oduzete mnoge
novooslobođene teritorije. Izmenjen je Berlinskim mirovnim
ugovorom u julu 1878. Berlinski kongres je odlučio da Bugarsku
svede u nacionalne okvire (osim Kneževine Bugarske pod
suverenitetom sultana, formirana je i autonomna Istočna Rumelija)
Srbiji su pripojene teritorije četiri okruga - Niški, Pirotski,
Vranjski i Toplički. Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori priznata je
nezavisnost, a Bugarska je priznavala vrhovnu vlast Otomanskog
sultana sve do 1908.

1886.
Posle tromesečnog rata Srbija i Bugarska su
zaključile Bukureštanski mir. Neposredan povod rata bio je
pripajanje Bugarskoj Istočne Rumelije. Kralj Milan je taj čin
smatrao narušavanjem ravnoteže kakva je uspostavljena Berlinskim
kongresom. Slabije opremljena i loše motivisana srpska vojska je
odbijena i posle poraza na Slivnici Bugari su zauzeli Pirot. Rat
nije doneo teritorijalne promene, najviše zato što je iza Srbije
stala Austro-Ugarska, ali je znatno oslabio poziciju kralja Milana
Obrenovića. Najpre je zbog ogromnog pritiska radikalskog mnoštva
prihvatio ustav iz 1888., da bi se ubrzo povukao sa vlasti,
rezigniran radikalskom demagogijom naredne 1889.

1905.
Umro je srpski filozof Božidar Knežević. Rođen
u Ubu 1862., Veliku školu završio je u Beogradu. Veći deo života
proveo je kao nastavnik po raznim mestima srpske provincije. Iako
samouk, ostavio je čudesno filozofsko delo. Glavna dela: ''Misli'',
'Principi istorije''. Prevodio je uspešno Bekla, Makolea, Karlajla,
mada je engleski jezik naučio kao samouk. Knežević je bio
specifična pojava velike duhovne snage, izrazito netipičan za
srpske intelektualne krugove.

1918.
U Brest-Litovsku je u Prvom svetskom ratu potpisan
mirovni ugovor Centralnih sila i Sovjetske Rusije. Rusija je morala
da prihvati teške teritorijalne ustupke i plati ratnu odštetu
Nemačkoj od šest miliona zlatnih maraka.

1924.
Nastavljajući reforme u Turskoj, Kemal Ataturk je
zabranio kalifat i proterao iz zemlje kalifa (negdašnjeg sultana) i
njegovu porodicu.

1931.
Pesma ''Zastava posuta zvezdama'' proglašena je
himnom SAD.

1944.
Američki ratni avioni su se prvi put u Drugom
svetskom ratu pojavili iznad Berlina.

1974.
U dotad najtežoj nesreći u istoriji civilnog
vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 ljudi u turskom putničkom
avionu DC-10, koji se srušio ubrzo po poletanju s pariskog
aerodroma ''Orli''.

1980.
Vođa partije ZAPU Robert Mugabe ubedljivo je dobio
prve slobodne izbore u Rodeziji, kasnije nazvanoj Zimbabve, i ubrzo
formirao prvu većinsku crnačku vladu.

1980.
Francuski predsednik Valeri Žiskar d'Esten je u
razgovoru s državnicima arapskih zemalja Persijskog zaliva prvi put
u zvaničnoj formi priznao palestinskom narodu pravo na
samoopredeljenje.

1984.
Zemljotres je na Kopaoniku pričinio znatnu
materijalnu štetu, ali ljudskih žrtava nije bilo.

1987.
Umro je američki pozorišni i filmski glumac Deni
Kej, sjajan komičar, koji se angažovao i u UNICEF-u, agenciji UN
za pomoć deci. Filmovi: ''Čudo od čoveka'', ''Momak iz Bruklina'',
'Pesma se rodila'', ''Tajni život Voltera Mitija'', ''Revizor'', ''Ludi
podvig''.

1988.
Umro je meksički violinista poreklom poljski
Jevrejin Henrik Šering, jedan od najvećih majstora violine svih
vremena, koji je temeljno produbio klasičan i savremeni repertoar
izvanrednom tehnikom i stilskom kulturom. Emigrirao je kad je
nacistička Nemačka 1939. napala Poljsku i do 1945. u Londonu je
bio oficir za vezu poljske izbegličke vlade i prevodilac premijera,
generala Vladislava Sikorskog. Profesor Muzičkog fakulteta u
Meksiku postao je 1945, a od 1953. je kao ambasador dobre volje
meksičke vlade priređivao koncerte koji su oduševljavali publiku
širom sveta.

1991.
Umro je engleski atomski fizičar i matematičar
Vilijam Džorž Peni, otac britanske atomske bombe. Pod njegovom
kontrolom izvedena je prva proba britanskog atomskog oružja 1952.
na ostrvima Monte Belo u zapadnoj Australiji.

1993.
Umro je američki virusolog poreklom poljski
Jevrejin Albert Brus Sejbin, pronalazač vakcine
protiv poliomielitisa (zarazna dečja paraliza). Tzv. Sejbinova
vakcina, spravljena od oslabelih virusa, prvi put je masovno
primenjena u ŠSR-u. Bio je profesor Medicinskog koledža
Univerziteta u Sinsinatiju (SAD), potom predsednik Vajcmanovog
instituta u Izraelu.

1996.
Arapski islamski terorista-samoubica je u autobusu u
centru glavnog grada Izraela Jerusalimu usmrtio 18 ljudi.

1996.
U Španiji je konzervativna Narodna partija Hosea
Marije Asnara dobila parlamentarne izbore, okončavši 13 godina
vladavine socijalističkog premijera Felipea Gonsalesa.

1997.
Putnički voz u pakistanskom delu provincije Pendžab
izleteo je u punoj brzini iz šina, usmrtivši najmanje 125 ljudi.

2002.
Švajcarci su se na referendumu izjasnili za ulazak
svoje zemlje u Ujedinjene nacije.

2003.
Poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore izabrali su
Dragoljuba Mićunovića za predsednika Skupštine novoformirane
državne zajednice.

2004.
Senat Francuske izglasao je ogromnom većinom
zabranu nošenja muslimanske marame u državnim školama.

2005.
Američki avanturista Stiv Fosit postao je prvi
čovek koji je obleteo Zemlju avionom bez usputnog sletanja i
dolivanja goriva, pošto se posle 67-časovnog putovanja i pređenih
37.000 kilometara, spustio na aerodrom Salina u američkoj državi
Kanzas.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je nedelja, 4. mart, 63. dan 2007. Do kraja godine ima 302dana.

1193.
Umro je arapski državnik i vojskovođa Jusuf
Saladin, sultan Egipta i Sirije, osnivač dinastije Ejubida, koji je
1187. porazio krstaše kod Hatina i osvojio veliki deo Sirije i
Palestinu s Jerusalimom. Tako je posle 88 godina okončao franačku
okupaciju Jerusalima, što je izazvalo Treći krstaški rat. Važio
je za mudrog i verski tolerantnog vladara. Saladin je do danas ostao
mitska ličnost arapske istorije i kulture. Po etničkom poreklu
Saladin inače uopšte nije bio Arapin nego Kurd.

1461.
U engleskom ''Ratu ruža'' Edvard od Jorka preuzeo je
presto kao kralj Edvard IV.
1678.
Rođen je italijanski kompozitor i violinski virtuoz
Antonio Vivaldi. Bio je svešteno lice i tipičan je predstavnikbaroknog duha. Nije bio poznat samo kao sjajan kompozitor već je
oduševljavao savremenike i izvanrednim izvođačkim umećem.
Značajan je kao autor mnoštva kompozicija od čega su verovatno
najpoznatija ''Četiri godišnja doba''. Napisao je niz koncerata za
violinu, flautu, fagot.

1789.
U Njujorku je osnovan prvi Kongres SAD.

1801.
Tomas Džeferson je postao prvi predsednik SAD
inaugurisan u novom glavnom gradu Vašingtonu.

1832.
Umro je francuski orijentalista Žan Fransoa
Šampolion, osnivač egiptologije. Uspeo je da 1822. dešifruje
hijeroglife s ploče pronađene 1799. u egipatskom mestu Rešid. I
to tako što je primetio da se na toj ploči nalaze tri identična
teksta na trima različitim jezicima, od kojih je jedan bio grčki.

1852.
Umro je ruski pisac Nikolaj Vasiljevič Gogolj, otac
ruske realističke proze. Romantično-folklornim pripovetkama
osvojio je čitaoce i književnu kritiku, posle čega je pisao
oporije ali životnije. Romanom ''Taras Buljba'' je, ponesen etičkim
vrlinama i borbom kozačkih predaka protiv poljskih i turskih
osvajača, iskazao divljenje za njihovu neuporedivu hrabrost,
odanost Rusiji i pravoslavlju i žeđ za slobodom. U zbirkama
pripovedaka ''Večeri na salašu kraj Dikanjke'', ''Mirgorod'',
'Petrogradske priče'', ''Arabeske'', poemi ''Mrtve duše'', komedijama
'Revizor'' i ''Ženidba'', oživeo je ogromnu pozornicu spahijske
Rusije, s karijeristima, podmitljivcima, sitnim kradljivcima tuđeg
vremena, silnicima i pijancima. Njegovi junaci postali su obrazac
lenjosti, gluposti, sebičnosti i korupcije. Prestravljen užasima
kojima je verno slikao Rusiju, napisao je knjigu ''Izabrana mesta iz
prepiske sa prijateljima'', bez uspeha pokušavajući da na mračnu
sliku baci svetle tonove i stvori pozitivne junake. Pred smrt je
uništio rukopis drugog toma ''Mrtvih duša''. Gogolj je inače, što
je manje poznato, bio izrazito religiozan čovek čak mistik, pisao
je teološke tekstove, čak tumačenja liturgije. Na osnovu
Gogoljevog dela, Visarion Belinski je formulisao principe naturalne
škole ruske književnosti, a Nikolaj Černiševski ga je smatrao
osnivačem ''satiričnog ili tačnije rečeno kritičkog pravca
ruskog realizma''.

1857.
Mirom u Parizu završen je britansko-persijski rat i
šah Persije morao je da prizna nezavisnost Avganistana, što je
London iskoristio da se s manje teškoća usmeri na pokoravanje te
zemlje (što Britancima nije nikada u potpunosti uspelo).

1913.
Rođen je američki filmski glumac Džulijus
Garfinkl, poznat kao Džon Garfild, koji je najčešće igrao uloge
društvenih autsajdera i buntovnika. Bio je veliki prijatelj
Jugoslavije, mnogo je učinio da se SAD u Drugom svetskom ratu
okrenu ka Josipu Brozu i njegovom Pokretu, a pred kraj rata se
na tlu Jugoslavije borio protiv nemačkih nacista. Filmovi: ''Četiri
žene'', ''Huarez'', ''Načinili su me zločincem'', ''Morski vuk'', ''Oni
žive opasno'', ''Poštar uvek zvoni dva puta'', ''Humoreska'', ''Telo i
duša'', ''Snaga zla'', ''Džentlmenski sporazum'', ''Veliki nož'', ''Imati
i nemati''.

1933.
Frenklin Ruzvelt je položio zakletvu kao 32.
predsednik SAD i pod pritiskom ekonomske krize objavio ''Nju dil'',
čija je suština bilo intervenisanje države u rastrojeni privredni
sistem kapitalizma.

1941.
Jugoslovenski knez-namesnik Pavle Karađorđević,
pod velikim pritiskom sastao se u Berhtesgadenu sa vođom Trećeg
rajha Adolfom Hitlerom, koji je insistirao da Beograd pristupi
Trojnom paktu, a Nemačka i Italija bi navodno garantovale
integritet i nezavisnost Jugoslavije.

1941.
Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu napala
nemačke snage na okupiranim norveškim Lofotskim ostrvima i potopila
11 nemačkih brodova.

1945.
Progoneći namačke trupe, sovjetska Crvena armija
je u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more.

1952.
Kina je optužila SAD da su u Koreji počele
biološki rat.

1965.
Sirija je nacionalizovala devet naftnih kompanija,
uključujući dve američkih naftnih koncerna.

1967.
Umro je srpski pisac Vladan Desnica, izuzetan
stilista, suptilan psihološki analitičar. Ispisao je sugestivne
stranice o naravima ljudi zavičajne Dalmacije. Pravo i filozofiju
studirao je u Zagrebu i Parizu i do Drugog svetskog rata bio je
advokat. Direktni je potomak legendarnog srpskog uskoka Stojana
Jankovića. Dela: romani ''Zimsko ljetovanje'', ''Proljeća Ivana
Galeba'', zbirke novela ''Olupine na suncu'', ''Proljeće u Badrovcu'',
''Tu odmah pokraj nas'', zbirka stihova ''Slijepac na žalu''.

1970.
Havariju francuske podmornice ''Euridika'' u
Sredozemnom moru u blizini Tulona nije preživeo niko od 57 ljudi u
njoj.

1977.
U snažnom zemljotresu u Rumuniji, koji je najteže
pogodio glavni grad Bukurešt, poginulo je više od 1.570 ljudi.

1992.
Povodom nasilnog otcepljenja Slovenije i Hrvatske od
Jugoslavije, šef diplomatije SAD Džejms Bejker izjavio je u Senatu
SAD da helsinški principi zabranjuju nasilnu izmenu granica i da za
priznanje nije dovoljno da se neka zemlja proglasi nezavisnom i
zatim nasilno zauzima granične prelaze i carinarnice izazivajući
tako građanski rat.

1996.
Islamski terorista-samoubica ubio je u Tel Avivu 13
ljudi i ranio više od 130, uključujući decu.

1999.
Američki vojni sud oslobodio je krivice vojnog
pilota, iako je on, kršeći proceduru tokom leta, krilom aviona
godinu dana ranije presekao sajle uspinjače u jednom italijanskom
zimskom slikalištu, usmrtivši 20 ljudi u gondoli.

2003.
U eksploziji bombe koju su islamski teroristi
podmetnuli na međunarodnom aerodromu u gradu Davao, na južnom
filipnskom ostrvu Mindanao, poginuo je više od 20 ljudi.

2004.
U požaru koji je zahvatio srpski manastir Hilandar
na Svetoj Gori potpuno su uništene renovirana gostoprimnica,
igumanske prostorije, monaške kelije, Beli konak iz 17. veka, mala
crkva iz 17. veka, administrativne prostorije i biblioteka, ali su
monasi uspeli da spasu najvrednije relikvije.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je ponedeljak, 5. mart, 64. dan 2007. Do kraja godine ima 301 dan.



1133.
Rođen je engleski kralj Henri II Plantagenet,
osnivač dinastije Plantageneta, koji je tokom vladavine od 1154. do
smrti 1189. reformom sudstva znatno ojačao kraljevsku vlast. Pre
stupanja na engleski presto, 1150. postao je vojvoda od Normandije,
1151. grof od Anžua, a 1152. vojvoda od Akvitanije. Započeo je
osvajanje Irske i proširio vlast Engleske na zapadne delove
Francuske, ali je njegovu vladavinu karakterisao i niz sukoba koji
su mu poljuljali autoritet. Naredio je 1170. pogubljenje
kenterberijskog nadbiskupa Tomasa Beketa, svojevremeno bliskog
prijatelja, zbog toga što je odbio da položi zakletvu na kraljeva
''Klarendonska pravila'' o odnosima crkve i države, protiveći se
ograničavanju crkvene vlasti. Oštro se sukobljavao i sa suprugom
Elinor od Akvitanije, koju je 1174. bacio u tamnicu, a sinove,
buduće kraljeve Ričarda I Lavlje srce i Jovana Bez Zemlje,
optuživao je da kuju zaveru protiv njega.

1534.
Umro je italijanski slikar Antonio Alegri da
Koređo, koji je obrađivao religiozne i mitološke teme.
Najznačajnija dela: freska u crkvi Svetog Jovana u Parmi, slika
''Mistično venčanje Svete Katarine'', ''Jupiter i Antiopa'', ''Leda'',
''Bogorodica sa Svetim Djorđem''.

1696.
Rođen je italijanski slikar Djovani Batista
Tijepolo, poslednji veliki venecijanski mastor, jedan od najvećih
dekorativnih umetnika 18. veka. Njegovi glavni radovi, freske
velikih dimenzija, rađene u maniru rokokoa, su u nadbiskupskoj
palati u Udinama, u palati Labija u Veneciji, u biskupskoj
rezidenciji u Vircburgu i u kraljevskoj palati u Madridu.

1770.
Britanske trupe su u Bostonu ubile pet demonstranata
i taj događaj, poznat kao ''bostonski masakr'', ubrzao je američki
rat za nezavisnost.

1827.
Umro je francuski astronom, matematičar i fizičar
Pjer Simon Laplas, koji je dokazao nepromenljivost srednjih
udaljenosti planeta od Sunca, izučavao poreklo velikih nejednakosti
Jupitera i Saturna, stabilitet Sunčevog sistema, oblik Zemlje,
eliptičnost putanja planeta, plimu i oseku. Takođe je dokazao
(Kant-Laplasova teorija) da je Sunčev sistem nastao od rotirajuće
usijane gasovite mase od koje su se odvojili delovi formirajući
planete. Značajni su i radovi u matematičkoj teoriji
diferencijalnih jednačina (Laplasova jednačina) i teoriji
grešaka, algebri, analizi. Razvio je teoriju verovatnoće
(Laplas-Moavrova formula). Bavio se i politikom i kratko je bio
ministar unutrašnjih poslova, zatim senator. Dela: ''Nebeska
mehanika'', ''Prikaz sistema sveta'', ''Analitička teorija
verovatnoće'', ''Pregled istorije astronomije''.



