Dogodilo se na današnji dan

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je petak, 1. februar, 32. dan 2008. Do kraja godine ima 334 dana.


1328.
Umro je francuski kralj Šarl IV Lepi, poslednji direktni potomak dinastije Kapet na prestolu Francuske, koji je ujedno bio i kralj Navare, kao Šarl I. Tokom vladavine od 1322. reformisao je administraciju u nastojanju da ojača monarhiju, a 1327. je sklopio mir sa Engleskom.

1650. -
U Stokholmu, gde je boravio na poziv kraljice Kristine, umro je francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart. Odbacivši svaku dogmu ili doktrinarnost učenja, Dekart je četiri osnovna pravila mišljenja izneo u čuvenom delu "Rasprava o metodi". Smatra se začetnikom moderne filozofije racionalizma.

1748. -
Ukazom carice Marije Terezije, Novi Sad je dobio status slobodnog kraljevskog grada u okviru austrijske monarhije. Taj dan proglašen je za Dan grada kada je lokalnu vlast 1996. godine u Novom Sadu osvojila opoziciona koalicija "Zajedno".

1793. -
Revolucionarna Francuska je, nepune dve sedmice posle pogubljenja kralja Luja DžVI, objavila rat Velikoj Britaniji i Holandiji.

1840. -
U američkom gradu Baltimor je otvoren prvi stomatološki fakultet u svetu.

1893. -
Tomas Edison je u Vest Orindžu u Nju Džersiju otvorio prvi filmski studio u svetu.

1896. -
Podstaknuti pobunom u Grčkoj, stanovnici ostrva Krit počeli su ustanak protiv turske vlasti. Uz intervenciju evropskih sila, Krit je 1898. dobio autonomiju, a 1912. pripojen je Grčkoj.

1901. -
U Beogradu je izašao prvi broj Srpskog književnog glasnika, časopisa za književnost. Prvi urednik je bio Bogdan Popović, jedan od najpoznatijih književnih kritičara i teoretičara tog doba.

1901.-
Na današnji dan, pre 107 godina, rodjen je američki filmski glumac Klark Gejbl.
Igrao je u više od 70 filmova, zračeći nesvakidašnjim magnetizmom, posebno na žensku publiku.
Filmovi: "Istočni put", "Slobodna duša", "Dogodilo se jedne noći" (Oskar), "Pobuna na brodu 'Baunti'", "Kinesko more", "Prohujalo sa vihorom", "San Francisko", "Mogambo", "Probni pilot", "Učiteljevo mezimče", "Neprilagodjeni", "Ljudi u belom".



1908. -
U Lisabonu su ubijeni portugalski kralj Karlos I i njegov sin, princ prestolonaslednik. Atentat su izvršile pristalice republikanaca.

1918. -
Topovskim pucnjem sa admiralskog broda "Sankt Georg" označen je početak pobune oko 6.000 mornara u austrougarskoj ratnoj floti u Boki Kotorskoj. Pobuna je ugušena 3. februara, uhapšeno je 800 mornara i podoficira, a pred preki sud u Kotoru izvedeno je 40, od kojih su četvorica osuđena na smrt i potom streljani. Veliki broj oslobođen je nakon suđenja u septembru, a krivični postupak protiv ostalih prekinut je slomom Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.

1920. -
Kanadska federalna policija, 'Mauntis',(Royal Canadian Mounted Police - RCMP) promenila je ime, od prethodnog naziva 'North West Mounted Police'.

1924. -
Prva laburistička vlada Velike Britanije priznala je SSSR, što je znatno doprinelo smanjenju diplomatske izolacije prve socijalističke zemlje u svetu.

1931. -
Rodjen je Boris Jeljcin, bivši predsednik Rusije.

1942. -
Vođa norveških nacista Vidkun Kvisling postao je u okupiranoj Norveškoj u Drugom svetskom ratu predsednik marionetske vlade.

1946. -
Mađarska je proglašena republikom, s predsednikom Zoltanom Tildijem i premijerom Ferencom Nađom.

1946. -
Norveški diplomata Trigve Li izabran je za prvog generalnog sekretara UN.

1966. -
Umro je američki filmski glumac i režiser Baster Kiton, jedan od najpoznatijih komičara nemog filma.



1974. -
U požaru koji je zahvatio novoizgrađeni soliter u brazilskom gradu Sao Paolo poginulo je više od 220 ljudi.

1979. -
Iranski verski vođa ajatotah Ruholah Homeini vratio se u zemlju iz Pariza posle 15 godina izgnanstva, koje je proveo uglavnom u Iraku. Time je nastupila nova faza islamske revolucije kojom je u Iranu uspostavljena islamska teokratska država

1990. -
Da bi suzbila masovne demonstracije kosovskih Albanaca, Jugoslovenska narodna armija izvela je tenkove na ulice kosovskih gradova, a borbeni avioni nadletali su Prištinu. U sukobima demonstranata i policije poginulo je 27 demonstranata i jedan policajac, a ranjeno oko sto ljudi na obe strane.

1991. -
U zemljotresu koji je pogodio pogranične oblasti Avganistana i Pakistana poginulo je više od 1.200 ljudi.

1992. -
Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Boris Jeljcin potpisali su u Kejmp Dejvidu deklaraciju o prestanku neprijateljstava dve zemlje, cime je formalno završen "hladni rat".

1995. -
Poplave u Holandiji su naterale oko 250.000 ljudi da napuste domove, što je bio najveći egzodus u istoriji te zemlje.

1996. -
Predsednik Žak Širak objavio je da je Francuska okončala nuklearne probe "jednom zauvek".

2000. -
Zbog učestalih napada naoružanih Albanaca na policijske i druge objekte, srpske vlasti su pojačale prisustvo snaga bezbednosti i Vojske Jugoslavije na jugu Srbije u regionu opština Preševo, Bujanovac i Medveđa u kojima Albanci čine većinu stanovništva.

2002. -
Na suđenju u Rijeci za ratne zločine počinjene nad Srbima 1991-92, bivši načelnik policije iz Gospića Ivan Dasović potvrdio je da je tadašnji politički vrh Hrvatske znao za ubistva Srba u Gospiću.

2003. -
U nesreći Spejs šatl "Kolumbija" koji se zapalio i raspao na visini od oko 60 kilometara iznad Teksasa (SAD) poginulo je svih sedam astronauta.

2004. -
U dvostrukom samoubilačkom napadu u Erbilu, na severu Iraka, na kancelarije dve glavne kurdske frakcije: Patriotske unije Kurdistana i Demokratske partije Kurdistana, poginulo je najmanje 117 osoba, među kojima i guverner Erbila Akram Mintik.

2004. -
Najmanje 251 muslimanski vernik poginulo je u jurnjavi tokom godišnjeg hadžiluka u Mini, u blizini Meke, u Saudijskoj Arabiji.

2004.
U prostorijama dve kurdske partije u Erbilu, na severu Iraka, dvojica islamskih terorista-samoubica usmrtila su najmanje 117 ljudi.

2007.
Umrla je Adelaida Tambo. Čitav život posvetila je borbi protiv apartheida. ''Mama Tambo'', kako su je zvali, bila je među vodećim članovima Afričkog nacionalnog kongresa (ANC).
Pored borbe protiv apartheida, bila je i borac za ženska prava. Adelaida Tambo bila je poslanik ANC u prvoj demokratski izabranoj vladi Južnoafričke Republike.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je subota, 2. februar, 33. dan 2008. Do kraja godine ima 333 dana.



1509. -
Portugalci su pod komandom Fransiska de Almejde (Francisco de Almeida) uništili muslimansku flotu u bici kod grada Diu u Indijskom okeanu i uspostavili kontrolu u indijskim vodama.

1536. -
Španski istraživač Pedro de Mendosa (Mendoza) osnovao je na ušću reke La Plata grad Buenos Ajres, glavni grad Argentine od 1880.

1709. -
Škotski mornar Aleksander Selkrik (Alexander) izbavljen je s pustog pacifičkog ostrva na koje je 1704. prispeo posle brodoloma. Njegova priča inspirisala je Danijela Defoa (Daniel Defoe) da napiše roman "Robinson Kruso".

1808. -
Napoleonove trupe okupirale su Rim nakon što je papa Pije VII odbio da prizna Napuljsko kraljevstvo pod francuskom vlašću i da se pridruži alijansi protiv Velike Britanije. Napoleon je potom 1809. odveo papu u zatočeništvo u Fontenblo. Papska država restaurisana je posle Napoleonovog pada 1814.

1834. -
Srpski knez Miloš Obrenović objavio je treći hatišerif turskog sultana Mahmuda II, kojim je uobličen politički status i pravni karakter Kneževine Srbije. Tim dokumentom Srbiji je pripojeno šest nahija, a posebnim beratom knez Miloš je dobio dostojanstvo srpskog i naslednog kneza.

1836. -
U Londonu, u Engleskoj, pušten u saobraćaj prvi voz za javni prevoz.

1848. -
Mirom u gradu Gvadelupe Idalgo okončan je dvogodišnji rat između Meksika i SAD. Poraženi Meksiko ustupio je SAD Teksas, Novi Meksiko, Arizonu i Kaliforniju.

1878. -
Grčka je objavila rat Turskoj.

1882. -
Rodjen je u Irskoj Džejms Džojs (James Joyce), književnik.



