Dogodilo se na današnji dan

[Kathy]

Srecan Rodjendan Silvia



Dogodilo se na današnji dan

Danas je subota, 16. decembar, 349. dan 2006. Do kraja godine ima 15 dana.



1485
-Rođena je španska princeza Katarina Aragonska
(Catherine of Aragon), prva od šest žena engleskog kralja Henrija VIII (Henry). Njihov razvod 1533. bez dozvole pape izazvao je englesku crkvenu reformaciju i raskid s Vatikanom.

1653.
-Vođa engleskih parlamentarista u građanskom ratu
protiv monarhista Oliver Kromvel (Cromwell) je, odbivši titulu
kralja, proglašen lordom protektorom Engleske, Škotske i Irske.


1687.
-Umro je engleski ekonomista Vilijam Peti (William
Petty), tvorac teorije radne vrednosti, koji je prema Karlu Marksu
(Marx) postavio temelj političke ekonomije kao nauke. Smatrao je da vrednost robe - prema njegovoj terminologiji prirodnu cenu - određuje količina rada utrošena za proizvodnju. Za razliku od merkantilista, mada je bio pod njihovim uticajem, tražio je osnovicu privrednih pojava u proizvodnji. Dela: ''Nešto o novcu'', ''Traktat o porezima i dažbinama'', ''Politička anatomija Irske'', ''Politička aritmetika''.


1770.
- U Bonu je rođen Ludvig van Betoven, nemački kompozitor, najistaknutiji i najuniverzalniji stvaralac u istoriji muzike. Stvaralaštvo mu predstavlja i ujedinjuje poslednje etape klasičnog stila i prve klice romantizma, što se naročito ogleda u simfonijama i klavirskim sonatama. Komponovao je devet simfonija (deveta sa horom na tekst Šilerove "Ode radosti"), klavirske sonate (neke poznate i pod pojedinačnim nazivima "Appassionata", "Mondschein", "Pathetique"), koncerte za klavir i orkestar, gudačke kvartete...


1773.
- Nezadovoljna visokim uvoznim carinama i britanskom kolonijalnom vlašću, grupa američkih kolonista, obučena u indijansku nošnju, pobacala je u bostonskoj luci u more sanduke čaja s jednog britanskog broda.
Taj dogadjaj, kasnije nazvan "bostonska čajanka", nagovestio je američki rat za nezavisnost započet 1775.






1775.
- Rođena je Džejn Ostin, engleska romansijerka. Realistički je slikala obične vidove života provincijske Engleske, uzimajući likove iz tzv. više srednje klase. Zapleti njenih romana su jednostavni, dijalog je vešto vođen, a ima i humora i ironije. Najvažnija dela: "Razum i osećajnost", "Gordost i predrasude", "Mansfildski park", "Ema"...





1818.
- Rođen je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Dela: drame "Smrt Uroša V", "Kralj Vukašin".


1859.
- Umro je Vilhelm Grim, nemački književnik, germanist. Sa bratom Jakobom dao je zbirku "Dečje i domaće bajke braće Grim", izdao je i objasnio mnoge srednjovisokonemačke tekstove, izdao "Nemačke junačke bajke"... Grimove bajke prevedene su na sve jezike sveta i postale su duhovna svojina čovečanstva.


1882.
-Rođen je mađarski kompozitor i muzikolog Zoltan
Kodalj (Kodaly), uz Belu Bartoka najznačajniji mađarski muzički
stvaralac 20. veka, u čijim delima je prepoznatljiva melodika i
ritam narodne muzike. Napisao je studije o mađarskom muzičkom
folkloru i izdao zbirke narodnih pesama. Dela: kantata ''Psalmus
hungaricus'', scenska muzika ''Hari Janoš'', orkestarsko delo ''Igre iz Galante''.


1885.
-U Sarajevu je počeo da izlazi srpski književni
list ''Bosanska vila'', časopis ''za zabavu, pouku i književnost'',
koji je bezmalo tri decenije snažno uticao na jačanje nacionalne
svesti i otpora austrougarskoj okupatorskoj vlasti u Bosni i
Hercegovini. Do 1887. ga je uređivao Nikola Šumonja, a potom do zabrane 15. juna 1914. Nikola Kašiković.


1899.
-Rođen je engleski pisac, glumac i pevač Noel
Kauard (Coward), veoma popularan između Prvog i Drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji i SAD. Pisao je i režirao drame, komedije i muzičke revije koje se odlikuju duhovitim dijalozima,
neočekivanim obrtima i scenskim efektima i po većini njegovih
komedija snimljeni su filmovi. Dela: ''Vrtlog'', ''Pali anđeli'', ''Laka
vrlina'', ''Reč i muzika'', ''Privatni život'', ''Nestašni duh''.


1913.
- Čarli Čaplin je započeo svoju filmsku karijeru u Keystone-u.


1915.
- Albert Ajnštajn je objavio svoje "Osnove opšte teorije relativnosti".


1917.
- Rodjen je engleski pisac Artur Čarls Klark, kosmički vizionar u čijim su naučno-fantastičnim romanima i pričama glavne teme istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u kosmičkoj hijerarhiji i posledice ljudskih kontakata s vanzemaljskim civilizacijama.
Dela: romani "2001: odiseja u svemiru", "3001: konačna odiseja", "Kraj detinjstva", "Grad i zvezde", "Sastanak sa Ramom", zbirke priča "S druge strane neba", "Dosezanje sutrašnjice", "Priče o deset svetova", "Susret sa Meduzom", "Sunčani vetar".


1920.
-U zemljotresu u kineskoj provinciji Gansu poginulo
je oko 180.000 ljudi.


1921.
- Umro je francuski kompozitor, pijanista, dirigent, orguljaš i muzički pisac Šarl Kamij Sen Sans, romantičar tipično francuskog duha, racionalne muzičke ugladjene forme.
Dela: opera "Samson i Dalila", tri simfonije, poema "Ples smrti", četiri simfonijske pesme, pet klavirskih koncerata, tri koncerta za violinu, dva koncerta za violočelo, kompozicija za kamerni sastav "Karneval životinja", klavirski trio, dva gudačka kvarteta, svita za violončelo, oratorijum "Potop", balet "Brbljivica".


1931.
- Umro je srpski istoričar i sveštenik Dimitrije Ruvarac, član Srpske kraljevske akademije, bibliotekar patrijaršijske biblioteke u Sremskim Karlovcima. Proučavao je političku, crkvenu i književnu istoriju, posebno vojvođansku. Uređivao je "Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije". Dela: "Postanak i razvitak srpske crkveno-narodne avtonomije", "Srpska Mitropolija karlovačka oko polovine XVIII veka", "Istorija Arh. Mitr. Patrijarške Biblioteke".


1934.
- Pušten je u saobraćaj prvi beogradski drumski most preko Save, nazvan Zemunski most kralja Aleksandra I, koji je dignut u vazduh u aprilu 1941, ubrzo po napadu nacističke Nemačke na Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. S potpornih zidova s obe strane mosta komunistički režim je u proleće 1947. uklonio kamene reljefe s grbovima Kraljevine Jugoslavije. Na mestu srušenog visećeg mosta, 1957. je podignut most nezvanično nazvan Brankov most, najverovatnije prema nazivu ulice čiji je most produžetak.


1942.
- Vrhovna komanda nacističke Nemačke je u Drugom svetskom ratu izdala direktivu za borbu protiv partizana u kojoj je, suprotno odredbama Ženevske konvencije, jedinicama naređeno da upotrebe sva sredstva, čak i prema ženama i deci, i da zbog toga nijedan nemački vojnik ne sme da bude pozvan na odgovornost.


1944.
- Otpočela je i odigravala se do 31. januara 1945. ardenska protivofanziva, kao neuspešan pokušaj Nemaca na Zapadnom frontu da protivofanzivom preko Ardena razbiju razvučene snage VIII američkog korpusa i time spasu ugroženu Rursku oblast i izmene nepovoljan tok ratnih događaja. U ovoj protivofanzivi Nemci su izgubili oko 220.000, a saveznici oko 77.000 ljudi.


1949.
-U Bugarskoj je izvršena smrtna kazna nad Trajčom Kostovim, dugogodišnjim istaknutim liderom Komunističke partije Bugarske. On je na montiranom političkom procesu u Sofiji osuđen zbog ''titoizma''.


1949.
-Vođa borbe za nezavisnost Ahmed Sukarno izabran je za prvog predsednika Indonezije posle sticanja nezavisnosti zemlje od Holandije.


1953.
- Predsednik Ajzenhauer održao je prvu pres-konferenciju u Beloj kući kojoj je prisustvovalo 160 novinara.


1960.
-U sudaru američkih putničkih aviona ''DC-8'' i
''Super konstelejšen'' iznad Njujorka, poginulo je svih 128 ljudi u dvema letilicama i osam na tlu.


1962.
- Održana je premijera filma "Lorens od Arabije".


1965.
-Umro je engleski pisac Vilijam Somerset Mom, oštar kritičar engleskog gradjanskog društva. Dosta je pisao i o egzotičnim zemljama.
Dela: romani "Ljudski okovi", "Mesec i stoparac", "Kolači i pivo", "Pozorište", "Šareni veo", zbirke pripovedaka "Treptaj lista", "Na kineskom platnu", "Istok i Zapad", drame "Lejdi Frederika", "Hlebovi i ribe", "Svete plamen".


1966.
-Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je
na predog Velike Britanije izglasao ekonomske sankcije protiv
režima bele manjine u Rodeziji.


-1969.
Donji dom britanskog parlamenta izglasao je ukidanje
smrtne kazne.


1971.
-Indijske trupe zauzele su Daku, a dan kasnije se predala pakistanska armija od 90.000 vojnika u Istočnom Pakistanu, pa je nezavisnost Bangladeša, proglašena 26. marta 1971, postala stvarna.
Posle proglašenja nezavisnosti izbio je građanski rat u
koji se umešala pakistanska armija, ali su indijske trupe 4.
decembra 1971. objavile rat Pakistanu i priskočile u pomoć
''Oslobodilačkoj armiji Istočnog Bengala''.


1992.
-Kopredsednici Konferencije o bivšoj Jugoslaviji Sajrus Vens (Cyrus Vance) i lord Dejvid Oven (David Owen) predložili su ministarskoj konferenciji 29 zemalja u Ženevi seriju diplomatskih i vojnih mera radi okončanja građanskog rata u Bosni i Hercegovini.


1996.
-Južnokorejski apelacioni sud preinačio je smrtnu presudu bivšem predsedniku Južne Koreje Čun Du Hvanu u kaznu doživotnog zatvora.


1999.
-Bivši nemački kancelar Helmut Kol (Kohl) priznao je da je pogrešio zbog prikrivanja donacija Hrišćansko-demokratskoj uniji, vladajućoj nemačkoj partiji koju je predvodio, ali je odbacio tvrdnje da je reč o podmićivanju.


2000.
-Novi predsednik SAD Džordž Buš (George Bush) imenovao je penzionisanog generala Kolina Pauela (Colin Powell) za državnog sekretara, koji je postao prvi Amerikanac afričkog porekla na položaju šefa diplomatije.


2002.
-Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) i generalni sekretar NATO Džordž Robertson ozvaničili su strateško partnerstvo dveju organizacija u upravljanju krizama, što je omogućilo EU da stvara sopstvene snage za brzo reagovanje i sama vojno interveniše u inostranstvu.


2003.
-Švajcarski parlament usvojio je rezoluciju kojom je turski masakr masovnih razmera nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata, obeležen mnogim zverstvima, označen kao genocid.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je nedelja, 17. decembar, 351. dan 2006. Do kraja godine ima 14 dana.


1531.
Papa Klement VII (Clement) naredio je da u
portugalskoj prestonici Lisabonu otpočne teror inkvizicije.

1538.
Papa Pavle III (Paulus) isključio je iz
rimokatoličke crkve engleskog kralja Henrija VIII (Henry), koji je
prethodno sebe proglasio poglavarom anglikanske crkve.

1718.
Engleska je objavila rat Španiji.

1749.
Rođen je italijanski kompozitor Domeniko Čimaroza
(Domenico Cimarosa), autor živahnih bufo-opera rokoko stila, od
kojih je najpoznatija ''Tajni brak''. Napisao je i više oratorijuma.

1778.
Rođen je engleski hemičar Hamfri Dejvi (Humphry
Davy), predsednik Kraljevskog učenog društva u Londonu, koji je
pomoću elektrolize prvi dobio natrijum, kalijum i kalcijum u
elementarnom obliku. Dokazao je da je hlor hemijski element, da je
dijamant čist ugljenik, da neke kiseline ne sadrže kiseonik.
Pronašao je rudarsku lampu i otkrio električni luk.

1788.
Pod komandom maršala Grigorija Potemkina, Rusi su
potukli Turke i zauzeli crnomorski grad Očakov.

1794.
U Beču je prestao da izlazi list ''Slaveno-serbske
vjedomosti'' koji je 1792. pod uticajem Dositeja Obradovića pokrenuo
Stefan Novaković. Cilj lista bilo je širenje ''istine o otečestvu
i prosvešćenije roda našega''. List je imao pretplatnike u Pešti,
Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu i Veneciji, a
prodavan je i u Crnoj Gori, Rumuniji, Rusiji i podunavskim gradovima
Bugarske. Zapavši u dugove, Novaković je prodao štampariju, pa je
list prestao da izlazi.

1830.
Umro je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i
državnik Simon Bolivar, vođa borbe za nezavisnost Južne Amerike
od Španije, koji je posle niza vojnih pobeda nazvan ''El Libertador
de la Patria'' (Oslobodilac otadžbine). Nezavisnost Venecuele
proglasio je 1811, a od 1812. do 1825. predvodio je vojsku protiv
Španaca i potukao ih u više od 200 bojeva. Oslobodio je Venecuelu,
Ekvador, Panamu i Peru i izabran za predsednika Kolumbije i Bolivije
koja je po njemu dobila ime. Njegovu životnu zamisao, osnivanje
federacije južnoameričkih republika, omela su trvenja vladajućih
slojeva i otpor SAD i Velike Britanije. Optužen da je hteo da se
proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.

1888.
Rođen je jugoslovenski kralj Aleksandar I
Karađorđević, nazvan ''kralj Ujedinitelj''. Umesto starijeg brata
Djorđa, 1909. proglašen je prestolonaslednikom, a od 1914. je kao
regent vladao Srbijom umesto bolesnog oca kralja Petra I. Prva
srpska armija pod njegovom komandom izvojevala je ključne pobede u
Prvom balkanskom ratu nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici u
oktobru i novembru 1912. Bio je na čelu Vrhovne komande srpske
vojske u pobedonosnim ratovima od 1912. do 1918. u kojima je
ispoljio izuzetnu ličnu hrabrost. Za vladara Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca krunisan je 6. novembra 1921. Školovao se u
Švajcarskoj, Rusiji i na vojnoj akademiji Sen-Sir u Francuskoj, bio
je veoma obrazovan i tečno je govorio francuski i ruski. Prilikom
posete Francuskoj ubijen je u Marseju 9. oktobra 1934. Taj atentat
su organizovale hrvatske ustaše, uz pomoć italijanskih
fašista.



1894.
U Beogradu je Lovačko udruženje donelo prva
lovačka pravila u Srbiji kako bi bila očuvana korisna divljač i
potpomognuto ''umnožavanje blagorodne divljači''.

1903.
Braća Vilbur (Wilbur) i Orvil Rajt (Orville Wright)
izvela su prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva.
Njihova letilica ''Flajer I'' je nad peščanim dinama blizu mesta
Kiti Houk u Severnoj Karolini, SAD, poletela četiri puta,
zadržavši se pritom najduže u vazduhu 59 sekundi.



1922.
Poslednji britanski vojnici napustili su Republiku
Irsku.

1939.
U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom
ratu potonuo je nemački bojni brod ''Admiral Graf fon Špe'', čiji
se kapetan Hans Langsdorf (Langsdorff) zbog toga kasnije ubio.
Nemački brod - koji je prethodno tokom gusarskog krstarenja u
južnom Atlantiku i Indijskom okeanu potopio devet trgovačkih
brodova - četiri dana ranije su u pomorskoj bici teško oštetile
tri britanske krstarice.

1971.
Indijsko-pakistanski rat zbog Istočnog Pakistana
(sadašnji Bangladeš) okončan je predajom 90.000 pakistanskih
vojnika.

1973.
Arapski islamski teroristi ubili su 32 ljudi na
aerodromu u Rimu.

1983.
U požaru u jednoj diskoteci u Madridu poginulo je
83 ljudi.

1985.
Vojna vlada Ugande i njeni gerilski rivali ugovorom
su podelili vlast i okončali bezmalo petogodišnji građanski rat.

1989.
U Rumuniji su izbile masovne demonstracije protiv
diktatorskog režima Nikolae Čaušeskua (Nicolae (Ceausescu).
Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu ubrzo su preneti u
Bukurešt i na celu zemlju. Vojska i zloglasna politička policija
''Sekuritate'' su u početku krvavo gušili nerede, zavedeno je i
vanredno stanje, ali je posle višednevnih demonstracija i sukoba,
pošto je vojska stala na stranu pobunjenog naroda, svrgnut režim
Čaušeskua. Njemu je zatim na brzu ruku suđeno i zajedno sa
suprugom Elenom je streljan u dvorištu jedne vojne kasarne u
Trgovištu. Prvobitno je procenjeno da je u nemirima poginulo više
od 5.000 ljudi, ali je naknadnim proverama brojka svedena na oko
150.

1989.
Prve direktne predsedničke izbore u Brazilu posle
29 godina dobio je Fernando Kolor de Melo (Collor, Mello).

1990.
Na prvim demokratskim izborima u Haitiju
populistički sveštenik Žan Bertran Aristid (Jean Bertrand
Aristide) izabran je za predsednika.