1827.
Umro je italijanski fizičar Aleksandro Volta, koji
e, izučavajući elektricitet, pronašao elektrofor, galvanski
element, bateriju galvanskih elemenata (Voltin stub). Po njemu su
mnogi pojmovi u fizici dobili ime - volt (oznaka V), voltamper
(oznaka VA), Voltin luk.

1832.
Štampana je prva knjiga u prvoj štampariji
obnovljene Srbije - ''Sabor istine i nauke'' Jovana Stejića.
Štamparija je kupljena u Rusiji i dopremljena u Beograd u maju

1831.

1856.
Londonsko pozorište ''Kovent Garden'' uništeno je u
požaru.

1916.
Poginulo je 455 putnika i članova posade od 588,
koliko ih je bilo u španskom putničkom brodu ''Princ od Asturije'' u
trenutku kad je udario u stenu u blizini brazilske obale i potonuo
posle samo nekoliko minuta.

1933.
Nacionalsocijalistička radnička partija Nemačke
Adolfa Hitlera osvojila je većinu u Rajhstagu (Skupština).

1945.
Američke trupe ušle su u Keln u Drugom svetskom
ratu.

1946.
U govoru u Fultonu u američkoj državi Misuri
britanski premijer Vinston Čerčil je rekao: ''Od Šćećina na
Baltiku do Trsta na Jadranu gvozdena zavesa je spuštena preko
(evropskog) kontinenta'', lansiravši najpoznatiji izraz u epohi
hladnog rata, započetoj po okončanju Drugog svetskog rata.

1953.
Umro je sovjetski diktator gruzinskog porekla Josif
Visarionovič Džugašvili Staljin, koji je metodama političke
strahovlade i neograničenom ličnom vlašću upravljao Sovjetskim
Savezom 29 godina. Kao učenik bogoslovije pristupio je
socijaldemokratskim kružocima, potom boljševicima. Pre Oktobarske
revolucije 1917. organizovao je akcije bojovika, terorista koji su
prema nalogu vođe boljševika Vladimira Lenjina izvodili
razbojničke napade na banke i konvoje radi pljačke novca. U
partijski Politbiro i Vojno-revolucionarni komitet ušao je u
oktobru 1917, a od aprila 1922. do smrti u martu 1953. bio je
generalni sekretar partije. Posle smrti Lenjina u januaru 1924.
vešto je koristio borbe u partijskom vrhu i jednog po jednog
fizički je - uglavnom posle montiranih političkih procesa -
eliminisao sve koji bi mogli da mu ugroze vlast. Vremenom je to
postao razrađen sistem terora sa ogromnom mrežom zatvora i
koncentracionih logora u koje su slati milioni ljudi. Izgradio je
kult svoje ličnosti u ŠSR-u, što je postepeno zahvatilo gotovo
sve komunističke partije u svetu. Čistke je započeo 1934. i
likvidao je praktično sve stare boljševike, partijske, državne i
armijske rukovodioce, mnoge rukovodioce Kominterne i čitava
rukovodstva stranih komunističkih partija, uključujući
jugoslovensko. U otadžbinskom ratu protiv Nemačke i njenih
saveznika od 1941. do 1945. bio je vrhovni komandant oružanih
snaga, učestvovao je na međunarodnim konferencijama u Teheranu,
Jalti i u Potsdamu, prihvatio je podelu interesnih sfera posle
Drugog svetskog rata u Evropi i Aziji. Stvorio je 1947. Informacioni
biro komunističkih partija, pomoću kojeg je nastojao da obezbedi
uticaj u komunističkom svetu posle raspuštanja Kominterne i 1948.
pokušao je da se obračuna s jugoslovenskim rukovodstvom. Ipak
period njegove vlade bio je obeležen ogromnih industrijskim
napretkom, sovjetska država razvila je nuklearni potencijal (i u
vojne i u mirnodopske svrhe), kao i uspešan svemirski program.

1953.
Umro je ruski kompozitor i pijanista Sergej
Sergejevič Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzičkih
stvaralaca 20. veka. Od 1918. živeo je u zapadnoj Evropi i SAD, a
1932. vratio se u otadžbinu. Stvorio je remek dela koja su sinteza
dubokih doživljaja i najuzvišenije lepote. Dela: opere ''Zaljubljen
u tri narandže'', ''Rat i mir'', ''Plameni anđeo'', simfonijska bajka
''Peća i vuk'', baleti ''Romeo i Julija'', ''Pepeljuga'', ''Priča o
kamenom cvetu'', kantata ''Aleksandar Nevski'', simfonije ''Klasična
simfonija'', ''Peta simfonija'', muzika za filmove ''Aleksandar Nevski'',
''Ivan Grozni''.

1960.
Predsednik Ahmed Sukarno raspustio je indonežansku
Skupštinu.

1964.
Umro je jedan od prvih filmskih snimatelja na
Balkanu Milton Manaki, koji je 1905. počeo filmskom kamerom da
beleži događaje. Poseban dokumentarni značaj ima reportaža o
boravku turskog sultana Abdula Hamida II 1911. u Bitolju, snimci
rumunskog i grčkog kralja, bugarskog cara, događaji iz vremena
mladoturske revolucije, balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog
rata.

1966.
Britanski putnički avion udario je u japansku
planinu Fuđi i svih 124 putnika i članova posade je poginulo.

1970.
Stupio je na snagu ugovor o neširenju nuklearnog
oružja koji je potpisalo 45 zemalja.

1984.
Umro je italijanski pevač Tito Gobi,operski bariton svetskog ugleda. U operama je studiozno i prefinjeno kreirao vodeće role baritonskog faha, uključujući čuvenu ulogu u ''Toski'' Djakoma Pučinija u kojoj mu je partner bila Marija Kalas.

1993.
Minut posle poletanja sa skopskog aerodroma srušio
se makedonski putnički avion ''Foker 100'', što je preživelo samo
20 od 97 putnika i članova posade.

1996.
Predsednik SAD Bil Klinton poslao je u Izrael vrhunsku opremu za otkrivanje podmetnutih bombi i grupu tehničkih eksperata kao pomoć u borbi protiv arapskih islamskih terorista.

1998.
U terorističkom napadu tamilskih pobunjenika, koji
su u glavnom gradu Šri Lanke Kolombu aktivirali minibus pun
eksploziva, poginulo je 37 ljudi.

1999.
Karlos Vestendorp, smenio je izabranog predsednika
Republike Srpske Nikolu Poplašena s obrazloženjem da ugrožava
mirovni proces.

1999.
Arbitraža uspostavljena Dejtonskim mirovnim
sporazumom odlučila je da grad Brčko, dotad u sastavu Republike
Srpske, dobije status distrikta pod međunarodnim nadzorom.

2000.
Izrael je odlučio da povuče trupe s juga Libana do
jula, čak i u slučaju da dotad ne postigne mirovni sporazum sa
Sirijom.

2001.
Tokom rituala kamenovanja đavola, u stampedu
muslimanskih hodočasnika poginulo je najmanje 35 ljudi na mostu
Džamarat u blizini Meke.

2003.
U samoubilačkom napadu palestinskih islamskih
terorista na autobus u severnoj izraelskoj luci Haifi poginulo je 15
ljudi, mahom studenata.

2006.
Lider Srba u Hrvatskoj Milan Babić izvršio je samoubistvo u svojoj ćeliji u zatvorskoj jedinici haškog tribunala u Ševeningenu.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

BEOGRAD, (Tanjug) - Danas je utorak, 6. mart, 65. dan 2007. Do kraja godine ima 300 dana.

1475.
Rođen je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pisac Mikelanđelo Buonaroti, jedan od najvećih umetnika renesanse. U kamenu je klesao savršene proporcije ljudskog tela. U Sikstinskoj kapeli u Vatikanu oslikao je prizore iz Starog zaveta, uključujući ogromni ''Strašni sud'', veličanstvena dela plastične snage i prostudiranih pokreta. Sagradio je Lorencovu biblioteku u Firenci, u Rimu je projektovao trg Kampodiljo, dovršio najlepšu renesansnu palatu Farneze i nastavio rad na crkvi Svetog Petra. Pisao je stihove (''Soneti'', ''Madrigali''). Skulpture: ''David'', ''Mojsije'', ''Robovi'', ''Jutro'', ''Veče'', ''Dan'', ''Noć'', ''Pijeta''.



1480.
U Toledu je potpisan sporazum kojim je Španija priznala portugalsko osvajanje Maroka, a Portugalija se odrekla pretenzija prema Kanarskim ostrvima.

1619.
Rođen je francuski pisac Savinijen Sirano de Beržerak, veoma smeo i slobodan duh bujne mašte, čija su dela kombinacija političke satire i naučne fantazije. Teško je ranjen 1640, zbog čega je napustio vojsku u kojoj se istakao kao izuzetan mačevalac. Napisao je po jednu komediju i tragadiju, pisao je pesme, ali je najpoznatiji po delu ''Drugi svet'' u kojem je opisao putovanje na Mesec i Sunce. Edmon Rostan je u herojskoj komediji ''Sirano de Beržerak'' stvorio od njega simbol izuzetne duševnosti i uma u sudaru s društvenim stegama i sopstvenom fizičkom ružnoćom.

1836.
Trupe pod komandom predsednika Meksika generala Antonija Lopesa de Santa Ane zauzele su tvrđavu Alamo u Teksasu i pobile sve branioce, uključujući Dejvija Kroketa.

1874.
Rođen je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, mislilac hrišćanske inspiracije, jedna od najinteresantnijih intelektualnih pojava 20. veka, koji je postao najpopularniji ruski filozof na Zapadu. U mladosti marksista, po dolasku Boljševika nije se protivio novom sistemu, ali je svejedno sa grupom intelektualaca sličnih nazora proteran. Potom se vratio hrišćanstvu, mada su mnogi njegovi stavovi ostali potpuno neprihvatljivi za crkvene zvaničnike. Rusiju je krajnje nevoljno napustio 1922. Bio je veoma plodan autor, prošao je kroz različite faze, da bi u poslednjem periodu sebe smatrao ''Hrišćanskim socijalistom''. Umro je 1948. u Francuskoj. Dela: ''Hrišćanstvo i klasna borba'', ''Smisao istorije'', ''Filozofija slobode'', ''Čovek i mašina'', ''Izvori i smisao ruskog komunizma'', ''O čovekovom ropstvu i slobodi'', ''Novo srednjovekovlje''.

1900.
Umro je nemački inženjer Gotlib Vilhelm Dajmler, koji je 1883. konstruisao prvi automobilski benzinski motor. Taj motor je omogućavao brzinu vozila od 18 kilometara na čas. Osnovao je 1890. kompaniju ''Dajmler Motoren-Gezelšaft'', koja se 26 godina posle njegove smrti ujedinila s fabrikom Karla Benca u kompaniju ''Dajmler-Benc'', proizvođača prestižnih automobila ''mercedes''.

1926.
Rođen je poljski filmski režiser Andžej Vajda, čiji je izrazito ekspresionistički postupak utemeljio subjektivni realizam i bio glavna vrednost ''crne serije'' poljskog filma pedesetih godina 20. veka. Filmovi: ''Generacija'', ''Kanal'', ''Pepeo i dijamant'', ''Lotna'', ''Samson'', ''Prah'', ''Svadba'', ''Obećana zemlja'', ''Čovek od mramora'', ''Gospođice iz Vilka'', ''Dirigent'', ''Čovek od gvožđa'', ''Danton'', ''Jedna nemačka ljubav''.

1930.
Umro je nemački admiral Alfred fon Tirpic, koji je kao ministar mornarice od 1897. do 1916. odlučujuće doprineo izgradnji moćne ratne flote Nemačke. Ratnu mornaricu gradio je radi obračuna s Velikom Britanijom, uz snažnu podršku cara Vilhelma II, i u Prvom svetskom ratu izazvao je neograničeni podmornički rat, uključujući potapanje trgovačkih brodova. Napisao je memoare ''Sećanja''.

1941.
Krunski savet je, posle ogromnih pritisaka, odlučio da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, pod uslovom da joj Nemačka i Italija garantuju nepovredivost teritorije.

1944.
Poletevši s vazduhoplovnih baza u Velikoj Britaniji, 658 američkih bombardera je u Drugom svetskom ratu započelo danonoćno bombardovanje Berlina.

1945.
Umrla je srpska slikarka Milena Pavlović-Barili, umetnik rafinirane kulture. Slikala je u nadrealističkom maniru. Završila je Umetničku školu u Beogradu, studirala u Minhenu, živela u Rimu i Parizu. U SAD je otišla 1939, gde je bila ilustrator modnog časopisa ''Vog'' i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Od posledica pada s konja umrla je u Njujorku u 36. godini života.

1949.
Radio Beograd je prvi put emitovao humorističku emisiju ''Veselo veče'', koja je po kontinuitetu svetski rekorder - i sada se emituje svake nedelje uveče.

1950.
Umro je francuski državnik Alber Lebren, predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu nateran je da vlast preda marionetskoj vladi maršala Anrija Petena.

1953.
Georgij Maljenkov je posle smrti boljševičkog diktatora Josifa Staljina postao sovjetski premijer i prvi sekretar Komunističke partije.

1957.
Bivše britanske kolonije Zlatna Obala i Togoland (britanski deo negdašnjeg nemačkog Togoa) ujedinjene su, pod vođstvom Kvame Nkrumaha u državu pod nazivom Gana, koja je stekla nezavisnost u okviru Komonvelta, čime je počeo talas dekolonizacije u Africi.

1965.
Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je da će u Južni Vijetnam prebaciti 3.500 marinaca, čime je počelo otvoreno američko vojno angažovanje u toj zemlji.

1967.
Umro je mađarski kompozitor Zoltan Kodalj, uz Belu Bartoka najznačajniji mađarski muzički stvaralac 20. veka, u čijim delima je prepoznatljiva melodika i ritam narodne muzike. Napisao je studije o mađarskom muzičkom folkloru i izdao zbirke narodnih pesama. Dela: kantata ''Psalmus hungaricus'', scenska muzika ''Hari Janoš'', orkestarsko delo ''Igre iz Galante''.

1970.
Iz Komunističke partije Čehoslovačke isključen je njen bivši lider Aleksander Dubček.

1973.
Umrla je američka književnica Perl Bak, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 1938, koja je napisala seriju romana iz kineskog života. Takođe je pisala knjige za decu i eseje. Kao ćerka misionara dugo je živela u Kini. Posle Drugog svetskog rata osnovala je fondaciju ''Perl Bak'' za pomoć deci američkih vojnika koji su služili u Aziji. Fondaciji je 1967. zaveštala najveći prihoda od knjiga - više od sedam miliona dolara. Dela: romani ''Dobra zemlja'', ''Sinovi'', ''Zmajevo seme'', ''Rastureni dom'', ''Majka'', ''Izgnanstvo'', ''To ponosno srce'', ''Obećanje'', ''Paviljon žena'', ''Božur'', ''Skriveni cvet''.

1980.
Francuska književnica belgijskog porekla Margerit Jursenar postala je prva žena član Francuske akademije.

1988.
Britanski komandosi, pripadnici elitne jedinice SAS, u Gibraltaru su ubili trojicu terorista Irske republikanske armije.

1993.
U Cerskoj i Konjević Polju nije bilo nikakvog masakra, izjavio je posle posete tim istočnobosanskim selima komandant mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini francuski general Filip Morijon, demantujući propagandu muslimanske vlade u Sarajevu, koju su zapadni mediji prihvatili kao notornu činjenicu.

1994.
Umrla je grčka glumica Melina Merkuri, veoma angažovana 1960-ih u borbi protiv vojne hunte, potom ministar kulture u vladi grčkih socijalista. Filmovi: ''Stela'', ''Onaj koji mora da umre'', ''Ciganin i džentlmen'', ''Nikad nedeljom'', ''Fedra'', ''Pobednici'', ''Jednom nije dovoljno'', ''Maja i Brenda'', ''Lizistrata'', ''Slatka ptica mladosti'', autobiografija ''Ja sam rođena Grkinja''.

1996.
U sarajevsko predgrađe Hadžići, koje je prema Dejtonskom sporazumu pripalo muslimansko-hrvatskoj federaciji, slavljenički su ušli muslimani i Hrvati, pošto su ga prethodno napustili Srbi, prenevši i grobove svojih mrtvih.

1999.
Na severu Kambodže uz granicu s Tajlandom uhapšen je Ta Mok, poslednji od vođa maoističkog gerilskog pokreta ''Crvenih Kmera'', koji su tokom četvorogodišnje strahovlade Kambodžom u drugoj polovini sedamdesetih godina 20. veka pobili između milion i dva miliona ljudi.

2000.
Vršilac dužnosti predsednika Rusije Vladimir Putin nije isključio mogućnost da Rusija jednog dana postane članica NATO, pod uslovom da se ''na Rusiju gleda kao na ravnopravnog partnera'', naglasivši da za njegovu zemlju ''izolacionizam nije opcija''.

2002.
Umrla je srpska slikarka Vera Božičković-Popović, jedan od vodećih jugoslovenskih slikara enformela.

2003
Avion ''Boing 737-200'' nacionalne alžirske aviokompanije ''Er alžeri'' srušio se ubrzo po poletanju sa aerodroma Tamanraset, pri čemu je poginulo 102 putnika i člana posade.