1895. -
Umro je srpski pisac Ljubomir Nenadović, koji se ubraja među najčitanije srpske pisce u drugoj polovini 19. veka. Rođen u jednoj od najistaknutijih porodica u Srbiji pripadao je prvoj generaciji srpskih intelektualaca školovanih u inostranstvu. U njegovom književnom opusu najvrednijim se smatraju putopisi ("Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Italije", "O Crnogorcima").

1907. -
Umro je ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, koji se uvrstio među najistaknutije naučnike svoga vremena otkrićem periodičnog sistema hemijskih elemenata (1869), prema kojem svojstva hemijskih elemenata zavise od njihove atomske težine.

1920. -
Mirovnim ugovorom u Dorpatu (Tart) Sovjetska Rusija priznala je nezavisnost Estonije, koja je od 1721. bila pod ruskim suverenitetom. Sovjetske trupe zaposele su tu zemlju u junu 1940, posle čega je Estonija postala sastavni deo SSSR-a.

1924. -
Umro je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovđe", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.



1943. -
Kod Staljingrada (današnji Volgograd) sovjetska Crvena armija je posle šestomesečnih borbi prisilila nemačku Šestu armiju na kapitulaciju. Time je završena jedna od ključnih bitaka u Drugom svetskom ratu.

1964. -
Umro je srpski pisac, kritičar i prevodilac Milan Bogdanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uređivao je list "Republika" i časopise "Danas", "Srpski književni glasnik", "Književne novine". Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Celokupna njegova dela objavljena su u pet knjiga pod nazivom "Stari i novi".

1970. -
U 97. godini umro je engleski filozof, matematičar i pisac Bertrand Rasel (Russell), jedan od rodonačelnika analitičke filozofije, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamskom ratu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost
1950.

1978. -
Dvojica sovjetskih kosmonauta sa svemirskog broda "Saljut" su u otvorenom svemiru, prvi put u istoriji kosmičkih letova, obavila operaciju dopune goriva.

1986. -
U kneževini Lihtenštajn žene su prvi put glasale na parlamentarnim izborima.

1990. -
Južnoafrički predsednik Ferdinand de Klerk je ukinuo zabranu Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele.

1996. -
Umro je američki filmski glumac i igrač Džin Keli (Gene Kelly), zvezda holivudskog mjuzikla ("Amerikanac u Parizu", "Ples na kiši").

1997. -
U Beogradu, policija je grubom silom, koristeći vodene topove, rasterala mirne demonstracije građana koji su od novembra 1996. svakodnevno protestovali zbog odbijanja vlasti da prizna pobedu opozicije na lokalnim izborima u Srbiji.

2002. -
Holandski princ Vilem-Aleksander (Willem-Alexander) oženio se Maksimom Zoreguietom, Argentinkom, čiji je otac bio pripadnik hunte, i time oživeo tradiciju kontroverznih brakova holandske kraljevske porodice.

2003. -
U snažnoj eksploziji u Lagosu uništena je Nigerijska banka, a najmanje 33 osobe su poginule. Nakon toga su izbili veliki neredi, jer se više stotina ljudi potuklo kako bi uzelo [font=Arial]novac iz srušene banke.

2004. -
U 89. godini umro je britanski istoričar Alan Bulok (Bullock), autor biografije nacističkog lidera Adolfa Hitlera: "Hitler: studija tiranije" (Hitler: a study in tyranny).

2005.
Umro je nekadašnji šampion sveta u boksu u teškoj kategoriji nemac Maks Ssmeling, koji je u istoriju svetskog boksa ušao 1936. godine kada je u Njujorku, pred 42.000 gledalaca,
nokautirao dotad neporaženog Džoa Luisa.

2007.
Umro je Srba Mitrović, istaknuti srpski pesnik i jedan od najboljih srpskih prevodilaca poezije sa engleskog jezika. Rođen 1931. godine kod Svrljiga, gimnaziju i Filološki fakultet završio je u Beogradu. Objavio je sedam pesničih knjiga i dobitnik je više uglednih književnih nagrada, među kojima i nagrade Udruženja književnika Srbije ''Milan Rakić''. Prevodio je japansku haiku poeziju.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je nedelja, 3. februar, 34. dan 2008. Do kraja godine ima 332 dana.


1014. -
Umro je danski kralj Svend I koji je 1002, nakon pokolja Danaca u Engleskoj, napao i osvojio veliki deo engleske teritorije. Nasledio ga je sin Knut II Veliki koji je bio kralj Danske, Engleske i od 1028. Norveške.

1194. -
Nemački kralj Henrik VI (Henrick) oslobodio je uz veliku otkupninu engleskog kralja Ričarda (Richard) I (Lavlje Srce), kojeg je na povratku iz Krstaškog rata 1192. zarobio austrijski vojvoda Leopold.

1591. -
U nemačkom gradu Torgau osnovana je Nemačka protestantska liga.

1809. -
Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson(Felix Mendelssohn), istaknuti predstavnik muzičkog romantizma, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći".

1830. -
Na mirovnoj konferenciji u Londonu Grčkoj je priznata nezavisnost od Otomanskog carstva, u čijem je sastavu bila od 1453.



1867. -
Princ Mucuhito (Mutsuhito) postao je u 14. godini japanski car Meiđi (Meiji). Tokom njegove vladavine, do smrti 1912, Japan je modernizovan, privredni razvoj je naglo ubrzan i zemlja je od zaostale feudalne preobražena u modernu kapitalističku državu.

1881. -
Potpisan je ugovor o izgradnji pruge Beograd-Niš, prve železničke pruge u Srbiji. Knez Milan Obrenović je u junu 1881. srebrnim budakom obeležio početak radova, a prvi putnički voz ka Nišu krenuo je s beogradske železničke stanice u septembru 1884.

1915. -
U Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od učesnika u atentatu 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda (Franz).

1917. -
SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će otpočeti neograničeni podmornički rat.

1919. -
U Parizu je održana prva sednica Lige naroda, devet dana posle osnivanja te svetske organizacije.

1924. - Umro je američki državnik Vudro Tomas Vilson (Woodronj Thomas Wilson), predsednik SAD od 1913. do 1921, začetnik ideje o stvaranju Lige naroda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919.

1943. -
Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.

1945. -
Američki avioni su u Drugom svetskom ratu izbacili 3.000 tona eksploziva na Berlin, a američke trupe na Filipinima preuzele su Manilu od Japanaca.

1958. -
Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga.

1966.-
Prva letilica sa Zemlje na Mesecu
Na Mesec se meko spustila prva letilica lansirana sa Zemlje, sovjetski vasionski brod bez ljudske posade "Luna IX", posle čega je počela da emituje TV signale.



1969. -
Palestinski nacionalni kongres je izabrao Jasera Arafata(Yasser) za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.

1973. -
U Južnom Vijetnamu je na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre.

1977. -
Snage lojalne potpukovniku Mengistu Haile Marijamu (Mariam) ubile su šefa privremene vojne vlade Etiopije generala Teferi Bentija i njegove najbliže saradnike.
1981. -
Gro Harlem Bruntland (Brundtland) je posle ostavke Odvara Nordlija izabrana za prvu ženu premijera Norveške.

1989. -
Umro je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetis (John Cašavetes), vodeći predstavnik "njujorške škole", nezavisne produkcije ("Senke", "Zakasneli bluz", "Lica", "Glorija", "Dvanaest žigosanih", "Rozmarina beba").

1994. -
Predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) ukinuo je trgovinski embargo Vijetnamu, zaveden po završetku Vijetnamskog rata 1975. To je, nakon decenija neprijatljstva, bio dramatićan preokret u odnosima dve zemlje.

1995. -
NATO je održao prvu vojnu vežbu na teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke.

1996. -
U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo je više od 300 ljudi.

1996. -
Na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, 57.000 pripadnika međunarodnih snaga za održavanje mira (IFOR) stiglo je u Bosnu i Hercegovinu. Uspostavljeno je 10 brigadnih i tri divizijska glavna štaba.

1998. -
Američki vojni avion "EA-6B" je, leteći prenisko, udario u kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije. U gondoli koja je pala s visine od 200 metara poginulo je svih 20 ljudi.

2000. -
Prilikom napada albanskih ekstremista na autobus UNHCR-a na Kosovu ubijena su dvojica Srba, a u sukobima ruskih pripadnika Kfora s Albancima ranjeno je više osoba. U narednim danima talas nasilja, u kojem je stradalo devet osoba, zahvatio je severni deo Kosova.

2002. -
U snažnom zemljotresu koji je pogodio tursku provinciju Afjon, 43 osobe su poginule, povređeno je 300 ljudi, a više od 600 kuća je oštećeno.2003. - Legendarni američki rok producent, Fil (Phil) Spektor,koji je svojom tehnikom snimanja poznatom pod nazivom "zvučni zid" napravio revoluciju u pop muzici, uhapsen je zbog ubistva.

2004.
Umro je američki diplomata Voren Cimerman, poslednji ambasador SAD u SFRJ, od 1989. do 1992. godine, kad je počeo građanski rat u bivšoj Jugoslaviji.

2005.
Avganistanski ''Boing 737'', u vlasništvu ''Kam era'', jedine privatne avganistanske kompanije, udario je u planinu blizu Kabula. Poginulo je svih 105 putnika i članova posade.

2006.
U Crvenom moru se zapalio i potonuo egipatski feribot ''Salam-Bokačo 98'' sa 1.400 putnika i članova posade. Spaseno je oko 400 putnika.