1992.
Skupština Republike Srpske usvojila je Deklaraciju
o završetku rata. Umesto Predsedništva, Skupština je ustanovila
funkciju predsednika RS i za prvog predsednika izabrala Radovana
Karadžića.

1994.
Prilikom obaranja američkog vojnog helikoptera
znad Severne Koreje jedan pilot je poginuo, a drugi se spasao
katapultiranjem.

1995.
Na izborima za Državnu dumu, Donji dom ruskog
parlamenta, Komunistička partija Ruske federacije dobila je
najviše glasova među 43 partije i politička bloka, osvojivši 158
od 450 mesta.

1996.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je za novog
generalnog sekretara svetske organizacije s petogodišnjim mandatom
izabrala ganskog diplomatu Kofija Anana, koji je stupio na dužnost
1. januara 1997, zamenivši egipatskog diplomatu Butrosa Butros
Galija, čiji su reizbor sprečile SAD.

1996.
Pobunjenici peruanskog levičarskog gerilskog
pokreta ''Tupak Amaru'' zauzeli su japansku ambasadu u Limi,
zapretivši da će pobiti bezmalo 490 talaca ukoliko vlastu Perua ne
oslobode iz zatvora njihovih 300 saboraca.

1997.
Ukrajinski putnički avion srušio se u planinskoj
oblasti na severu Grčke, što nije preživeo niko od 70 ljudi u
letilici.

1997.
Tabo Mbeki je nasledio Nelsona Mandelu kao
predsednik južnoafričke vladajuće partije Afričkog nacionalnog
kongresa.

1998.
SAD su, podržane Velikom Britanijom, otpočele
četvorodnevne vazdušne udare na Irak, čije su mete - kako je
zvanično objašnjeno - bili nuklearni, hemijski i biološki irački
vojni potencijali.

2005.
Makedonija je dobila status zvaničnog kandidata za
članstvo u Evropsku uniju.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je ponedeljak, 18. decembar, 352. dan 2006. Do kraja godine ima 13 dana.

1398.
Tatarski vojskovođa Timur Lenk (Tamerlan) zauzeo je
indijski grad Delhi.

1644.
Postavši punoletna, na presto je stupila švedska
kraljica Kristina Augusta (Christina), koja je odmah potom okončala
rat s Danskom, a 1648. i Tridesetogodišnji rat, koji je Švedsku
učinio velikom silom na Baltiku. Abdicirala je 1654. kad je
otkriveno da je tajno prešla u rimokatoličku veru, tada zabranjenu
u Švedskoj.

1709.
Rođena je ruska carica Jelisaveta Petrovna Romanov,
ćerka Petra Velikog, čiju vladavinu od 1741. do 1762. nisu
obeležile reforme i teritorijalna osvajanja, karakteristične za
njenog oca i Katarinu Veliku, koja je postala carica nekoliko meseci
posle njene smrti.

1737.
Umro je italijanski majstor Antonio Stradivari,
najpoznatiji svetski graditelj violina i drugih gudačkih
instrumenata, koji je napravio oko 1.100 violina, viola i gitara. S
njegovim potpisom sačuvano je oko 500 violina, 12 viola i 50
violončela. Stručnjaci nisu pronikli u tajnu savršenstva
rezonance njegovih violina. Zna se da je drvo kupovao u Dalmaciji,
uglavnom jelovo i vrbovo, ali se ne zna hemijski sastav laka - od
svetlo crvene do tamno crvene - kojim je premazivao instrumente.

1796.
"Baltimore Monitor" su prve američke novine koje su počele da izlaze i nedeljom.

1803.
Umro je nemački pisac, istoričar, filozof i
protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder (Johann Gottfried von),
koji je delom ''Ideje o filozofiji istorije čovečanstva'' znatno
uticao na mladog Johana Volfganga Getea (Johann Wolfgang Goethe),
književni pokret ''Šturm und drang'' i nemački romantizam. Kao
filozof pokušao je da izmiri materijalizam Baruha de Spinoze
(Baruć) sa idealizmom Vilhelma Lajbnica (Wilhelm Leibnitz). Bio je
protivnik formalizma Imanuela Kanta (Immanuel). Jedno od njegovih
glavnih dela je zbirka narodnih pesama ''Glasovi naroda u pesmama'' u
kojoj su i četiri srpske pesme, uključujući ''Hasanaginicu'' u
Geteovom prevodu.

1856.
Rođen je engleski fizičar Džozef Džon Tomson
(Joseph John Thomson), predsednik Kraljevskog društva u Londonu,
profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za
fiziku 1906. Otkrio je 1897. elektron, takođe atomističku
strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja
elektriciteta kroz gasove.

1863.
Rođen je austrougarski prestolonaslednik nadvojvoda
Franc Ferdinand (Franz), čije je ubistvo u Sarajevu 1914.
Austro-Ugarska iskoristila kao izgovor za napad na Srbiju,
započevši tako Prvi svetski rat. Bio je vrhovni inspektor
austrougarske kopnene vojske i mornarice i nosilac ideje širenja
Austro-Ugarske daljim porobljavanjem susednih naroda i zemalja, pre
svih Srbije. Posle velikih demonstrativnih vojnih manevara u Bosni,
provokativno je izabrao srpski nacionalni praznik Vidovdan za posetu
Sarajevu, što je platio glavom.

1865.
Predstavnici pobedničkih država Severa i poražene
Konfederacije južnih džava potvrdili su 13. amandman Ustava SAD
kojim je ukinuto ropstvo, ali je proteklo mnogo godina dok to nije
ostvareno u praksi.

1879.
Rođen je švajcarski slikar Paul Kle (Klee), koji
je s Valerijem Kandinskim i Francom Markom (Franz Marc) začeo
apstraktno slikarstvo i osnovao grupu ''Plavi jahač''. Njegova dela
čudesne mašte i bogate invencije odlikuju tanana osećajnost i
poetičnost, a dejstvo podsvesnog koje se otkriva kroz mnogostruko
simboličko značenje elemenata je otvorilo nove puteve značajne za
razvoj savremenog slikarstva. Napisao je knjigu ''Pedagoška
beležnica'' i dnevnik ''Otisci polusna''.

1903.
Američko-panamskim ugovorom zona Panamskog kanala
stavljena je pod kontrolu SAD.

1911.
Rođen je francuski filmski režiser Žil Dasen
(Jules Dasin), koji je u filmove kriminalističkog žanra unosio
elemente društvenog angažmana. Početkom pedesetih godina 20.
veka, u vreme makartističke desničarske histerije, optužen je za
antiameričku delatnost i onemogućen da radi u SAD, posle čega je
otišao u Evropu i snimao filmove naizmenično u Francuskoj i
Grčkoj. Filmovi: ''Naci agent'', ''Brutalna snaga'', ''Goli grad'',
'Rififi'', ''Onaj koji mora da umre'', ''Zakon'', ''Nikad nedeljom'',
''Fedra''.

1913.
Rođen je nemački državnik Herbert Ernst Karl Fram
(Frahm), poznat kao Vili Brant (Willy Brandt), dobitnik Nobelove
nagrade za mir 1971, kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974, kad
je podneo ostavku jer je otkriveno da je jedan od njegovih bliskih
saradnika istočnonemački špijun. Posle dolaska nacista na vlast 1933.
emigrirao je i u Drugom svetskom ratu borio se u pokretu otpora u
Norveškoj. Vrativši se u zemlju posle rata ubrzo je izbio u prvi
plan u Socijaldemokratskoj partiji, a 1957. izabran je za
gradonačelnika Zapadnog Berlina, ostavši na tom položaju do 1966.
U koalicionoj vladi demohrišćanina Kurta Kizingera (Kiesinger) bio
je vicekancelar i šef diplomatije. Posle izbora 1969. kao šef
Socijaldemokratske stranke formirao je koalicionu vladu s
liberalima. Vodio je politiku popuštanja, posebno prema
istočnoevropskim zemljama - čiji je simbolični vrhunac bilo
poklonjenje u prestonici Poljske Varšavi 1970. žrtvama nacizma - i
veoma je doprineo stabilizaciji u Evropi. Posle 1974, kad se povukao
s položaja, predvodio je Socijalističku internacionalu.

1916.
Francuzi su kod Verdena, snažno utvrđene tačke na
Zapadnom frontu, posle desetomesečne bitke u Prvom svetskom ratu
potukli Nemce, koji su prethodno pokušali proboj masovnom
ofanzivom, uz dotad neviđenu artiljerijsku pripremu. U
najmasovnijoj i najkrvavijoj bici rata, poginulo je 543.000 Francuza
i 434.000 Nemaca.

1935.
Edvard Beneš izabran je za predsednika
Čehoslovačke, četiri dana posle ostavke prvog šefa te države
Tomaša Masarika (Tomas Masaryk).

1940.
Tajnim planom pod šifrom ''Operacija Barbarosa'',
vođa Nemačke Adolf Hitler naredio je u Drugom svetskom ratu
Generalštabu nemačke armije da pripremi invaziju na Rusiju.

1947.
Rođen je američki filmski režiser Stiven Spilberg
(Steven Spielberg), autor niza izuzetno finansijski uspešnih
filmova. Najuspešniji je sledbenik teorije da se mitološki obrasci
tzv. masovne kulture i njenih medijskih disciplina mogu koristiti
kao univerzalno upotrebljivi simboli u novom planetarnom metajeziku.
Filmovi: ''Nešto demonsko'', ''Duel'', ''Teksas ekspres'', ''Ajkula'',
''Bliski susret treće vrste'', trilogija o Indijani Džonsu, ''E. T.
vanzemaljac'', ''Park iz doba Jure'', ''Šindlerova lista''.



1948.
Holandija je obnovila ofanzivu u bivšoj koloniji
Indoneziji, koja je proglasila nezavisnost 1945, i zarobila vladu
Ahmeda Sukarna, prekršivši sporazum kojim je 1946. priznala
njegovu vladu. Sukarno i još desetak vođa su oterani u progonstvo,
ali je pod pritiskom pokreta otpora i svetskog javnog mnjenja
Holandija sporazumom u Hagu 1949. bezuslovno priznala suverenitet
Indonezije.

1956.
Japan je primljen u Ujedinjene nacije. Mirovni
ugovor s Japanom u septembru 1951. u San Francisku potpisalo je 48
zemalja, ali ne i ŠSR, s kojim je Japan okončao ratno stanje tek
19. oktobra 1956, što mu je otvorilo vrata svetske organizacije.

1961.
Indijska armija ušla je u Gou, portugalsku
kolonijalnu enklavu na zapadnoj obali Indije.

1961.
Igrač Filadelfije, Vil Čembrlen, postigao je u utakmici protiva Los Anđelesa rekordnih 78 poena

1964.
Prvi put je prikazan crtać o Pink Panteru.

1970.
U Italiji je posle višegodišnjih sučeljavanja
stupio na snagu zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju
rimokatoličke crkve.

1972.
Amerikanci su u Vijetnamskom ratu otpočeli masovno
bombardovanje glavnog grada Vijetnama Hanoja i tokom 12 narednih
dana i noći, nazvanih ''božićnjim bombardovanjem'', bombe iz
džinovskih aviona ''B 52'' usmrtile su više od 1.600 vijetnamskih
civila. Takođe je poginulo ili je zarobljeno 70 američkih pilota.

1980.
Umro je sovjetski državnik ruskog porekla Aleksej
Nikolajevič Kosigin, bivši premijer Sovjetskog Saveza. U Crvenu
armiju stupio je 1918. kao dobrovoljac, u 15. godini, a u vreme
najžešćih staljinističkih čistki između 1935. i 1938.
napredovao je od predradnika do direktora tekstilne fabrike i
gradonačelnika Lenjingrada, posle čega je nastavio da se uspinje
ka vrhu vlasti. Od 1940. do 1953. bio je potpredsedenik Saveta
narodnih komesara, odnosno Ministarskog saveta, a 1960. prvi
potpredsednik Ministarskog saveta ŠSR. Od 1964.
posle pada s
vlasti Nikite Hruščova - do pred smrt obavljao je dužnost
predsednika Ministarskog saveta (premijer).

1991.
Vođa Inkata partije Mangosutu Butelezi, rival
lidera Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele, saopštio je
da se povlači iz pregovora o okončanju aparthejda u Južnoj
Africi.

1995.
U Bonu je održana konferencija predstavnika 31
zemlje i više međunarodnih organizacija o razoružanju i
uspostavljanju međusobnog poverenja zaraćenih strana u Bosni i
Hercegovini.

1995.
U nesreći zairskog putničkog avona, koji se
srušio na severu Angole, poginuo je 141 putnik i član posade.

1999.
Predsednica Šri Lanke Čandrika Kumaratunga
(Chandrika) povređena je u eksploziji jedne od dveju bombi u kojima
je poginulo 33 i ranjeno 137 ljudi. Vlasti u Kolombu optužile su
tamilske separatiste za te terorističke akte.

2001.
Umro je francuski pevač Žilber Beko (Gilbert
Becaud), šansonjer koji je tokom pola veka komponovao više od 400
pesama, uključujući čuvenu ''Natali''. Njegov hit ''A sada'' doživeo
je veliki uspeh u engleskoj verziji u interpretaciji Frenka Sinatre
(Frank) i Barbre Strejsend (Streisand).



2005.
Na predsedničkim izborima u Boliviji pobedio je Evo
Morales i, kao pripadnik prekolumbovskog naroda Ajmara, postao prvi
starosedelečki predsednik u modernoj izbornoj istoriji Latinske
Amerike.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je utorak, 19. decembar, 353. dan 2006. Do kraja godine ima 12 dana.

1741.
Umro je ruski pomorac i istraživač danskog porekla Vitus Bering, na ostrvu koje je potom dobilo njegovo ime. Ploveći uz Aleutska ostrva dospeo je 1728. s Aleksejem Čirikovom do Aljaske, otkrivši put u Ameriku sa zapadne strane, odnosno moreuz između Amerike i Azije. Taj prolaz koji spaja Severni ledeni okean s Tihim okeanom nazvan je Beringov moreuz. Na povratku je u moru, koje je takođe po njemu dobilo ime, pretrpeo brodolom i morao je da se iskrca na dotad nepoznato ostrvo.

1793.
Francuski general Napoleon Bonaparta (Bonaparte) izvojevao je prvu značajnu vojnu pobedu, potukavši Engleze i zauzevši Tulon, što je bio njegov prvi korak ka preuzimanju apsolutne vlasti u Francuskoj 1799.

1842.
SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali je ta pacifička ostrvska zemlja - u koju su doseljenici iz SAD počeli da pristižu 1820, otimajući zemlju od domorodaca - samo formalno postala samostalna. Havajska dinastija je 1875. prihvatila punu političku i ekonomsku zavisnost od SAD koje su Havaje 1898. pretvorile u koloniju. Odlukom američkog Kongresa 1959, Havaji su postali 49. država SAD.

1843.
Čarls Dineks je objavio "Božićnu pesmu" u Engleskoj.

1848.
Umrla je engleska književnica irskog porekla Emili Bronte (Emily), koja se proslavila romanom ''Orkanski visovi''.

1851.
Umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner (Joseph Mallord William Turner), izvrstan pejzažista, preteča impresionista. Odlikovao se veoma spontanim slikarskim postupkom i kolorističkom slobodom.

1863.
Rođen je srpski pisac i pravoslavni teolog Svetolik Ranković, koji je realistički pripovedao o seoskom i palanačkom životu, a junaci njegovih dela uglavnom su ljudi razočarani u život. Otvorenih očiju gledao je svet i podvlačio tamne strane društva u doba raspada patrijarhalnog života. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela: romani ''Gorski car'', ''Seoska učiteljica'', ''Porušeni ideali'', pripovetke ''Jesenje slike'', ''Slike iz života''.

1863.
Engleski pronalazač Frederik Volton (Frederick Walton) patentirao je u Londonu linoleum - glatki podni prekrivač.

1863.
Rodjen je srpski pisac i pravoslavni teolog Svetolik Ranković, je realistički pripovedao o seoskom i palanačkom životu, a junaci njegovih dela uglavnom su ljudi razočarani u život.
Otvorenih očiju gledao je svet i podvlačio tamne strane društva u doba raspada patrijarhalnog života. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu.
Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog.
Dela: romani "Gorski car", "Seoska učiteljica", "Porušeni ideali", pripovetke "Jesenje slike", "Slike iz života".

1895.
Na inicijativu Profesorskog društva, u Beogradu je osnovan Jestastvenički (prirodnjački) muzej.

1897.
Rođen je slovački pisac Jan Čajak, čija je delatnost pola veka bila vezana za slovačku manjinu u Jugoslaviji. Uređivao je casopise ''Narodno jedinstvo'' i ''Naš život''. Dela: pripovetke ''Gledanje mladenaca'', ''Eše homo'', ''Baća Onriš Pazurik'', ''Poslednji seredžan'', romani ''Zipa Cupak'', ''Zuzka Turanova'', ''U zaroblejništvu na Holičskom zamku'', ''Porodica Rovesni''.

1902.
Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac Ralf Dejvid Ričardson (Ralph David Rićarson), čiju je glumu karakterisala suzdržanost i snažna i sigurna stilska čistota. U pozorištu je s pođednakim uspehom tumačio uloge u komedijama i tragedijama, u modernim i klasičnim dramama. Filmovi: ''Zvučna barijera'', ''Citadela'', ''Ana Karenjina'', ''Pali idol'', ''Naslednica'', ''Ričard III'', ''Naš čovek u Havani'', ''Dr Živago'', ''Kartum''.

1905.
Usvojen je prvi ustav Crne Gore, kojim je ona definisana kao ustavna monarhija, ali je praktično svu vlast zadržao knez Nikola I Petrović. Vlada je zavisila od skupštine, još više od kneza, koji je imao pravo da postavlja i smenjuje činovnike. Tekst ustava, nazvan ''Nikoljdanski ustav'', uglavnom je preuzet iz ustava Srbije od 1869.