2004.
Umro plejboj Žoržinjo Genl
U 89. godini umro je najpoznatiji brazilski plejboj Žoržinjo Genl koji je osvojio poznate lepotice medju kojima su Merilin Monro, Romi Šnajder, Džejn Mensfild, Rita Hejvort i Anita Ekberg.


2005.
Umro je američki naučnik Hans Bate, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku (1967) i jedan od tvoraca atomske bombe.

2006.
Počelo je suđenje Zakariji Musauiu (3, u okružnom sudu u Virdžiniji, jedinom čoveku koji je u SAD optužen za direktnu vezu sa terorističkim napadima na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine. On je u vreme napada bio u zatvoru, ali njegova krivica je što je lagao inspektore i tako ih sprečio da na vreme otkriju zaveru. Musaui je šokirao porotu kad je 28. marta na suđenju rekao da je trebalo da upravlja petim avionom čija je meta bila Bela kuća.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je sreda, 7. mart, 66. dan 2007. Do kraja godine ima 299 dana.


1573.
Potpisivanjem mira u Carigradu završen je rat
Otomanskog carstva i Mletačke republike, kojoj su Turci 1571.
preoteli Kipar.

1765.
Rođen je francuski hemičar Žozef Nisefor Nieps,
pionir fotografije. Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820,

prvi je u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori
pomoću posrebrene bakarne ploče prekrivene osetljivim slojem
asfaltnog laka.

1785.
Rođen je italijanski pisac Alesandro Manconi, koji
je prvi u italijanskom romanu seljacima dodelio ulogu književnih
junaka i nastojao da književni jezik bude sredstvo saopštavanja ne
samo za odabrani sloj nego za celokupan narod. Zalagao se za
ujedinjenje Italije, snažno podržavajući nacionalni pokret
četrdesetih godina 19. veka. Pisao je lirske pesme, tragedije i
romane. Dela: roman ''Verenici'', posmrtna oda Napoleonu I ''Svete
himne'', drame ''Grof Karmanjola'', ''Adelki''.

1793.
Revolucionarna Francuska objavila rat Španiji.

1809.
Umro je francuski konstruktor Žan Pjer Fransoa
Blanšar, koji je 1785. sa Džonom Džefrisom prvi preleteo Lamanš
balonom. Takođe je konstruisao padobran.

1820.
Pod pritiskom ustanika, španski kralj Fernando VII
morao je da vrati na snagu liberalni ustav iz 1812. i ukine
inkviziciju.

1850.
Rođen je čehoslovački državnik i filozof
češkog porekla Tomaš Masarik, profesor Praškog univerziteta,
prvi predsednik Čehoslovačke od 1918. do 1935. Osnovao je 1900.
Narodnu stranku, koja je 1905. preimenovana u Progresivnu partiju.
Od 1907. bio je poslanik u parlamentu Austro-Ugarske u kojem se
borio protiv režima Habsburške monarhije i za autonomiju
Čeha. Protivio se agresivnoj austrugarskoj politici na
Balkanu i aneksiji Bosne i Hercegovine i veoma je uticao na
jugoslovensku nacionalističku omladinu uoči Prvog svetskog rata.
Rat je proveo u emigraciji, nastojeći da dobije saglasnost
saveznika za nezavisnost Čehoslovačke. Dela: ''Socijalno pitanje -
filozofske i sociološke osnove marksizma''
(marksizam je tretiraokao ekonomski
materijalizam i jednostrani kolektivizam),
''Samoubistvo kao socijalna masovna pojava moderne civilizacije'',
''Principi morala Dejvida Hjuma'', ''Osnove konkretne logike'', ''Ideali
humaniteta'', ''Najnovija filozofija religije''.

1875.
Rođen je francuski kompozitor Žozef Moris Ravel,
jedan od najistaknutijih predstavnika francuskog impresionizma.
Oslanjao se na klasično francusko muzičko nasleđe, ali se
inspirisao i španskom muzikom i džezom. Virtuozni pijanista i
dirigent, održavao je koncerte širom Evrope i Amerike. Dela: opera
''Sat Španije'', balet ''Dafne i Kloe'', orkestarska kompozicija
''Bolero'', klavirski ciklusi ''Ogledala'', ''Kuprenov grob'', ''Sonatina''
za klavir, mnoštvo solo pesama, uglavnom na stihove francuskih
simbolista.



1918.
Boljševička partija promenila je naziv u Ruska
Komunistička partija.

1876.Američkom pronalazaču Aleksanderu Grejemu Belu
priznat je patent za izum telefona.

1932.
Umro je francuski državnik Aristid Brijan, 11 puta
premijer, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1926. U Prvom svetskom
ratu zalagao se za formiranje Solunskog fronta, a posle rata za
stvaranje Sjedinjenih Država Evrope i Društva naroda.

1935.
Povratkom Sarske oblasti u okrilje Nemačke počela
je velika teritorijalna ekspanzija Trećeg rajha, okončana 1945.
nemačkim porazom u Drugom svetskom ratu.

1936.
Okupacijom demilitarizovane Rajnske oblasti,
Nemačka je demonstrativno prekršila Versajski mirovni ugovor,
testirajući granice popustljivosti zapadnih demokratija koje - kao
i kasnije u slučaju ''anšlusa'' Austrije i komadanja Čehoslovačke
- nisu ni pokušale da je u tome spreče.

1945.
Američka armija je u Drugom svetskom ratu zauzela
strateški važan most preko Rajne kod Remagena u Nemačkoj.

1945.
Potisnuvši japanske snage u Drugom svetskom ratu,
britanska 14. armija ušla je u Mandalej, drugi najveći grad u
Burmi.

1951.
Iranskog premijera Alija Razmaru u jednoj
teheranskoj džamiji ubio je islamski fanatik.

1983.
U eksploziji gasa u rudniku uglja blizu turskog
grada Eregli poginulo je 96 rudara.

1989.
Kina je objavila vanredno stanje u Tibetu posle
trodnevnih antikineskih nereda u toj južnoj planinskoj pokrajini.

1989.
Iran je prekinuo diplomatske odnose s Velikom
Britanijom zbog objavljivanja knjige britanskog pisca indijskog
porekla Salmana Ruždija ''Satanski stihovi'' u kojoj je islam, prema
iranskom tumačenju, izvrgnut poruzi.

1991.
Snage lojalne iračkom predsedniku Sadamu Huseinu su
- prema zapadnim izvorima - u Basri i drugim gradovima na jugu Iraka
pogubile najmanje 400 učesnika pobune protiv centralnih vlasti.

1995.
Nemački ratni veterani i njihovi američki ratni
neprijatelji koji su ih porazili, zajednički su u Remagenu
obeležili poluvekovni jubilej poraza nemačke vojske na Rajni,
kojim je ubrzan slom Nemačke u Drugom svetskom ratu.

1996.
Trojica pripadnika američkih oružanih snaga
osuđena su na zatvor od 6,5 do sedam godina, zbog toga što su

1995. silovala jednu dvanaestogodišnju devojčicu na Okinavi, što
je izazvalo talas ogorčenih protesta i zahteva da američka vojska
napusti to japansko ostrvo.

1998.
Italijanski vojni sud je osudio bivšeg nemačkog Š
kapetana Eriha Pribkea na doživotnu robiju, oglasivši ga krivim za
najgore zverstvo tokom Drugog svetskog rata u Italiji, masakr u
Adreatinskim pećinama u blizini Rima.

1999.
Umro je američki filmski režiser Stenli Kjubrik,
jedna od najkontroverznijih ličnosti svetskog filma, čija je
ambicija bilo stvaranje samo ''konačnih dela'' - savršenih
proizvoda. Filmovi: ''2001: Odiseja u svemiru'', ''Paklena
pomorandža'', ''Dr Strejndžlav'', ''Spartak'', ''Ubijanje'', ''Uzaludna
pljačka'', ''Staze slave'', ''Lolita'', ''Beri Lindon'', ''Isijavanje'',
''Ful metal džekit'', ''Široko zatvorenih očiju''.



2003.
Skupština Srbije i Crne Gore izabrala je
potpredsednika crnogorske vladajuće Demokratske partije socijalista
Svetozara Marovića za prvog predsednika državne zajednice.

2004.
Prilikom potapanja feribota ''Samson'' u blizini
Madagaskara tokom ciklona ''Gafilo'' poginulo je najmanje 115 ljudi.

2004.
Kenon Džin Robinson postao je deveti biskup Nju
Hempšira, četiri meseca pošto je rukopoložen za prvog biskupa u
istoriji američke episkopalne crkve, jedne od najuticajnijih u SAD.
Otvoreno je saopštio da je homoseksualac.

2006.
Najmanje pola miliona ljudi je u gradovima širom
Francuske protestovalo zbog plana vlade premijera Dominika de
Vilpena za smanjenje nezaposlenosti kojim se predviđa i lakše
otupštanje mladih radnika u nadi da će se poslodavci zbog toga
lakše i odlučivati da ih zaposle.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je četvrtak, 8. mart, 67. dan 2007. Do kraja godine ima 298 dana.


1714.
Rođen je nemački kompozitor, čembalista i
dirigent Karl Filip Emanuel Bah, sin i učenik Johana Sebastijana
Baha. Dela: dvadesetak simfonija, oko 60 koncerata za klavir,
kamerna muzika, sonate za klavir, kantate, crkvene kompozicije.1846.
Otvorena je prva čitaonica u Srbiji, nazvana Srpsko
čitalište, kasnije Čitalište beogradsko. Slične čitaonice
ubrzo su osnovane i u drugim gradovima Srbije.

1866.
Rođen je ruski fizičar Pjotr Nikolajevič Lebedev,
profesor Moskovskog univerziteta. Proučavao je pritisak svetlosti,
dokazavši postojanje mehaničkog impulsa kod svetlosnih zraka, što
je od velikog značaja za razumevanje kosmičkih pojava. Dela: ''Sila
pritiska svetlosti na gasove'', ''Magnetometrijsko proučavanje
obrtnih tela''.

1869.
Umro je francuski kompozitor i muzički pisac Hektor
Berlioz, tvorac romantičarske programske muzike i začetnik moderne
orkestracije. Znatno je uticao na evropsku muziku svog doba. Napisao
je ''Nauku o instrumentaciji''. Dela: ''Fantastična simfonija'',
''Harold u Italiji'', ''Romeo i Julija'', ''Faustovo prokletstvo'',
''Rekvijem'', opere ''Benvenuto Čelini'', ''Trojanci''.

1879.
Rođen je srpski slikar, vajar i pisac Mihailo
Milovanović, jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika
Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom
ratu, autor čuvenih portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika,
Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, generala
Pavla Jurišića Šturma, kralja Petra I Karađorđevića i regenta
Aleksandra Karađorđevića. Diplomirao je 1909. na Likovnoj
akademiji u Minhenu, odakle je 1912. došao u Srbiju da bi kao
dobrovoljac učestvovao u balkanskim ratrovima. U Prvom svetskom
ratu preživeo je sa srpskom vojskom njenu golgotu. Njegovo
slikarstvo karakteriše preplitanje realizma, simbolizma i
impresionizma, uz postojano uverenje da je narodna tradicija i izvor
i ishodište umetničkog poduhvata. Izložbe Milovanovićevih slika
u periodu između dva svetska rata bile su prvorazredan kulturni
događaj, a hroničari su zabeležili da je njegova izložba 1938. u
paviljonu ''Cvijeta Zuzorić'' u Beogradu bila najposećenija postavka
u dotadašnjoj istoriji te kuće. Izradio je spomenike arhimandritu
račanskog manastira i knezu Sokolske nahije Hadži-Melentiju u
manastiru Rača, komandantu Zlatiborskog četničkog odreda majoru
Kosti Todoroviću u Srebrenici (koji su porušile ustaše u Drugom
svetskom ratu), srpskim ratnicima u Mladenovcu (oskrnavljen 1947.
uklanjanjem tradicionalnog grba Srbije), spomenik na Krfu poginulim
vojnicima Drinske divizije, mermerni ikonostas u pravoslavnoj crkvi
u Mladenovcu. Tog nosioca Albanske spomenice i Ordena Svetog Save,
partizani su streljali u Užicu krajem novembra 1941, pod optužbom
da je ''engleski špijun''. Napisao je roman ''Lendina vodenica'',
štampan više od pola veka posle njegove nasilne smrti.

1879.
Rođen je nemački hemičar i fizičar Oto Han,
profesor univerziteta u Berlinu i Getingenu, dobitnik Nobelove
nagrade za hemiju 1944, koji je 1957. potpisao Getingenšku
deklaraciju, odbijajući da sarađuje u razvoju eventualnog
zapadnonemačkog nuklearnog oružja. Dokazao je 1938. raspadanje
rubidijuma, a 1939. s Fricom Štrasmanom je otkrio nuklearnu fisiju
(cepanje) jezgra urana. Otkrio je i redioaktivne elemente
mezotorijum, radio-torijum i - s Lizom Majtner - protoaktinijum.

1895.
Rođena je urugvajska književnica Huanita Fernandes
Morales, poznata kao Huana Fernandes de Ibarbourou, jedna od
najistaknutijih liričarki Južne Amerike, nazvana ''Huana Amerike''.
Njena poezija odiše čulnošću, panteističkom združenošću s
rirodom i pesimizmom. Dela: zbirke stihova ''Dijamantski jezici'',
'Divlji koren'', ''Ruža vetrova'', ''Izgubljena'', ''Romanse sudbine''.

1904.
Nemačka je ublažila antijezuitski zakon iz 1872,
dopustivši povratak pojedinih pripadnika tog rimokatoličkog reda.

1907.
Rođen je grčki državnik Konstantin Karamanlis,
predsednik Grčke od 1980. do 1985, osnivač stranke ''Nova
demokratija''. Prvi put je postao premijer 1955. i na tom položaju
ostao je do 1963, kad je dobrovoljno emigrirao. Vladu je ponovo
sastavio 1974, posle pada vojne hunte, odigravši ključnu ulogu u
obnovi demokratije u Grčkoj.

1917.
U Petrogradu je nemirima i štrajkovima počela
Februarska revolucija (događaj se zbio 23. februara prema
Julijanskom kalendaru, tada na snazi u Rusiji).

1917.
Umro je nemački konstruktor i general Ferdinand fon
Cepelin, koji je 1900. konstruisao veliku vazdušnu lađu -
dirižabl, nazvanu po njemu ''cepelin''. Njegova letilica duga 248
metara bila je lakša od vazduha, s velikim balonom profilisanog
vretenastog oblika i motornim pogonom.

1921.
Francuske trupe ušle su u Diseldorf i druge gradove
u Ruru pošto Nemačka nije isplatila ratnu štetu, prema obavezi iz
Versajskog ugovora kao poražena strana u Prvom svetskom ratu.

1921.
Španskog premijera Eduarda Data u Madridu su ubili
anarhisti.

1930.
Umro je američki državnik Vilijam Hauard Taft,
predsednik SAD od 1909. do 1913, prvi bivši šef države u
američkoj istoriji koji je od 1921. do smrti bio predsednik
Vrhovnog suda. Tokom predsedničkog mandata vojno je intervenisao u
Nikaragvi, koja je potom bila pod američkom okupacijom od 1912. do
1925. i od 1926. do 1933.

1942.
Umro je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka i
Graupera, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927. Izgubio je samo
jednu partiju u razdoblju od 1914. do 1924, po čemu je jedinstven u
istoriji šaha. Titulu je osvojio pobedivši u meču nemačkog
velemajstora Emanuela Laskera s 4:0, uz 10 remija, a izgubio je od
ruskog velemajstora Aleksandra Aljehina, koji ga je pobedio sa 6:3,
uz 25 remija. Dela: ''Osnovi šaha'', ''Moja šahovska karijera''.

1942.
Japanske trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele
glavni grad Burme Rangun. U ratu je Burma imala izuzetan strateški
značaj, ali su Britanci tu dalekoistočnu koloniju uvrstili u
sporedni front, što im se osvetilo u kasnijim operacijama.

1950.
Sovjetski maršal Kliment Vorošilov objavio je da
je ŠSR isprobao atomsku bombu, što je izazvalo šok u SAD, jer su
Amerikanci bili uvereni da jedini poseduju nuklearno oružje.
Pometenost u Vašingtonu upotpunila je izjava Vorošilova da je
proba izvršena još 23. septembra 1949.

1954.
Zaključen je odbrambeni sporazum SAD i Japana,
čime se Tokio potpuno priklonio političko-vojnom savezu Zapada.

1965.
U Južni Vijetnam iskrcalo se 3.500 američkih
marinaca, čime je otpočelo masovno uključenje kopnenih trupa SAD
u vijetnamsku ratnu avanturu, okončanu potpunim porazom 1975. i
pogibijom više od 58.000 Amerikanaca u toj zemlji jugoistične
Azije.

1969.
ŠSR je stavio u stanje uzbune dalekoistočne trupe
kao znak upozorenja Kini posle pograničnih sukoba na reci Usuri.

1971.
Osnovan je hor ''Kolegijum muzikum'', akademski
kamerni hor studentkinja Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.

1971.
Umro je američki filmski glumac Harold Lojd, jedan
od najvećih komičara nemog filma. Filmovi: ''Sigurnost na
poslednjem mestu'', ''Brucoš'', ''Čuvaj se, profesore'', ''Luda sreda''.

1983.
Umro je engleski kompozitor Vilijam Tarner Volton,
tvorac osećajne i lirske muzike neoromantičarskog stila. Posebno
je značajan po orkestarskim kompozicijama, koje se odlikuju dugom
melodijskom linijom, bogatom harmonijom i složenim ritmom. Dela:
melodrama ''Fasada'', oratorijum ''Baltazarov pir'', ''Koncert za
violinu''.