2006.
U centru Moskve srušio se krov pijace ''Basmanaja''. Poginule su 64 osobe, a više desetina je ranjeno.

2007.
Poginulo je preko 135 ljudi u Bagdadu u eksploziji kamiona-bombe na pijaci, u pretežno šiitskoj kurdskoj četvrti Sadrija, dok je oko 200 ljudi povređeno. Bombaš samoubica nalazio se u kamionu napunjenom tonom eksploziva.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je ponedeljak, 4. februar, 35. dan 2008. Do kraja godine ima 331 dan.

211.
Umro je rimski car Lukije Septimije Sever Pertinaks,
osnivač dinastije Severa, koji je ograničio vlast Senata, umesto
kojeg je ''Carski savet'' počeo da izdaje zakone. Oslanjao se
isključivo na armiju i tako utro put tzv. vojničkom despotizmu
posle njegove smrti, kada je vojska samovoljno postavljala,
zbacivala i ubijala careve, sve do stupanja na presto 285. cara Gaja
Dioklecijana.

1746.
Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš AnžejBonaventura Košćuško, američki general i učesnik Američkog
rata za nezavisnost i ađutant Džordža Vošingtona, kasnije prvog
predsednika SAD. Po povratku u Poljsku podigao je ustanak protiv
Rusa, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. u bici kod
Macjejovica, a on je ranjen i zarobljen. Pušten je na slobodu 1796,
pod uslovom da se odrekne akcija protiv Rusije, posle čega je
otišao u izbeglištvo i 1917. je umro u Švajcarskoj.

1783.
Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o
priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko- američki
rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.

1789.
Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž
Vašington, koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije od
1775. do 1783. komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam
godina (dva mandata), ali se povukao razočaran 1797. i odbio je da
se treći put kandiduje za šefa države.

1881.
Rođen je sovjetski vojskovođa i političar ruskog
porekla Kliment Jefremovič Vorošilov, maršal Sovjetskog Saveza,
učesnik revolucija 1905. i Oktobarske revolucije 1917. U
građanskom ratu od 1918. do 1920. uspešno je vodio operacije
protiv belogardejaca i stranih intervencionističkih trupa, a od
1925. do 1940. bio je sovjetski ministar odbrane. U Drugom svetskom
ratu komandovao je jedinicama Severozapadnog pravca i Lenjingradskog
fronta. Od 1946. do 1953. bio je zamenik sovjetskog predsednika
vlade, a potom - posle smrti komunističkog diktatora Josifa
Staljina - do 1960. predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta.

1889.
Rođen je srpski istoričar Viktor Novak, profesor
Zagrebačkog, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije
nauka i umetnosti i osnivač Istorijskog instituta SANU. Diplomirao
je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomoćne
istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj školi u Rimu. Na
Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku
paleografiju, diplomatiku i metodologiju nastave istorije. Objavio
je veliki broj rasprava i studija iz istorije jugoslovenskih naroda
i istorije književnosti. U kapitalnom delu ''Magnum crimen'',
objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je
zločin genocida hrvatskog ustaškog režima nad Srbima u
''Nezavisnoj Državi Hrvatskoj''. Bio je veoma aktivan i u muzičkom
životu kao predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i
inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i
Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Ostala dela: ''Antologija
jugoslovenske misli i narodnog jedinstva'', ''Latinska paleografija'',
''Vatikan i Jugoslavija'', ''Scriptura Beneventana'', ''Evangeliarium
Spalatense'', ''Masarik i Jugosloveni'', ''Iz rimske književnosti'',
''Sveslovenska misao'', ''Dva antipoda'', ''Franjo Rački'', ''Valtazar
Bogišić i Franjo Rački'', ''Nikola Vulić, naučnik i čovek''.

1897.
Rođen je nemački političar i ekonomista Ludvig
Erhard, zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, glavni arhitekta
privrednog oporavka i uspona Zapadne Nemačke posle Drugog svetskog
rata.

1899.
Na Filipinima je izbila pobuna protiv SAD, koje su
odbile da daju nezavisnost toj bivšoj španskoj koloniji. U vreme
špansko-američkog rata, vođa filipinskog revolucionarnog pokreta
general Emilio Aginaldo proglasio je nezavisnost u julu 1898, što
su SAD ignorisale kad im je Španija prepustila tu pacifičku
ostrvsku zemlju sporazumom u Parizu u decembru 1898. Filipini su
stekli nezavisnost tek 1946.

1900.
Rođen je francuski pisac Žak Anri Mari Prever,
nazvan ''pesnik Pariza''. Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je
vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme.
Njegovu poeziju karakteriše revolt, mladalački cinizam, ismevanje
autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u
francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea
''Obala u magli'', ''Hotel Sever'', ''Dan se rađa'', ''Ljubavnici iz
Verone'', ''Deca raja'', ''Vrata noći''. Dela: zbirke pesama ''Reči'',
''Veliki prolećni bal'', ''Kiša i lepo vreme''.



1901.
Umro je srpski advokat, novinar i pisac Svetozar
Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u
Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik
klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene
omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne
stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu
(sadašnja Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao
1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među
panslavističkom omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog
crkvenog sabora izabran 1864, a za poslanika u Hrvatskom i Ugarskom
saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na
godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po
dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za
veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme -
najznačajnija je ''Spasova noć'', a najpoznatija ''Već se srpska
zastava svuda vije javno''. Literarni rad počeo je slobodarskim
stihovima u časopisu ''Slavjanka'', čiji je bio urednik i izdavač.
Bio je prvi urednik lista ''Zastava'', koji je okupljao najbolje
srpske pisce i javne radnike tog doba.

1902.
Rođen je američki pilot Čarls Ogastas Lindberg,
koji je prvi preleteo Atlantski okean. Avionom ''Duh Sent Luisa'' u
maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara od
Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni
radara ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog sina
Čarlsa 1932, u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim je za
otmicu predviđena smrtna kazna. Po dolasku na vlast u Nemačkoj
Adolfa Hitlera, javno je ispoljavao simpatije za nacizam i protivio
se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv Sila osovine.

1904.
Japanska ratna mornarica blokirala je rusku
dalekoistočnu luku Port Artur, što je bio uvod u Rusko-japanski
rat, koji je četiri dana kasnije počeo Japan bez objave rata.

1908.
Rođen je srpski slikar Predrag-Peđa
Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao
je prava u Subotici, a zatim bio u diplomatskoj službi u Parizu,
Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju je stekao 1937. na
izložbi u Parizu na kojoj je dobio ''Gran pri''. Napisao je eseje
''Između trube i tišine'' i dramu ''Zopir''.

1927.
Umro je serdar Janko Vukotić. Kao načelnik štaba
crnogorske Vrhovne komande, komandovao je 1915. Sandžačkom
vojskom, i verovatno je presudno uticao na pobedu u bici kod
Mojkovca. Bio je pristalica ujedinjenja Srba u jednu državu i
protivio se Nikoli Petroviću i njegovoj politici uperenoj protiv
ujedinjenja srpstva.

1930.
Rođen je srpski pisac Borislav Pekić. Zbog
pripadnosti ilegalnoj organizaciji Savezne demokratske omladine
Jugoslavije, posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina
na robiji. Jedan je od osnivača Demokratske stranke 1989. godine.
Dela: romani ''Vreme čuda'', ''Hodočašće Arsenija Njegovana'',
''Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana'', ''Kako upokojiti vampira'',
'Zlatno runo'', ''Atlantida'', ''Novi Jerusalim'', ''Argonauti'', ''Pisma iz
tuđine'', ''Godine koje su pojeli skakavci'', ''Besnilo'', drame ''Kako
zabaviti gospodina Martina'', ''Na ludom belom kamenu'', scenario za
film ''Dan četrnaesti''.



1938.
Pripremajući se za rat, Adolf Hitler je preuzeo
resor ministra rata Nemačke, a za šefa diplomatije imenovao je
Joahima fon Ribentropa.

1940.
Sovjetske trupe probile su front u Kareliji, u
sovjetsko-finskom ratu, započetom u novembru 1939. Finci su u
početku imali uspeha, ali je rat posle prodora u Kareliju okončan
porazom Finske. Mirovnim ugovorom potpisanim u martu 1940. u Moskvi
sovjetsko-finska granica je ispravljena na štetu Finske. U ratu je
poginulo 48.000 sovjetskih i 32.000 finskih vojnika.

1945.
Sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Frenklin
Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil otpočeli su u Jalti
na Krimu osmodnevne razgovore o uređenju sveta posle Drugog
svetskog rata. Postigli su saglasnost o formiranju Ujedinjenih
nacija, razoružanju Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone,
iskorenjivanju nacizma i izvođenju ratnih zločinaca pred sud.
Sporazumeli su se i da nova jugoslovenska vlada bude sastavljena na
osnovu sporazuma Josipa Broza Tita lidera Partizanskog pokreta
otpora i predsednika izbegličke kraljevske vlade u Londonu Ivana
Šubašića.