1906.
Rođen je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, generalni sekretar Komunističke partije ŠSR, koji je na vlast došao 1964. zbacivanjem Nikite Hruščova i držao je do smrti 1982. Doprineo je uspostavljanju dijaloga sa SAD posle dugog perioda hladnih odnosa, ali je njegova vladavina najviše zapamćena po onemogućavanju promena u društvu nagoveštenih u Hruščovljevo vreme, što je imalo višestruke pogubne posledice za ŠSR.

1915.
Rođena je francuska pevačica italijanskog porekla Edit Djovana Gasion (Edith Giovanna Gašion), poznata kao Edit Pjaf (Piaf), nazvana ''Mali vrabac'', simbol francuske šansone, čije se pevanje odlikovalo uzbudljivom izražajnošću. Takođe je komponovala šansone i pisala tekstove za njih. Dela: autobiografije ''Moj život'', ''Na balu uspeha''.



1941.
Posle neuspele ofanzive na Moskvu u Drugom svetskom ratu, nemački vođa Adolf Hitler smenio je komandanta kopnenih trupa feldmaršala Valtera fon Brauhiča (Walter von Braućitsć) i lično preuzeo komandu nad armijom.

1946.
U Indokini je počeo oslobodilački rat jedinica pod vođstvom Ho Ši Mina protiv francuskih kolonijalnih trupa.

1950.
Savet NATO imenovao je američkog generala Dvajta Ajzenhauera (Dwight Eisenhower) za vrhovnog komandanta snaga tog vojnog bloka u Evropi.

1961.
Gou i dve manje portugalske enklave na zapadnoj obali Indije potpuno su zaposele indijske trupe posle nepuna dva dana.

1972.
Kapsula vasionskog broda ''Apolo 17'' spustila se u Tihi okean, čime je završen američki program ''Apolo'' ljudskih letova na Mesec.

1984.
Britanski premijer Margaret Tačer (Thatćer) i njen kineski kolega Džao Cijang potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem Hongkong od 1. jula 1997.
posle 99 godina britanske uprave - prelazi pod suverenitet Kine.

1987.
Gari Kasparov je postao svetski prvak u šahu.

1991.
Nemačka vlada priznala je Sloveniju i Hrvatsku pre nego što su, posebno u Hrvatskoj, zaštićena prava naroda u manjini, na čemu je isprva insistirala Evropska zajednica. Nemačka se nije osvrtala na mnoga upozorenja da takav čin može da izazove krvoproliće.

1996.
Umro je italijanski filmski glumac Marčelo Mastojani (Marcello Mastroianni), jednako uspešan kao komičar, romantični heroj, dramski glumac, ljubavnik i tumač rola u filmovima hermetičnog intelektualizma. Filmovi: ''Devojke sa Španskog trga'', ''Hronika o siromašnim ljubavnicima'', ''Bele noći'', ''Sladak život'', ''Razvod na italijanski način'', ''Noć'', ''Porodična hronika'', ''Osam i po'', ''Privatan život'', Leo poslednji'', ''Miris žene''.



1997.
Singapurski putnički avion ''Boing 737-300'' srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare, što nije preživeo niko od 104 ljudi u letilici.

1999.
Portugalska enklava Makao ponovo je postala sastavni deo kineske države.

2001.
U eksploziji socijalnih nemira širom Argentine masovno su pljačkane prodavnice i poginulo je 27 ljudi, predsednik Fernando de la Rua proglasio je vanredno stanje, ali je već narednog dana i sam podneo ostavku, kao i vlada Argentine.

2003.
Libija, SAD i Velika Britanija istovremeno su potvrdile da su postigle dogovor kojim vlada u Tripoliju pristaje da obustavi sve programe za proizvodnnju hemijskog, biološkog i nuklearnog naoružanja i dozvoli bezuslovnu međunarodnu kontrolu svojih postrojenja.

2004.
Umrla je italijanska operska pevačica Renata Tebaldi, čiji se sopran čuo u najpoznatijim svetskim operskim kućama. Na međunarodnu scenu stupila je 1946. na koncertu povodom ponovnog otvaranja milanske Skale nakon završetka Drugog svetskog rata. Pevajući pre svega u Pučinijevim i Verdijevim operama, nastupala je zajedno sa mnogim poznatim operskim pevačima, među kojima su bili Mario del Monako i Karlo Bergonci.

2004.
U dve eksplozije automobila bombi u svetim šiitskim gradovima Nadžafu i Karbali, u centralnom Iraku, poginulo je najmanje 60 osoba, a više od sto je ranjeno.

- Danas je Nikoljdan, hrišćanski praznik posvećen Svetom Nikoli Čudotvorcu koji je umro 19. decembra 343. Rođen je u nikejskom gradu Patari i bio je jedinac bogatih roditelja čije je imanje razdelio sirotinji. Duhovni život je započeo u manastiru Novi Sion kod strica, Svetog Nikolaja, episkopa patarskog. Posle smrti roditelja, vođen čudesnim nebeskim glasom krenuo je u narod da širi veru hrišćansku, pravdu i milosrđe. Ubrzo je postao arhiepiskop miriklijski. Boreći se za hrišćansku istinu, na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. udario je jeretika Arija, zbog čega je udaljen sa Sabora i odstranjen iz arhijerejske službe, ali su te odluke poništene posle čudesnog javljanja nekolicini arhijereja Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice. U vreme progona hrišćana pod carevima Valerijem Diokletijanom (Valerius Diocletianus) i Valerijem Maksimijanom (Valerius Maximianus) dospeo je u tamnicu, ali je i tamo nastavio propovedi. Još za života smatran je svetiteljem. Zaštitnik je putnika i najčešće je prikazan kao jahač na belom konju. Slave ga mornari i ribari, a kod pravoslavnih Srba jedna je od najčešćih krsnih slava.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je sreda, 20. decembar, 354. dan 2006. Do kraja godine ima 11 dana.


1355.
Umro je srpski car Dušan Nemanjić, sin kralja
Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. do 1346, kad je u Skoplju
krunisan za cara Srba, Grka i Arbanasa. Još za očeve vladavine
istakao se kao vojskovođa, a pobedom nad Bugarima u bici kod
Velbužda 1330. osujetio je Romeju (Vizantija) da posredstvom
Bugarske istisne Srbiju iz Makedonije. Godinu dana kasnije je uz
pomoć vlastele zbacio oca i krunisao se za kralja.Težio je da
stvori državu koja bi u potpunosti zamenila Romejsko carstvo. U
njegovo vreme Srbija je bila na vrhuncu moći u ekonomskom, vojnom,
političkom i kulturnom pogledu. Uz zemlje ranije srpske kraljevine,
carevina je obuhvatala Mačvu, Zahumlje, Albaniju, Epir, Tesaliju,
Akarnaniju, Etoliju i Makedoniju do Hristopolja (Kavala), izuzev
Soluna. Prerana smrt sprečila ga je da od tih heterogenih zajednica
stvori čvrstu političku celinu. U Skoplju je 1349. objavljen prvi
deo ''Dušanovog zakonika'', dopunjen 1354. na Saboru u Serezu, jedan
od najvažnijih pravnih akata razvijenog feudalizma, ne samo u
srpskoj državi. Najjasnije je od svih savremenika shvatio opasnost
od prodiranja Turaka i nastojao je da zajedničkom odbranom spreči
turska osvajanja, pa je uspostavio veze i sa zapadnim vladarima, ali
plan nije ostvaren, najviše zbog nerazumevanja i surevnjivosti
ugarskih vladara.



1582.
U Francuskoj je prihvaćen Gregorijanski kalendar.

1699.
Ruski car Petar Veliki modernizovao je ruski
kalendar, saopštivši da će Nova godina počinjati 1. januara a ne
1. septembra kao dotad.

1795.
Rođen je nemački istoričar Leopold fon Ranke
(von), profesor Berlinskog univerziteta i član Pruske akademije
nauka, koji se uglavnom bavio istorijom germanskih i romanskih
naroda, ali je pisao i o narodima centralne i jugoistočne Evrope.
Studirao je teologiju, zatim filologiju i doktorirao filozofiju. Za
počasnog člana Društva srpske slovesnosti je izabran 1849. Kao
rezultat saradnje s Vukom Karadžićem, 1829. objavio je ''Srpsku
revoluciju'', jednu od najboljih knjiga o Prvom i Drugom srpskom
ustanku - ''delo o ustanku obespravljene raje, naciji koja traži
mesto među evropskim narodima'', kojim je skrenuo pažnju evropske
javnosti na borbu srpskog naroda za oslobođenje. Ostala dela:
''Istorija Francuske'', ''Istorija Engleske'', ''Rimske pape'', ''Nemačka
istorija za vreme Reformacije''.

1806.
Srbi su se u Prvom srpskom ustanku s nekoliko topova
neopaženo prebacili na Veliko ratno ostrvo na Dunavu, odakle su
počeli da tuku tursko utvrđenje Donji grad u Beogradu. Komandant
turskog garnizona Alija Gušanac u bezizlaznoj situaciji ponudio je
predaju, ali je vezir Sulejman paša to odbio. Početkom januara
1807. ipak se predao, uz uslov da bez oružja ostane u Donjem gradu,
a dva meseca kasnije prinuđen je da preda i to poslednje tursko
uporište. Beograd je bio slobodan sve do ponovne turske okupacije
1813.

1820.
U Misuriju, SAD, je uvedena taksa u iznosu od jednog dolara koju su plaćale sve neženje između 21 i 50 godina starosti.0.

1830.
Velika Britanija, Rusija, Francuska, Austrija i
Pruska su na Londonskoj konferenciji potvrdili odluku Belgije da se
odvoji od Holandije.

1860.
Južna Karolina se prva od 11 južnih
robovlasničkih država otcepila od SAD, što je bio uvod u
četvorogodišnji Američki građanski rat započet 1861.

1863.
Rođen je srpski matematičar Bogdan Gavrilović,
profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske
akademije od 1931. do 1937. Autor je niza radova iz raznih oblasti
matematike i univerzitetskih udžbenika ''Analitička geometrija'' i
''Teorija determinanata''.

1894.
Rođen je australijski državnik Gordon Menzis
(Menzies), premijer Australije s najdužim stažom, šef vlade kao
lider Ujedinjene australijske partije od 1939. do 1941, a potom kao
vođa Liberalne partije od 1949. do 1966. Znatno je doprineo
jačanju uticaja SAD u Australiji i uvukao je zemlju u Vijetnamski
rat na američkoj strani.

1912.
U Londonu je počela mirovna konferencija Turske i
balkanskih zemalja, posle pobeda balkanskih saveznika koji su
osvojili gotovo sve turske evropske posede. Za uspeh Srbije, Crne
Gore, Grčke i Bugarske bile su presudne pobede Prve srpske armije
pod komandom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića u
Kumanovskoj bici 23. i 24. oktobra i u Bitoljskoj bici od 16. do 19.
novembra 1912. nad turskom Vardarskom armijom. Na konferenciji se
Turska odrekla svih izgubljenih teritorija, ne pristajući jedino da
preda još neosvojeni grad Jedrene. Zbog toga je Prvi balkanski rat
nastavljen početkom februara 1913. i posle novih turskih poraza
mirovni ugovor s Turskom sklopljen je 30. maja 1913. u Londonu.

1937.
Umro je nemački general i vojni pisac Erih Fridrih
Vilhelm Ludendorf (Erić Friedrić Wilhelm Ludendorff), jedan od
ključnih nemačkih komandanata u Prvom svetskom ratu. U početku
rata uspešno je rukovodio operacijama na Istočnom frontu, a 1916.
postavljen je za prvog pomoćnika štaba Vrhovne komande. Na tom
položaju praktično samostalno je rukovodio vojnim operacijama, sve
više preuzimajući i političko-ekonomsko vođenje rata, ali je
smenjen u oktobru 1918, posle neuspelih ofanziva u proleće i leto
te godine. Jedan je od ideologa kasnije nacističke agresivne vojne
doktrine i pobornik totalnog rata. Dela: ''Totalni rat'', ''Moje ratne
uspomene 1914-1918.''.

1944.
Objavljen je prvi broj lista ''Jedinstvo'' namenjen
čitaocima Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti. Od 1945. list
izlazi u Prištini, najpre jednom sedmično, a kasnije je postao
dnevnik.

1945.
Karl Rener (Renner) izabran je za prvog predsednika
austrijske Druge republike.

1960.
Osnovan je Front nacionalnog oslobođenja Južnog
Vijetnama, poznat kao Vijetkong, antiamerički gerilski pokret koji
je u sadejstvu s armijom Severnog Vijetnama 1975. izvojevao pobedu
nad vojskom SAD i snagama južnovijetnamske marionetske vlade.

1968.
Umro je američki pisac Džon Stajnbek (John
Steinbeck), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962.
Preplićući naturalizam s humorom, pisao je o životu
eksploatisanih u vreme velike ekonomske krize tridesetih godina 20.
veka, tegobnom životu seljaka bezemljaša, životu skitnica i
probisveta, o animalnim porivima u čoveku i pobuni
nekonformističke mlade generacije. Dela: romani ''Plodovi gneva'',
''Zima našeg nezadovoljstva'', ''Istočno od raja'', ''Kvart Tortilja'',
''O miševima i ljudima'', ''U neizvesnoj bici'', drama ''Mesec je
zašao'', putopis ''Putovanja s Čarlijem'', eseji ''Kratka vladavina
Pipina IV''.

1970.
Pod pritiskom radničkih nemira, ostavku je podneo
šef vladajuće Poljske ujedinjene radničke partije (komunisti)
Vladislav Gomulka (Wladyslaw Gomolka), koga je nasledio Edvard
Gjerek (Edward Gierek).

1971.
Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan (Agha
Mohammed Yahya Khan) podneo je ostavku posle poraza trupa njegove
zemlje od indijske armije u Istočnom Pakistanu (sadašnji
Bangladeš) i predao je vlast Zulfikaru Ali Butu (Bhutto).

1973.
Od eksplozije razorne bombe aktivirane kad je
naišao njegov automobil, u Madridu je ubijen španski premijer Luis
Karero Blanko (Carrero Blanco).

1974.
Umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske
akademije nauka i umetnosti, umetnik fine linije i plemenite
materije. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a
posle prelaska preko Albanije u Prvom svetskom ratu dospeo je sa
srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marsej, zatim u Pariz,
gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan izraz
zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, s tematikom ženskog
akta ili portreta i iskazao je posebnu sklonost u obradi retkog i
skupocenog drveta. Autor je mnogih spomenika, izvanredno
stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.

1982.
Umro je srpski kompozitor Milan Ristić, član
Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Beogradu, Parizu i
Pragu. Bio je učenik Miloja Milojevića i Josipa Slavenskog. Dela:
devet simfonija, ''Muzika za kamerni orkestar'', ''Suita giocosa'',
''Simfonijske varijacije'', koncerti za violinu, za klavir, za kamerni
orkestar, za klarinet, kamerne, klavirske i vokalne kompozicije.

1982.
Umro je poljski pijanista jevrejskog porekla Artur
Rubinštajn (Rubinstein), čije se virtuozno muziciranje odlikovalo
bogatstvom emocija i žestokim temperamentom. Nenadmašno je
tumačio Frederika Šopena (Fryderyk Chopin), Ludviga van Betovena
(Ludwig, Beethoven), Roberta Šumana (Sćumann) i savremene španske
kompozitore. Napisao je memoarsko delo ''Godine moje mladosti''.



1987.
U najgoroj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar
filipinskog feribota ''Dona Paz'' i jednog tankera preživelo je samo
11 od 4.397 putnika i članova posade feribota. ''Dona Paz'' je bio
registrovan za prevoz najviše 1.500 ljudi.

1989.
SAD su otpočele invaziju Paname s 12.000 vojnika,
kojima se pridružilo još toliko američkih vojnika stacioniranih u
toj zemlji Srednje Amerike, radi zbacivanja bivšeg američkog
štićenika premijera Manuela Antonija Norijege (Antonio Noriega).

1990.
Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševardnadze
znenada je podneo ostavku, upozorivši parlament na opasnost
uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.

1992.
Na prvim visestranačkim izborima u Saveznoj
Republici Jugoslaviji birani su poslanici Savezne skupštine,
predsednici Srbije i Crne Gore, poslanici republičkih skupština i
organi lokalne vlasti. U prvom izbornom krugu za predsednika Srbije
među sedam kandidata izabran je Slobodan Milošević. U Crnoj Gori
su u prvom krugu od devet kandidata najviše glasova dobili Momir
Bulatović i Branko Kostić, a u drugom krugu pobedio je Bulatović.

1995.
Međunarodne snage pod nazivom Ifor, u kojima su
dominirale trupe NATO, preuzele su misiju sprovođenja mira u Bosni
i Hercegovini od snaga Ujedinjenih nacija, u skladu s mirovnim
sporazumom potpisanim u Parizu šest dana ranije.

1995.
Američki avion ''Boing 757'' sa 163 putnika i člana
posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu Kali,
srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije i nesreću je
preživelo samo četvoro ljudi.

1998.
Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu (Chukwu)
je rodila osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja
beba umrla je sedam dana kasnije.

1999.
Britanski vojnici iz sastava Sfora uhapsili su - na
osnovu tajne optužnice Haškog tribunala - general- potpukovnika
Vojske Republike Srpske Stanislava Galića, savetnika potpredsednika
RS za vojna pitanja, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa od
oktobra 1992. do penzionisanja u maju 1994. Prilikom hapšenja
Galić je brutalno pretučen.