1993.
Južnokorejski predsednik Kim Jong Sam smenio je
dvojicu ključnih generala lojalnih prethodnim vojnim režimima, u
nastojanju da učvrsti civilnu kontrolu nad armijom.

1994.
Kod Durbana u Južnoj Africi poginula su 64 putnika
prigradskog voza koji je iskočio iz šina.

1996.
Okončan je neuspešni mirovni mandat UN u Ruandi.

1997.
Albanski predsednik Salji Beriša doživeo je
ponižavajući poraz kad su pobunjenici zauzeli grad Djirokastru,
poslednje uporište vladinih snaga na jugu Albanije.

1999.
Umro je američki sportista Džo Di Mađo, legendarni
bejzbol igrač njujorških ''Jenkija''.

2000.
U Kini je pogubljen bivši provincijski viceguverner
Hu Čangćing zbog podmićivanja, najviši funkcioner pogubljen u
toj zemlje za 50 godina.

2001.
Tročlano veće čileanskog apelacionog suda
presudio je sa 2:1 da bivšem diktatoru Augustu Pinočeu može da
bude suđeno za kršenje ljudskih prava posle vojnog udara koji je
izveo 1973. u kojem je ubijen demokratski izabrani šef države
Salvador Aljende.

2003.
Ubijen je jedan od osnivača i vođa oružanog krila
palestinskog islamističkog pokreta Hamas - Ibrahim el Makadma. U
raketnom napadu izraelskih helikoptera na Makadmino vozilo u pojasu
Gaze ubijena su i trojica njegovih telohranitelja.

2005.
U akciji specijalne ruske policije na severu
Kavkaza, u mestu Tolstoj-Jurt, ubijen je Aslan Mashadov, vođa
čečenskih separatista, jedan od najozloglašenijih terorista na
prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza.

2005.
Sirijske trupe počele su povlačenje iz Libana,
nakon sirijsko-libanskog vojnog sporazuma čiji su detalji
dogovoreni dan ranije, prilikom susreta u Damasku sirijskog
predsednika Rašida el Asada sa svojim libanskim kolegom Emilom
Lahudom.

- Danas je međunarodni Dan žena. Druga međunarodna

konferencija žena socijalista je 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na

inicijativu nemačke revolucionarke Klare Cetkin, ustanovila praznik

u znak sećanja na demonstracije američkih žena u Čikagu 8. marta

1909. Prva proslava Dana žena u Srbiji je održana 1914.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je petak, 9. mart, 68. dan 2007. Do kraja godine ima 297 dana.



1074.
Papa Grgur VII naredio je da svi oženjeni rimokatolički sveštenici budu izbačeni iz Crkve.

1454.
Rođen je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči, prema čijoj je latinskoj verziji imena (Americus) nemački kartograf Martin Valdzemiler 1507. Novi svet pogrešno nazvao Amerika. To je prihvaćeno uprkos činjenici da je novi kontinent 1492. otkrio Vespučijev zemljak Kristofer Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. predvodio je portugalsku ekspediciju. Verovao je da su Honduras i Brazil novi, neotkriveni kontinenti, ne znajući da je Honduras pre njega otkrio Kolumbo.

1661.
Umro je francuski kardinal italijanskog porekla Žil Mazaren, posle smrti kardinala Armana Žana Rišeljea 1642. premijer u vladama kraljeva Luja XIII i Luja XIV. Kao jedan od najveštijih diplomata svog doba postavio je temelje na kojima je Luj XIV gradio hegemonističku politiku Francuske u Evropi. Okončao je 1648. Tridesetogodišnji rat, posle kojeg je Vestfalskim mirom Francuska od Nemačkog carstva preuzela Alzas i neke lorenske gradove. Takođe je savladao bunu plemstva od 1652. i učvrstio kraljev apsolutizam poljuljan tokom pobune.

1749.
Rođen je francuski političar i pisac Onore Gabrijel Viktor Riketi de Mirabo, najbolji govornik Francuske revolucije i jedan od glavnih zastupnika interesa trećeg staleža. Doprineo je pobedi Ustavotvorne skupštine nad kraljem, ali ne kao principijelan protivnik monarhije. Njegov cilj bila je liberalna reforma društva uz održavanje monarhije. Ubijen je 1791. pod optužbom da je paktirao s dvorom. Dela: ''Esej o despotizmu'', ''O pruskoj monarhiji pod Fridrihom Velikim''.

1796.
Napoleon oženio Žozefinu Napoleon Bonaparte oženio je Žozefinu d Boarne, udovicu bivšeg francuskog oficira koji je giljotiniran za vreme Francuske revolucije.



1807.
Predvođeni Karađorđem, srpski ustanici su potpuno oslobodili Beograd od Turaka, iako je grad, kao politički centar pašaluka, bio čvrsto utvrđen i posednut jakim janičarskim snagama. Ustanici su tokom 1804, 1805. i 1806. bezuspešno pokušavali da zauzmu beogradsku tvrđavu i tek 8. januara 1807. beogradski vezir Sulejman paša bio je prinuđen da preda Karađorđu Gornji grad, a dva meseca potom i Donji grad. Beograd je postao politički, vojni i kulturni centar nove Srbije i ostao je u srpskoj vlasti do propasti Prvog srpskog ustanka 1813.

1814.
Rođen je ukrajinski pisac i slikar Taras Grigorjevič Ševčenko, najveći ukrajinski pesnik 19. veka, osnivač nove ukrajinske književnosti, romantičar, revolucionar, vatreni borac za slobodu naroda. Poezijom inspirisanom narodnim stvaralaštvom je utemeljio književni ukrajinski jezik. Kao ukrajinski nacionalista proveo je više godina u progonstvu u Sibiru, a mnoga njegova dela našla su se na udaru carske cenzure. Ruski režim, u to vreme, je Ukrajince smatrao delom ruskog naroda kao Maloruse. Dela: zbirka pesama i poema ''Kobzar'', poema ''Hajdamaki'', romani (na ruskom) ''Najamnica'', ''Kneginja'', ''Muzikant'', ''Blizanci'', ''Umetnik''.

1817.
Srpski vojvoda i popečitelj (ministar) finansija u Prvom srpskom ustanku knez Sima Marković pogubljen je u beogradskoj tvrđavi prema naređenju Marašli Ali paše. Od početka ustanka bio je blizak saradnik Karađorđa, s kojim je emigrirao posle propasti ustanka. Vratio se u Srbiju zahvaljujući nagodbi Miloša Obrenovića i Ali paše, ali je nastavio prepisku sa srpskim starešinama u Besarabiji, pozivajući ih da se vrate i nastave borbu protiv Turaka. S vojvodom Pavlom Cukićem i bivšim Karađorđevim kapetanom Dragićem Gorunovićem podigao je bunu koju su Miloš i Turci brzo ugušili, a Marković i Gorunović su uhvaćeni i pogubljeni.

1831.
Kralj Luj Filip osnovao je francusku Legiju stranaca, sa sedištem u Alžiru.

1851.
Umro je danski fizičar Hans Kristijan Ersted, osnivač nauke o elektromagnetizmu. Otkrio je magnetski učinak električne struje. Njegovo glavno delo ''Experimenta circa effectum conflictus electrici in acum magneticam'' znatno je uticalo na francuskog fizičara i matematičara Andre Mari Ampera. Njemu u čast jedinica za jačinu magnetskog polja u elektormagnetskom CGS sistemu je nazvana ersted (oznaka Oe).

1885.
Rođena je ruska balerina Tamara Platonovna Karsavina, jedna od najvećih umetnica klasičnog baleta u prvoj polovini 20. veka. S Anom Pavlovom i Vaclavom Nižinskim bila je među glavnim zvezdama Ruskog baleta Sergeja Djagiljeva, u Imperatorskom baletu u Petrogradu nastupala je kao primabalerina i gostovala je na scenama u Parizu u Londonu, gde je 1928. osnovala baletsku školu. Upamćena je kao nezamenjiva partnerka Nižinskog u baletu ''San o ruži'' i po sjajnim rolama u baletima ''Šeherezada'', ''Žar ptica'', ''Petruška'', ''Fantastični dućan'', ''Trorogi šešir''.

1888.
Umro je nemački car Vilhelm I Fridrih Ludvig, koji je pomagao kancelaru Otu fon Bizmarku da ''krvlju i gvožđem'' ujedini Nemačku. Bio je pruski kralj od 1861, a 1871. postao je prvi car novostvorenog Nemačkog carstva. Tokom njegove vladavine Nemci su Danskoj oteli pokrajine Šlezvig i Holštajn u ratu 1864, porazili Austriju 1866, a u francusko-pruskom ratu 1871. otrgli Alzas i Lorenu od Francuske. Izdao je 1879. ''Izuzetni zakon'' (Lex specialis), kojim je socijalistički pokret u Nemačkoj stavljen van zakona.

1890.
Rođen je sovjetski državnik Vjačeslav Mihajlovič Skrjabin, poznat kao Vjačeslav Mihajlovič Molotov, šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956. Bio je glavni pregovarač s Nemačkom u pripremi sovjetsko-nemačkog desetogodišnjeg pakta o nenapadanju, potpisanog 1939, devet dana pre napada Nemačke na Poljsku, što je izazvalo veliko iznenađenje u svetu i zbunjenost i pometnju u komunističkim partijama. Jedan je od osnivača lista ''Pravda''. Održao se u vrhu vlasti tokom bezmalo tri decenije strahovlade Josifa Staljina, ali je u junu 1957, pod optužbom za ''antipartijski stav'', isključen iz Centralnog komiteta Komunističke partije i smenjen sa svih funkcija.

1893.
Umro je francuski teoretičar umetnosti, istoričar i filozof Ipolit Ten, koji je nastojao da unese pozitivističke metode u izučavanje literature, umetnosti i društva. Prema determinističkom shvatanju istorije, smatrao je da pojedinac, izrazito određen jednom ''preovlađujućom osobinom'', trpi jak spoljni uticaj ''rase'', ''sredine'' i ''trenutka''. Kao filozof bavio se problemima saznanja. Dela: ''Istorija engleske književnosti'', ''Filozofija umetnosti'', ''O inteligenciji'', ''Postanak savremene Francuske''.

1916.
Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila rat
Portugaliji, koja je prethodno u svojim lukama zaplenila nemačke
brodove.

1918.
Umro je nemački pisac Frank Vedekind, koji je
ekscentričnim dramama, punim ironije i cinizma, tragike i komike,
grotesknih likova, drastičnih erotskih scena i uličnog žargona,
provocirao licemerni građanski moral. Podsmevao mu se i pesmama,
šansonama i baladama koje je recitovao u minhenskom kabareu
'Jedanaest dželata''. Dela: drame ''Prolećno buđenje'', ''Zemaljski
duh'', ''Markiz fon Kajt'', ''Pandorina kutija'', ''Mrtvački ples'',
'Muzika'', ''Cenzura'', pesme ''Četiri godišnja doba''.

1919.
Britanci su deportovali na Maltu vođu egipatskog
pokreta za nezavisnost Saada Zaglula.

1924.
Italija je anektirala Rijeku.

1934.
Rođen je ruski kosmonaut Jurij Aleksejevič
Gagarin, prvi čovek koji je obleteo Zemlju. U aprilu 1961.
vasionskim brodom ''Vastok I'' načinio je krug oko planete za 108
minuta, krećući se maksimalnom brzinom od 28.000 kilometara na
čas, na najvećoj udaljenosti od Zemlje 327 kilometara.

1942.
Japanske invazione snage su u Drugom svetskom ratu
okončale zauzimanje centralnog indonežanskog ostrva Java.
Indonezija je tada bila holandska kolonija, kao Holandska Istočna
Indija.

1943.
Rođen je američki velemajstor Robert ''Bobi''
Džejms Fišer, 11. prvak sveta u šahu, prvi Amerikanac koji je
osvojio tu titulu. Velemajstor je postao u 15. godini, a svetski
šampion 4. septembra 1972, pobedivši u meču u Rejkjaviku ruskog
velemajstora Borisa Spaskog rezultatom 12,5:8,5. Prethodno je u
mečevima kandidata postigao rezultate bez presedana u istoriji
šaha: u četvrtfinalu i polufinalu pobedio je ruskog velemajstora
Marka Tajmanova i danskog velemajstora Benta Larsena rezultatom 6:0,
a u finalu bivšeg prvaka sveta jermenskog velemajstora Tigrana
Petrosjana sa 6,5:2,5. Titulu je izgubio bez meča 3. aprila 1975,
jer je odbio da prihvati uslove Međunarodne šahovske federacije,
pa je za prvaka sveta proglašen ruski velemajstor Anatolij Karpov.
Posle više od dve decenije odsustvovanja, na kratko se vratio šahu
1992. kad je pobedio Spaskog u meču odigranom u Beogradu i na
Svetom Stefanu.

1945.
Američke snage su u Drugom svetskom ratu zauzele
Bon.

1956.
Englezi su deportovali kiparskog arhiepiskopa
Makariosa III na Sejšelska ostrva u Indijskom okeanu.

1976.
U Kavalezeu kod grada Trento na severu Italije
srušila se uspinjača, usmrtivši 42 smučara u najgoroj takvoj
nesreći u svetu, koju je jedino preživela jedna devojka.

1987.
Teheran je optužio Bagdad da upotrebljava hemijsko
oružje u iransko-iračkom ratu.

1989.
Vlasti u Varšavi zvanično su optužile sovjetske
službe bezbednosti za likvidaciju više od 4.200 poljskih oficira u
Katinskoj šumi u proleće 1940.

1991.
U Beogradu su se masovne opozicione demonstracije
protiv režima Slobodana Miloševića, posle brutalne policijske
intervencije, pretvorile u krvave nerede u kojima su poginuli
učenik Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović. Režim
je uveče, kad se situacija smirila, demonstrirao silu tako što je
na ulice izveo tenkove, pod izgovorom da to čini zbog izgredničkog
ponašanja pojedinih demonstranata koji su demolirali prodavnice u
strogom centru grada.

1992.
Umro je bivši premijer Izraela Menahem Begin, prvi
izraelski državnik koji je potpisao ugovor s nekom arapskom
zemljom. Posle razgovora u Kemp Dejvidu sa egipatskim predsednikom
Anvarom el Sadatom i predsednikom SAD Džimijem Karterom, 1977. u Vašingtonu je potpisao mirovni ugovor sa Egiptom i
sa Sadatom je 1978. podelio Nobelovu nagradu za mir. Završio je
prava u Varšavi, a 1939. bio je vođa omladinskog cionističkog
pokreta ''Betar'' u rodnoj Poljskoj. Uhapšen je 1940. i dve godine je
proveo u koncentracionom logoru u Sibiru, ali je 1942. uspeo da se
domogne Palestine, tada pod britanskom upravom, gde je komandovao
ilegalnom cionističkom grupom ''Irgun Cevai Leumi'' (Narodni
vojnički savez). U tek osnovanoj državi Izrael 1948. oformio je
pokret ''Herut'' (sloboda), od kojeg je nastala partija ''Likud''
(jedinstvo). Ubrzo je postao član Kneseta (Skupština), u vladu je
ušao 1967. i bio je premijer od 1977. do 1983, kad je podneo
ostavku. Važio je za ''čoveka najtvrđe linije s vizijom za
kompromis''. Dela: ''Pobuna'', ''Lična sećanja komandanta Irgun Cevai
Leumija'', ''Bele noći'', ''U podzemlju''.

1994.
Teroristi Irske republikanske armije izveli su prvi
u seriji minobacačkih napada na londonski aerodrom ''Hitrou''.

1999.
Iranski predsednik Muhamed Hatami doputovao je u
Italiju, što je bila prva poseta Zapadu šefa iranske države od
islamske revolucije 1979. u toj azijskoj zemlji.

2000.
NATO je odbacio izveštaje da je špijun unutar tog vojnog saveza snabdevao Srbe tajnim detaljima tokom agresije NATO na Jugoslaviju u proleće 1999.

2003.
Evropska unija otvorila je diplomatsko predstavništvo u kubanskoj prestonici Havani.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je subota, 10. mart, 69. dan 2007. Do kraja godine ima 296 dana.

1452.
Rođen je španski kralj Ferdinand Katolički (kao
Fernando II vladar Aragonije, a kao Fernando V od Kastilje), čiji
je dolazak na presto Aragonije 1479. označio početak istorije
ujedinjene Španije. Njegova žena Isabela I postala je 1474.kraljica Kastilje, a on je nasledio oca Huana II u Aragonu i tako su
sjedinjene glavne pirinejske države. U nastojanju da ojača
rimokatoličku crkvu i monarhiju, 1480. utemeljio je zloglasni sud
inkvizicije (koji je u toj zemlji postojao do 1834), a 1492.
proterao je Jevreje iz Španije. Borbe s Mavrima pobedonosno jeokončao 1492, proteravši ih iz južne španske pokrajine Granade,
iste godine opremio je ekspediciju Kristofera Kolumba (CristoforoColombo) koja je otkrila Ameriku, a 1503. od Francuske je preoteo
Napuljsku kraljevinu.

1628.
Rođen je italijanski lekar i botaničar Marčelo
Malpigi, tvorac mikroskopske anatomije. Pronašao je jako konveksna
sočiva, jednostavan mikroskop koji uveličava do 180 puta.