1946.
Predsednik vlade Srbije u Drugom svetskom ratu, pod
okuacijom, general Milan Nedić je, prema zvaničnoj verziji,
izvršio samoubistvo tokom istražnog postupka. U međuratnom
periodu nalazio se na mestu načelnika Generalštaba i ministra
vojske i mornarice, a u vreme invazije Nemačke komandovao je
Trećom grupom armija. Njegova uloga se različito tumači u
istoriografiji. Od teze da je bio izdajnik u službi okupatora, do
teze da je u pitanju tragična figura - čovek koji je svesno
žrtvovao ugled preuzevši funkciju šefa vlade u okupiranoj zemlji
kako bi, koliko je to moguće, ublažio tragediju srpskog naroda.
Nesumnjivo je da su organi njegove vlade u najtežim uslovima
zbrinuli one koji su umakli od hrvatskih ustaških zločina u
''Nezavisnoj Državi Hrvatskoj'', kao i sa drugih okupiranih
teritorija, ukupno više stotina hiljada ljudi (oko 600.000 odraslih
i 86.000 dece). Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima koje je
vodila Srbija 1912.-1918. i iz njih je izašao kao veoma ugledan.
Dela: ''Srpska vojska i solunska ofanziva'', ''Srpska vojska na
albanskoj golgoti'', ''Kralj Aleksandar I ujedinitelj''.

1948.
Cejlon (sadašnja Šri Lanka) dobio je samoupravu u
okviru Britanskog komonvelta.

1961.
U Angoli je oslobodilački pokret počeo borbu
protiv portugalskih kolonijalnih vlasti. Režim u Lisabonu odgovorio
je oštrom represijom. Angola je stekla nezavisnost 1975.

1966.
Prilikom pada japanskog putničkog aviona ''boing
727'' u Tokijski zaliv, poginula su 133 putnika i člana posade.

1972.
Velika Britanija i devet drugih zemalja priznale su
Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.

1974.
Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog
komonvelta.

1976.
U Gvatemali je u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi,
a milion i po ostalo je bez krova nad glavom.

1976.
Glavni grad Mozambika (bivša Portugalska Istočna
Afrika) Lorenso Markeš preimenovan je u Maputo.

1978.
Džunijus Džajavordene preuzeo je dužnost prvog
predsednika Šri Lanke.

1980.
Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske
akademije nauka i umetnosti, majstor sa izrazitim osećanjem za
boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je
Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od
1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u
početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota,
da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionizma,
stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i
prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi približio se lirskoj
apstrakciji.

1989.
U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja
Alfredo Stresner, koji je vladao 35 godina, duže od bilo koga u 20.
veku u nekoj od južnameričkih država. U pobuni je poginulo više
od 300 ljudi, mahom vojnika. Predsednik Paragvaja postao je general
Andres Rodrigez.

1989.
Ruski istoričar Roj Medvedev procenio je da je pod
Staljinovom vlašću u Sovjetskom Savezu uhapšeno, ubijeno ili na
drugi način izloženo represiji 40 miliona ljudi.

1990.
U napadu iz zasede na autobus sa izraelskim
turistima, islamski teroristi ubili su u Egiptu devet turista i
dvojicu egipatskih policajaca i ranili 20 ljudi.

1992.
Trupe lojalne predsedniku Venecuele Karlosu Andresu
Peresu ugušile su pokušaj vojnog udara.

1997.
U sudaru dva vojna izraelska helikoptera tipa ''Ć-
53 sikorski'' poginula su 73 vojnika.

1998.
U zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u
severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo je najmanje 4.500
ljudi.

2003.
Poslanici Veća republika i Veća građana
Skupštine Savezne Republike Jugoslavije usvojili su Ustavnu povelju
Državne zajednice Srbija i Crna Gora, čime je SRJ prerasla u
znatno labaviju Državnu zajednicu - koja se pokazala kao
kratkotrajna.

2005.
Italijanska novinarka Djulijana Zgrena, dopisnica
italijanskih dnevnih novina ''Il Manifesto'', oteta je u centru
Bagdada. Oslobođena je 3. marta, ali je 4. marta, na putu do
aerodroma, na auto u kojem je bila pucala američka patrola. Zgrena
je ranjena, a italijanski agent tajne službe Nikola Kalipari je,
štiteći je, poginuo.

2005.
Julija Timošenko, aktivista ''narandžaste
revolucije'', postala je prva žena predsednik vlade Ukrajine.

2006.
Umrla je Beti Fridan, koja je svojom knjigom
''Ženska mistika'' postavila temelje modernog feminističkog pokreta.
Osnovala je Nacionalnu organizaciju za žene. Umrla je na svoj
rođendan, u 85. godini.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je utorak, 5. februar, 36. dan 2008. Do kraja godine ima 330 dana.



1596.
- Japanski šogun Hidejoši zabranio hrišćanstvo u Japanu i naredio da se pogubi 26 osoba koje su prešle u katoličku veru. To su bili prvi katolički "mučenici" Japanci.

1679.
- Umro holandski pisac Jost fan den Fundel, najplodniji i najznačajniji književnik holandskog baroka. Njegova dela "Noah", "Lucifer" i "Adam u izgnanstvu" ubrajaju se među najveća ostvarenja holandske literature.

1792. - Britanci zauzeli pola teritorije indijske države Majsor, nakon što su porazili vojsku sultana Tipu Sahiba.

1814.
- U Beču je objavljena "Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica" Vuka Karadžića, koja je označila početak upoznavanja Evrope sa srpskom narodnom poezijom.

1816.
- Premijerno je izvedena Rosinijeva opera "Seviljski berberin" u Rimu.

1840.
- Rođen škotski pronalazač Džon Bojd Danlop, koji je 1887. izumeo pneumatsku gumu.




1884. - Rođen je srpski pisac Veljko Petrović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je pretežno pisao o Vojvodini, njenom ambijentu i ljudima. Prava je završio u Budimpešti. U Prvom balkanskom ratu bio je ratni dopisnik, a u Prvom svetskom ratu dobrovoljac, potom načelnik u ministarstvu prosvete, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja. Neposrednim i rodoljubivim stihovima žigosao je nacionalno otuđenje, korupciju i izdaju, a u intimnoj lirici bio je impresionista. Pisao je i studije o književnosti i slikarstvu. Dela: zbirke pesama "Rodoljubive pesme", "Na pragu", "Stihovi", zbirke pripovedaka "Bunja i drugi u Ravangradu", "Varljivo proleće", "Pomerene savesti", "Prepelica u ruci", "Dah života", Moloh".

1885.
- Belgijski kralj Leopold II proglasio afrički Kongo za lični posed pod nazivom "Nezavisna država Kongo".

1893.
- Umro je srpski glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca XIX veka. Posebno se istakao ulogama heroja i ljubavnika. Gostovao je u Budimpešti kao prvi glumac iz Srbije.

1941.
- Nemačka je u Drugom svetskom ratu u Berlinu, na tajnom sastanku šefa diplomatije Joakima fon Ribentropa s izaslanikom jugoslovenske vlade Danilom Gregorićem, izvršila jak pritisak na Jugoslaviju da pristupi Trojnom paktu, što je i učinila 25. marta 1941.

1973.
- Prvi put je izašao crtani strip "Hogar strašni".

1983.
- U Lionu, posle izručenja iz Bolivije, uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi, jedan od šefova Gestapoa u okupiranoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu. Barbi, nazvan "dželatom iz Liona" skrivao se u Boliviji 32 godine.



1988.
- Panamski general Manuel Antonio Noriega i 16 njegovih saradnika optuženi su za krijumčarenje droge i pranje novca u SAD-u. De facto diktator Paname od 1983, Norijega je optužen za krijumčarenje marihuane u SAD, pranje miliona američkih dolara i saradnju sa kolumbijskim kartelom u pogledu trgovine kokainom. Panamski lider odbacio je optužbe i zapretio isterivanjem oko 10.000 američkih državljana koji su živeli stacionirani pri Panamskom kanalu.

1993.
- U Beogradu je osnovana "Fondacija Borislav Pekić" radi trajnog čuvanja i negovanja uspomene na velikog srpskog pisca, sređivanja i publikovanja njegove rukopisne zaostavštine, izdavanja sabranih dela i prevođenja na strane jezike. Ustanovljena je i "Književna stipendija Borislav Pekić".

1994.
- Tokom bosanskog rata na sarajevskoj pijaci Markale u centru grada od granate je poginulo 68, a ranjeno 200 ljudi. Čelnici NATO dali su ultimatum bosanskim Srbima, pod pretnjom bombardovanja njihovih položaja, da u roku od deset dana povuku teško naoružanje na 20 kilometara od centra Sarajeva, a od armije BiH zatraženo je da svoje teško naoružanje u gradu stavi pod kontrolu mirovnih snaga.

1996.
- Vlasti u Sarajevu uhapsile su i kasnije predale Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu srpske oficire Đorđa Đukića i Aleksu Krsmanovića, što je izazvalo ozbiljnu političku krizu u tek uspostavljenim kontaktima dva bosanska entiteta. General Đukić je umro u zatvoru a pukovnik Krsmanović je oslobođen optužbe.

1997.
- Tri najveće švajcarske banke osnovale su, pod snažnim međunarodnim pritiskom, fond od sto miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta. Pritisak je usledio nakon otkrića da su švajcarske banke sarađivale s nemačkim nacistima u Drugom svetskom ratu u skrivanju novca i dragocenosti od zatočenih i ubijenih Jevreja.

1999.
- U 76. godini umro je Nevil Boner, prvi Aboridžanin poslanik u australijskom parlamentu.

2000.
- U 98. godini umro je Klod Otan-Lara, jedan od najistaknutijih i najplodnijih francuskih filmskih reditelja

2005.
- Umro je togoanski predsednik Gnasingbe Ejadema, koji je na vlast došao vojnim pučem 1967. i odmah zabranio svaku političku aktivnost u zemlji. Od 1991, kada je vratio političke slobode, tri puta uzastopno pobeđivao je na predsednickim izborima.