1999.
Simboličnim ulaskom jedinice kineske armije,
portugalska enklava Makao je posle bezmalo četiri i po veka postala
integralni deo Kine. Taj lučki grad Portugalci su počeli da grade
1557, a ugovorom Lisabona i Pekinga grad i područje oko njega 1887.
zvanično su postali portugalska kolonija.

2000.
Savezna Republika Jugoslavija postala je član
Međunarodnog monetarnog fonda i Organizacije Ujedinjenih nacija za
obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO).

2001.
Umro je singapurski državnik i pisac Lepold Sedar
Sengor, bivši predsednik Senegala, jedan od najistaknutijih
afričkih lidera i svetski poznat pesnik. Šef države postao je
1960. i na tom položaju ostao je dve decenije.

2001.
Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio
rezoluciju o slanju međunarodnih snaga u Avganistan pod komandom
Velike Britanije.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je cetvrtak 355. dan 2006. do kraja godine je ostalo jos 10 dana.

1375. -
Proslavljeni italijanski pisac i humanist, Đovani Bokačo, preminuo je u 62. godini. Pisao je pesme, romane i novele. Najpoznatije delo mu je "Dekameron", u osnovi antiklerikalno, zbirka od 100 veoma uspelih novela sa slobodnim temama. Iz njega su uzimali motive Molijer, Šekspir i Marin Držić. Ostala dela: "Danteov život", "Filostrato", "Fiameta" i dr.



1849. -
U Filadelfiji je osnovan prvi američki klizački klub.

1879. -
Rodjen je sovjetski diktator gruzinskog porekla Josif Visarionovič Džugašvili Staljin, koji je metodama političke strahovlade i neograničenom ličnom vlašću upravljao SSSR-om 29 godina.
Kao učenik bogoslovije pristupio je socijaldemokratskim kružocima, potom boljševicima.U partijski Politbiro i Vojno-revolucionarni komitet ušao je u oktobru 1917, a od aprila 1922. do smrti u martu 1953. bio je generalni sekretar partije.
Posle smrti Lenjina u januaru 1924. vešto je koristio borbe u partijskom vrhu i jednog po jednog fizički je - uglavnom posle montiranih političkih procesa - eliminisao sve koji bi mogli da mu ugroze vlast. Vremenom je to postao razradjen sistem terora sa ogromnom mrežom zatvora i koncentracionih logora u koje su slati milioni ljudi. Izgradio je kult svoje ličnosti u SSSR-u, što je postepeno zahvatilo gotovo sve komunističke partije u svetu.
Čistke je započeo 1934. i likvidao je praktično sve stare boljševike, partijske, državne i armijske rukovodioce, mnoge rukovodioce Kominterne i čitava rukovodstva stranih komunističkih partija, uključujući jugoslovensko. U otadžbinskom ratu protiv Nemačke i njenih saveznika od 1941. do 1945. bio je vrhovni komandant oružanih snaga, učestvovao je na medjunarodnim konferencijama u Teheranu, Jalti i u Potsdamu, prihvatio je podelu interesnih sfera posle Drugog svetskog rata u Evropi i Aziji.
Stvorio je 1947. Informacioni biro komunističkih partija, pomoću kojeg je nastojao da obezbedi uticaj u komunističkom svetu posle raspuštanja Kominterne i 1948. pokušao je da se obračuna s jugoslovenskim rukovodstvom. Doprineo je zaoštravanju medjunarodnih odnosa u vreme hladnog rata i okrnjio je ogroman ugled SSSR stečen odlučujućom ulogom u slamanju fašizma u Drugom svetskom ratu.

1881. -
U Beogradu je osnovano Društvo novinara Srbije, jedno od najstarijih u Evropi. U Beogradu su tada izlazila 22 lista i časopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Društva bio je srpski pisac Laza Kostić, tada urednik "Srpske nezavisnosti".

1898. -
Marija i Pjer Kiri su otkrili prvi radioaktivni element - radijum, po kojem je i pojava radioaktivnosti dobila ime.

1913. -
U "New York World"-u su odštampane prve ukrštene reči.

1914. -
Realizovan je prvi dugometražni nemi film, komedija "Tillie's Punctured Romance" u kojoj je glavnu ulogu glumio Čarli Čaplin.

1932. -
Fred Aster i Džindžer Rodžers su snimili prvi zajednički film - "Flying Down to Rio".

1937. -
Premijera prvog dugometražnog crtanog filma u boji. Bila je to Diznijeva "Snežana i sedam patuljaka".

1937. -
Rodjena Džejn Fonda
Američka filmska glumica Džejn Fonda, ćerka takodje filmske zvezde Henrija Fonde, ostvarila je niz značajnih uloga u holivudskoj kinematografiji.
Ova svestrana žena, poznata je ne samo kao glumica već i kao politički angažovana osoba, fitnes guru i manekenka.
Ispoljila je veliku društvenu angažovanost, posebno u protivljenju učešća vojske SAD u Vijetnamskom ratu.
Filmovi: "Barbarela", "Konje ubijaju, zar ne?" (Oskar), "Klut" (Oskar), "Povratak ratnika"
(Oskar), "Julija", "Na zlatnom jezeru", "Kineski sindrom"



1989. -
Vanredno stanje u Rumuniji
Predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku proglasio je vanredno stanje u zapadnoj županiji Timiš, u čijem su glavnom gradu Temišvaru dva dana pre toga izbile masovne demonstracije protiv njegovog diktatorskog režima.
Nemiri su se ubrzo preneli u Bukurešt i celu zemlju, pa je posle višednevnih demonstracija i sukoba, pošto je vojska stala na stranu pobunjenog naroda, svrgnut njegov režim.
Posle sudjenja "na brzu ruku" on je sa suprugom Elenom streljan u dvorištu kasarne u Trgovištu.

1997. -
U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji pobedio je socijalista Milan Milutinović, kandidat Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan


Danas je petak, 22. decembar, 356. dan 2006. Do kraja godine ima devet dana.




69.
U Rimu su cara Aula Vitelija (Aulus Vittelius) ubile pristalice Tita Flavija Vespazijana (Tutus Flavius Vespasianus), koji se u Egiptu proglasio carem.



640.
Saraceni su zauzeli Aleksandriju, dve godine pošto su otpočeli invaziju na Egipat.



1639.
Rođen je francuski pisac Žan Rasin (Jean Racine), istaknuti predstavnik klasicizma, koji je do savršenstva doveo francusku tragediju, uprostio radnju i insistirao na psihološkoj analizi ljudskih, naročito ljubavnih strasti. Pisao je veoma melodičnim stihovima. Dela: tragedije ''Andromaha'', ''Fedra'', ''Britanikus'', ''Berenisa'', ''Mitridat'', ''Atalija'', komedija ''Parničari''.



1666.
Umro je italijanski slikar Gverčino (Guercino), pripadnik bolonjske slikarske škole, vodeći barokni majstor. Najviše je oslikavao crkve i palate i posebno je poznat po kompoziciji ''Aurora'' u rimskoj palati Kasino Ludovizi, koja je jedan od najlepših primera iluzionističkog slikarstva.



1790.
Ruske trupe pod komandom Aleksandra Suvorova razbile su Turke i zauzele grad Ismail, važnu luku u delti Dunava.



1858.
Rođen je italijanski kompozitor Djakomo Pučini (Giacomo), čije se opere odlikuju tipično italijanskim karakteristikama: jakim emocijama, patetičnošću i sentimentalnošću. Dela: opere ''Boemi'', ''Toska'', ''Madam Baterflaj'', ''Manon Lesko'', ''Devojka sa Zapada'', ''Djani Skiki'', ''Turandot'' (nedovršena).




1870.
Pjer Žil Jansen, francuski astrofizičar, otisnuo se u vazduh u balonu kako bi dalje izučavao pomračenje Sunca. On je dve godine ranije, za vreme posmatranja Sunčevog potpunog pomračenja, prvi otkrio način za posmatranje protuberanaca i prvi ih je posmatrao oko nepomračenog Sunca.



1880.
Umrla je engleska književnica Džordž Eliot (George), koja je realistički opisivala englesku provinciju. Pritom je otkrivala duboku osećajnost pomešanu s humorom i uverenje da na ljude blagotvorno deluju iskušenja i patnje. Dela: romani ''Vodenica na Flosi'', ''Adam Bid'', ''Sajlas Marner'', ''Romola''.



1882.
Tomas Edison izumeo je električne sijalice na žici kao ukras za jelku



1894.
Francuski artiljerijski kapetan Alfred Drajfus (Dreyfus) osuđen je na doživotnu robiju, na osnovu montirane optužbe da je Nemačkoj prodavao vojne tajne. Poslat je u jedan od najgorih zatvora u svetu na Djavolskim ostrvima u Francuskoj Gijani. U njegovu odbranu ustao je i najslavniji pisac tog vremena Emil Zola (Emile) koji je pod naslovom ''Optužujem'' u otvorenom pismu predsedniku Republike hrabro i odlučno obrazložio sve činjenice i vatrenim rečima izrazio uverenje u Drajfusovu nevinost. Rehabilitovan je tek 1906, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.



1905.
U Moskvi je izbila pobuna radnika, koja je brzo ugušena u krvi.



1917.
U Brest-Litovsku su u Prvom svetskom ratu otpočeli mirovni pregovori Nemačke i nove ruske vlade uspostavljene Oktobarskom revolucijom.



1940.
U saobraćajnoj nesreći poginuo je američki pisac Natanijel Vest (Nathanael West), slikar užasa ljudske sudbine. Njegovo šokantno, groteskno, gorko i satirično-komično delo nastalo je u bolnoj konfrontaciji s najbesmislenijim i najapsurdnijim vidovima američkog društva (Holivud, reklamokratija, militarizam, kult uspeha). Dela: romani ''Gospođica Usamljena srca'', ''Dobar milion'', ''Dan skakavca''.



1942.
Američki bombarderi napali su glavni grad Burme Rangun, koji su u Drugom svetskom ratu okupirali Japanci.



1944.
Umro je američki filmski glumac Hari Lengdon (Harry Langdon), glumac dečjeg lica, jedan od najupečatljivijih likova američke burleske u doba nemog filma. Najčešće je tumačio sramežljive sanjalice, bojeći svoje likove gorkom i destruktivnom poetičnošću. Filmovi: ''Siledžija'', ''Dugačke pantalone'', ''Troje su već gomila''.



1956.
Poslednji britanski i francuski vojnici, koji su kao agresori učestvovali u Sueckom ratu, napustili su egipatski lučki grad Port Said.



1958.
Francuska i Egipat potpisali su trgovinski ugovor na dvogodišnjicu Sueckog rata.



1968.
Severna Koreja je oslobodila 82 člana posade američkog špijunskog broda ''Pueblo'', 11 meseci pošto je severnokorejska mornarica zarobila brod, uhvativši ga u nedozvoljenoj misiji.



1969.
Umro je američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg (Josef von Sternberg), vizuelni perfekcionista, majstor osvetljenja i kontrasta. Pođednako je upečatljiv u epskim scenama i u krupnim planovima izrazite plastičnosti i senzibiliteta, što je umnogome rezultat sjajne saradnje s glumicom Marlen Ditrih (Marlene Dietrić). Filmovi: ''Podzemlje'', ''Plavi anđeo'', ''Maroko'', ''Jedna američka tragedija'', ''Šangaj ekspres'', ''Plava venera'', ''Crvena kraljica'', ''Djavo je žena'', ''Šangajsko podzemlje'', ''Makao''.



1979.
Umro je američki filmski producent Deril Frensis Zanuk (Darryl Francis Zanuck), koji je 1933. osnovao filmsku kompaniju ''Tventi senčeri foks''. Bio je producent niza značajnih filmova: ''Plodovi gneva'', ''Sve o Evi'', ''Viva Zapata!'', ''Najduži dan'', ''Koreni neba'', ''Mladi gospodin Linkoln''.



1984.
Madonin singl "Like a Virgin" dospeo je na prvo mesto top-lista i tu ostao šest nedelja.



1988.
Južna Afrika potpisala je sporazum sa UN, kojim je dala nezavisnost Namibiji, poslednjoj koloniji u Africi, bivšoj nemačkoj koloniji, od Prvog svetskog rata pod upravom Južne Afrike.



1989.
Umro je irski pisac Semjuel Beket (Samuel Beckett), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969, koji je 1953. dramom ''Čekajući Godoa'', najznačajnijim dramskim tekstom epohe, otvorio eru ''drame apsurda''. U njegovim delima dominira raspad građanskog društva, dehumanizujuća slika čoveka i beznadežna situacija neobičnih bića na kraju sveta i vremena, što simboliše apsurdnost ljudske egzistencije. Živeo je u Francuskoj i pisao na francuskom, smatrajući da se tek na stranom jeziku može pisati bez stila, što je bio njegov ideal. Ostala dela: roman ''Marfi'', trilogija ''Moloa'', ''Malone umire'', ''Neimenljivi'', drame ''Kraj igre'', ''Poslednja traka'', ''Igre bez reči'', ''Srećni dani'', ''Igra'', ''Ne ja''.




1989.
Rumunski predsednik Nikolae Čaušesku (Nicolae Ceausescu) pobegao je helikopterom iz Bukurešta sa suprugom Elenom, čime je posle 24 godine okončana njegova diktatorska vladavina. Uskoro su uhvaćeni i tri dana kasnije streljani u Trgovištu.



1990.
Bivši lider sindikata ''Solidarnost'' Leh Valensa (Leć Walesa) je posle izborne pobede preuzeo dužnost predsednika Poljske.



1992.
U Tripoliju je saopšteno da je poginulo svih 158 Libijaca i stranaca prilikom pada libijskog aviona ''Boing 727''. Avion je leteo na domaćoj liniji.



1993.
Umro je srpski pisac i likovni kritičar jevrejskog porekla Oto Bihalji Merin, koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izdavačku kuću ''Nolit'' i uređivao književno-politički časopis ''Nova literatura''. Zbog procesa Otokaru Keršovaniju bio je prinuđen da emigrira i u Nemačkoj je uređivao časopis proleterskih pisaca ''Linkskurve''. Kao aktivni antifašista u Parizu je 1933. osnovao Institut za borbu protiv fašizma, a 1936. otišao je u Španiju gde se na strani republikanaca borio protiv fašističkih snaga Fransiska Franka (Francisco Franco). Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman ''Doviđenja u oktobru'', eseji i umetnička kritika ''Osvajanje neba'', ''Misli i boje'', ''Susreti sa mojim vremenom'', ''Jugoslovenska skulptura XX veka'', ''Graditelji moderne misli'', ''Naivna slika sveta'', ''Prodori moderne umetnosti'', ''Kraj umetnosti u doba nauke?'', ''Maske sveta'', ''Re-vizija umetnosti'', ''Modern German art'', ''Goja i mi'', ''Kapričosi'', ''Užasi rata'', ''Anri Ruso, život i delo'' (sa suprugom Lizom), monografije ''Krsto Hegedušić'', ''Gabrijel Stupica'', ''Bogosav Živković'', ''Vangel Naumovski'', delo o Španskom građanskom ratu ''Španija između smrti i rađanja''.



1993.
Alina Fernandes Revuelta (Fernandez), ćerka kubanskog predsednika Fidela Kastra (Castro), napustila je Kubu i dobila politički azil u SAD.



1993.
Južnoafrički belački parlament okončao je eru aparthejda, izglasavši većinom od 237 prema 45 prelazni ustav zemlje, što je omogućilo održavanje prvih sverasnih izbora u istoriji Južne Afrike.



1994.
Italijanski premijer Silvio Berluskoni (Berlusconi) je zbog optužbi za korupciju podneo ostavku, sedam meseci pošto je kao 53. posleratni šef vlade preuzeo kormilo koalicione vlade konzervativnih partija.



1996.
Gerilci peruanskog levičarskog pokreta ''Tupak Amaru'' su ''božićnjim gestom'', kako su ga nazvali, oslobodili 225 talaca u japanskoj ambasadi u Limi, zadržavši 140 talaca.



2001.
Vođa plemena Paštuna u Avganistanu Hamid Karzai položio je na ceremoniji u Kabulu zakletvu kao predsednik privremene vlade.



2003.
U Beogradu je počelo suđenje optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Djinđića.



2004.
Poslovno rukovodstvo novinske kuće ''Politika novine i magazini'' odlučilo je da ugasi beogradski dnevni list ''Ekspres'', osnovan 1963. godine.



2005.
Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je da je Uganda jedina kriva za petogodišnju vojnu invaziju na DR Kongo (1998 - 2003) i da treba da plati ratnu odštetu od 10 milijardi dolara. U kongoanskom ratu, u kojem je nastradalo oko tri miliona civila, učestvovalo je čak devet stranih armija i pobunjeničkih pokreta.
1988.
Južna Afrika potpisala je sporazum sa UN, kojim je dala nezavisnost Namibiji, poslednjoj koloniji u Africi, bivšoj nemačkoj koloniji, od Prvog svetskog rata pod upravom Južne Afrike.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je subota, 23. decembar, 359. dan 2006. Do kraja godine ima osam dana.

1777.
Rođen je ruski car Aleksandar I Pavlovič Romanov,
koji je po stupanju na presto 1801. otpočeo seriju liberalnih
reformi i za vreme čije je vladavine do smrti 1825. Rusija
teritorijalno proširena. Savezništvo koje je 1807. zaključio s
francuskim carem Napoleonom I - protiv kojeg je prethodno ratovao u
savezu s Austrijom, Pruskom i Engleskom - iskoristio je da u ratu
protiv Švedske otrgne Finsku, koja je 1809. priključena Rusiji kao
velika kneževina. Pripojio je i velike delove Poljske, a posle
pobede u ratu s Otomanskim carstvom i Besarabiju. Savezništvo je
raskinuto Napoleonovim pohodom na Rusiju 1812. tokom kojeg je
francuska armija pretrpela uništavajući poraz, a Aleksandar I je
trijumfalno ušao u Pariz gde su vođeni mirovni pregovori.