1772.
Rođen je nemački pisac Fridrih fon Šlegel,
najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma i jedan od prvih
evropskih modernista. S bratom Augustom Vilhelmom Šlegelom
uređivao je glavni romantičarski časopis ''Ateneum''. Pored radova
o antičkoj književnosti, eseja, pesama i pripovedaka, pisao je
aforizme. Dela: roman ''Lucinda'', ''Istorija stare i nove
književnosti'' (jedan od prvih pregleda celokupne svetske
literature).

1856.
Umro je srpski pisac Jovan Sterija Popović, prvi
srpski komediograf, koji je u delima ismevao mane tadašnjeg
društva, naročito pomodarstvo, pokondirenost i nadriučenost.
Posle završenih studija prava u Kežmarku u Slovačkoj (tadašnja
Gornja Ugarska), radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je
prešao u Srbiju i postao profesor prava na Liceju, prvo u
Kragujevcu pa u Beogradu. Kao načelnik Ministarstva prosvete Srbije
obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo
inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i
Narodnog muzeja. Izradio je i čitav rečnik nove srpske
pravno-filozofske terminologije, ali ga na žalost intelektualna
javnost nije prihvatila. Učestvovao je u organizovanju prvog
beogradskog teatra koji je otvoren izvođenjem njegove tragedije
'Smrt Stefana Dečanskog''. U početku je pisao pod uticajem Lukijana
Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je ''Romanom bez romana''
napustio romantičarsku i avanturističku književnost. Ostala dela:
komedije ''Laža i paralaža'', ''Pokondirena tikva'', ''Zla žena'',
'Tvrdica''(Kir-Janja), ''Rodoljupci'', zbirka pesama ''Davorje''. Napisao
je i jedan udžbenik retorike.

1861.
Umro je ukrajinski pisac i slikar Taras Grigorjevič
Ševčenko, najveći ukrajinski pesnik 19. veka, osnivač nove
ukrajinske književnosti, romantičar, revolucionar, vatreni borac
za slobodu naroda. Poezijom inspirisanom narodnim stvaralaštvom
utemeljio je književni ukrajinski jezik. Kao ukrajinski
nacionalista proveo je više godina u progonstvu u Sibiru, a mnoga
njegova dela našla su se na udaru carske cenzure. Ruski režim je,
u to vreme, Ukrajince smatrao sastavnim delom ruskog naroda, kao
Maloruse.Dela: zbirka pesama i poema ''Kobzar'', poema ''Hajdamaki'',
romani (na ruskom) ''Najamnica'', ''Kneginja'', ''Muzikant'', ''Blizanci'',
''Umetnik''.

1872.
Umro je italijanski revolucionar Djuzepe Macini,
glavni ideolog nacionalnog pokreta Italijana u 19. veku i jedan od
tvoraca moderne italijanske države. U Marseju je 1831. osnovao
revolucionarno udruženje italijanskih nacionalista ''Mlada Italija''
i aktivno je učestvovao u borbama za ujedinjenje, naročito 1848. i
1849. Ostao je do kraja života veran republikanskim načelima i
idejama Francuske revolucije i protivio se 1861. ujedinjenju Italije
pod Savojskom dinastijom.

1875.
Umro je srpski političar i pisac Svetozar
Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi
teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Po povratku sa studija u
Švajcarskoj i Rusiji, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja
Černiševskog, Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi
socijalistički list na Balkanu ''Radenik''. Bio je pod uticajem
ruskog ''narodnjaštva''. Ubrzo je proteran iz Srbije i godinu dana je
živeo u Novom Sadu. Po povratku je 1873. i 1874. pokrenuo listove
''Javnost'' i ''Glas Javnosti'', a 1875. ''Oslobođenje''. Zbog navodne
štamparske krivice odležao je devet meseci u požarevačkom
zatvoru, odakle je izašao teško bolestan. Izučavao je samoupravu
i nacionalno pitanje južnoslovenskih naroda. . Člancima ''Realni
pravac u nauci i životu'', ''Pevanje i mišljenje'' i ''Realnost''
snažno je uticao na srpsku književnost krajem 19. veka. Političke
ideje razradio je u delu ''Srbija na istoku'', najznačajnijem i
najoriginalnijem spisu.




1908.
Rođen je srpski pravnik Jovan Djorđević, profesor
Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i
umetnosti, stručnjak za ustavno pravo. Od 1945. učestvovao je u
pisanju ustava i zakona u bivšoj SFRJ i bio jedan od glavnih
urednika ''Arhiva za pravne i društvene nauke''. Dela: ''Državno
uređenje FNRJ'', ''Narodni odbori'', ''Ustavno pravo SFRJ'', ''Osnovna
pitanja federalne države'', ''Novo ustavno pravo''.

1922.
Na Evropskoj ekonomskoj konferenciji u Djenovi
zapadne sile su uslovile priznavanje ŠSR isplatom 12 milijardi
zlatnih franaka carskih državnih zajmova i štete zbog
nacionalizacije stranih firmi posle Oktobarske revolucije. Šef
sovjetske diplomatije Georgij Čičerin predočio je da su zapadne
sile Sovjetskoj Rusiji nanele štetu vojnom intervencijom od 30
milijardi zlatnih franaka, pa je skup zapao u ćorsokak.

1940.
Umro je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov.
Zbog romana s fabulom iz građanskog rata ''Bela garda'', bio je
'počastvovan'' napadom samog sovjetskog vođe Josifa Staljina.
Sličan gnev izazvao je romanom ''Majstor i Margarita'', štampanom u
Moskvi tek 1966. Ostala dela: priče i pripovetke ''Beleške mladog
lekara'', ''Djavolijada'', ''Kobna jaja'', ''Pseće srce'', romani ''Život
gospodina de Molijera'', ''Pozorišni roman'' (nedovršen), drame
'Bekstvo'', ''Zojkin stan'', ''Purpurno ostrvo'', ''Adam i Eva'',
'Blaženstvo'', ''Ivan Vasiljevič'', ''Bratstvo licemera'', ''Poslednji
dani'', ''Batum'', scenariji ''Revizor'', ''Mrtve duše'', dramatizacije
''Mrtve duše'', ''Rat i mir''.

1945.
Tokio je u Drugom svetskom ratu razoren napadom 300
američkih bombardera B-29, u kojem je ubijeno oko 100.000
stanovnika japanske prestonice.

1948.
Šef čehoslovačke diplomatije Jan Garig Masarik,
sin prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika, izvršio je
samoubistvo - kako je zvanično saopšteno. Motivi tog čina
predratnog ambasadora Čehoslovačke u SAD i Velikoj Britaniji i
ministra inostranih poslova od 1940. nisu rasvetljeni, ali se znalo
da nije bio naklonjen komunističkom režimu koji je preuzimao
vlast.

1952.
Kubansku vladu zbacio je bivši predsednik Fulhensio
Batista, koji je potom kao diktator vladao Kubom do 1959.

1968.
U feribotu koji se prevrnuo u luci novozelandskog
grada Velington poginulo je najmanje 200 ljudi.

1969.
Džejms Erl Rej osuđen je na 99 godina robije, pod
optužbom da je ubio američkog crnačkog lidera Martina Lutera
Kinga u aprilu 1968. Kasnije je nezavisna istraga pokazala da je
verodostojnost ''dokaza'' FBI veoma nepouzdana i da nije sigurno da je
Rej atentator na Kinga.

1974.
Japanski poručnik Hiro Onade se, posle 29 godina
skrivanja u džungli, predao filipinskim vlastima, objasnivši da
nije dobio naređenje o povlačenju i da nije znao da je prestao rat
SAD i Japana.

1982.
Jugoslavija je osvojila prvo mesto u evropskoj
stonoteniskoj superligi.

1985.
Umro je sovjetski državnik ruskog porekla
Konstantin Ustinovič Černjenko, samo 13 meseci pošto je postao
lider ŠSR. Na najmoćniji položaj u državi - mesto generalnog
sekretara sovjetske Komunističke partije, dospeo je posle smrti
Jurija Andropova u februaru 1984. Došao je na vlast već sasvim
zdravstveno onemoćao. Bio je godinama šef kabineta sovjetskog
lidera Leonida Brežnjeva.

1990.
Britanskom novinaru Farzadu Bazoftu irački sud je,
zbog navodne špijunaže, izrekao smrtnu kaznu izvršenu pet dana
kasnije, uprkos talasu protesta u inostranstvu i apela Bagdadu da mu
poštedi život.

1993.
Suharto je šesti put izabran za predsednika
Indonezije.

1995.
U eksploziji ispred jedne džamije u najvećem
pakistanskom gradu Karačiju i pucnjavi teroriste na ljude koji su
pohitali u pomoć povređenima, poginulo je 12 ljudi, uključujući
petoro dece.

1997.
Vatikan je uspostavio diplomatske odnose s Libijom.

2004.
Umro je srpski pilot Vukadin Jelić, koji je zajedno
sa ostalim malobrojnim našim pilotima, u neravnopravnom dvoboju sa
eskadrilama nemačkog ''Luftvafea'', branio Beograd od nemačkog
bombardovanja 6. aprila 1941.

2004.
Libija je potpisala protokol kojim je Međunarodnoj
agenciji za atomsku energiju dato pravo nenajavljenih inspekcija
libijskih postrojenja.

2005.
U samoubilačkom napadu u iračkom gradu Mosulu,
tokom sahrane jednog od šiitskih verskih lidera, život je izgubilo
47 ljudi, a preko 100 je ranjeno.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je nedelja, 11. mart, 70. dan 2007. Do kraja godine ima 295 dana.


1544.Rođen je italijanski pisac Torkvato Taso, koji je u
poeziji stapao lepotu oblika i hrišćansko-romantičnu
sentimentalnost. Najveći deo burnog života proveo je na dvoru
vojvode Alfonsa II od Este. U glavnom delu ''Oslobođeni Jerusalim''
opisao je Prvi krstaški rat. Tri soneta i pet madrigala posvetio je
srpskoj plemkinji iz Dubrovnika Cvijeti Zuzorić, a njegova poezija
inspirisala je Getea, Bajrona i srpskog pesnika, dubrovčanina, Ivana(Dživa) Gundulića.

1820.
Umro je američki slikar Bendžamin Vest, koji je u
klasicističkom maniru slikao portrete i istorijske kompozicije.
Poslednje godine života je proveo u Londonu, gde je portretisao
britanskog kralja Džorža III.

1857.
Umro je španski pisac Manuel Hose Kintana,
sledbenik klasike i pisac slobodoumne poezije. Bio je sekretar
pobunjeničkog pokreta za nezavisnost u vreme vladavine Španijom
Napoleona I od 1808. do 1814. Dela: poetska ''Oda Španiji'', ''Oda
štampariji'', drame ''Pelajo'', ''Vojvoda od Visea'', istorijsko delo
'Životi slavnih Španaca'', kritika ''Pravila drame''.

1885.
Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca
Malkolm Kempbel, koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao
svetski brzinski rekord u vožnji automobilom, a između 1937. i
1939. triput u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je
automobilom vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra). Očeve
rekorde oborio je njegov sin Donald, koji je 1967. poginuo u čamcu
''Plava ptica'' prilikom postavljanja novog svetskog rekorda na vodi
od 527,9 kilometara na čas.

1887.
U Nišu su Stevan Sremac, Milorad Petrović, Djoka
Protić, Spiro Kalik i Stevan Nikšić-Lala osnovali prvo pozorište
pod imenom ''Sinđelić''. Posle Drugog svetskog rata naziv mu je
promenjen u Narodno pozorište.




1892.
Rođen je američki filmski režiser Raul Volš,
koji se okušao u svim filmskim žanrovima, posebno uspešno u
vesternima u kojima je pokazao majstorstvo u slikanju sirove ljudske
prirode. Filmovi: ''Bagdadski lopov'', ''Cena slave'', ''Umrli su u
čizmama'', ''Džentlmen Džim'', ''Srebrna reka'', ''Udaljeni bubnjevi'',
'Svet u njegovim rukama'', ''Belo usijanje'', ''Goli i mrtvi'', ''Udaljena
truba''.

1913.
Velika Britanija i Nemačka postigle su sporazum o
granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.

1915.
U Čikagu je završen prvi jugoslovenski narodni
sabor, na kojem je 468 delegata iz SAD i Kanade podržalo
ujedinjenje svih jugoslovenskih naroda u zajedničku državu
Jugoslaviju. Iseljenici su u rezoluciji istakli da jedini spas vide
'u kidanju svake veze sa Austro-Ugarskom'' i formiranju jedinstvene
države svih Jugoslovena.

1915.
Velika Britanija je počela blokadu Nemačke u Prvom
svetskom ratu.

1916.
Rođen je engleski državnik i publicista Džejms
Harold Vilson, vođa Laburističke stranke, premijer Velike
Britanije od 1964. do 1970. i od 1974. do 1976. Dela: ''Nju dil za
ugalj'', ''Rat protiv siromaštva u svetu''.

1917.
Britanske trupe zauzele su Bagdad u Prvom svetskom
ratu, zarobivši 9.000 turskih vojnika.

1938.
Nacista Artur Sajs-Inkvart postao je austrijski
kancelar umesto Kurta fon Šušniga, a dan potom nemačka vojska je
ušla u Austriju i pripojila je Trećem rajhu.

1941.
Kongres SAD je, na inicijativu predsednika Frenklina
Ruzvelta, usvojio ''Zakon o zajmu i najmu'', kojim je omogućeno
državi da sve ratne materijale ''proda, prenese, zameni, pozajmi, da
pod zakup, ili na bilo koji drugi način da vladi one zemlje čija
je odbrana od vitalnog značaja za odbranu SAD''. Tim zakonom je
Velika Britanija dobila znatnu oružanu pomoć u Drugom svetskom
ratu, a SAD su zvanično ostale izvan rata.

1955.
Umro je škotski mikrobiolog Aleksander Fleming,
koji je 1928. iz gljive Penicilium notatum izolovao prvi antibiotik
penicilin. Otkriće nije korišćeno do Drugog svetskog rata, kad su
ga britanski fiziolog i biohemičar Ernst Boris Čejn i australijski
lekar Hauard Volter Flori primenili u lečenju infekcija. Fleming je
1945. s njima podelio Nobelovu nagradu za medicinu.

1974.
Umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od
najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno
pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske
akademije nauka i umetnosti. Bio je državni savetnik i član mnogih
delegacija Jugoslavije na zasedanjima UN. Dela: ''Stvarno pravo'',
'Osnove privatnog prava'', ''Međunarodno javno pravo''.

1975.
U Lisabonu je ugušena pobuna padobranskih jedinica
protiv levičarske vojne vlade, a bivši predsednik general Antonio
Ribeiro de Spinola pobegao je s grupom oficira u Španiju. Sutradan
je obrazovan takozvani - Savet revolucije, radi nastavljanja
revolucionarnog procesa započetog 25. aprila 1974. obaranjem
režima koji je u nasleđe ostavio Antonio de Oliveira Salazar.

1976.
Bivši predsednik SAD Ričard Nikson priznao je da

je 1970. naredio Centralnoj obaveštajnoj agenciji da spreči
Salvadora Aljendea da postane predsednik Čilea. CIA je prilikom
rušenja Aljendea 1973. obilato pomogla vojnu zaveru generala
ugusta Pinočea.

1985.
Mihail Gorbačov je dan posle smrti Konstantina
Černjenka izabran za generalnog seketara Centralnog komiteta
vladajuće Komunističke partije ŠSR.

1990.
Parlament Litvanije objavio je nezavisnost od
Moskve, kao prva sovjetska republika koja je to učinila.

1990.
Čileanski diktator general Augusto Pinoče je posle
više od 16 godina prepustio predsednički položaj Patrisiju
Ajlvinu, ali je zadržao komandu nad oružanim snagama.

1998.
Predsednik Indonezije Suharto je, uprkos snažnih
studentskih protesta, započeo sedmi petogodišnji mandat, ali je
ubrzo prinuđen da podnese ostavku na položaj šefa države.

2000.
U eksploziji gasa u rudniku uglja Barakovo na istoku
Ukrajine poginuo je 81 rudar.

2003.
U Hagu je inaugurisan Međunarodni krivični sud.
Pred tim sudom, koji ima mandat da sudi samo za dela počinjena
posle 1. jula 2002. godine, mogu da se podnose tužbe za genocid,
ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

2004.
U terorističkom napadu Al Kaide na vozove u Atoči,
glavnom železničkom čvoru španske prestonice, poginuo je 191, a
povređeno je oko 1.500 ljudi.

2006.
Umro Slobodan Milošević, bivsi predsednik Srbije

i Savezne Republike Jugoslavije. Milošević je pronađen mrtav u
svojoj ćeliji u zatvoru Haškog tribunala u Ševeningenu, u kome se nalazio od juna 2001. pošto je bio optužen za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je ponedeljak, 12. mart, 71. dan 2007. Do kraja godine ima 294 dana.
641.
Kineska princeza Ven Čeng udala se za vladara
Tibeta, na osnovu čega je kasnije Kina polagala pravo na
suverenitet nad tom teritorijom.

1507.
Kao najamnik kralja od Navare poginuo je italijanski
general Čezare Bordžija, zbačeni vojvoda od Romanje, vanbračni
sin pape Aleksandra VI. Pošto je 1492. izabran za poglavara
rimokatoličke crkve, Aleksandar VI ga je postavio za nadbiskupa
Venecije, potom za kardinala, ali je Čezare napustio visoki
sveštenički čin oženivši se sestrom kralja od Navare. Uz pomoć
francuskih trupa i očevu podršku, posle tri vojna pohoda od 1499.
do 1502. slomio je otpor feudalnih dinasta italijanske pokrajine
Romanje. U delu ''Vladalac'' Nikolo Makijaveli ga je veličao,
tvrdeći da samo vladar s takvom bezobzirnošću može da ujedini
Italiju. Posle smrti Aleksandra VI 1502. Čezare je morao da napusti
Romanju, uhapšen je, ali je pobegao i našao utočište kod kralja
od Navare.