2006.
- Iran je povukao svog ambasadora iz Danske u znak protesta zbog objavljivanja stripa o proroku Muhamedu u listu Jilands Posten.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je sreda, 6. februar, 37. dan 2008. Do kraja godine ima 329 dana.


1564.
Rođen je engleski pisac Kristofer Marlou, koji je usavršio pisanje u jambskom desetercu i izuzetno uticao na Vilijama Šekspira. Njegove tragedije prikazuju žudnju za vlašću, odlikuju se zvučnom retorikom i na mahove poetskim žarom. Dela: ''Tamerlan Veliki'', ''Dr Faustus'', ''Jevrejin sa Malte'', ''Edvard II''.

1665.
Rođena je engleska kraljica Ana, koja je vladala od 1702. do 1714, poslednji monarh iz dinastije Stjuart, tokom čije su vladavine 1707. ujedinjene Engleska i Škotska. Njena vladavina obeležena je i oštrim rivalitetem vigovaca i torijevaca, pojačanim neizvesnošću u pogledu naslednika prestola.

Image

1685.
Umro je engleski kralj Čarls II Stjuart, sin Čarlsa I pogubljenog u građanskom ratu 1649, koji je postao monarh 1660, posle ukidanja republike uspostavljene 1653. pod Oliverom Kromvelom. Stupajući na presto Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Irske, obavezao se na poštovanje prava Parlamenta i ličnih sloboda građana, što je pokušao da izigra, pokazujući apsolutističke težnje. Tome se usprotivila Stranka vigovaca (liberali) i parlament ga je 1679. primorao da potpiše akt ''Habeas corpus'' kojim su ozakonjene izvesne građanske slobode. Njegova vladavina u istoriji je označena kao period restauracije.

1793.
Umro je italijanski pisac Karlo Goldoni, obnovitelj italijanske komedije koja je čamila u improvizacijama istrošene ''komedije del arte''. Dela: komedije ''Mirandolina'', ''Ribarske svađe'', ''Tvrdica'', ''Kockar'', ''Laskavac'', drama ''Dalmatinka''.

1802.
Rođen je engleski fizičar Čarls Vitstoun, pionir telegrafije. Pronašao je i metod za određivanje električnog otpora i istraživao elektricitet, svetlost i zvuk.

1804.
Umro je engleski hemičar i filozof Džozef Pristli, koji je otkrio kiseonik, amonijak, hlorovodonik, azot-oksid, ugljendioksid i sumpornu kiselinu. Bio je vatreni pristalica Francuske revolucije i ogorčeni protivnik ateizma prosvetitelja - verovao je u besmrtnost duše. Dela: ''Hartlijeva teorija o ljudskom duhu na principima asocijacije ideja'', ''Slobodni razgovori o materijalističkim učenjima'', ''Sokrat i Isus'', ''Istorija i sadašnje stanje elektriciteta''.



1838.
Rođen je engleski glumac Džon Henri Brodrib, poznat kao Henri Irving, jedan od najvećih tragičara 19. veka, prvi glumac kojem je 1895. dodeljena plemićka titula. Njegova gluma se odlikovala plemenitim patosom, posebno u tumačenju likova iz drama Vilijama Šekspira.

1864.
Umro je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, jedna od najznamenitijih ličnosti srpske kulture, tvorac novog pravopisa i književnog jezika, genijalni samouk koji je napravio odlučan preokret u srpskoj literaturi - ona je od njegovog vremena dobila izrazito narodno i nacionalno obeležje. Na ''Književnom dogovoru'' srpskih i hrvatskih kulturnih radnika u Beču 1850. dopustio je da štokavski dijalekt srpskog narodnog jezika postane jedinstven književni jezik oba naroda. Osnovnu pismenost učio je u selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i u manastiru Tronoša. U Prvom srpskom ustanku bio je pisar vojvode Churčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom jeziku i pravopisu. Ubrzo je izdao prvu zbirku narodnih pesama i ''Pismenicu'' (gramatika), a 1818. ''Rječnik''. Pisao je i istorijska svedočanstva, bavio se etnografijom, organizovao istraživanja u svim srpskim zemljama i vodio ogromnu prepisku. Borio se protiv samovlašća knjaza Miloša Obrenovića i jakog fronta protivnika reforme jezika. Uređivao je almanah ''Danicu'' i nastojao da Evropu upozna sa srpskim narodnim blagom i prošlošću. Gigantskim radom (njegovo delo sabrano je u 39 tomova), za koji bi timovima naučnika i kulturnih radnika bile potrebne decenije, stekao je mnoge pristalice, ali i ogorčene protivnike. Prijatelje je našao u najistaknutijim umovima Evrope, učinio je da srpske narodne pesme, kultura i istorija postanu poznate širom Evrope, a ugledni univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove reformatorske ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847, kada su izašle ''Pesme'' Branka Radičevića, dokaz da se ''Vukovim jezikom'' mogu pisati i umetnička dela, a Djuro Daničić je delom ''Rat za srpski jezik i pravopis'' dokazao da su opravdane Vukove jezičke postavke. Cela epoha - razvijeni srpski romantizam - bila je pod njegovim uticajem. Njegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti iz Beča u otadžbinu i uz Dositeja Obradovića počivaju ispred Saborne crkve u Beogradu.

1876.
U Srbiji je osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Akciju je pokrenuo mladi vojni lekar Vladan Djorđević, a za prvog predsednika je izabran mitropolit Mihajlo. Dva meseca kasnije Društvo je postalo član Međunarodnog Crvenog krsta.

1882.
Srbija i SAD zaključile su trgovinski sporazum i konzularnu konvenciju, čime su uspostavljani diplomatski i državni odnosi dveju zemalja. Sporazum i Konvencija na snazi su i sada.

1897.
Rođen je brazilski filmski režiser, scenarista i producent Alberto de Almeida Kavalkanti, koji je između dva svetska rata, radeći u Evropi, znatno uticao na francusku filmsku avangardu i englesku dokumentarističku filmsku školu. Filmovi: ''Ivet'', ''Voz bez očiju'', ''Kapetan Frakas'', ''Odmor đavola'', ''Smrt noći'', ''Nikolas Niklbi'', ''Prvi džentlmen'', ''Zemlja je uvek zemlja'', ''Pesma mora'', ''Gazda Puntila i njegov sluga Mati''.

1897.
Ostrvo Krit u Sredozemnom moru prisajedinjeno je Grčkoj. Istog dana 1869. Grčka je prinuđena da popusti pred ultimatumom Otomanskog carstva i prepusti mu Krit.

1899.
Senat SAD ratifikovao je Pariski mirovni ugovor kojim je okončan američko-španski rat. Poražena Španija je primorana da Amerikancima prepusti Filipine, Kubu, Portoriko i Guam.

1905.
Rođen je poljski političar Vladislav Gomulka, vođa Poljske radničke partije (komunisti) od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970. S dužnosti generalnog sekretara smenjen je 1948. u vreme jačanja staljinizma, a ostavku na taj položaj podneo je krajem 1970, pod pritiskom radničkih nemira.

1911.
Rođen je američki državnik Ronald Vilson Regan, predsednik SAD od 1980. do 1988. Prethodno je bio filmski glumac i guverner Kalifornije od 1966.

1912.
Rođena je Eva Braun, ljubavnica Adolfa Hitlera. Zvanično je postala supruga nemačkog diktatora dan pre nego što su oboje izvršili samoubistvo u Hitlerovom berlinskom bunkeru krajem aprila 1945.

1922.
Potpisivanjem ugovora u Vašingtonu je završena konferencija SAD, Francuske, Japana, Italije i Velike Britanije, na kojoj su se velike sile obavezale da ograniče upotrebu bojnih otrova i podmornica u ratnim sukobima i utvrdile novu raspodelu pomorskih vojnih snaga. SAD su stekle pravo da drže mornaricu koja neće biti slabija od britanske i koja će nadmašiti flotu Japana.

1931.
Rođena je argentinska igračica, potom državnica Marija Estela Isabelita Martines, poznata kao Isabela Peron, predsednik Argentine od 1974. do 1976. Na položaju šefa države nasledila je preminulog supruga Huana Perona. Prethodno je 1973. postala potpredsednik Argentine, s vlasti je zbačena vojnim udarom, posle čega je na osnovu odluke vojne hunte bila u zatvoru od 1976. do 1981.

1932.
Rođen je francuski filmski režiser Fransoa Trifo, jedan od tvoraca ''novog talasa'' francuskog filma. Svetsku slavu stekao je već prvim filmom ''400 udaraca'', snimljenim 1959. Ostali filmovi: ''Žil i Džim'', ''Američka noć'' (Oskar), ''Priča o Adeli'', ''Pucajte na pijanistu'', ''Divlje dete'', ''Susetka'', ''Poslednji metro'', ''Ukradeni poljupci''.

1937.
U izdanju Beogradske knjižare i izdavačke kuće Gece Kona izašao je ''Leksikon stranih reči i izraza'' Milana Vujaklije, delo značajno za srpsku kulturu.

1952.
Umro je britanski kralj Džordž VI, kojeg je nasledila ćerka, kraljica Elizabet I.

1958.
U avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginula su 23 putnika, uključujući osam igrača engleskog fudbalskog kluba ''Mančester junajted'' nazvanih ''Bejzbijeve bebe'', prema njihovom menadžeru Matu Bejzbiju. Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda gde je ''Mančester junajted'' igrao meč evropskog Kupa šampiona s ''Crvenom zvezdom''.