1790.
Rođen je francuski orijentalista Žan Fransoa
Šampolion (Jean Fransois Shampollion), osnivač egiptologije.
Dešifrovao je 1822. hijeroglife s ploče pronađene 1799. u
egipatskom mestu Rešid i utvrdio da oni nisu samo simboličko nego
i fonetsko pismo.

1804.
Rođen je francuski pisac Šarl Ogisten Sent Bev
(Charles Augustin Sainte Beuve), najistaknutiji predstavnik
francuske književne kritike. Počeo je romantičarskim pesmama i
romanom ''Naslada'', ali se potom posvetio isključivo književnoj
kritici i istoriji koje je obnovio prodornim analizama dela i
pisaca. Ostala dela: pesme ''Život, poezija i misli Žozefa
Delorma'', kritike ''Književni portreti'', ''Por-Roajal'', ''Razgovori
ponedeljkom''.

1810.
Rođen je nemački egiptolog Karl Ričard Lepsijus
(Rićard Lepsius), koji se smatra osnivačem moderne arheologije.
Njegove ''Egipatske hronologije'' utemeljile su naučno izučavanje
rane egipatske istorije.

1832.
Francuska je zauzela Antverpen, primoravši
Holandiju da prizna nezavisnost Belgije.

1834.
Umro je engleski ekonomista i demograf Tomas Robert
Maltus (Thomas, Malthus), poznat po ''zakonu stanovništva''. Prema
tom zakonu stanovništvo se uvećava geometrijskom, a proizvodnja
hrane aritmetičkom progresijom.

1861.
Otomansko carstvo primorano je da prihvati
ujedinjenje Vlaške i Moldavije koje su ujedinjene u državu pod
nazivom Rumunija.

1872.
Umro je francuski pisac Teofil Gotje (Theophile
Gautier), majstor reči i oblika, preteča parnasovaca, koji je
kultivisao ''umetnost radi umetnosti'' (l'art pour l'art). Dela: pesme
''Emalji i kameje'', proza ''Gospođica de Mopen'', ''Roman jedne
mumije'', ''Kapetan Frakas'', kritike ''Istorija dramske umetnosti u
proteklih 25 godina'', ''Istorija romantizma''.

1888.
U trenucima depresije, holandski slikar Vinsent fan
Gog (Vincent van Gogh) odsekao je svoje levo uvo.

1918.
Rođen je nemački državnik Helmut Šmit (Sćmidt),
jedan od lidera Socijaldemokratske partije, koji je posle
povlačenja Vilija Branta (Willy Brandt) od 1974. do 1982. bio
kancelar Zapadne Nemačke. Prethodno je u Brantovoj vladi od 1969.
do 1972. bio ministar odbrane, a do 1974. ministar privrede i
finansija.

1920.
Francuska i Velika Britanija odobrile su konvenciju
kojom su određene granice Sirije i Palestine.

1925.
Rođen je francuski političar Pjer Ežen Beregovua
(Pierre Eugene Beregovoy), šef francuske vlade od aprila 1992. do
marta 1993, kad je podneo ostavku posle izbornog poraza socijalista
na parlamentarnim izborima. Nekoliko sedmica kasnije se ubio,
našavši se pod snažnim medijskim pritiskom zato što je navodno
svojevremeno dobio povoljan stambeni kredit.

1933.
Rođen je japanski car Akihito, koji je na presto
stupio 1990, posle smrti oca, cara Hirohita.

1943.
Vrhovna komanda savezničkih snaga za Sredozemlje i
Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije postigli su u Drugom
svetskom ratu sporazum o prihvatanju jugoslovenskih izbeglica.
Dogovoreno je njihovo prebacivanje u severnu Afriku i stvaranje
izbegličkih zbegova.

1948.
U Tokiju je izvršena smrtna kazna nad sedmoricom
japanskih ratnih zločinaca, uključujući bivšeg premijera
Hidekija Tođa, koje je Međunarodni vojni sud osudio na smrt zbog
zločina protiv čovečnosti u Drugom svetskom ratu.

1953.
Streljan je bivši šef zloglasne sovjetske
političke policije NKVD i potpredsednik sovjetske vlade Lavrentije
Pavlovič Berija, koji je uhapšen sredinom 1953, posle smrti
diktatora Josifa Staljina, pod optužbom da je kovao zaveru da
preuzme vlast u ŠSR-u. U ''velikim čistkama'' organizovao je
fizičke likvidacije boljševičkih prvaka i od 1938. rukovodio je
aparatom na čelu sistema koncentracionih logora u koje su bili
zatočeni milioni ljudi. Upamćen je po patološkim sklonostima,
uključujući seksualno iskorišćavanje devojaka i mladih žena,
koje je ''lovio'' krstareći automobilom Moskvom i potom likvidirao.

1963.
Na grčkom putničkom brodu ''Lakonija'', zahvaćenom
požarom posle eksplozije u severnom Atlantiku, poginulo je 128
ljudi, a 908 je spaseno pre nego što je 29. decembra brod potonuo.

1964.
Na Cejlonu (sadašnja Šri Lanka) u ciklonu je
poginulo najmanje 2.000 ljudi.

1972.
Umro je ruski konstruktor aviona Andrej Nikolajevič
Tupoljev, koji je rukovodio izradom više od 100 tipova aviona,
uključujući bombardere i džinovski ANT-20 ''Maksim Gorki''. Posle
Drugog svetskog rata konstruisao je putničke avione, među kojima i
''TU-144'', prvi supersonični avion u svetu.

1972.
U zemljotesu koji je pogodio glavni grad Nikaragve
Managvu poginulo je 7.000 ljudi.

1989.
SAD su ojačale okupacione snage u Panami s još
2.000 vojnika, tako da je u gušenju neočekivano jakog otpora
pristalica nekadašnjeg štićenika Vašingtona, panamskog premijera
generala Manuela Antonija Norijege (Antonio Noriega), učestvovalo
26.000 vojnika. Kasnije je otkriveno da su oni počinili mnoge
zločine nad panamskim civilima, ali SAD, zahvaljujući dominantnoj
poziciji u svetu, ni na koji način nisu pretrpele posledice zbog
zlodela u panamskoj operaciji niti su neprijatne činjenice privukle
ozbiljniju pažnju medija.

1990.
Većina Slovenaca se na referendumu izjasnila za
otcepljenje od Jugoslavije.

1994.
Republika Srpska i muslimanska vlada u Sarajevu su,
posle mirovne misije bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera (Jimmy
Carter), potpisale četvoromesečno primirje počev od 1. januara

1995. Muslimanske trupe su 40 dana pre isteka tog roka prekršile
primirje ofanzivama na Vlašić i Majevicu, ali vodeće sile Zapada,
posebno SAD, nisu to ni verbalno osudile.

1995.
U indijskom gradu Dabali, severno od Nju Delhija,
požar je u banketnoj sali u vreme školske svečanosti progutao
najmanje 538 žrtava, mahom dece između četiri i po i 14 godina.

1996.
Na Jamajci su četiri žene zaređene u
sveštenički čin, što je bio prvi takav slučaj u 330-godišnjoj
istoriji anglikanske crkve u karipskom području.

1997.
Umro je japanski glumac Toširo Mifune, koji je
svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja, posebno u filmovima
režisera Akire Kurosave. Filmovi: ''Rašomon'', ''Sedam samuraja'',
''Legenda o Musašiju'', ''Ponori ljubavi'', ''Krvavi presto'', ''Skrivena
tvrđava'', ''Jodžimbo'', ''Pobuna'', ''Admiral Jamamoto'', ''Pakao na
Pacifiku'', ''Crveno sunce'', ''Bitka za Midvej'', ''Šogun''.

1998.
Vrhovni sud Belgije presudio je da je bivši
generalni sekretar NATO Vili Klas (Willy Claes) kriv za ''pasivnu
korupciju'' u skandalu ''Agusta-Daso'', odnosno podmićivanju prilikom
ugovaranja vojnih isporuka.

2002.
Italijanska kraljevska porodica, kojoj mnogi
Italijani nisu oprostili saradnju s fašističkim diktatorom Benitom
Musolinijem (Mušolini) tokom Drugog svetskog rata, doputovala je u
kratku posetu otadžbini, prvi put posle 56 godina izbeglištva.

2004.
Umro je bivši indijski premijer Narasima Rao
(Narasimha), autor indijskih ekonomskih reformi 1991-1996. godine.

2005.
Posle 138 godina u Slovačkoj je ukinuta vojna
obaveza.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan


Danas je nedelja, 24. decembar, 358. dan 2006. Do kraja godine ima sedam dana.




1167.
Rođen je engleski kralj Džon (John), mlađi sin
Henrija II (Henry), poznat kao Džon Bez Zemlje (Lackland). Tokom
vladavine od 1199, kad je na prestolu nasledio brata Ričarda I
(Rićard), obnovio je rat s francuskim kraljem Filipom II Avgustom
(Philippe Auguste), koji mu je preoteo nekoliko velikih poseda na
kontinentu, uključujući Normandiju 1205.
Takođe se 1208. sukobios papom Inoćentijem III
(Innocent), osporavajući mu izbor
kenterberijskog nadbiskupa, zbog čega ga je Vatikan 1212.
ekskomunicirao iz Crkve. U sukobu s plemstvom 1215. morao je da
popusti i potpiše ''Magna kartu libertatum'', veliku povelju sloboda
u Engleskoj, kojom je ograničena vlast kralja i uspostavljena
osnova engleske ustavnosti i javnog prava.




1491.
Rođen je španski sveštenik Injasio de Lojola
(Ignacio, Loyola), osnivač rimokatoličkog jezuitskog reda 1534.
Kao oficir ranjen je u borbi protiv Francuza, potom je studirao
teologiju u Barseloni i na Sorboni, gde je postao magistar
teologije. Za ''generala'' jezuitskog reda izabran je 1541. i taj
položaj zauzimao je do smrti 1556. Izradio je ustav jezuita i
priručnik ''Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom''.




1524.
Umro je portugalski moreplovac Vasko da Gama
(Vasco), koji je 1498. pronašao pomorski put u Indiju ploveći oko
Afrike, zahvaljujući čemu su detaljnije upoznati obrisi afričkog
kopna, a Indijski okean uvršćen u svetska mora. To je doprinelo
razvoju trgovine zapadne Evrope s Azijom i jačanju moći
Portugalije. Prilikom drugog putovanja u Indiju 1502. uspostavio je
portugalsku kolonijalnu vlast, a tokom trećeg umro je u Indiji.




1798.
Rođen je poljski pisac jevrejskog porekla Adam
Mickijevič (Mickiewicz), najveći poljski romantičar, čija dela
odlukuje izuzetno bogat i slikovit jezik. U mladosti je zbog
učešća u ilegalnom omladinskom udruženju ''Filomati'', bliskom
masonima, 1823. prognan u Rusiju, gde se družio s istaknutim ruskim
intelektualcima i piscima. Odatle je emigrirao u Nemačku, potom u
Švajcarsku i Italiju, a zatim je u Parizu predavao slovensku
književnost. Umro je u Otomanskom carstvu 1855, što ga je
sprečilo u nameri da u vreme Krimskog rata formira poljske legione
za borbu protiv Rusije. U idiličnom epu posvećenom rodnom kraju
''Pan Tadeuš'', opisao je staru Poljsku koja nestaje. Ostala dela:
zbirke pesama ''Balade i romanse'', ''Krimski soneti'', epovi
''Gražina'', ''Konrad Velenrod'', drama ''Zadušnice'', politička
brošura ''Knjige poljskog naroda i hodočasništva poljskog'', ciklus
predavanja ''Slovenske književnosti''.




1818.
Rođen je engleski fizičar Džejms Preskot Džul
(James Prescott Joule), poznat po zakonu o toploti koji razvija
struja u provodniku i po eksperimentalnom određivanju mehaničkog
ekvivalenta toplote. Njemu u čast međunarodna merna jedinica za
energiju, rad i količinu toplote nazvana je ''džul'' (oznaka J).
Termodinamički proces pretvaranja toplotne energije u mehaničku,
na osnovu kojeg rade turbomlazni avioni, nazvan je ''Džulov ciklus''.




1838.
Osam godina pošto je hatišerifom priznao Srbiji
unutrašnju samoupravu, turski sultan Mahmud II je uz podršku
Rusije privremeno ograničio vlast srpskog kneza Miloša
Obrenovića.




1863.
Rođen je srpski državnik Ljuba Davidović, jedan
od prvaka Radikalne stranke Srbije. Završio je Filozofski fakultet
u Beogradu i bio dobrovoljac u srpsko-bugarskom ratu 1885, a 1901.
osnovao je s Jašom Prodanovićem Samostalnu radikalnu stranku, za
čijeg predsednika je izabran 1912. Prvi put ministar prosvete
postao je 1904, na tom položaju bio je i od 1914. do 1917. u vladi
Nikole Pašića i treći put 1918. Jedan je od tvoraca Krfske
deklaracije. Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
1919. postao je predsednik novostvorene Demokratske stranke, iste
godine premijer, a vladu je drugi put sastavio 1924.




1863.
Umro je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri
(William Makepeace Thackeray), oštar kritičar društva, posebno
obožavanja novca i položaja. Dela: romani ''Vašar taštine'',
''Henri Ezmond'', ''Istorija Pendenisa'', ''Njukamovi'', ''Virdžinijanci'',
satira ''Knjiga o snobovima'', književne kritike ''Engleski humoristi
XVIII veka'', istorijsko delo ''Četiri Džordža''.




1865.
U mestu Pulaski u američkoj državi Tenesi osnovana
je belačka rasistička organizacija Kju-Kluks-Klan.




1883.
Rođen je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske
akademije nauka i umetnosti, majstor sa izrazitim osećanjem za
boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je
Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od
1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u
početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota
(Lhote), da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionizma,
stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i
prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi približio se lirskoj
apstrakciji.




1914.
Velika Britanija je u Prvom svetskom ratu prvi put u
istoriji doživela napad iz vazduha kad je nemački avion bacio
jednu bombu na Dover.




1922.
Rođena je američka filmska glumica Lusi Džonson
(Lucy Johnson), poznata kao Ava Gardner, koja je nesvakidašnjom
pojavom izmenila tip filmske lepotice i ostvarila niz uloga
tajanstvenih i inteligentnih žena. Filmovi: ''Ploveće pozorište'',
''Snegovi Kilimandžara'', ''Sunce se ponovo rađa'', ''Usamljena
zvezda'', ''Naga Maja'', ''Noć iguane'', ''Pedeset pet dana u Pekingu'',
''Sudija za vešanje''.




1942.
Ubijen je francuski admiral Žan Luj Gzavije Fransoa
Darlan (Jean Louis Xavier Francois), komandant severnoafričkih
snaga kvislinškog režima Anrija Petena (Henri Petain). Suprotno
Petenovoj naredbi, tokom iskrcavanja angloameričkih trupa u
severnoj Africi u Drugom svetskom ratu olakšao im je napredovanje,
naredivši prekid vatre. ''Slobodni Francuzi'' su ga ipak i dalje
smatrali izdajnikom i jedan pristalica generala Šarla de Gola
(Charles, Gaulle) izvršio je u Alžiru atentat na njega.




1942.
Na nemačkom eksperimentalnom poligonu u mestu
Pinemunde u Drugom svetskom ratu uspešno je testirana nova raketa
zemlja-zemlja nazvana ''FZG76'', koja je kasnije postala poznata kao
raketa ''Fau 1''.




1943.
Predsednik SAD Frenklin Rozevelt (Franklin
Roosevelt) saopštio je da će savezničkim trupama u invaziji na
Evropu pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu komandovati
general Dvajt Ajzenhauer (Dwight Eisenhower).




1944.
U Novom Sadu je počeo da izlazi dnevnik ''Sabad
Vajdašag'', list mađarske nacionalne manjine u Jugoslaviji, koji je
u septembru 1945. preimenovan u ''Mađar so''.




1951.
Libija je proglašena nezavisnom državom pod
kraljem Idrizom I.




1982.
Umro je francuski pisac Luj Aragon (Louis), najpre
dadaista, potom nadrealista, koji se posle kongresa revolucionarnih
pisaca u Harkovu 1930. opredelio za socrealizam. Komunističkoj
partiji Francuske pristupio je 1927, učestvovao je u građanskom
ratu u Španiji i u francuskom Pokretu otpora u Drugom svetskom
ratu. Dela: zbirke pesama ''Vatra radosti'', ''Ura Ural'', ''Elzine
oči'', ''Oči sećanja'', ''Elza'', romani ''Seljak iz Pariza'', ''Bazelska
zvona'', ''Gospodske četvrti'', ''Orelijen'', ''Sveta nedelja'',
''Komunisti'', ''Blanša ili zaborav'', eseji ''Komunistički čovek'',
''Sovjetska književnost'', ''Za socijalistički realizam'', ''Rasprava o
stilu'', ''O Stendalu''.




1989.
Premijer Paname general Antonio Norijega (Noriega),
bivši štićenik SAD, sklonio se pred američkim okupacionim
trupama u diplomatsko predstavništvo Vatikana.




1991.
Mihail Gorbačov predao je Borisu Jeljcinu komandu
nad sovjetskim nuklearnim oružjem.




1992.
Predsednik SAD Džordž Buš (George Bush)
amnestirao je bivšeg ministra odbrane Kaspara Vajbergera (Casper
Weinberger) i još pet funkcionera umešanih u skandal ''Irangejt''.




1994.
Islamski teroristi su prilikom otmice u Alžiru
francuskog putničkog aviona ubili dvoje ljudi, uzevši za taoce 239
ljudi.




1995.
Na parlamentarnim izborima u Turskoj najviše
glasova osvojila je islamistička Partija prosperiteta, što je bila
prva izborna pobeda islamista u 72-godišnjoj istoriji sekularne
Turske.