1832.
Rođen je engleski kapetan Čarls Kaningem Bojkot,
protiv kojeg je 1880, dok je upravljao jednim engleskim
lendlordstvom u Irskoj, primenjen nenasilni otpor odbijanjem
saradnje. Takav vid otpora je kasnije nazvan prema njegovom
prezimenu - bojkot.

1848.
U Beču su izbile velike studentske demonstracije
protiv policijskog režima kancelara Klemensa Meterniha i ubrzo je
planula revolucija koja je potresla temelje Austrije. Te 1848.
revolucionarno vrenje se osećalo širom Evrope, Austrija nije bila
izuzetak.

1854.
Velika Britanija i Francuska priskočile su u
Krimskom ratu u pomoć Otomanskom carstvu, zaključivši s njim
savez protiv Rusije.

1856.
Rođen je srpski vojvoda Stepa Stepanović, jedan od
najistaknutijih vojskovođa u dva balkanska i u Prvom svetskom ratu.
U Cerskoj bici u avgustu 1914. Druga armija pod njegovom komandom
razbila je austrougarske trupe, za šta je dobio čin vojvode, a na
Solunskom frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajući na
glavnom pravcu, u sadejstvu s Prvom armijom, probila neprijateljsku
odbranu, potom izbila na bugarsku granicu i prinudila Bugarsku na
kapitulaciju. Posle završene Artiljerijske škole u Beogradu, u
srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. iskazao je veliku ličnu
hrabrost i umešnost u komandovanju. Učestvovao je i u
srpsko-bugarskom ratu 1885, a nekoliko godina kasnije postao je
profesor istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu i pomoćnik
načelnika Glavnog generalštaba. U generalski čin unapređen je
1907. i postavljen za komandanta Šumadijske divizije, 1908. postao
je ministar vojske, zatim komandant Drinske, pa Moravske divizije i
od 1911. do 1912. ponovo ministar vojske. U Prvom balkanskom ratu
komandovao je Drugom armijom u Kumanovskoj bici, posle čega je
krajem 1912. i početkom 1913. učestvovao u opsadi i zauzimanju
Jedrena. U Drugom balkanskom ratu uspešno je s Drugom armijom
odbranio pravac dolinom Nišave prema Pirotu. U početku Prvog
svetskog rata je, zamenjujući načelnika štaba Vrhovne komande
vojvodu Radomira Putnika, uspešno sproveo mobilizaciju i
koncentraciju srpske vojske, a posle Cerske bitke, u septembru 1914.
njegova Druga armija je upornom odbranom osujetila austrougarsku
Petu armiju da forsira Drinu. Potom su u Kolubarskoj bici u drugoj
polovini novembra 1914. snage pod njegovom komandom vodile teške
borbe u području Lazarevca i sprečile austougarske trupe da s juga
obuhvate srpsku vojsku i potom u decembarskoj kontraofanzivi
učestvovale u izbacivanju austrougarske vojske iz Srbije. Prilikom
povlačenja srpske vojske krajem 1915. i početkom 1916. uspeo je da
s Drugom armijom, u sadejstvu s Timočkom vojskom, uspori
napredovanje bugarske Prve armije.

1863.
Rođen je italijanski pisac i političar Gabrijele
Danuncio, izraziti esteta. Najdublji trag u literaturi ostavio
pesničkim zbirkama ''Rajska poema'' i ''Alkiona''. Bio je u politici
izraziti predstavnik italijanskog nacionalizma, pa i fašizma.
Direktno je učestvovao u zaposedanju Rijeke. Tokom Prvog svetskog
rata napisao je i jednu poemu posvećenu Srbiji i njenom herojstvu,
pod naslovom ''Oda narodu srpskom''. Ostala dela: romani ''Slast'',
'Uljez'', ''Oganj'', drame ''Mrtvi grad'', ''Frančeska da Rimini'',
'Joriova kći'', ''Djokonda''.

1868.
S pravopisa Vuka Karadžića skinuta je zabrana i
otad je u Srbiji svako mogao da ''piše kao što govori''. Rešenje o
tome je na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića potpisao ministar
prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka.
Konačnu pobedu svog pravopisa Karadžić nije doživeo.

1880.
Rođen je srpski pisac Vladislav Petković Dis,
jedan od najtalentovanijih pesnika srpske književnosti. Posle
završene gimnazije bio je učitelj u selu Prliti, potom carinski
činovnik u Beogradu, ali je najmanje bio sklon činovničkom redu -
živeo je boemskim životom. S piscem Simom Pandurovićem, jednim od
osnivača srpske moderne, uređivao je časopis ''Književna
nedelja''. Prvi svetski rat odveo ga je u tuđinu, a utopio se u moru
kod grčkog ostrva Krf 1917. kad je nemačka podmornica torpedovala
brod kojim se iz Francuske vraćao. Dela: zbirke pesama ''Utopljene
duše'', ''Mi čekamo cara''.

1881.
Rođen je, u Solunu, turski državnik Mustafa Kemal,
poznat kao Kemal Ataturk, otac moderne Turske, pod čijim je
vođstvom 1922. zbačen poslednji sultan Muhamed VI, a 1923.
proglašena republika s njim kao predsednikom na čelu. Premijer je
postao 2. maja 1920. i tokom 18 godina vladavine odlučnim reformama
dramatično je izmenio lik zemlje. Proklamovao je jednakost svih
građana, sproveo agrarnu reformu, doneo savremene zakone,
reformisao jezik i pravopis, ukinuo kalifat, strogo je sekularizovao
državu, zabranio nošenje fesa, zara i feredže, dao izborno pravo
ženama. U spoljnoj politici napustio je panislamističke planove
svojih prethodnika na čelu Turske, ali i panturanske čiji je
pristalica i sam bio u mladosti. Jedan je od tvoraca Balkanskog
saveza 1934.

1890.
Rođen je ruski baletski igrač i koreograf Vladimir
Fomič Nižinski, možda najveći u istoriji baleta, čija je
igračka karijera trajala samo četiri godine, jer je 1917. oboleo
od neizlečive duševne bolesti. Njegove kreacije niko nije
nadmašio, a skokovi u baletu ''San o ruži'' su, zbog neuobičajene
visine i lepote, ušli u legendu kao nedosegnut ideal.

1907.
U eksploziji ratnog broda ''Jena'' u francuskoj luci
Tulon poginulo je najmanje 118 ljudi.

1913.
Kanbera je postala prestonica Australije.

1914.
Umro je američki inženjer Džordž Vestinghaus,
pronalazač vazdušne kočnice za lokomotive i tramvaje. Razvio je i
sistem železničkih signala i izgradio je turbine za hidroelektranu
na Nijagarinim vodopadima, za koju je projekat izradio srpski
pronalazač Nikola Tesla i s koje je obezbeđen prenos električne
energije na daljinu zahvaljujući primeni Teslinog pronalaska
obrtnih magnetnih polja. Osnovao je 1886. ''Vestinghaus ilektrik
korporejšn''.

1922.
Rođen je američki pisac Žan Luj Keruak, poznat
kao Džek Keruak, najpoznatiji romansijer bitničkog pokreta
američkih književnika pedesetih godina 20. veka, kojem je i dao
ime. Najčešće teme njegovih romana su seks, droga, misticizam,
brzina, kult uživanja i traženje Boga. Dela: romani ''Na putu'',
''Podzemljaši'', ''Doktor Saks'', ''Magi Kasidi'', ''Anđeli pustoši'',
''Bog Sar'', ''Satira u Parizu'', knjige pesama ''Meksiko Siti bluz'',
''Himna - Bože moli se za mene'', ''Razbacane pesme'', putopis
''Usamljeni putnik'', filozofski traktat ''Svete knjige zlatne
večnosti''.

1925.
Umro je kineski revolucionar i državnik Sun Jat
Sen, otac moderne Kine i njen prvi predsednik od 1911. do 1912.
Revolucionarnu borbu za rušenje monarhije i demokratsku republiku
počeo je 1894, a 1905. osnovao je Saveznu ligu iz koje je 1912.
nastala stranka Kuomintang. Pod rukovodstvom Suna i Savezne lige

1911. izbila je buržoaska revolucija kojom je zbačena kineska
mandžurska dinastiju Chin. Za predsednika Južne Kine, koja je
postala nezavisna republika, izabran je 1917. Prvi kongres
Kuomintanga 1924. prihvatio je Sunova programska načela: za
nacionalno oslobođenje potreban je savez sa Sovjetskim Savezom,
demokratija nije mogućna bez saradnje s komunistima i blagostanje
naroda je nezamislivo bez poboljšanja života najbrojnijih slojeva
- radnika i seljaka. Posle njegove smrti tu politiku napustilo je
vođstvo Kuomintanga koje je preuzelo desno krilo Čang Kaj Šeka.

1930.
Vođa borbe za nezavisnost Indije Mahatma Gandi
otpočeo je kampanju građanske neposlušnosti protiv britanske
kolonijalne uprave i njene namere da uspostavi monopol u proizvodnji
soli.

1935.
Umro je srpski fizičar, elektrotehničar i
pronalazač Mihailo Pupin, naučnik svetskog glasa. Iz rodnog Idvora
u Banatu, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao je 1874. u
SAD gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku na kojem je
potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta
radio-inženjera. Električni rezonator pomoću kojeg je preko istog
provodnika mogućan istovremeni prenos vesti na različitim talasnim
dužinama bio je prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka.
Najvećim otkrićem - samoindukcionim kalemovima (''Pupinovi
kalemovi'') omogućio je prenos telefonskih razgovora na veliku
daljinu. Takođe je otkrio sekundarne radijacije rendgenskih zraka,
elektromagnetske detektore, napisao je univerzitetski udžbenik
termodinamike. Za naučni rad odlikovan je 1920. Edisonovom
medaljom, a za knjigu o svom životu ''Immigrant to Inventor'', kod
nas prevedenu pod naslovom ''Od pašnjaka do naučenjaka'', 1924.
dobio je Pulicerovu nagradu. Njegovo ime nose fizičke laboratorije
Kolumbija univerziteta. Pupin je inače bio čovek sa izrazitim
srpskim patriotskim nabojem, tako da je pomagao razne patriotske
akcije, humana društva, i u zemlji i u emigraciji. Kao čovek
izuzetnog društvenog ugleda a lični prijatelj Vilsona veoma je
pomogao srpskoj vladi prilikom određivanja konačnih granica
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.



1938.
Nemačke trupe su ušle u Austriju, a Adolf Hitler
je dva dana potom objavio da je Austrija postala deo Trećeg Rajha,
što su zapadne sile posmatrale skrštenih ruku, nastojeći da na
svaki način izbegnu rat s nacistima.

1940.
Posle poraza u ''zimskom ratu'', započetom sovjetskom
invazijom krajem 1939, Finska je potpisala mirovni ugovor kojim se
odrekla Karelijske prevlake i grada Viborg na istoku zemlje.

1945.
Jevrejska devojčica Ana Frank ubijena je u 15.
godini života u nemačkom nacističkom logoru Bergen-Belzen. Njen
dnevnik postao je simbol stradanja Jevreja u Drugom svetskom ratu, u
kojem su Nemački nacisti planski istrebljivali taj narod u
Nemačkoj i svim okupiranim zemljama Evrope. Njena porodica je posle
dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. izbegla u holandski grad
Amsterdam, gde je od 1942. živela u tajnom skrovištu, ali ih je
1944. otkrio Gestapo. Od njene porodice rat je preživeo jedino Anin
otac. Posle Drugog svetskog rata pronađen je i 1947. objavljen njen
potresni dnevnik pisan tokom dve godine u skrovištu.

1946.
Rođena je američka glumica i pevačica Lajza
Mineli, čije su osnovne glumačke vrline ogromna energija i
sugestivnost. Karijeru je počela pevajući u noćnim klubovima i
glumeći u njujorškim pozorištima na Brodveju. Filmovi: ''Kabare''
(Oskar), ''Nasrtljiva devojka'', ''Kaži da me voliš'', ''Srećna Ledi'',
''Tišina, smejemo se'', ''Njujork, Njujork'', ''Artur''.

1947.
Predsednik SAD Hari Truman proklamovao je u Kongresu
doktrinu o pomoći zemljama ugroženim od komunizma (''Trumanova
doktrina''). Prva sredstva su data Grčkoj i Turskoj.

1964.
Umro je srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske
kraljevske akademije, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih
likovnih stvaralaca između dva svetska rata. Studirao je u
Sarajevu, Krakovu, Parizu i Pragu. Scenograf (potom i šef slikarske
radionice) Narodnog pozorišta u Beogradu, u kojem je delao do
smrti, postao je 1919. Slikao je portrete, pejzaže, mrtvu prirodu i
kompozicije. Imao je privatnu školu iz koje je izašao niz slikara.
Dela: ''Portret devojke'', ''Kupačica'', ''Jajce'', ''Kći umetnikova'',
''Dvorište'', ''Ženski akt'', ''Sarajevo'', ''Portret starice''.

1966.
Parlament je lišio Ahmeda Sukarna svih zvanja,
uključujući titulu predsednika Indonezije, a general Suharto
postao je vršilac dužnosti šefa države.

1968.
Ostrvo Mauricijus u Indijskom okleanu, britanska
kolonija od 1810, postalo je nezavisna članica Britanskog
komonvelta. Istog dana 1992. Mauricijus je proglašen republikom,
prekinuvši tako i simbolične veze s britanskom krunom.

1971.
Premijer Hafez el Asad referendumom je izabran za
predsednika Sirije.

1978.
Partije levice su, prvi put u istoriji Francuske,
dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.

1984.
U Velikoj Britaniji počeo je generalni štrajk
rudara.

1988.
Vlada Južne Afrike zabranila je opozicionu grupu
koju je predvodio anglikanski nadbiskup Dezmond Tutu, uz tvrdnju da
je ona ''pretnja javnoj bezbednosti''.

1992.
U indijskom gradu Bombaj u seriji eksplozija koje su
podmetnuli islamski teroristi poginulo je više od 300 ljudi. Indija
je za eksplozije optužila islamskog suseda Pakistan, ali je
Islamabad odbacio te tvrdnje.

1993.
Na godišnjicu masakra, islamski teroristi izazvali
su u Bombaju novu seriju eksplozija u kojima je poginulo najmanje
200 ljudi.

1994.
Engleska anglikanska crkva rukopoložila je 32 žene
za sveštenike, prekinuvši tako 460 godina dugu dominaciju
muškaraca.

1999.
Poljska, Češka i Mađarska su kao prve članice
bivšeg Varšavskog pakta ušle u NATO.

1999.
Umro je američki violinista jevrejskog porekla
Jehudi Menjuhin, jedan od najvećih violinista 20. veka. Počeo je
da svira u petoj godini i svetsku karijeru napravio je već kao
''čudo od deteta'' - njegovu interpretaciju ''Violinskog koncerta''
Feliksa Mendelsona, kojom se u sedmoj godini predstavio publici na
koncertu u San Francisku, muzička kritika ocenila je kao
senzacionalnu. Osnovao je 1963. ''Školu Jehudi Menjuhina'' za
muzički nadarenu decu.

2000.
Umro je srpski trener Aleksandar Nikolić, tvorac
superiorne jugoslovenske škole košarke, najznačajniji stručnjak
evropske košarke u 20. veku. Košarku je počeo da igra 1946. i
nastupao je za više ekipa uključujući ''Crvenu zvezdu'' i
'Partizan'', za jugoslovenski nacionalni tim odigrao je 11 utakmica,
a 1951. postao je trener reprezentacije Jugoslavije, kojoj je doneo
prve medalje 1961. na evropskom i 1963. na svetskom prvenstvu i
tutule prvaka Evrope 1977. i sveta 1978. Kao trener ''OKK Beograda''
osvojio je prvenstvo i Kup Jugoslavije, s ''Crvenom zvezdom'' Kup
Jugoslavije i Kup pobednika kupova, a sa ''Injisom'' iz Varezea sve
što se moglo osvojiti: tri titule prvaka Italije, tri kupa te
zemlje, tri Kupa evropskih šampiona i dva Interkontinentalna kupa.
U košarkaškim krugovima najčešće su ga nazivali ''Profesor'' i
bio je učitelj plejade srpskih trenera, čije su ekipe praktično
monopolizovale evropske klupske titule. Zbog ogromnih zasluga za
košarku 1998. uvršten je u čuvenu ''Kuću slavnih'' u američkom
gradu Springfild, kolevci košarkaške igre.

2000.
Papa Jovan Pavle II zatražio je oprost za mnoštvo
grehova rimokatoličke crkve, uključujući postupke prema
Jevrejima, jereticima i ženama.

2003.
U atentatu ispred zgrade Vlade Srbije snajperskim
hicem ubijen je srpski premijer Zoran Djinđić. Na predlog Vlade,
vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić proglasila je
vandredno stanje.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je utorak, 13. mart, 72. dan 2007. Do kraja godine ima 293 dana.

1325.
Osnovan je Tenočtitlan, prestonica Asteškog carstva.

1572.
Umro je hvarski pisac Petar Hektorović, autor speva ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', jednog od najoriginalnijih dela renesansne književnosti. U spev je uneo više srpskih narodnih pesama, uključujući epsku pesmu ''Kraljević Marko i brat mu Andrijaš''. Preveo je spev ''Remedia amoris'' rimskog pesnika Ovidija.