1989.
Umro je francuski filmski režiser Andre Žan Kajat, koji se bavio i advokaturom, novinarstvom i pisanjem scenarija, ali je slavu stekao kao režiser. Filmovi: ''Svi smo mi ubice'', ''Ogledalo sa dva lica'', ''Ljubavnici iz Verone'', ''Pravda je zadovoljena'', ''Pre potopa'', ''Prelaz preko Rajne''.

1993.
Umro je američki teniser afričkog porekla Artur Eš, prvi crni igrač koji je - trijumfom u Vimbldonu 1975.
uspeo da pobedi na Gren slem turniru. Umro je od side pošto je zaražen virusom te bolesti transfuzijom krvi prilikom operacije srca.

1994.
Šef opozicionih socijaldemokrata Marti Ahtisari dobio je prve direktne predsedničke izbore u Finskoj, pobedivši ministarku odbrane Elizabet Ren.

1995.
Dva vasionska broda od po 100 tona - najveća ikad spojena u svemiru - susrela su u prvom američko-ruskom svemirskom ''randevuu'' posle 20 godina.

1997.
Kongres Ekvadora smenio je predsednika Abdalu Bukarama, proglasivši ga neuračunljivim.

1999.
U zamku Rambuje kod Pariza počeli su pregovori na kojima je jugoslovensku delegaciju predvodio potpredsednik vlade Srbije Ratko Marković, a kosovskih Albanaca vođa terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači.

2000.
Vršilac dužnosti predsednika Rusije Vladimir Putin izjavio je da su okončane operacije u glavnom gradu Čečenije Groznom, iz kojeg su izbačeni islamski teroristi.

2000.
Bivši finski šef diplomatije Tarja Halonen pobedila je na predsedničkim izborima, postavši prva žena šef države u istoriji Finske.

2004.
U eksploziji koju je aktivirao islamski bombaš-samoubica u metrou u Moskvi poginulo je najmanje 40 ljudi.

2007.
Umro je Frenki Lejn poznati američki pevač koji je serijom hitova postao jedan od najpopularnijih muzičara 50-ih godina prošlog veka. Svojim prepoznatljivim glasom baritona i pesmama poput ''That's My Desire'', ''Mule Train'', ''Jezebel'', ''I Believe'' i ''Rawhide'', Lejn je bio jedan od ''pretplaćenih'' na top listama sve do pojave rokenrola. Tokom sedam decenija duge karijere, prodao je više od 100 miliona ploča od kojih je više od 20 doseglo status zlatnih. Imao je široki repertoar koji je obuhvatao
džez, bluz i kantri muziku.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je četvrtak, 7. februar, 38. dan 2008. Do kraja godine ima 328 dana.



1478. -
Rođen je engleski humanista i državnik Tomas Mor (Thomas More), diplomata i lord-kancelar Henrija VIII (Henry) (1529-32). Pao je u nemilost kada je uskratio podršku kralju u njegovom sporu s papom, a 1535. odbio je da prizna Henrija poglavarom engleske crkve. Nakon toga je osuđen na smrt i pogubljen. Kao pisac poznat je po delu "Utopija" (1516) u kojem je dao viziju idealnog društva.



1792. -
Austrija i Pruska su sklopile savez protiv revolucionarne Francuske u strahu od širenja ideja građanske revolucije. To je bila prva od šest koalicija u koje su kasnije, protiv Napoleona, ušle i Rusija, Engleska i Turska i druge manje evropske zemlje.

1812. -
Rođen je Čarls Dikens (Charles Dickens), rodonačelnik socijalnog romana, jedan od najznačajnijih, najuticajnijih i najčitanijih engleskih pisaca ("Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Pikvikov klub", "Stara prodavnica retkosti").

1837. -
Umro je švedski kralj Gustav IV tokom čije je vladavine (1792-1809) Švedska bila u gotovo potpunoj izolaciji. Nakon neuspeha u ratovima s Rusijom i Danskom (180, zbačen je s prestola u oficirskoj zaveri (1809), posle čega je živeo u izgnanstvu.

1863. -
Na britanskom vojnom brodu "Orfej", koji je potonuo pored obala Novog Zelanda, poginulo je 190 ljudi.

1878. -
Umro je papa Pije IX, čiji je pontifikat trajao 31 godinu i 236 dana, najduže u istoriji katoličke crkve. Za vreme njegovog pontifikata crkvena (papska) država izgubila je najveći deo svojih teritorija, a papa se povukao u Vatikan (1870). Proglasio je 1854. dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice, a 1870. o infabilitetu (nepogrešivosti) pape.

1894. -
Umro je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks (Adolphe Sax), koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan po njemu saksofon.

1913. -
Crnogorska vojska i srpski Primorski odred su u Prvom balkanskom ratu počeli napad na Skadar koji su držali Turci. Crnogorci su u aprilu prisilili Esad-pašu da preda grad, ali su se u maju morali povući, jer su evropske sile donele odluku da Skadar pripadne Albaniji.

1947. -
Britanski plan o podeli Palestine na arapski i jevrejski deo odbacili su i Jevreji i Arapi.

1962. -
U eksploziji u rudniku uglja kod Sarbrikena u Zapadnoj Nemačkoj poginulo je 298 rudara.

1964. -
Popularna britanska pop grupa "Bitlsi" prvi put je gostovala u SAD.

1968. -
Premijeri svih 10 kanadskih provincija odobrili su nacrt ustava prema kojem je status francuskog jezika u celoj Kanadi izjednačen s engleskim.

1969. -
Nigerijski avioni bombardovali su prepunu tržnicu u jednom selu u pobunjenoj Bijafri. Poginulo je više od 200 ljudi.

1971. -
Žene su u Švajcarskoj referendumom dobile pravo glasa.

1984. -
Američki kosmonaut Brus Mekendls (Bruce McCandless) je napustio svemirski brod "Čelendžer" i postao prvi čovek koji je "prošetao" svemirom.



1986. -
Predsednik Haitija Žan Klod Divalije (Jean Claude Duvalier) pobegao je iz zemlje, okončavši 29-godišnju diktaturu porodice Divalije u toj karipskoj zemlji.

1990. -
Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije SSSR prihvatio je predlog lidera Mihaila Gorbačova da se ukine 70-godišnji monopol na vlast te partije, čime je otvoren put za višepartijski politički sistem.

1991. -
Sveštenik Žan Bertran Aristid (Jean Betrand Aristide)proglašen je predsednikom Haitija, kao prvi demokratski izabran šef države.

1995. -
U Islamabadu, u Pakistanu uhapšen je Ramzi Jusuf (Ramzi Yousef), glavni osumnjičeni za napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku 1993, kada je poginulo šest osoba, a više od 1.000 povređeno. Za taj napad optuženo je i na doživotnu robiju osuđeno šest islamskih ekstremista.

1996. -
U "Boingu 757", koji se srušio nekoliko minuta posle poletanja iz Dominikanske Republike ka Nemačkoj, poginulo je svih 189 putnika i članova posade. Većina putnika bili su nemački turisti.

1996. -
Umro je jordanski kralj Husein (Hussein), koji je vladao Jordanom od 1952. Nasledio ga je sin, princ Abdulah (Abdullah).

2000. -
U Beogradu je ubijen ministar odbrane SR Jugoslavije Pavle Bulatović. Novi ministar postao je Dragoljub Ojdanić, dotadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, a na to mesto je postavljen Nebojša Pavković.

2001. - Umrla je američka pevačica i glumica Dejl (Dale) Evans, koja je sa svojim suprugom, Rojem Rodžersom, igrala u 27 vestern filmova i napisala njihovu pesmu "Tragovi sreće."

2003. -

Umro je Augusto Monteroso (Monterroso), pisac iz Gvatemale i poznati majstor kratke priče, koji je 2000. osvojio špansku nagradu za literatutu "Princ od Asturije".

2003. -
U eksploziji automobila-bombe u klubu "El Nogal" u elitnom delu grada Bogota (Kolubija) poginule su najmanje 33 osobe, a više od 60 ljudi je povređeno. Za napad je osumnjičena gerilska Revolucionarna oružana snaga Kolumbije.

2005.
Engleskinja Elen Mekartur postavila je novi svetski rekord u solo jedrenju oko sveta, prešavši skoro 42.000 kilometara
za 71 dan, 14 sati, 18 minuta i 33 sekunde.

2006.
Talibani u Avganistanu pozvali su muslimanski svet da proglasi sveti rat povodom spornih karikatura o proroku Muhamedu objavljenih u danskom listu ''Jilands Posten''.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je petak, 8. februar, 39. dan 2008. Do kraja godine ima 327 dana.



1560. -
Turske galije naterale su u bekstvo špansku flotu pod komandom vojvode Medine u bici u Sredozemnom moru kod grada Tripolija, koji su Turci 1551. preuzeli od Španije.

1587. -
Nakon 19 godina zatočeništva pogubljena je škotska kraljica Meri Stjuart (Mary Stuart), optužena zbog učešća u zaveri za zbacivanje s prestola engleske kraljice Elizabete I (Elizabeth).

1676. -
Umro je ruski car Aleksej Mihajlovič Romanov, otac Petra Velikog, koji je tokom vladavine od 1645. do smrti ugušio pobune kmetova i pobunu donskih kozaka pod Stepanom Razinom. Proširio je teritoriju pripojivši Rusiji Ukrajinu do reke Dnjepar i istočne delove Sibira.