1997.
Islamski teroristi su u dva masakra ubili 59 civila
u Alžiru.




1999.
Bivši komandant armije Obale Slonovače Rober Gei
(Robert Guei) saopštio je da je zbacio s vlasti izabranog
predsednika Anrija Konana Bedija (Henri, Bedie).




2002.
Ukrajinski putnički avion koji je prevozio
ukrajinske vazduhoplovne stručnjake srušio se u Iranu, što nije
preživeo niko od 46 putnika i članova posade.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan
danas je 25. decembar 2006. godine do karaj je ostalo jos 6 dana

1642.
- Rodjen je Isak Njutn, engleski fizičar, matematičar, mehaničar i astronom (prema pojedinim izvorima datum njegovog rodjenja je 4. januar 1643.), univerzitetski profesor u Kembridžu, koji je otkrio gravitaciju, odnosno opšti zakon privlačenja masa, čime je počela nova epoha u mehanici i astronomiji.
Od 1703. do smrti 1727. bio je predsednik Londonskog kraljevskog društva. Nezavisno od Vilhelma Lajbnica otkrio je diferencijalni i integralni račun. Postavio je temelje klasične fizike i otkrio neke zakonitosti u optici.
Objasnio je padanje i kretanje tela, kretanje Meseca oko Zemlje i planeta oko Sunca, kretanje kometa, plimu i oseku. Otkrio je zakon inercije, nezavisnosti dejstva sile i akcije i reakcije i izveo ostale teoreme mehanike.
U matematici je pronašao i metodu interpolacije, uopštio binom i našao binomni beskonačni red, metodu približnog odredjivanja vrednosti nula funkcije, klasifikovao oko 80 aglebarskih stepena. Konstruisao je prvi teleskop s konkavnim ogledalom. U njegovu čast znakom N obeležava se sila.

1818.
- U Austriji je otpevana je prva poznata božićna pesma "Silent Night, Holy Night" od Franca Jozefa Grubera i Jozefa Mora.

1830.
- Premijerno je izvedena "Fantastična simfonija" Hektora Berlioza.

1834. - Atina je proglašena prestonicom novostvorene Helenske Kraljevine.

1868.
- Zbog finansijskih teškoća, u Beogradu je prestao da izlazi časopis "Vila" koji je 1865. pokrenuo srpski istoričar i državnik Stojan Novaković.

1899.
- Rodjen je američki filmski glumac Hemfri Deforest Bogart, dobitnik Oskara 1951. za film "Afrička kraljica".
Kao jednu od najvećih glumačkih ličnosti u istoriji filma potvrdio ga je tek posmrtni mit posle 1957.
Ostali filmovi: "Kazablanka", "Malteški soko", "Duboki san", "Blago Sijera Madre", "Rt Largo", "Imati i nemati", "Pobuna na Kejnu", "Bosonoga kontesa", "Časovi očaja", "Težak pad




1917.
- Prva drama koja je osvojila Pulicerovu nagradu, "Zašto Meri?", je premijerno izvedena u Njujorku.

1926.
- Japanski regent Hirohito je postao car, umesto svog bolesnog oca.

1942.
- Srpski kompozitor, dirigent i muzikolog Vojislav Vučković streljan je u okupiranom Beogradu posle provale Specijalne policije. Završio je konzervatorijum u Pragu, gde je doktorirao muzikologiju. Bio je profesor Muzičke škole "Stanković" u Beogradu, dirigent Beogradske filharmonije, saradnik mnogih listova i časopisa. Između dva svetska rata je učestvovao u radničkom pokretu, organizovao studentske i radničke horove, pisao muzičku kritiku. U Drugom svetskom ratu se uključio u Narodnooslobodilački pokret i u ilegali nastavio da komponuje, stvorivši najznačajnije delo "Herojski oratorijum". Komponovao je i simfonijske poeme "Ozareni put" i "Burevesnik" i balet "Čovek koji je ukrao sunce".

1943.
- Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije poslalo je u Drugom svetskom ratu premijeru Vinstonu Čerčilu telegram u kojem se kaže - "Naša politika mora da se osloni na činjenicu - partizani će zavladati u Jugoslaviji. Oni su za nas u vojnom pogledu od velike vrednosti i moramo im pružiti punu podršku. Vojni razlozi važniji su od političkih. U najvećoj meri se može sumnjati u tačnost shvatanja da monarhiju i dalje treba smatrati elementom jedinstva u Jugoslaviji".

1963.
- Kompanija Dizni je realizovala "Mač u kamenu".

1990.
- Održana je premijera trećeg nastavka kultnog filma "Kum"

1995.
-Umro je američki filmski glumac, pevač i zabavljač Din Martin, koji je početnu slavu stekao u tandemu s komičarem Džerijem Luisom, s kojim je snimio 18 filmova. Igrao je i u mnogim vesternima i kriminalističkim filmovima.
Filmovi: "Artisti i modeli", "Holivud ili propast", "Rio Bravo", "Četvoro za Teksas".



2006.
- Katolički Božić
Danas deo hrišćana slavi Božić, rodjendan sina Božjeg Isusa Hrista. Većina pravoslavaca Božić slavi 7. januara (25. decembar prema Julijanskom kalendaru).

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je utorak, 26. decembar, 360. dan 2006. Do kraja godine ima pet dana.

1716.
Rođen je engleski pisac Tomas Grej (Thomas Gray), pesnik klasicističke škole, kojeg ljubav prema prirodi, dubina osećanja i simpatije za običnog čoveka čine pretečom romantizma. Napisao je malo pesama, ali zauzima visoko mesto u engleskoj literaturi zahvaljujući savršenoj formi stihova, a ''Elegija napisana na seoskom groblju'' se smatra jednom od najlepših pesama napisanih na engleskom jeziku. Njegovu romantičnu pesmu ''Bard'' na srpski jezik je prepevao Jovan Jovanović Zmaj.

1734.
Rođen je engleski slikar Džordž Romni (George Romney), jedan od najvećih evropskih portretista 18. veka. Slikao je i istorijske kompozicije.

1792.
Rođen je engleski pronalazač i matematičar Čarls Bebidž (Charles Babbage), ''otac'' modernih kompjuteta. U nastojanju da stvori preciznije matematičke tabele, sinula mu je ideja o mehaničkom računaru koji bi mogao da memoriše informacije, ali nije uspeo da okonča izradu računske mašine. Bio je otvoreni kritičar Kraljevskog društva (akademija nauka), zamerajući mu da se prepustilo samozadovoljstvu i britanske matametičke nauke, smatrajući da čami u senci ostvarenja Isaka Njutna (Isaak Newton).

1805.
U Požunu (Bratislava) Francuska i Austrija sklopile su mir, posle pobede vojske francuskog cara Napoleona I u bici kod Austerlica nad austrijskim i ruskim trupama. Francuska je dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i stvorila Rajnsku konfederanciju, državu-satelit Francuske, čime je smanjen značaj nemačkih država. Odredbe tog mira su poništene 1814. naBečkom kongresu.

1825.
U Sankt Peterburgu su se na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I pobunili neki pukovi i zatražili donošenje ustava, ali je pobuna, poznata kao Dekabristički ustanak, odmah ugušena.

1883.
Rođen je francuski slikar Moris Utrilo (Maurice Utrillo), koji je bio samouk, izuzimajući najnužnija uputstva majke, slikarke Sizan Valadon (Suzanne). Slikanjem se bavio kao terapijom između čestih boravaka na klinikama, gde je lečen od nervnog rastrojstva. Mimo svih slikarskih struja, izgradio je osoben stil. Prava snaga njegove umetnosti je u tome što nije slikao ono što vidi, nego je, kao preteča modernizma, odslikavao osećanja.

1890.
Umro je nemački arheolog Hajnrih Šliman (Heinrić Sćlimann), koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova ''Ilijada'' i ''Odiseja''. Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Itaku, utrošivši na arheološka iskopavanja svoje celokupno milionsko bogatstvo.

1891.
Rođen je američki pisac Henri Miler (Henry Miller), koji je strasno osporavao društvene konvencije i veličao seks i umetnost. Zabranjivana kao pornografska i opscena, njegova dela sadrže stranice vrhunske poetske lepote i lucidne esejističke i filozofske digresije. Bavio se i sikarstvom. Dela: romani ''Crno proleće'', ''Jarčeva obratnica'', ''Mirni dani u Klišiju'', trilogija ''Ružičasto raspeće'' (''Pleksus'', ''Neksus'', ''Seksus''), putopis ''Kolos iz Marusija'', meditativno-kritička proza ''Kosmološko oko'', ''Mudrost srca'', ''Nedelja posle rata'', ''Knjige o mom životu''.

1893.
Rođen je kineski revolucionar i državnik Mao Cetung (Zedong), jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu. Prve jedinice Crvene armije stvorio je s Ču Deom (Zhu) 1931, a šef partije postao je 1935. U oktobru 1934. s Čuom je otpočeo ''Dugi marš'' svojih jedinica, što se pokazalo odlučujućim u građanskom ratu protiv pristalica Čang Kaj Šeka (Chiang Kai-shek) i u borbama s japanskom okupacionom armijom. Suočen s unutrašnjim teškoćama, krajem pedesetih godina 20. veka priklonio se diktatorskim metodama vladavine i dogmatsko-sektaškoj politici koja je kulminirala u tzv. Kulturnoj revoluciji 1960-ih, što je imalo razorne posledice za kinesko društvo.

1898.
Pjer i Marija Kiri (Pierre, Maria Curie) otkrili su prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum, prema kojem je i pojava radioaktivnosti dobila ime.


1908.

Amerikanac afričkog porekla Džek Džonson (Jack Johnson) je pobedom nad Kanađaninom Tomijem Barnsom (Tommy Burns) postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji.

1924.
Državnim udarom uz pomoć jugoslovenskih graničnih jedinica vlast u Albaniji preuzeo je Ahmed Zogu, zbacivši vladu Fana Nolija. Zogu je dotad bio emigrant u Jugoslaviji, primao je pomoć jugoslovenske vlade i važio za eksponenta Beograda, ali je kao predsednik republike 1926. s Italijom zaključio Tiranski pakt kojim je priznao italijanski protektorat nad Albanijom. Za kralja Albanije Zogu I proglasio se 1928, a kad je 1939. fašistička Italija napala njegovu zemlju pobegao je i 1961. umro u izgnanstvu.

1941.
Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka Manili, američki general Daglas Makartur (Douglas MacArthur) proglasio je filipinsku prestonicu ''otvorenim gradom'', Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i 1945. vođene teške borbe američkih i japanskih jedinica, tokom kojih su porušeni mnogi

delovi grada.

1943.
Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila ''Šarnhorst'', poslednji veliki nemački bojni brod.

1971.
Izražavajući ogorčenje američkom avanturom u Vijetnamu, 16 američkih vetarana iz rata u toj zemlji na jugoistoku Azije okupiralo je Statuu slobode u njujorškoj luci.

1972.
Umro je bivši predsednik SAD Hari Truman (Harry), koji je posle smrti Frenklina Rozevelta (Franklin Roosevelt) u aprilu 1945. postao šef države i ostao na tom položaju do 1953. U Drugom svetskom ratu u avgustu 1945. naredio je bacanje atomskih bombi na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, koje su usmrtile više od 150.000 civila. Objavio je 1947. doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ''ugroženim komunističkim pokretima'' i tako podstakao ''hladni rat'', uveo SAD 1950. u korejski sukob i počeo program izgradnje vojnih baza i remilitarizacije Zapadne Nemačke. Vlada SAD je 1951. od ''Maršalovog plana'' i ''Trumanove doktrine'' sačinila plan ekspanzije Zapada i osnivanja vojnih paktova. Tada su doneti i propisi koji su u SAD onemogućili sindikalno organizovanje radnika, a njegovu vladavinu obeležila je i desničarska histerija predvođena republikanskim senatorom Džozefom Makartijem (Joseph McCarthy).

1975.
Letom na liniji Moskva-Alma Ata, ''TU-144'' je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.

1983.
Umro je španski slikar, vajar i keramičar Huan Miro (Juan), koji je, kad se pobunio protiv klasičnog oblikovanja sveta i života, izgovorio čuvenu rečenicu: ''Treba ubiti slikarstvo''. Studirao je u Barseloni, a od 1919. živeo je u Parizu. Kratko je stvarao pod uticajem kubizma, a od 1924. izgradio je sopstveni stil - jedan od vrhunskih dometa nadrealizma. Njegovo slikarstvo zasniva se na krajnje spontanom registrovanju formi i znakova koji prikazuju podsvesne predstave nekih primarnih i elementarnih životnih stanja.

1989.
Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeksuom (Ion Iliescu) na čelu, dan posle streljanja diktatora Nikolae Čaušeskua (Nicolae Ceausescu).

1994.
Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su alžirski islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.

1998.
Vladi Kambodže predale su se vođe maoističkog pokreta ''Crvenih Kmera'' Kije Sampan (Khieu Samphan) i Nun Čea (Chea), koji su bili među arhitektima genocidnog režima u prvoj polovini 20. veka, kada je u Kambodži pobijeno između milion i dva miliona ljudi.

2001.
Vrhovni savet Ruske Federacije i Belorusije doneo je odluku u Moskvi da od 2005. rublja bude zajednička valuta u obe zemlje.

2003.
U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio jugoistok Irana poginulo je 26.271 lice, više hiljada je povređeno, a kao nestale vode se 525 osoba. Epicentar zemljotresa bio je u blizini turističkog mesta Bama, u kome je porušeno oko 70 odsto zgrada.

2003.
Umro je američki slikar i vajar bit generacije Voli Hedrik, koji je kroz svoja dela, u kojima preovlađuju političke teme, izražavao protivljenje ratovima u Koreji i Vijetnamu.

2004.
Džinovski morki talas cunami, izazvan zemljotresom jačine 8,9 stepeni Rihterove skale u blizini indonežanskog ostvaSumatra, zapljusnuo je obale Indonezije, Šri Lanke, Indije,Tajlanda, Maldiva i Malezije, usmrtivši više od 280.000 ljudi.



2005.
Umro je američki glumac Vinćente Skjaveli (Vincente Sćiavelli), koji je snimio 98 filmova, među kojima ''Letiznad kukavičjeg gnezda'', ''Duh'', ''Amadeus'', ''Blejd Raner'',''Valmon'', ''Narod protiv Larija Flinta''. Igrao je i u TV serijama, kao što su ''Poroci Majamija'' i ''Starski i Hač''.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je sreda, 27. decembar, 361. dan 2006. Do kraja godine ima četiri dana.


1571.
Rođen je nemački astronom, matematičar i fizičar
Johan Kepler (Johann), koji je s tri zakona o kretanju planeta
konačno utvrdio valjanost heliocentričnog sistema i udario temelje
nove astronomije. Izračunao je i površinu i zapreminu
geometrijskih tela koja dotad nisu proučavana.

1822.
Rođen je francuski hemičar i biolog Luj Paster
(Louis Pasteur), član Francuske akademije, pronalazač vakcina
protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Dokazao je da bakterije
izazivaju truljenje i otkrio da se hrana može konzervisati
zagrevanjem, najčešće u trajanju od 30 minuta, do određene
temperature, što sprečava razmnožavanje bakterija
(pasterizacija). Osnovao je mikrobiologiju i stereohemiju.
Organizovao je čuveni institut u Parizu, nazvan njegovim imenom.



1831.
Engleski prirodnjak Čarls Darvin (Charles Darwin)
isplovio je brodom ''Bigl'' iz Plimuta, započevši petogodišnju
ekspediciju tokom koje je sakupio ogroman materijal na osnovu kojeg
je napisao epohalno delo ''Postanak vrsta''. Na obalama Južne Amerike
i ostrvima u Tihom okeanu proučavao je geološke formacije, biljke
i životinje. Zaključio je da su se živi organizmi postepeno
menjali i zasnovao prvu naučnu teoriju o evoluciji živih bića,
nazvanu prema njemu darvinizam. ''Postanak vrsta'' je revolucionisao
biologiju i izazvao žestoke napade crkvenih krugova.

1882.
U Beogradu je objavljen sporazum o uspostavljanju
diplomatskih odnosa Srbije i SAD. U skupštini je pročitan ukaz
kneza Milana Obrenovića o odobrenju Trgovinskog sporazuma i
Konzularne konvencije dveju zemalja. Konvencija je štitila prava
građana dveju država, što je posebno koristilo srpskim
iseljenicima u SAD. Sporazum je obezbedio građanima dveju zemalja
slobodan ulaz, kretanje i boravak na bilo kom delu teritorije druge
zemlje i obavljanje poslova uz ličnu i imovinsku zaštitu, na isti
način kao i za građane tzv. najpovlašćenije nacije.

1904.
Rođena je američka filmska glumica nemačkog
porekla Marija Magdalena fon Loš (Maria, von Losć), poznata kao
Marlen Ditrih (Marlene Dietrić), koja je snimila više od 50
filmova i važila za najtipičniji primer vamp glumice. Najveći deo
života provela je u SAD, gde je pobegla od režima Adolfa Hitlera,
odbivši 1937. sjajnu umetničku karijeru u Nemačkoj, koju joj je
ponudio nacistički diktator. Filmovi: ''Plavi anđeo'', ''Žudnja'',
''Maroko'', ''Šangaj-ekspres'', ''Kismet'', ''Obešćašćena'', ''Svedok
optužbe'', ''Suđenje u Nirnbergu''.



1927.
Pobedom frakcije Josifa Staljina, ruski revolucionar
i bivši rukovodilac Crvene armije i prvi šef sovjetske diplomatije
Lav Trocki isključen je iz Komunističke partije. Dve godine
kasnije proteran je iz ŠSR-a i ubijen u Meksiku 1940, po
Staljinovom nalogu.