1733.
Rođen je engleski hemičar i filozof Džozef Pristli, koji je otkrio kiseonik, amonijak, hlorovodonik, azot-oksid, ugljendioksid i sumpornu kiselinu. Bio je vatreni pristalica Francuske revolucije i ogorčeni protivnik ateizma prosvetitelja - verovao je u besmrtnost duše. Dela: ''Hartlijeva teorija o ljudskom duhu na principima asocijacije ideja'', ''Slobodni razgovori o materijalističkim učenjima'', ''Sokrat i Isus'', ''Istorija i sadašnje stanje elektriciteta''.

1741.
Rođen je austrijski car Josif II, sin carice Marije Terezije i njen savladar od 1765. do 1780. U interesu novih građanskih slojeva, na koje se oslanjao u borbi protiv preživelih srednjovekovnih tradicija, sproveo je reforme, oslobodivši seljake vezanosti za zemlju i lične zavisnosti od feudalaca, ali ih je ipak ostavio pod vlašću vlastelinskog suda. Počeo je da oporezuje i plemstvo i sveštenstvo, a 1781. izdao je ''Patent o toleranciji'' kojim je nerimokatolicima dozvolio slobodu veroispovesti i pristup u državnu i javnu službu, ali je istovremeno jačao apsolutizam i sprovodio germanizaciju. Reforme su posebno pozdravili Srbi u Vojvodini, jer je trebalo da ih u verskom i građanskom pogledu izjednače s rimokatolicima. Zaplašen Francuskom revolucijom, poništio je mnoge reforme, a njegov brat i naslednik Leopold II je posle smrti Josifa II 1790. sve vratio u pređašnje stanje.

1781.
Engleski astronom nemačkog porekla Vilijam Heršel otkrio je Uran, sedmu planetu Sunčevog sistema.

1848.
Dan posle masovnih demonstracija u Beču, pao je policijsko-apsolutistički režim kancelara Klemensa Meterniha. Kancelar je pobegao u Veliku Britaniju, a hiljadama gnevnih Bečlija koje su opkolile dvor car Ferdinand I obećao je ustav.

1860.
Rođen je austrijski kompozitor i muzički pisac Hugo Filip Jakob Volf, poznat po knjigama pesama, posebno po ''Knjizi španskih pesama'' i ''Knjizi Geteovih pesama''. Komponovao je solo pesme na stihove Hajnriha Hajnea, Getea, Jozefa fon Ajhendorfa, španskih i italijanskih pesnika.

1871.
Rođen je srpski general i vojni pisac Živko Pavlović, član Srpske kraljevske akademije, učesnik oba balkanska i Prvog svetskog rata. U Prvom balkanskom ratu bio je načelnik štaba Primorskog kora koji je opsedao Skadar, a u Drugom načelnik Operativnog odeljenja srpske Vrhovne komande. U Prvom svetskom ratu bio je jedan od najbližih saradnika vojvode Radomira Putnika, a kao pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande rukovodio je povlačenjem srpske vojske kroz Crnu Goru i Albaniju. Na Solunskom frontu komandovao je 1916. i 1917. Šumadijskom divizijom. Penzionisan je 1923. zbog neslaganja s kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem. Dela: vojne studije ''Bitka na Jadru avgusta 1913. godine'', ''Opsada Skadra 1912.-1913.'', ''Bitka na Kolubari'', ''Beogradska operacija''.

1881.
Članovi tajnog terorističkog udruženja ''Narodna volja'' ubili su ruskog cara Aleksandra II Nikolajeviča Romanova. Tokom vladavine, 1861. Aleksandar II oslobodio je seljake feudalnih obaveza, sproveo je reforme, reorganizovao sudstvo, upravu i vojsku i proširio državu osvajanjem Kirgizije, Turkmenije, Uzbekistana i delova Kavkaza. Nasledio ga je sin Aleksandar III, koji je vladao sličnim metodama.

1895.
U Njujorku je izgorela laboratorija srpskog pronalazača Nikole Tesle i tako je nestala ogromna naučna baština koju je on godinama stvarao.

1903.
Rođen je srpski geolog Kosta Petković, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti, upravnik Geološkog zavoda i Geološkog instituta, urednik ''Geoloških anala Balkanskog poluostrva'', ''Zbornika'' i ''Glasnika Geološkog instituta SANU''. Objavio je više od 200 naučnih radova i izradio prvu geološku kartu Jugoslavije po internacionalnoj normi. Dela: ''Geološki sastav i tektonski sklop Suve planine'', ''Geološki sastav i tektonski sklop Majdanpeka'', ''Geologija okoline Dubrovnika'', ''Geološka građa Jugoslavije i njen uticaj na obrazovanje rudnih ležišta, reljefa i razvoj privrede'', ''Mezozoik Jugoslavije I-IV'', ''Trusna katastrofa u Skoplju 26. jula 1963. I-III'', ''Studija seizmo-tektonske karakteristike teritorije Crne Gore''.

1928.
Pukla je brana ''St. Frensis'' oko 60 kilometara severno od Los Anđelesa i najmanje 450 ljudi se utopilo.

1938.
U Francuskoj je socijalista Leon Blum formirao vladu Narodnog fronta.

1972.
Velika Britanija i Kina saglasile su se da razmene ambasadore, 22 godine pošto je London prvi priznao vladu u Pekingu, a Britanci su ukinuli konzulat na Tajvanu.

1975.
Umro je srpski pisac Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je književnost i istoriju u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu, doktorirao istoriju u Gracu 1924. delom ''Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine''. U Prvom svetskom ratu hapšen je i interniran, između dva svetska rata bio je ambasador Jugoslavije u Berlinu, a posle Drugog svetskog rata živeo je u Beogradu. U mladosti je pisao pesme (''Ex ponto'', ''Nemiri'', ''Lirika''). Pripovedač snažne imaginacije i izuzetan poznavalac istorije Bosne, odlikovao se vanrednom čistotom jezika, prefinjenim psihološkim analizama, dubokim poniranjem u suštinske probleme egzistencije i umećem da dočara ljudsku i društvenu panoramu minulih vekova. Koristeći narodna predanja, legende, istorijsku faktografiju, bogatstvo mašte i osećanja sveta, podigao je monumentalnu književnu građevinu, posebno romanima ''Na Drini ćuprija'', ''Travnička hronika'', ''Gospođica'', ''Prokleta avlija'', ''Omer-paša Latas'' (nedovršen). Ostala dela: zbirke pripovedaka ''Nemirna godina'', ''Žeđ'', ''Jelena, žena koje nema'', ''Znakovi'', ''Deca'', ''Kuća na osami'', putopisi i skice ''Staze, lica, predeli'', meditativna proza ''Znakovi pored puta'', ''Eseji''.



1986.
Kosmonauti Vladimir Solovjov i Leonid Kizim postali su prvi članovi posade sovjetske kosmičke stanice ''Mir''.

1990.
Sovjetski parlament izglasao je okončanje 72-godišnjeg monopola na vlast Komunističke partije.

1992.
U zemljotresu na istoku Turske poginulo je najmanje 570 ljudi.

1993.
Umro je srpski slikar i istoričar umetnosti Pavle Vasić, profesor Filozofskog fakulteta i Univerziteta umetnosti u Beogradu. Slikarstvo je učio u Umetničkoj školi u Beogradu, privatnoj školi Jovana Bijelića i u Parizu. Dela: ''Uvod u likovne umetnosti'', ''Doba baroka'', ''Anastas Jovanović'', ''Dimitrije Avramović'', ''Uroš Knežević'', ''Nošnja naroda Jugoslavije kroz istoriju'', ''Uniforme srpske vojske 1808-1918.'', ''Primenjena umetnost kod Srba'', ''Umetnički život I i II''.

1996.
U gradiću Danblejn oko 40 kilometara severno od Glazgova ubica je u gimnastičkoj sali osnovne škole usmrtio 16 učenika prvog razreda, uzrasta između pet i šest godina i njihovu učiteljicu, ranio još 13 đaka i potom izvršio samoubistvo.

1997.
Jordanski vojnik ubio je sedam izraelskih učenica koje su tokom ekskurzije obilazile oblast nazvanu ''Ostrvo mira'' na izraelsko-jordanskoj granici.

1999.
U eksplozijama koje su šiptarski teroristi izazvali u centru Podujeva i na pijaci u Kosovskoj Mitrovici poginulo je šestoro i ranjeno više od 50 ljudi, a u napadima terorističke ''Oslobodilačke vojske Kosova'' kod Vučitrna ubijena su dva pripadnika Vojske Jugoslavije.

2001.
Vladajući avganistanski ekstremno islamistički talibanski pokret okončao je uništavanje dve drevne statue Bude u Bamijanu, neprocenjive umetničke i istorijske vrednosti, ne obazirući se na zgražavanje celog sveta.

2003.
Umro je srpski kompozitor jevrejskog porekla Enriko Josif, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegov kompozitorski opus izuzetno je bogat i raznolik, uključujući Lirsku simfoniju za četiri flaute, harfu i gudački orkestar, ''Snoviđenja'' za flautu, harfu i klavir, ''Tri psalma'' za klavir, ''Smrt Stefana Dečanskog''. Osim komponovanja i pedagoškog rada, bavio se i muzičkom kritikom, esejistikom i publicistikom, takođe veoma uspešno.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je sreda, 14. mart, 73. dan 2007. Do kraja godine ima 292 dana.

1558.
Nemački car Ferdinand I uzeo je titulu rimskog cara
bez uobičajenog papinog krunisanja.

1776.
Rođena je srpska književnica Eustahija Arsić,
''prva slavjanoserbska spisateljica''. Od najranijeg obrazovanja u
rodnom Iloku vaspitavana je u duhu prosvećenosti, što je uočljivo
u njenom delu kroz koje provejava kosmpolitski duh 18. veka.
Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica modernog
vaspitanja žena. Napisala je dve poučne knjige u kojima se
prepliću stihovi i proza: ''Sovjet maternij oboega pola junosti
serbskoj i valahijskoj'' i ''Poleznaja razmišlenija o četireh
godištnih vremeneh''.

1791.
U Beču je izašao prvi broj ''Serbskih novina''.
Štampao ih je grčki patriota Markides Puljo, saradnik grčkog
pesnika i revolucionara Rige od Fere. List je izlazio utorkom i
petkom do kraja 1792.

1803.
SAD su od Francuske za 15 miliona dolara otkupile
njenu koloniju Luizijanu.

1804.
Rođen je austrijski kompozitor Johan Štraus
Stariji, otac popularnih kompozitora Johana Mlađeg, Jozefa i
Eduarda, najzaslužniji za veliku rasprostranjenost bečkog lakog
valcera. Bio je najpre kapelnik više zabavnih orkestara, zatim
dvorskog plesnog orkestra u Beču. Dela: veliki broj marševa,
uključujući ''Marš Radeckog'', valcera, kadrila, polki.

1820.
Rođen je italijanski kralj Vitorio Emanuele I, prvi
monarh ujedinjene Italije, nazvan ''čestiti kralj''. Od stupanja na
presto 1861. do smrti 1878. vladao je striktno kao ustavni monarh.
Prethodno je od 1849. bio kralj Pijemonta (Sardinska kraljevina).

1844.
Karlos Antonio Lopes proglašen je prvim ustavnim
predsednikom Paragvaja.

1879.
Rođen je nemački fizičar jevrejskog porekla
Albert Ajnštajn, najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku,
tvorac teorije relativiteta, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku
1921. Studirao je matematiku i fiziku na Politehnici u Cirihu, gde
je dobio švajcarsko državljanstvo i oženio se srpskom
matematičarkom Milevom Marić, čiji doprinos njegovom delu nije
potpuno rasvetljen. Vanredni profesor u Cirihu je postao 1909, a
1914. direktor Kajzer-Vilhelmovog instituta u Berlinu i član Pruske
akademije nauka, pa je ponovo primio nemačko državljanstvo. Iz
Nemačke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska nacista na vlast.
Među velikim imenima nauke bio je jedan od najupornijih u osudi
rata i nacizma. Objavio je 1905. specijalnu, a 1916. opštu teoriju
relativnosti. Objasnio je 1905. zakon fotoelektričnog efekta
pomoću kvantne teorije. Razvio je teoriju fizičkog polja,
tražeći vezu među gravitacionim i elektromagnetnim poljima.
Rasprave o osnovanosti teorije relativiteta još nisu zaključene,
ali je nesumnjivo da je njegov naučni rad izmenio predstavu o svetu
i vasioni i postavio temelj novih nauka. Dela: ''Osnovi opšte
teorije relativnosti'', ''O specijalnoj i opštoj teoriji
relativnosti'', ''Značenje relativnosti'', ''Teorija Braunovih
kretanja'', ''Elektrodinamika tela u kretanju'', ''Evolucija fizike'',
'Moja slika sveta'', ''Ideje i mišljenja''.



1883.
Umro je Karl Marks, najveći teoretičar
socijalističke misli i lider radničkog pokreta u 19. veku.
Završio je studije filozofije u Berlinu, a u 23. godini doktorirao
je filozofiju na Univerzitetu u Jeni sa izvanredno ocenjenom
disertacijom ''Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije
prirode''. Odustajući od univerzitetske karijere, posvetio se
publicističkom radu u ''Rajnskim novinama'', čiji je glavni urednik
postao 1842. Pruske vlasti su 1843. zabranile list, posle čega je
otišao u Francusku i otad je, s kraćim prekidima, ceo život
proveo u emigraciji, najduže u Engleskoj, gde je i umro. Od
septembra 1844. do kraja života družio se i najtešnje sarađivao
s nemačkim filozofom Fridrihom Engelsom. S njim je 1847. u Londonu
osnovao Savez komunista, prvu revolucionarnu radničku organizaciju.
Drugi kongres Saveza komunista zadužio ga je da napiše sažet
program organizacije i u saradnji sa Engelsom 1848. izdao je
brošuru ''Manifest Komunističke partije''. Pod njegovim uticajem,
1864. osnovana je Prva internacionala. Napisao je niz kapitalnih
dela iz ekonomije, filozofije, istorije i sociologije. Dela: ''Prilog
jevrejskom pitanju'', ''Prilog kritici Hegelove filozofije prava'',
''Kritika Hegelove filozofije državnog prava'', ''Ekonomsko-filozofski
rukopisi'', ''Teze o Fojerbahu'', ''Nemačka ideologija'' (sa Engelsom),
''Sveta porodica'' (sa Engelsom), ''Beda filozofije'', ''Klasne borbe u
Francuskoj 1848-1850'', ''Osamnaesti Brimer Luja Bonaparte'',
''Građanski rat u Francuskoj'', ''Kapital - kritika političke
ekonomije''.

1891.
Podmornica ''Monarh'' postavila je telefonski kabl
ispod Lamanša, što je omogućilo telefonsku vezu Velike Britanije
i ''ostatka'' Evrope.

1903.
Umro je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član
Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef
presbiroa u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Dela: drame
''Smrt Uroša V'', ''Kralj Vukašin''.

1908.
Rođen je Koča Popović, istaknuti srpski
nadrealista pre Drugog svetskog rata, učesnik građanskog rata u
Španiji, 1941. jedan od organizatora ustanka u Srbiji. Studije
filozofije završio je na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim
vojnim položajima u Narodnooslobodilačkom ratu, od komandanta Prve
proleterske brigade do načelnika Generalštaba. Od 1953. do 1964.
bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do
aprila 1967, potpredsednik SFRJ. Posle obračuna Josipa Broza s tzv.
liberalima u Srbiji, 1972. odstranjen je iz političkog života.

1912.
Umro je ruski fizičar Pjotr Nikolajevič Lebedev,
profesor Moskovskog univerziteta. Proučavao je pritisak svetlosti,
dokazavši postojanje mehaničkog impulsa kod svetlosnih zraka, što
je od velikog značaja za razumevanje kosmičkih pojava. Dela: ''Sila
pritiska svetlosti na gasove'', ''Magnetometrijsko proučavanje
obrtnih tela''.

1914.
Carigradskim mirom Srbije i Turske dopunjen je
Londonski sporazum kojim je okončan Prvi balkanski rat. Srbija i
Turska uspostavile su odnose, rešena su pitanja vraćanja
zarobljenika, državljanstva stanovnika ustupljenih oblasti, status
muslimana.

1932.
Rođen je srpski pisac, novinar i filmski radnik
Miroslav Antić, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji
je u pesme uneo kolorit jezika banaćanskih seljaka. Za 35 godina
stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga, a radio je i na
filmovima ''Sveti pesak'', ''Doručak s đavolom''. Dela: zbirke pesama
''Ispričano za proleća'', ''Plavo nebo'', ''Roždestvo tvoje'', ''Psovke
nežnosti'', ''Garavi sokak'', ''Koncert za 1001 bubanj'', ''Kikinda'',
pesme za decu ''Plavi čuperak'', ''Poslednja bajka'', Nasmejani svet'',
''Šašava knjiga'', ''Prva ljubav'', ''Svašta umem'', radio drame
Otužni marš'', ''Povečerje''.

1932.
Samoubistvo je izvršio američki industrijalac
Džordž Istman, jedan od pionira fotografije i filma, osnivač
kompanije ''Kodak''. Lansirao je 1844. osetljivi fotografski papir, a
1899. jednostavnu foto kameru i potom iste godine celuloidnu filmsku
traku prilagođenu kameri.