1725. -
Umro je ruski car Petar I Aleksejevič Romanov (Petar Veliki). Po dolasku na presto 1682. sproveo je, prema evropskim uzorima, dalekosežne reforme države i društva. Ratovima je obezbedio Rusiji jak položaj na Baltiku, izlaz na Crno more i zapadnu obalu Kaspijskog jezera. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine ("Vedomosti"), a 1703. na ušću Neve podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg.

1828. -
Rođen je Žil Vern (Jules Verne), francuski pisac naučno-fantastičnih romana. Zaokupljen naučnim otkrićima, dalekim zemljama i istraživačkim podvizima, napisao je više od 50 romana među kojima su najpoznatiji "Put oko sveta za 80 dana", "20.000 milja pod morem", "Put na Mesec", "Put u središte Zemlje", "Carev glasnik", "Pet nedelja u balonu", "Deca kapetana Granta").



1861. -
Južne države SAD odvojile su se od Unije i osnovale Konfederaciju država Amerike s Džefersonom Dejvisom (Jefferson Davis) kao predsednikom, što je dovelo do Američkog građanskog rata (1861-65).

1863. -
Pruska i Rusija sklopile su savez da bi ugušule revoluciju u Poljskoj.

1894. -
Rođen je američki filmski režiser King Volis Vidor (Wallis). Njegov nemi film "Gomila" smatra se remek delom svetske kinematografije. Veliki uspeh postigao je i filmom "Haleluja" u kojem su glavne uloge igrali crnci.

1920.-
Rodjena je američka filmska glumica Džulija Džin Mildred Frensis Tarner, poznata kao Lana Tarner, jedna od najsjajnijih zvezda Holivuda pedesetih godina 20. veka.
Filmovi:
"Oni neće zaboraviti", "Ljubav je snašla Endija Hardija", "Dr Džekil i Mr Hajd", "Poštar uvek zvoni dvaput", "Kas Timberlan", "Gradić Pejton", "Imitacija života", "Ljubav ima mnogo lica", "Monsunske kiše".



1921. -
Umro je ruski revolucionar i geograf Petar Aleksejevič Kropotkin, jedan od najznačajnjih teoretičara anarhizma. Godine 1872. napustio je uspešno bavljenje naukom, prišao Bakunjinu u Ženevi i posvetio se idejama anarhizma ("Anarhija i njena filozofija", "Velika Francuska revolucija", "Zapisi revolucionara").

1924. -
Prilikom pogubljenja Gija Džona (Gee Jon) u američkoj državi Nevada prvi put je upotrebljena gasna komora za izvršenje smrtne kazne.

1937. -
U Španskom građanskom ratu trupe generala Fransiska Franka (Francisco Franco) zauzele su Malagu uz pomoć 15.000 italijanskih vojnika.

1940. -
Nacisti su u Drugom svetskom ratu streljali svakog desetog stanovnika iz dva poljska sela u blizini Varšave zbog ubistva dva nemačka vojnika.

1942. -
U manastiru Ostrog održana je skupština sa koje je upućen poziv svim Crnogorcima i Bokeljima, bez obzira na političke i partijske podele, na ustanak protiv okupatora u Drugom svetskom ratu.

1943. -
Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila grad Kursk koji su Nemci okupirali 1941.

1963. -
U Iraku je izvršen državni udar. Predsednik Iraka general Abdul Karim Kasem (Kassem) je streljan, a novi šef države je postao pukovnik Abdul Salem Muhamad Aref (Muhammad).

1975. -
Sovjetski i američki kosmonauti su počeli zajedničke pripreme za letove "Sojuz-Apolo".

1984. -
Na stadionu "Koševo" u Sarajevu u prisustvu 50.000 gledalaca otvorene su 14. zimske Olimpijske igre. Na prvim olimpijskim igrama održanim u Jugoslaviji učestvovali su sportisti iz 49 država, najveći broj u istoriji ZOI.

1989. -
U blizini atlantskih ostrva Azori pao je američki putnički avion s italijanskim turistima i poginulo je svih 144 putnika i članova posade.

1992. -
Članice Evropske zajednice potpisale su u Mastrihtu, u Holandiji ugovor kojim je ova ekonomska zajednica postala i političko-pravna unija (Evropska unija).

1993. -
U nesreći izazvanoj sudarom vojnog aviona "Suhoj" i putničkog "Tupoljev" blizu Teherana, poginuli su svi putnici i članovi posade, njih 132, pilot i kopilot vojnog aviona.

1994. -
Dve grupe ilegalnih imigranata ("ljudi iz čamaca"), pristigavši do obala SAD dobile su različit tretman američkih vlasti - Kubanci su prihvaćeni, a Haićani su bili prisiljeni da se vrate.

2002. -
U mestu Salt Lejk Siti, u SAD otvorene su 19. Zimske olimpijske igre.2004. - Britanski prestolonaslednik princ Čarls doputovao je u Iran u svojstvu predsednika britanskog Crvenog krsta. On je obišao grad Bam, koji je krajem 2003. razoren u katastrofalnom zemljotresu, u kome je stradalo 43.000 ljudi. Princ Čarls je prvi član britanske kraljevske porodice koji je posetio Iran od revolucije 1979. godine.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je subota, 9. februar, 40. dan 2008. Do kraja godine ima 326 dana.


1540. -
U Rudaj Fildsu kod Čestera u Engleskoj održana je prva trka konja.

1788. -
Austrijski car Josif II objavio je rat Turskoj. U ratu,koji je završen 1791. po Austriju nepovoljnim Svištovskim mirom, na austrijskoj strani učestvovali su i srpski dobrovoljci pod vođstvom Koče Anđelkovića.

1801. -
Mirovnim ugovorom između Austrije i Napoleonove Francuske u Linevilu na severoistoku Francuske prestalo je da postoji Sveto rimsko carstvo, iako se car Franc II Habsburg odrekao titule rimskog cara nemačkog naroda pet godina kasnije.

1849. -
Italijanski revolucionar Đuzepe Macini (Giuseppe Mazzini)proglasio je Rim republikom.

1881. -
Umro je Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika, čije je delo u 20. veku postalo neiscrpan izvor za najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku književnost, a posebno su se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji ("Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Bedni ljudi", "Poniženi i uvređeni", "Zapisi iz mrtvog doma", "Idiot").

1909. -
Francuska i Nemačka su postigle sporazum o Maroku, kojim je Berlin priznao posebne interese Pariza u toj zemlji, u zamenu za ekonomske koncesije.

1917. -
Zbog pokušaja bugarske vojske da izvrši mobilizaciju srpskih regruta u okupiranim oblastima u južnoj Srbiji u Prvom svetskom ratu, izbio je Toplički ustanak. Pored početnih uspeha i stvaranja slobodne teritorije sa sedištem u Toplici, ustanak je krajem marta ugušen. Bugari su za odmazdu pobili oko 20.000 ljudi, uključujući žene i decu i uništili nekoliko desetina sela između Prokuplja i Leskovca.

1934. -
Jugoslavija, Grčka, Turska i Rumunija potpisale su u Atini Balkanski pakt (Balkanska antanta), odbrambeni savez od bugarskih i italijanskih aspiracija. Izbijanjem Drugog svetskog rata savez je oslabio zbog različitih stavova zemalja članica prema Nemačkoj i Italiji, a pristupanjem Rumunije i Jugoslavije Trojnom paktu sasvim se raspao.

1942. -
U njujorškoj luci izbio je požar na francuskom putničkom brodu "Normandija", tada najvećem i najelegantnijem u svetu, posle čega je brod potonuo.

1943. -
Počeo je protivnapad partizana u Drugom svetskom ratu protiv združenih nemačkih, italijanskih i hrvatskih snaga na Neretvi, poznat kao "Bitka za ranjenike". Početkom marta osam partizanskih brigada odbacilo je glavninu nemačkih trupa i svih 3.500 ranjenika je prebačeno na levu obalu Neretve.



1957. -
U Portugaliji je umro Mikloš Horti (Miklos Horthy, mađarski diktator (1920-44). Kao zapovednik krstarice "Navara" učestvovao je u gušenju pobune mornara u Boki Kotorskoj 1918, uveo je Mađarsku u rat na strani Hitlera i učestvovao u agresiji na Jugoslaviju. Odgovoran za istrebljenje Jevreja i zločine nad civilima, nakon zbacivanja s vlasti pobegao je u Portugaliju. U Jugoslaviji je bio proglašen za ratnog zločinca zbog masovnih likvidacija civila u Vojvodini.

1962. -
Jamajka je postala nezavisna država u okviru britanskog Komonvelta.

1969. -
Boing 747 džambo džet izvršio je prvi probni let.

1977. -
Umro je ruski konstruktor aviona Sergej Vladimirovič Iljušin, koji je tokom tri decenije konstruisao više od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po oklopnom jurišnom avionu "Il-2" za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu.



1981. -
General Vojćeh Jaruzelski (Wojciech) postao je predsednik poljske vlade.

1984. -
Umro je Jurij Vladimirovič Andropov, šef sovjetske države i vladajuće Komunističke partije. Bivši šef Komiteta državne bezbednosti (KGB), koji je nasledio Leonida Brežnjeva krajem 1982, bio je na vlasti manje od 16 meseci.

1991. -
Na referendumu u Litvaniji, iz kojeg su bili isključeni građani ruske nacionalnosti, više od 90 odsto birača glasalo je za otcepljenje od SSSR.