1941.
Sporazumom da bugarska fašistička armija okupira
istočnu Srbiju, u Sofiji su u Drugom svetskom ratu završeni
nemačko-bugarski pregovori. Bugarske okupatorske trupe su na osnovu
tog sporazuma ubrzo zaposele niški, moravski, kruševački i
zaječarski okrug i počele - kao i u Prvom svetskom ratu - teror
nad srpskim civilima u ime velikobugarskog sna o ''Bugar-Moravi'' u
sastavu Bugarske. Srpski narod je odgovorio oružanim otporom dok
okupatori nisu izbačeni iz zemlje.

1944.
Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu
završila opkoljavanje Budimpešte, koju su držale nemačke trupe.

1945.
U Vašingtonu je osnovan Međunarodni monetarni
fond, stvoren radi unapređenja monetarne saradnje i rešavanja
monetarnih problema u svetu. Pravilnik o radu Fonda izradila je
monetarna i finansijska konferencija 44 zemlje UN u leto 1944. u
Breton Vudsu, koju je sazvao predsednik SAD Frenklin Rozevelt
(Franklin Roosevelt).

1948.
Mađarske vlasti su uhapsile rimokatoličkog
kardinala Jožefa Mindsentija (Jozsef Mindszenty), žestokog
antikomunistu. U vreme nemira u Budimpešti 1956. on je izašao iz
zatvora i dobio azil u američkoj ambasadi u glavnom gradu
Mađarske, gde je bio do 1971, kad mu je odobreno da otputuje u Rim.

1949.
Holandska kraljica Julijana (Juliana) potpisala je
dokument kojim je Indonezija dobila suverenitet posle više od tri
veka holandske kolonijalne uprave. Za prvog predsednika Indonezije
izabran je Ahmed Sukarno, vođa nacionalnooslobodilačkog pokreta.

1956.
Flota Ujedinjenih nacija počela je čišćenje
Sueckog kanala posle Sueckog rata, odnosno vojnog pohoda Velike
Britanije, Francuske i Izraela na Egipat, zaustavljenog
intervencijom Saveta bezbednosti UN.

1969.
Libija, Sudan i Ujedinjena Arapska Republika (unija
Egipta i Sirije) postigli su dogovor da stvore vojni, politički i
ekonomski savez.

1972.
Umro je kanadski državnik Lester Bouls Pirson
(Bowles Pearson), šef diplomatije od 1948. do 1957. i premijer
Kanade od 1963. do 1968, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1957.
Zalagao se za mirno rešenje korejskog problema i istakao naporima
za očuvanje mira u Sueckoj krizi.

1972.
Australija je obustavila vojnu pomoć Južnom
Vijetnamu, okončavši učešće u Vijetnamskom ratu na strani SAD i
njenih južnovijetnamskih marioneta.

1972.
Belgija je, kao prva zemlja NATO, uspostavila
diplomatske odnose sa Istočnom Nemačkom.

1975.
Više od 400 rudara poginulo je posle eksplozije u
rudniku uglja u Časnali u indijskoj državi Bihar.

1978.
Umro je alžirski državnik Huari Bumedijen, koji je
predsednik Alžira postao u junu 1965, kad je udarom bez prolivanja
krvi oborio s vlasti Ahmeda Ben Belu.

1979.
Avganistanski predsednik Hafizula Amin pogubljen je
posle državnog udara koji su podržale sovjetske jedinice, ušavši
dva dana ranije u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji ŠSR izvan
zemalja Varšavskog pakta.

1985.
U istovremenim napadima palestinskih islamskih
terorista na putnike ispred šaltera izraelske avikompanije ''El Al''
na aerodromima u Rimu i Beču ubijeno je 16 ljudi, najviše
Amerikanaca, što je bio jedan od povoda za kasnije američko
bombardovanje Libije, pod optužbom da pruža utočište
teroristima.

1989.
Egipat i Sirija su posle 12 godina obnovili pune
diplomatske odnose.

1992.
Američki lovci su oborili irački vojni avion iznad
južnog Iraka zato što su navodno dve iračke borbene letilice
nameravale da napadnu američke avione ''F-16''.

1994.
Islamski teroristi ubili su u Alžiru četiri
rimokatolička sveštenika.

1995.
Izraelski vojnici napustili su Ramalu, okončavši
time povlačenje iz svih šest gradova na Zapadnoj obali, predatih
na upravu Palestincima na osnovu sporazuma Izraela i PLO.

1998.
Irak je saopštio da ne priznaje zone zabranjenog
leta koje je posle Zalivskog rata 1991. Zapad uspostavio iznad
severa i juga te zemlje.

2002.
U napadu dvojice bombaša-samoubica na zgradu
čečenske vlade u Groznom poginulo je najmanje 83 ljudi.

2002.
Na predsedničkim i parlamentarnim izborima u Keniji
pobedila je opozicija, ubedljivo porazivši posle 40 godina
vladajuću Kenijsku afričku nacionalnu uniju. Šef države postao
je Mvai Kibaki, kandidat Nacionalne koalicije koja je osvojila
apsolutnu većinu.

2003.
Kalisto Tanci, osnivač i bivši rukovodilac
''Parmalata'', gigantske italijanske prehrambene kompanije, uhapšen
je u Milanu pod sumnjom da je inscenirao bankrotstvo i da je
odgovoran za falsifikovanje računovodstvenih knjiga u kojima je
otkrivena ''rupa'' od sedam milijardi evra.

2005.
U Kairu je održan osnivački skup Arapskog
parlamenta Arapske lige. Svaka od 22 članice Lige imenovala je po
četiri poslanika.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je četvrtak, 28. decembar, 362. dan 2006. Do kraja godine ima tri dana.


1836.
Španija je priznala nezavisnost Meksika, koji jeokupirala između 1519. i 1522,
nemilosrdno istrebljujućiIndijance. Pod špansku krunu, zvanično sa statusom vicekraljevine,
Meksiko je potpao 1535. Ustanak protiv kolonijalnih upravljača
izbio je 1810, a nestabilnost u Meksiku iskoristile su SAD, otevši
Teksas 1822, a u krvavom ratu od 1846. do 1848. i Novi Meksiko i
Kaliforniju.




1856.
Rođen je američki državnik Vudro Vilson (Woodrow
Wilson), predsednik SAD od 1913. do 1921, prethodno univerzitetski
profesor i rektor i guverner Nju Džersija, dobitnik Nobelove
nagrade za mir 1919. Dvaput je vojno intervenisao u Meksiku,
okupirao je Haiti i Dominikansku republiku. Pristupio je Antanti i
1917. uveo SAD u Prvi svetski rat protiv Centralnih sila. Kao
protivnik Oktobarske revolucije zalagao se za vojnu intervenciju
protiv Sovjetske Rusije. Posle okončanja rata odigrao je značajnu
ulogu na Versajskoj mirovnoj konferenciji, čije su odluke umnogome
bile rezultat njegovog mirovnog plana od ''14 tačaka''. Učestvovao
je u stvaranju Društva naroda, ali je Senat odbio da ratifikuje
Versajski mirovni ugovor, posle čega su SAD ostale van prve svetske
organizacije, prethodnice UN.




1879.
U udesu putničkog voza na liniji Edinburg-Dandi u
Škotskoj, koji se survao u reku pošto je pod njim popustio most,
poginulo je 90 ljudi.




1882.
Rođen je engleski astronom i matematičar Artur
Stenli Edington (Arthur Stanley Eddington), direktor Opservatorije u
Kembridžu i predsednik Međunarodne astronomske unije od 1938. do
smrti 1944. Bavio se strukturom unutrašnjosti zvezda i njihove
atmosfere, pulsacijom zvezda, međuzvezdanom materijom, kretanjem i
rasporedom zvezda u našoj galaksiji. Organizovao je prvu
eksperimentalnu proveru teorije relativiteta Alberta Ajnštajna
(Einstein) za vreme potpunog pomračenja Sunca 1919. i uspeo da
utvrdi teorijski predviđeno skretanje svetlosnog zraka u
gravitacionom polju Sunca.




1895.
U pariskom restoranu ''Gran kafe'' braća Luj i Ogist
Limijer (Louis, Auguste Lumiere) organizovali su prvu filmsku
projekciju. Prve ''pokretne slike'' bili su kratki dokumentarni
filmovi o izlasku radnika iz fabrike, železničkoj stanici s
putnicima i vozom koji juri. Predstava je oduševila publiku i
smatra se datumom rođenja kinematografije. Jedan novinar je tada
zabeležio da je to ''nesumnjivo najčudniji izum u našoj epohi''.




1908.
U zemjotresu koji je razorio Mesinu, drugi najveći
grad na italijanskom ostrvu Siciliji, poginulo je više od 82.000
ljudi.




1923.
Umro je francuski inženjer Aleksandr Gistav Ajfel
(Alexandre Gustave Eiffel), graditelj kule u Parizu nazvane njegovim
imenom. Bio je specijalista za čelične konstrukcije i mostove i
među prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.




1925.
Ubio se ruski pisac Sergej Aleksandrovič Jesenjin,
koji je melodičnim i slikovitim stihovima poetizovao boemiju i
skitnju i slutio oluje nad Rusijom i sopstveni udes skitnice i
samoubice u 30. godini života. Konflikt epohe i pesnikove lirske
duše najviše je izražen u dramatičnim ciklusima ''Kafanska
Moskva'' i ''Povratak u zavičaj'' i nizu pesama nastalih 1924. i 1925.
koji su pripremili pesnikov tragičan kraj, ali i zamisao ciklusa
''Persijski motivi'' i poeme ''Ana Snjegina'' - svojevrsnog zaveštanja.
Snažno je uticao na generacije pesnika, ne samo ruskih. Ostala
dela: zbrike pesama ''Zadušnice'', ''Ispovest mangupa'', ''Triptih'',
''Stihovi skandalista'', ''Sovjetska Rusija'', pripovetka ''Urvina'',
dramska poema ''Pugačov''.




1937.
Umro je francuski kompozitor Žozef Moris Ravel
(Joseph Maurice), jedan od najistaknutijih predstavnika francuskog
impresionizma. Oslanjao se na klasično francusko muzičko nasleđe,
ali se inspirisao i španskom muzikom i džezom, koristeći
raznoliki ritam, s orkestom punim boje i slobodnim harmonijama.
Virtuozni pijanista i dirigent, održavao je koncerte širom Evrope
Amerike. Dela: opera ''Sat Španije'', balet ''Dafne i Kloe'',
orkestarska kompozicija ''Bolero'', klavirski ciklusi ''Ogledala'',
'Gaspar noći'', ''Kuprenov grob'', ''Sonatina'' za klavir, mnoštvo solo
pesama, uglavnom na stihove francuskih simbolista.




1942.
Japanski avioni bombardovali su u Drugom svetskom
ratu indijski grad Kalkutu.




1945.
Umro je američki pisac Teodor Drajzer (Theodore
Dreiser), beskompromisan kritičar američkog društva. Njegov prvi
roman ''Sestra Kari'' zabranjen je 1900. i potom je desetak godina bio
prinuđen da se izdržava pisanjem za ilustrovane, zabavne i modne
listove. Smatrao je da spasenje sveta leži u socijalizmu i pred
kraj života postao je član Komunističke partije SAD. Ostala dela:
romani ''Dženi Gerhard'', ''Finansijer'', ''Titan'', ''Stoik'', ''Genije'',
''Američka tragedija'', ''Tragična Amerika'', ''Vredi li Amerika da se
spase''.




1947.
Umro je bivši italijanski kralj Vitorio Emanuele
III (Vittorio), poslednji monarh Italije, na prestolu od 1900. do
1946, koji je podržavao fašistički režim Benita Musolinija
(Mušolini). Proglasio se ''carem Etiopije'' 1936, posle agresije
Italije na Etiopiju, a ''kraljem Albanije'' 1939, posle agresije na
Albaniju. Abdicirao je posle pobede republikanaca na izborima 1946.




1948.
U Egiptu je ubijen premijer Nokraši Paša, na
vrhuncu višemesečnih nemira i nasilja u toj zemlji.




1949.
U Mađarskoj je stupio na snagu dekret o
nacionalizaciji svih industrijskih i trgovinskih firmi.




1959.
U Vinči kod Beograda pušten je u rad prvi
nuklearni reaktor u Jugoslaviji, što je omogućilo domaću
proizvodnju radioizotopa koji se koriste u medicini, industriji,
poljoprivredi i istraživačkim institucijama.




1962.
U Mozambiku, portugalskoj koloniji u Africi,
ujedinjenjem triju antikolonijalnih grupa osnovan je Front za
oslobođenje Mozambika (Frelimo), pod čijim je vođstvom zemlja
posle dugotrajne borbe stekla nezavisnost 1975, ali je bezmalo dve
decenije potom besneo građanski rat. Rivalski pokret Renamo su u
borbi protiv Frelima podržavali rasistički režimi Južne Rodezije
a potom Južne Afrike i potajno neke zapadne sile. Tek pobeda
Nelsona Mandele u Južnoj Africi početkom devedesetih godina 20.
veka i rasno pomirenje u toj susednoj zemlji, stvorili su uslove za
okončanje građanskog rata i slobodne izbore koje je dobio Frelimo.




1963.
Umro je nemački kompozitor Paul Hindemit
(Hindemith), koji je stvarao na osnovu disonantnog kontrapunkta i
slobodnog shvatanja tonaliteta. Kad su nacisti 1933. proskibovali
njegova dela kao dekadentna, otišao je u Ankaru, a od 1939. bio je
profesor na univerzitetima u SAD i Švajcarskoj. Dela: opere
''Novosti dana'', ''Kardijak'', ''Slikar Matis'', ''Harmonija sveta'', šest
gudačkih kvarteta, ''Kamerna muzika op. 36'', koncerti i sonate za
razne instrumente, teorijska dela ''Tradicionalna harmonija'',
''Kompozitorov svet''.




1966.
Kina je izvršila petu nuklearnu probu. Američki
stručnjaci su utvrdili da je u radioaktivnom oblaku posle
eksplozije bio uran 235 i 238, što je ukazivalo da Kina vrlo brzo
može da ovlada znatno jačim termonuklearnim oružjem. Šest meseci
kasnije eksplodirala je prva kineska hidrogenska bomba.




1968.
U napadu na aerodrom u Bejrutu izraelski komandosi
su uništili 13 arapskih aviona.




1974.
U zemljotresu koji je razorio sela u pakistanskoj
planiskoj oblasti Karakom, poginulo je oko 5.200 ljudi.




1984.
Umro je američki filmski režiser Sem Pekinpo (Sam
Peckinpah), autor vesterna i kriminalističkih filmova koje
karakterišu izraziti likovi, krajnji realizam prizora, montažno
savršenstvo i stilska perfekcija. Filmovi: ''Pucnji popodne'',
''Divlja horda'', ''Balada o Kejblu Hogu'', ''Šampion rodea'', ''Psi od
slame'', ''Beg'', ''Bivši prijatelj Kid'', ''Elita ubica'', ''Gvozdeni
krst''.




1989.
Parlament Čehoslovačke izabrao je za predsednika
Aleksandera Dubčeka (Alexander Dubcek), vrativši ga na političku
scenu s koje je uklonjen vojnom intervencijom zemalja Varšavskog
pakta u Čehoslovačkoj u avgustu 1968.




1994.
Direktor američke obaveštajne agencije CIA Džejms
Vulzi (James Woolsey) podneo je ostavku posle hapšenja visokog
službenika CIA Oldriča Ejmsa (Aldrić Ames) koji je godinama radio
za Moskvu.




1999.
Portugalija i Indonezija obnovile su pune
diplomatske odnose, posle prekida od bezmalo četvrt veka zbog toga
što je Džakarta nasilno pripojila Istočni Timor, bivšu
portugalsku koloniju.




2004.
Umrla je američka književnica Suzan Zontag (Susan
Sontag), pisac romana i eseja o savremenoj kulturi i politici. Dela:
romani ''Dobrotvor'', ''Smrtna oprema''; eseji ''Protiv interpretacije'',
'Stilovi radikalne volje'', ''Izlet u Hanoj'', ''Ja, i tako dalje'', ''O
fotografiji'', ''Bolest kao metafora''.




2005.
U zemljinu orbitu lansiran je prvi od 30 satelita
evropske satelitske mreže ''Galileo'', budućeg globalnog
navigacionog sistema.




2005.
Umro je srpski glumac i reditelj slovenačkog
porekla Stevo Žigon. Tokom izuzetne umetničke karijere ostvario je
59 pozorišnih uloga i 57 pozorišnih režija; u tv dramama je igrao
30 glavnih uloga, u serijama 13, a u filmovima 17. Napisao je sedam
dramatizacija i adaptacija i tri knjige o pozorištu, a delo
''Monolog o pozorištu'' prevedeno je na ruski jezik i objavljeno u
Nacionalnom teatru Rusije.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je petak, 29. decembar, 363. dan 2006. Do kraja godine ima dva dana.


1170.
Kenterberijski nadbiskup Tomas Beket (Thomas Becket) pogubljen je u katedrali u Kenterberiju prema nalogu engleskog kralja Henrija II (Henry). Ranije blizak kraljev prijatelj i njegov kancelar do izbora za nadbiskupa 1162, usprotivio se nameri Henrija II da ograniči crkvenu vlast, posebno njeno sudstvo, pa je 1164. emigrirao u Francusku. Po povratku je 1170. odbio da položi zakletvu na kraljeva ''Klarendonska pravila'' o odnosima crkve i države. Za sveca je proglašen 1173. i njegov grob u Kenterberijskoj katedrali postao je jedno od najprivlačnijih mesta za hodočasnike u srednjovekovnoj Evropi.

1721.
Francuzi su okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo je 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost je steklo 1968.