1938.
Streljan je ruski revolucionar Nikolaj Ivanovič
Buharin, posle montiranog sudskog procesa u vreme najžešćih
staljinističkih čistki. Osuđen je na smrt pod izmišljenom
optužbom za špijunažu kao ''pripadnik trockističko-zinovjevskog i
buharinovskog kontrarevolucionarnog centra''. Bio je profesor
političke ekonomije Univerziteta u Moskvi i boljševicima se
priključio 1906, a posle Oktobarske revolucije 1917. postao je
jedan od vodećih ideologa vladajuće Boljševičke partije. Zbog
ilegalnog revolucionarnog delovanja 1910. prognan je u Sibir, odakle
je pobegao i do 1917. živeo je u Austriji, Švajcarskoj, Švedskoj,
Norveškoj i SAD. Po povratku u otadžbinu posle Februarske
revolucije 1917. ušao je u Centralni komitet, ubrzo i u Politbiro
Boljševičke partije, a od 1918. do 1922. bio je glavni urednik
lista ''Pravda''. Kao predsednik Kominterne 1928. i 1929. protivio se
potpunoj kolektivizaciji, jer je smatrao da je za ekonomiju zemlje
štetno ukidanje privatnih poseda na selu. Takođe se suprotstavljao
metodama obračuna sovjetskog diktatora Josifa Staljina sa starim
boljševicima. Dela: ''Politička ekonomija rentijera'',''Imperijalizam i svetska privreda'', ''Ekonomika prelaznog perioda'',''Teorija istorijskog materijalizma''.

1945.
Najtežu bombu u Drugom svetskom ratu, ''Velikog
Slema'' težine 11 tona, britansko ratno vazduhoplovstvo izbacilo je
na železnički vijadukt u nemačkom gradu Bilefeld.

1979.
Najmanje 200 ljudi poginulo je prilikom pada aviona
tipa ''Trajdent'' na jednu fabriku blizu Pekinga.

1980.
U avionskoj nesreći u Varšavi poginulo je 87
ljudi, uključujući 14 članova američkog bokserskog tima.

1983.
Organizacija zemalja proizvođača nafte saglasila
se sa smanjenjem cene nafte 15 odsto, prvi put u 23-godišnjoj
istoriji OPEK.

1986.
Umro je srpski kompozitor, dirigent i muzički
kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke i potom
Umetničke akademije u Beogradu. Kompoziciju i dirigovanje studirao
je u Pragu. Dela: simfonijska poema ''Put u pobedu'', kantate ''Vezilja
slobode'', ''Svetli grobovi'', ''Srbija'', gudački kvarteti, solo pesme.

1991.
''Birmingemska šestorka'' - šest Iraca pogrešno
optuženih da su 1974. podmetnuli eksplozije u pabove u engleskom
gradu Birmingem - oslobođena je iz zatvora posle 16 godina.

1995.
Astronaut Norman Tagard postao je prvi Amerikanac
koji je poleteo u kosmos ruskom raketom, lansiranom s kosmodroma u
Bajkonuru.

1997.
Umro je američki filmski režiser austrijskog
porekla Fred Cineman, autor filmova realističke opservacije i
angažovanog tretmana socijalnih problema i unutrašnjih moralnih
sukoba. Filmovi: ''Oči u noći'', ''Sedmi krst'', ''Ljudi'', ''Tereza'',
''Tačno u podne'', ''Svat'', ''Odavde do večnosti'' (Oskar),
''Oklahoma!'', ''Šešir pun kiše'', ''Starac i more'', ''Priča okaluđerici'',
''Čovek za sva vremena'' (Oskar), ''Operacija šakal''.

2002.
Najviši predstavnici Savezne Republike Jugoslavije
i dveju republika, uz posredovanje Evropske unije, postigli su
sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore. Dogovoreno je da
se nova država zove Srbija i Crna Gora, da ima predsednika i
premijera u jednoj ličnosti, Savet ministara, parlament i sud.
Sporazum su potpisali predsednici SRJ i Crne Gore Vojislav
Koštunica i Milo Djukanović, potpredsednik Savezne vlade Miroljub
Labus, premijeri dveju republika Zoran Djinđić i Filip Vujanović
i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer
Solana.

2004.
Španci su priredili izborno iznenađenje vladi
desnog centra premijera Hosea Marije Asnara, vrativši na vlast
socijaliste, što je većina analitičari pripisala bombaškom
napadu islamskih terorista u Madridu nekoliko dana pre toga i
neveštom pokušaju Asnarove vlade da zločin pripiše baskijskoj
terorističkoj organizaciji ETA.

2005.
Kineski parlament je usvojio zakon kojim se odobrava
upotreba vojne sile u slučaju da Tajvan proglasi nezavisnost.

2006.
Iračka policija je na više mesta pronašla 86
tela sa ranama od metaka, a sva tela su bila vezanih ruku i nogu.
Policija je potvrdila postojanje odreda smrti.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je četvrtak, 15. mart, 74. dan 2007. Do kraja godine ima 291 dan.

44. p. n. e.
Rimskog vojskovođu, pisca i državnika Gaja
Julija Cezara ubili su zaverenici na dan martovskih ida u Senatu.
Namera im je bila da time spasu republiku, ali to nisu uspeli. Ugrađanskom ratu potom su izginule vođe zavere Junije Brut i
Parmenzije Kasije, a vlast je 31. pre nove ere prigrabio unuk
Cezarove sestre Olivije, Oktavijan Avgust, što će biti početak
uspostave monarhije (carstva). Cezar je u početku bio pristalicatakozvane stranke populista, rimskih republikanskih demokrata, uz
čiju je pomoć 68. pre nove ere počeo da se penje lestvicama
moći, postavši kvestor, zatim edil, pretor i prokonzul u Španiji.
Ambiciozan i bezobziran, okrenuo je leđa populistima i 60. p. n. e.
sklopio je Prvi trijumvirat o podeli vlasti s Gnejem Pompejem
Velikim i Likinijem Krasom. Vojnički se proslavio osvajanjem Galije
(otprilike teritorija današnje Francuske i Belgije) od 58. do 52.
p. n. e. Posle Krasove smrti ušao je s vojskom u Italiju i
prešavši rečicu Rubikon, navodno izrekao: ''Alea iacta est'' (Kocka
je bačena) - to je značilo da je sebi dozvolio nedopustivo -
oružjem je stupio na teritoriju samog Rima. Potukao je Pompejeve
snage 48. p. n. e. u bici kod Farsale u Tesaliji, a kad je pobedio i
pontskog kralja Farnaka, Senatu je poslao lakonski izveštaj: ''Veni,
vidi, vici'' (Dođoh, videh, pobedih). U Egiptu je pomogao Kleopatri
da povrati presto, a po povratku u Rim prisvojio je doživotnu
diktatorsku vlast. Iz Egipta je doveo grčkog astronoma Sosigena
koji mu je pomogao da reformiše računanje vremena i sačini
kalendar nazvan Julijanski. Dosta je pisao i bio izvrstan stilista,
ali su izgubljene njegove pesme i gramatički spis ''O analogiji''.
Ostala dela: ''Komentari o građanskom ratu'', ''Komentari o galskom
ratu''.

1776.
Kongres SAD doneo je odluku o ukidanju zavisnosti od
britanske krune.

1815.
Rođen je srpski slikar i pisac Dimitrije
Avramović, jedan od začetnika romantizma u srpskom slikarstvu.
Studirao je na Umetničkoj akademiji u Beču, gde je izradio
odličan portret Vuka Karadžića. Ukrasio je zidove i ikonostas
Saborne crkve u Beogradu, crkve u Topoli, manastira u Vrdniku,
portretisao je kneza Mihaila Obrenovića, mitropolita Petra, Simu
Milutinovića Sarajliju. U Svetoj Gori je, prema nalogu Državnog
saveta, prepisivao povelje srpskih vladara i kopirao živopise i po
povratku je objavio delo ''Sveta Gora sa strane vere, hudožestva i
povesnice'', kojim je stekao velike zasluge za srpsku istorijsku
nauku.

1824.
Rođen je srpski pisac Branko Radičević, lirski
pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa. Kao oduševljeni
pristalica jezičke reforme Vuka Karadžića, prvi je počeo da peva
na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesničkim
slobodama označio je prodor u novu epohu. Pesme su mu pune vedrine,
vitalnosti, žudnje i uživanja u prirodi, u nekima predosetio
sopstvenu ranu smrt. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima,
Temišvaru i Beču, gde je studirao prava i medicinu i ušao u
najuži krug Karadžićevih pristalica i prijatelja. Najlepše dane
mladosti proveo je u Sremskim Karlovcima čije su lepote, posebno
uzvišenje Stražilovo, bile njegova lirska inspiracija. U
najpoznatijoj pesmi ''Djački rastanak'' opevao je Sremske Karlovce i
đačke radosti, dubinu i misaonost iskazao je u pesmi ''Tuga i
opomena'', a u satiričnoj pesmi ''Put'' ismejao je protivnike
Karadžićeve reforme. Umro je u Beču 1853, a kasnije je sahranjen
na Stražilovu.

1848.
Mađarsku je - tri dana posle masovnih demonstracija
u prestonici Austrije Beču - zahvatilo revolucionarno vrenje
upereno protiv Habsburške monarhije.

1867.
Bečki dvor je, zbog stalne krize koja je potresala
Austriju od revolucionarne 1848, odustao od unitarne države i otad
se Austrijsko carstvo pretvara u Austro-Ugarsku. Kao centralizovane
su ostale samo vojska, spoljni poslovi i zajednički segment
finansija. U svemu drugom su Austrija i Ugarska imale samostalnost,
ali su se nalazile u personalnoj uniji.

1883.
Beograd je dobio prvu ''telefonsku štaciju'', sedam
godina posle pronalaska telefona, a prvi telefonski razgovor su
vodili ministar vojni i kapetan palilulske žandarmerijske stanice.
Koncesije za uvođenje telefona u Srbiji dobio je 1882. Panta
Mihajlović, prijatelj Nikole Tesle.

1886.
Rođen je ruski revolucionar Sergej Mironovič
Kostrikov, poznat kao Sergej Mironovič Kirov, čije je ubistvo u
Lenjingradu 1934. sovjetski diktator Josif Staljin iskoristio kao
povod da otpočne masovne čistke. Boljševik je postao 1904. i kao
profesionalni revolucionar učestvovao je u revolucijama 1905. i u
Februarskoj i Oktobarskoj revoluciji 1917. Šef Komunističke
partije Azerbejdžana postao je 1921, a 1926. sekretar Lenjingradske
oblasne partijske organizacije. Posle ubistva Kirova, tada člana
Politbiroa i sekretara Centralnog komiteta sovjetske Komunističke
partije, Staljin je započeo talas čistki i do 1938. fizički je
likvidirao većinu starih revolucionara, učesnika i vođa
Oktobarske revolucije.

1898.
Umro je engleski inženjer Henri Besemer, koji je
1855. pronašao postupak prerade sirovog gvožđa u čelik, nazvan
'Besemerov postupak''. Čeličana koju je 1859. podigao u Šefildu i
sada proizvodi čelik.

1900.
Rođen je srpski biolog Milutin Radovanović,
profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i
umetnosti. Proučavao je uporednu anatomiju i herpetologiju (nauka o
gmizavcima) i proces specijacije (formiranje novih vrsta pod
uticajem izolacije) u pećinama, planinskim jezerima i na ostrvima
Jadranskog mora. Dela: ''Istorija razvitka životinjskog sveta i
čoveka'', ''Vodozemci i gmizavci naše zemlje''.

1907.
U Finskoj su u parlament prvi put izabrane žene.

1916.
Predsednik SAD Vudro Vilson poslao je u Meksiko
12.000 vojnika pod komandom generala Džona Peršinga da uhvate
meksičkog revolucionara Panča Vilju, ali je ekspedicija okončana
neuspehom.

1917.
Revolucionari su prinudili na abdikaciju ruskog cara
Nikolaja II, koji je presto ponudio bratu, velikom vojvodi Mihailu,
ali se on sutradan, pod pritiskom, odrekao krune, čime je posle tri
veka okončana vladavina dinastije Romanov. Cara Nikolaja II, sve
članove njegove porodice i poslugu, boljševici su, na osnovu
naredbe vođe Oktobarske revolucije Vladimira Lenjina, likvidirali i
potom iskasapili u Jekaterinburgu (kasnije Sverdlovsk), na Uralu, u
julu 1918.

1922.
Egipatski sultan uzeo je titulu kralja kao Fahd I.

1937.
Prva centralna banka krvi za njeno čuvanje
zamrzavanjem radi transfuzije osnovana je u čikaškoj bolnici ''Kuk
kantri''.




1939.
Nemačke trupe ušle su u Prag i okupirale Češku,
a sutradan je Slovačka, proglašena za ''nezavisnu državu'', čime
je ostvaren plan za uništenje Čehoslovacke. Pod pretnjom okrutnog
napada i uništenja Praga, predsednik Emil Haha je u Berlinu
potpisao akt o predaji zemlje Trećem rajhu. Po ulasku Nemaca u
Prag, Hitler je slavodobitno izjavio: ''Čehoslovačka više ne
postoji''. Francuska i Velika Britanija nisu učinile ništa da spasu
nezavisnost te zemlje, koju su nekoliko meseci pre toga garantovale
u Minhenu.

1957.
Umro je srpski političar jevrejskog porekla Moša
Pijade, predsednik Skupštine FNRJ, slikar i novinar. Umro je u
Parizu, na povratku iz Velike Britanije gde je predvodio
jugoslovensku parlamentarnu delegaciju. Slikarstvo je učio u
Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata pristupio je
Komunističkoj partiji Jugoslavije, a 1921. postao je član njenog
Izvršnog biroa. Zbog štampanja ilegalnog organa Centralnog
komiteta KPJ ''Komunist'' osuđen je 1925. na 20 godina robije. Tokom
tamnovanja preveo je ''Kapital'', ''Bedu filozofije'' i ''Manifest
komunističke partije'' Karla Marksa. Od decembra 1941. nalazio se u
Vrhovnom štabu. Izradio je 1942. prve propise o radu
narodnooslobodilačkih odbora. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem
novembra 1943. u Jajcu bio je potpredsednik Predsedništva, a 5.
novembra osnovao je u tom gradu Novinsku agenciju Tanjug.


1975.
Umro Aristotel Onazis
Umro je grčki brodovlasnik Aristotel Onazis, jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Bio je poznat i po ljubavnoj vezi s operskom pevaćicom Marijom Kalas i ženidbi s Žaklinom Kenedi, udovicom američkog predsednika DŽona Kenedija.



1983.
Umrla je engleska književnica Rebeka Vest, koja je
posle boravka u Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala opsežno
putopisno-istorijsko delo ''Crno jagnje i sivi soko''. Junaci njenih
dela su izuzetne ličnosti koje se suprotstavljaju destruktivnim
nagonima. Bavila se i novinarstvom i posebno su poznati njeni
izveštaji s Nirnberškog procesa nemačkim i austrijskim ratnim
zločincima posle Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani
'Vojnikov povratak'', ''Sudija'', ''Harijet Hjum'', ''Opori glas'', ''Trska
koja misli'', studije o veleizdaji ''Značenje izdaje'', ''Voz baruta''.

1990.
Mihail Gorbačov izabran je za prvog i - pokazalo
se, poslednjeg - predsednika ŠSR. Kao jedini kandidat za taj
položaj dobio je 59,2 odsto glasova u Kongresu deputata.

1990.
U Iraku je obešen dopisnik britanskog lista
'Obzerver'' Farzad Bazoft zbog navodne špijunske aktivnosti, uprkos
apelima širom sveta režimu u Bagdadu da mu poštedi život.

1991.
Umro je srpski pisac Miodrag Bulatović, pripovedač
osobenog stila. Na svetlo dana izneo je tamnu stranu života -
nastrano, zloćudno i opako. Pažnju čitalaca, ali i ideoloških
čistunaca, privukao je već prvom zbirkom pripovedaka ''Djavoli
dolaze'', objavljenom 1955. Jedan je od najprevođenijih srpskih
pisaca. Ostala dela: romani ''Crveni petao leti prema nebu'', ''Heroj
na magarcu'', ''Rat je bio bolji'', ''Ljudi sa četiri prsta'', ''Peti
prst'', ''Gullo, gullo'', novele ''Vuk i zvono'', drama ''Godo je došao''.

1991.
Predsednik Predsedništva SFRJ i predstavnik Srbije
u tom telu Borisav Jović dao je ostavku, jer je Predsedništvo
odbilo da objavi vanredno stanje u zemlji, suočenoj sa otvorenom
pobunom secesionista i opasnošću krvavog rasparčavanja
Jugoslavije.

1993.
Izraelski premijer Jicak Rabin izrazio je posle
sastanka s predsednikom SAD Bilom Klintonom spremnost na kompromis
sa Sirijom tako što će joj, u zamenu za mirovni ugovor, predati
deo Golanske visoravni.

1996.
Nemačke vlasti izdale su nalog za hapšenje
iranskog obaveštajnog ministra Alija Falahijana zbog umešanosti u
ubistvo kurdskih izbeglih vođa 1992. u Berlinu.

1997.
U Zairu su pobunjenici zauzeli Kisangani, treći
najveći grad u zemlji, poslednje uporište vladinih snaga na istoku
Zaira.

2003.
Širom planete, od Tokija i Bejruta, do Pariza i
Vašingtona, stotine hiljada ljudi protestovalo je na ulicama, u
poslednjem pokušaju da spreče američki vojni napad na Irak.