1721.
Rođena je Žana Antoaneta Poason (Jeanne Antoinette Poišon), poznata kao madam de Pompadur (Pompadour), izuzetno uticajna ljubavnica francuskog kralja Luja XV (Louis). Od 1754. je imala snažan upliv na državnu politiku i navela je kralja da uđe u Sedmogodišnji rat u kojem je Francuska izgubila kolonijalno carstvo, ali je doprinela usponu francuske kulture, pomažući enciklopediste, filozofe i umetnike. Pre nego što je umrla 1764. uticala je na kralja da u Francuskoj ukine rimokatolički jezuitski red.



1800.
Rođen je američki pronalazač Čarls Guđer (Charles Goodyear), koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka. Njegov izum dorineo je brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.

1809.
Rođen je engleski državnik Vilijam Juert Gledston (William Ewart Gladstone), koji je kao vođa liberala između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Velike Britanije. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu. Pokušao je da reši irsko pitanje na osnovu irske samouprave, ali su ga u tome omeli liberali-unionisti i konzervativci. Protivio se nadiranju Austro-Ugarske na Balkan, zalagao za nacionalna prava balkanskih naroda pod Otomanskim carstvom i pomogao Crnoj Gori da ostvari pravo na Ulcinj na osnovu Berlinskog ugovora 1878. Nastavljajući osvajačku politiku konzervativaca, 1882. zauzeo je Egipat.

1825.
Umro je francuski slikar Žak Luj David (Jacques Louis), osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski slikar Napoleona I. Radio je istorijske kompozicije i portrete. Vaspitavan na antičkim uzorima, negovao je virtuozan crtež, a portretima je postigao vanrednu neposrednost izraza. Dela: ''Zakletva Horacija'', ''Napoleonovo krunisanje'', ''Porodica Žerar'', ''Ubijeni Mara'', ''Gospođa Rekamje''.

1835.
Umro je srpski guslar i pesnik Filip Višnjić, ''Homer srpske epske književnosti''. Slep od osme godine, taj Srbin iz Bosne rano je počeo da uz gusle stvara prelepe pesme o borbama za oslobođenje od Turaka, krstareći balkanskim krajevima od Temišvara do Skadra, od Banja Luke do Smedereva. Priključio se 1809. Prvom srpskom ustanku i postao ''pesnik bune''. Posle sloma ustanka 1813. prešao je u Srem i nastanio se u selu Grk (sadašnje Višnjićevo) u kojem je ostao do smrti. U Sremu je 1815. upoznao Vuka Karadžića, koji je zapisao mnoge njegove pesme, uključujući ''Početak bune na dahije'', ''Boj na Mišaru'', ''Knez Ivo Knežević'', ''Smrt Marka Kraljevića''.



1859.
Rođen je meksički državnik Venustijano Karansa (Venustiano Carranza), koji je 1917. postao prvi predsednik Meksika na osnovu ustava donesenog te godine, posle višegodišnjeg građanskog rata. Tokom trogodišnje vladavine bio je u stalnom konfliktu sa SAD, dok 1920. nije ubijen u vojnom udaru.

1876.
Rođen je katalonski violončelista Pablo Kazals (Casals), takođe vrstan dirigent, kompozitor i muzički pedagog, profesor konzervatorijuma u Barseloni i Parizu. Od 1938. do smrti 1973. kao protivnik diktatorskog režima Fransiska Franka (Francisco Franco) živeo je van Španije, ostavši veran načelu da umetnik mora u prvom redu da bude čovek kojem je na srcu odbrana slobode, jer bez nje nema stvaralaštva, a time ni umetnosti.

1890.
Vojska SAD je kod ''Ranjenog kolena'' u Južnoj Dakoti masakrirala više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među njima mnoštvo dece i žena.

1911.
Revolucionarna privremena skupština izabrala je za prvog predsednika Kine Sun Jat Sena, čime je posle više od tri milenujuma ukinuta monarhija.

1914.
Počela je bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu u kojoj je ruska vojska, iako brojčano slabija, nanela težak poraz turskoj armiji. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.

1920.
Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca zabranila je Obznanom Komunističku partiju Jugoslavije, prokomunističke sindikate i Savez komunističke omladine Jugoslavije. Na izborima održanim ranije 1920. komunisti su osvojili 58 mandata u parlamentu i bili treća politička stranka u zemlji.

1921.
Rođen je srpski pisac Dobrosav Chosić, poznat kao Dobrica Chosić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije, učesnik Narodnooslobodilačkog rata od 1941. Iz političkog života izopšten je kad je u maju 1968. javno progovorio o progonima Srba na Kosovu i Metohiji. Za predsednika Jugoslavije izabran je 15. juna 1992, ali mu je Savezna skupština izglasala nepoverenje 2. juna 1993, uz optužbu da je prekršio Ustav. U literaturu je na velika vrata ušao romanom ''Koreni'' u kojem je - opisujući selo i prve izdanke građanstva obrenovićevske Srbije - ispoljio talenat za poniranje u dublje slojeve ljudske psihe. U romanu ''Deobe'' prikazao je dramsko-psihološku panoramu srbijanskog seljaštva u Drugom svetskom ratu i zlu kob podela na partizane i četnike, koje su prolazile ne samo kroz porodice nego i kroz pojedine ličnosti. Sledili su roman ''Vreme smrti'', velika freska srpskog društva uoči i u vreme Prvog svetskog rata, i trilogija ''Vreme zla'' (''Grešnik'', ''Otpadnik'', ''Vernik''). Ostala dela: romani ''Daleko je sunce'', ''Vreme vlasti'', knjiga članaka ''Sedam dana u Budimpešti'', eseji ''Akcija'', ''Moć i strepnje'', ''Odgovornosti'', ''Stvarno i moguće''.

1921.
SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija i Japan potpisali su Vašingtonski sporazum o ograničavanju mornaričkog naoružanja, ali je Japan izabrao isti dan 1934. da istupi iz sporazuma.

1926.
Umro je austrijski pisac Rajner Marija Rilke (Rainer Maria), jedan od najvećih liričara na nemačkom jeziku. Studirao je istoriju umetnosti, književnost i filozofiju u Pragu, Minhenu i Berlinu, a zatim ga je istraživački duh odveo na putovanja širom Evrope i Afrike. Kompletna ličnost, povučen u sebe i preosetljiv, postao je izraz jednog vremena i sveta na razmeđu Istoka i Zapada, posebno mešavine slovenskog i germanskog. Dela: zbirke ''Nove pesme'', ''Devinske elegije'', ''Soneti Orfeju'', ''Melodija o ljubavi i smrti'', ''Knjiga časova'', ''Pesma o ljubavi i smrti korneta Kristofa Rilkea'', ''Knjiga slika'', ''Časlovac'', roman ''Zapisi Maltea Lauridsa Brigea''.

1940.
Nemačko vazduhoplovstvo izvelo je najteže bombardovanje Londona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najveća razaranja od ''velikog požara'' 1666. kada su uništene četiri petine grada.

1941.
Italijanski fašistički diktator Benito Musolini (Mušolini) je u pismu vođi nacističke Nemačke Adolfu Hitleru u Drugom svetskom ratu naglasio da pre proleća, prema zajedničkom planu i uz angažovanje italijanskih i nemačkih snaga, moraju da budu likvidirana žarišta ustanka u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

1942.
U Bihaću je u Drugom svetskom ratu osnovan Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije. Posle oslobođenja ta organizacija je često menjala ime - Narodna omladina Jugoslavije, Savez omladine Jugoslavije, Savez Socijalističke omladine Jugoslavije. Raspala se 1991. posle otcepljenja četiri jugoslovenske republike.

1972.
Prilikom pada putničkog aviona ''Lokid L-1011'' američke kompanije ''Istern Erlajnz'' u močvaru Everglejds na Floridi poginulo je 99 ljudi.

1973.
Filipinski diktator Ferdinand Markos (Marcos), štićenik SAD, nastavio je da vlada po okončanju drugog predsedničkog mandata - kada po ustavu nije mogao ponovo da bude biran. Na osnovu vanrednog stanja koje je zaveo 1972. vladao je dekretima sve dok u pobuni nije zbačen s vlasti 1986.

1984.
Umro je pisac Gvido Tartalja, kojeg su pojedini književni kritičari nazvali Zmajem savremene srpske književnosti za decu. Objavio je više od 30 knjiga a na mnoge njegove pesme komponovana je muzika za dečje horove. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Dela: zbirke pesama ''Pesma i grad'', ''Lirika'', ''Začarani krug'', ''Srmena u gradu ptica'', ''Pesme'', pesme za decu ''Oživela crtanka'', ''Šta meseci pričaju'', ''Od oblaka do maslačka'', ''Dedin šešir i vetar'', ''Gusarska družina'', ''Prvi let''.

1986.
Umro je engleski državnik i publicista Moris Harold Makmilan (Maurice, Macmillan), premijer Velike Britanije od 1957. do 1963. Prethodno je u kabinetima konzervativaca bio državni podsekretar, ministar avijacije, stambenih pitanja, odbrane, finansija i inostranih poslova. Dela: politički spisi ''Srednji put'', ''Ekonomski aspekti odbrane'', memoari o Drugom svetskom ratu ''Vetrovi promene'', ''Izbijanje rata'', ''Plima sreće'', ''Jahanje oluje''.

1989.
Parlament Čehoslovačke izabrao je za šefa države češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao ''državni neprijatelj'' proveo pet godina u zatvoru. On je nasledio Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku.

1992.
Skupština Savezne Republike Jugoslavije izglasala je nepoverenje prvoj vladi SRJ Milana Panića, koja je zapala u krizu mesec dana pre toga kad je iz nje istupilo troje ministara iz Srbije. Za vršioca dužnosti premijera imenovan je potpredsednik vlade Radoje Kontić.

1993.
Vatikan i Izrael su, posle 2000 godina uglavnom neprijateljskih odnosa rimokatoličke crkve i Jevreja, usvojili dokument o međusobnom priznanju Svete stolice i jevrejske države.

1994.
U udesu turskog putničkog aviona, koji se srušio na istoku Turske, poginulo je 53 od 76 putnika i članova posade.

1996.
Vlada Gvatemale i vođe gerilskog pokreta potpisali su sporazum kojim je posle 36 godina zvanično okončan poslednji i najduži građanski rat u Centralnoj Americi.

2001.
U požaru koji je izbio u prodavnici pirotehničkih naprava u tržnom centru u Limi poginulo je oko 300 ljudu

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je subota, 30. decembar, 364. dan 2006. Do kraja godine ima jedan dan.

1691.
Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl (Boyle), koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi utvrdio razliku između smeše i hemijskog jedinjenja.

1803.
U sastav SAD ušla je dotadašnja francuska kolonija Luizijana, koju je ranije iste godine - pritisnut finansijskom oskudicom - francuski car Napoleon I prodao Amerikancima za 15 miliona dolara.

1864.
Rođen je srpski slikar Marko Murat, osnivač Umetničke zanatske skole u Beogradu, koji je počeo kao realista,ali se kasnije približio impresionistima. Slikarsku akademiju završio je u Minhenu. U srpsko slikarstvo uneo je nova umetnička shvatanja i razvio interesovanje za probleme svetlosti. Snažno je uticao na stvaranje slikarske ''Beogradske škole''. Slikao je portrete, istorijske kompozicije, predele. U Narodnom muzeju u Beogradu su njegova glavna dela ''Doček cara Dušana u Dubrovniku'', ''Proleće'', ''Cveti'', ''Konavoka'', ''Dum Ante'', ''Dubrovnik''.



1865.
Rođen je engleski pisac Rađard Kipling (Rudyard), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907, majstor kratkih priča u kojima su s puno efekata isprepleteni humor i užas. Njegova proza slika život u Indiji, u kojoj je rođen, s izuzetnim smislom za svet dece i životinja. Dela: ''Knjiga o džungli'', ''Hrabri kapetan'', ''Kim'', ''U belom i crnom'', ''Priče za decu'', ''Izistinske priče''.

1886.
Nemačka i Portugalija sporazumom su odredile granice Angole i nemačke Jugozapadne Afrike (Namibija).

1903.
U požaru u čikaškom pozorištu ''Irikvoi'' poginulo je 588 ljudi.

1906.
Rođen je engleski filmski režiser Kerol Rid (Carol Reed), izvrstan poznavalac tehničkih aspekata režiserskog zanata sa izrazitim smislom za vizuelno pripovedanje. Filmovi: ''Zvezde gledaju s neba'', ''Noćni voz za Minhen'', ''Prava pobeda'', ''Begunac'', ''Pali idol'', ''Treći čovek'', ''Prognan na ostrva'', ''Jare za dve pare'', ''Trapez'', ''Ključ'', ''Naš čovek u Havani'', ''Agonija i ekstaza'', ''Oliver'' (Oskar).

1915.
Nemačka podmornica torpedovala je kod Krita u Prvom svetskom ratu britanski putnički brod ''Persija'', usmrtivši 330 od 501 putnika i člana posade.

1916.
U Petrogradu je ubijen i bačen u reku Nevu kaluđer Grigorij Jefimovič Raspućin, izuzetno uticajan na ruskom dvoru, koji je u Prvom svetskom ratu, okružen nemačkim agentima, praktično smenjivao i postavljao vojne zapovednike i ministre. Ubistvo su organizovali monarhisti, verujući da će eliminisanjem tog mistika spasti monarhiju i dinastiju Romanov. Sibirski seljak Raspućin bio je pustolov, u mladosti konjokradica, pa ''čudotvorac'' i ''prorok'', koji je u Petrograd došao 1905, a 1907. uz pomoć sujevernih i razvratnih aristokrata dospeo je na carski dvor.

1918.
U Berlinu je počeo trodnevni osnivački kongres Komunističke partije Nemačke na kojem je usvojen program čiji je tvorac bila Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg). Kongres je izrazio podršku Sovjetskoj Rusiji.

1922.
Zvanično je osnovan ŠSR (Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika), sklapanjem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije, kojem su se ubrzo priključile ostale sovjetske republike.

1933.
Rumunska fašistička organizacija ''Gvozdena garda'' ubila je premijera Jona Duku (Ion Duca), kojeg je zamenio profašista George Tartaresku (Tartarescu). Rumunija se potom ubrzo približila Silama osovine, kojima se kao članica Trojnog pakta priključila u osvajačkom ratu protiv ŠSR.

1944.
Umro je francuski pisac Romen Rolan (Romain Rolland), jedan od najvećih mistika francuske literature u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1915. Bio je duboko zainteresovan i aktivno uključen u sva bitna socijalna, politička i duhovna zbivanja svoje epohe, uključujući ''aferu Drajfus'', fenomen komunizma, borbu protiv fašizma, nastojanja da se postigne svetski mir. Dela: romani ''Žan Kristof'' (deset knjiga), ''Kola Brenjon'', 12 drama pod zajedničkim nazivom ''Pozorište revolucije'', romansirane biografije Ludviga van Betovena (Ludwig, Beethoven), Mikelanđela Buonarotija (Mićelangelo Buonarroti), Lava Tolstoja, Georga Fridriha Hendla (Friedrić Haendel), Mahatme Gandija (Gandhi), antiratni spis ''Iznad meteža''.



1947.
U Rumuniji je pod pritiskom komunista abdicirao kralj Mihail I.

1947.
Umro je engleski filozof Alfred Nort Vajthed (North Whitehead), jedan od najznačajnijih anglosaksonskih mislilaca 20. veka. Najpre se bavio matematičkom logikom i zajedno s engleskim filozofom i matematičarom Bertrandom Raselom (Rušel) napisao je ''Principia mathematica''. Potom je razvio originalnu metafiziku, kosmološko gledište o ''večnim objektima'' i događajima i organizmičku filozofiju prirode. Smatrao je da filozofija ima sudbonosan socijalno-istorijski značaj. Ostala dela: ''Rasprava o univerzalnoj algebri'', ''Organizacija mišljenja'', ''Istraživanje principa prirodnog znanja'', ''Nauka i moderni svet'', ''Proces i realnost'', ''Smeli poduhvati ideja'', ''Religija u bitnim svojstvima''.

1968.
Umro je norveški državnik Trigve Li (Trygve Lie), prvi generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.

1988.
Jugoslovenski premijer Branko Mikulić i njegova vlada podneli su ostavku na talasu rastućih kritika zbog grešaka, posebno evidentnog neuspeha vlade da savlada ekonomsku krizu.

1989.
Poljski parlament je uspostavio višepartijski politički sistem.

1990.
Vlasti Albanije su prvi put dozvolile Jevrejima iseljavanje u Izrael.

1991.
Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Država, nastale posle raspada ŠSR, nisu se dogovorili o ujedinjenoj armiji i svim bivšim sovjetskim republikama je dopušteno da formiraju sopstvene oružane snage.

1993.
Izrael i Vatikan su potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa, okončavajući time dva milenijuma ''bolnih odnosa između dve velike religije'', judaizma i rimokatoličanstva.

1997.
Kina i Južna Afrika su potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa od 1. januara 1998.

2002.
Mvai Kibaki (Mwai) preuzeo je dužnost predsednika Kenije pošto su on i njegova koalicija ''Nacionalna duga'' izbornom pobedom okončali posle 24 godine vladavinu Danijela Arapa Moija (Daniel) i KANU partije posle bezmalo četiri decenije.

2004.
Umro je američki džez muzičar, ''kralj svinga'' Arti Šo (Artie Shaw), koji je važio za vrhunskog klarinetistu i jednog od najboljih šefova orkestra u periodu između 1930. i 1940. godine. Jedan od Šoovih najvećih uspeha, koji je bio uvod u njegovu svetsku karijeru, bio je snimak Kol Porterovog ''Begin the Beguine''. Komponovao je koncert za klarinet i niz poznatih melodija: ''Nightmare'', ''Any old time'', ''Everything's Jumpin'''.