1996. -
U snažnoj eksploziji u Londonu, koju su podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije, poginule su dve osobe, a oko sto je ranjeno. Tim napadom prekinuto je 17-mesečno primirje.

1999. -
Kina je prekinula diplomatske odnose s Makedonijom zbog odluke vlade u Skoplju da uspostavi diplomatske odnose s Tajvanom.

2002. -
Umrla je britanska princeza Margaret (71), sestra kraljice Elizabete. Bila je poznata po glamuroznom i burnom životu.

2003.-
Papa Jovan Pavle II uputio je dramatični apel protiv američke invazije na Irak, a potom je uputio i ličnog izaslanika u mirovnu misiju u Bagdad. To nije odvratilo Vašington od namere da bez odobrenja Ujedinjenih nacija napadne tu arapsku zemlju, pod izgovorom da režim Sadama Huseina ima oružje za masovno uništenje, što se ispostavilo kao neistina.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je nedelja, 10. februar, 41. dan 2008. Do kraja godine ima 325 dana.


1258. -
Mongoli su zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.

1763. -
Pariskim mirovnim ugovorom, Kanada je pripala Velikoj Britaniji.

1763. -
Mirovnim ugovorom u Parizu završen je Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila. Sporazumom, koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija, Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji je prepustila i Kanadu. Španija je dobila Luizijanu i Kubu, a Pruska je zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije.

1837. -
U dvoboju je ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti ("Evgenije Onjegin", "Boris Godunov", "Pikova dama", "kapetanova kći").

1878. -
Konvencijom u El Zanjonu okončan je desetogodišnji ustanak protiv španske kolonijalne vlasti na Kubi.

1879. -
U Velikom Trnovu otvoreno je zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.

1891. -
Zaslugom čuvenog srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano je Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

1894. -
Rodjen je britanski političar Harold Makmilan (Macmillan).

1898. -
Rodjen je Bertolt Breht (Brecht), nemački pesnik i dramski pisac.

1901. -
U Beču je umro srpski državnik Milan Obrenović, knez (1872-82), a potom kralj Srbije (1982-89). Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. Zaključio je s Bečom Tajnu konvenciju 1881. kojom je ograničena nezavisnost Srbije u korist Austro-Ugarske. Abdicirao je 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra.



1913. -
Pronadjeni su smrznuti ostaci istraživača Antarktika, Kapetana Skota (Captain Scott) i njegove drupe koji su stradali u nevremenu u ekspediciji na Južni pol.

1931. -
Nju Delhi (New Delhi) postao glavni grad Indije.


1942. -
Američki džez muzičar Glen Miler (Glenn Miller) postao je prvi muzičar koji je dobio "zlatnu ploču" za prodaju milionitog primerka kompozicije "Chattanooga Choo Choo".

1947. -
U Parizu su potpisani mirovni ugovori zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.

1950. -
Rodjen je Mark Spitz, američki vičestruki olimpijski pobednik u plivanju.

1962. -
Američki pilot Frensis Geri Pauers (Francis Gary Powers), oboren 1960. dok je preletao SSSR špijunskim avionom U-2, u Berlinu je zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.

1964. -
U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis potonuo je razarač "Vojadžer" i poginulo je više od 80 mornara.

1986. -
Do tada najveći sudski proces članovima Mafije, ordžan je u Palermu, na Siciliji u Italiji.

1996. -
IMB kompjuter nazvan "Duboko plavo" ušao je u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovom.



1997. -
Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili su vatru na Muslimane iz istočnog dela grada koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe su poginule, a 38 je ranjeno. Mostar je u bosanskom ratu, nakon što su Srbi bili prisiljeni da napuste grad, podeljen 1993. na muslimanski i hrvatski deo.

1998. -
Umro je bivši francuski ministar inostranih poslova Moris Šuman (Maurice Sćuman), tvorac projekta Evropske unije ("Šumanov plan").

2000. -
Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio je nezavisne medije da su "američki plaćenici" i "kriminalci", čime je najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.

2001. -
Tokom antivladinih protesta u Teheranu, u sukobu s policijom ranjeno je više desetina studenata, a oko 100 je uhapšeno.

2004. -
SAD su obnovile svoje diplomatsko predstavništvo u Tripoliju, posle desetogodišnjih neprijateljskih odnosa dve zemlje, a nakon odluke Libije da napusti program za razvoj oružja za masovno uništenje. Zvanični Vašington je opozvao svog ambasadora u Libiji 1980. godine.

2005. -
Umro je poznati televizijski i radijski novinar Milovan Ilić Minimaks (67).

2005.
U Saudijskoj Arabiji održani su lokalni izbori, prvi u istoriji te islamske apsolutne monarhije, a pravo glasa su imali samo muškarci stariji od 20 godina.

2006.
Umro je francuski farmaceut i hemičar Pjer Potije, rukovodilac istraživanja koja su rezultirala proizvodnjom jednog od najkorišćenijih antikancerogenih lekova na svetu - ''taksotera''. Suština njegovog istraživanja sastojala se u imitiranju prirodnog procesa sinteze u biljkama, uz pomoć kojeg one proizvode lekovite

supstance.

2007.
Umro je profesor Slobodan Vitanović. Rođen je1928. godine u Beogradu, bio je pofesor Univerziteta u Beogradu i gostujući profesor francuske književnosti na univerzitetima u
Bordou, Marselju i Parizu. Bio je član Krunskog saveta princa Aleksandra Karađorđevića kao i član Izvršnog saveta i potpredsednik Beogradskog centra Evropskog društva kulture i
potpredsednik Alijanse društva Jugoslavija - Francuska.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je ponedeljak, 11. februar, 42. dan 2008. Do kraja godine ima 324 dana.

1847. -
Rođen je američki pronalazač Tomas Alva Edison (Thomas). Registrovao je više od hiljadu patenata, uključujući sijalicu s ugljenim vlaknom, fonograf (gramofon), mikrofon, megafon, fonometar.

1858. - T
okom rata za reformu (1856-61) Benito Huarez (Juarez) proglašen je u Vera Kruzu ustavnim predsednikom Meksika.

1868. -
Umro je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko (Jean Bernard, Foucault), koji je s Armanom Fizoom (Armand Fizeau) izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) dokazao je obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop i usavršio teleskop.

1873. - Pod pritiskom republikanaca abdicirao je španski kralj Amadeo i proglašena je prva španska republika.

1879. -
Umro je francuski slikar i vajar Onore Domije (Honore Daumier), najveći karikaturista 19. veka. Godine 1832. proveo je šest meseci u zatvoru zbog karikature kralja Luja Filipa (Louis Philippe).

1919. -
Fridrih Ebert (Friedrich) je izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle Prvog svetskog rata postala republika.

1929. -
Sporazumom u Luteranu između Italije i Svete stolice stvorena je nezavisna papska država Vatikan. Time je rešeno "Rimsko pitanje" - spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870, posle priključenja Italiji papske države i grada Rima.



1945. -
U Jalti na Krimu završena je konferencija lidera triju velikih sila antihitlerovske koalicije. Predsednik SAD Ruzvelt (Roosevelt), lider ŠSR Staljin i britanski premijer Čerčil (Churchill) uskladili su vojne planove za okončanje Drugog svetskog rata, odredili nove odnose u Evropi i dogovorili se o osnivanju Ujedinjenih nacija.

1953.-
Umro slikar Uroš Predić
Srpski slikar Uroš Predić bio je izraziti akademski realista, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu, a 13 kompozicija iz klasične mitologije koje je izradio za dvoranu gornjeg doma u zgradi novog bečkog parlamenta donela su mu mesto asistenta bečke Akademije.
Više od pola veka stvarao je u rodnom Orlovatu i u Beogradu.
Potretisao je bezmalo sve istaknutije ličnosti političkog i kulturnog života u Srbiji krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka.
Izradio je i više od hiljadu ikona i niz ikonostasa. Radio je i istorijske kompozicije - "Vesela braća", "Bosanski begunci", "Kosovka devojka", "Siroče na majčinom grobu".



1967. -
Umro je crnogorski slikar Milo Milunović, jedan od osnivača i prvih nastavnika Akademije likovnih umetnosti u Beogradu (1937). Posle Drugog svetskog rata organizovao je Umetničku školu na Cetinju. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1970. -
Japan je postao četvrta zemlja u svetu koja je lansirala veštački satelit.

1971. -
Predstavnici 63 zemlje potpisali su sporazum o zabrani skladištenja nuklearnog oružja na dnu mora i okeana.

1975. -
Margaret Tačer (Thatcher) izabrana je za predsednika Konzervativne stranke, kao prva žena koja je u Velikoj Britaniji postala šef političke partije.

1990. -
Lider Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) Nelson Mandela pušten je na slobodu nakon 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.

1993. -
Umrla je srpska književnica Desanka Maksimović, koja je svojim delom doprinela afirmaciji ženskog literarnog stvaranja. Uz Isidoru Sekulić smatra se najznačajnijom srpskom književnicom 20. veka ("Zeleni vitez", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena").

1994. -
Pet američkih kosmonauta (Charls Bolden, Kenet Rajter, Jan Dejvis, Čang Dijaz Franklin, Ronald Sega) i jedan ruski (Sergej Krikalev) spustili su se u šatlu "Diskaveri" na Zemlju, okončavši prvu američko-rusku spejs šatl misiju.

1997. -
Pod pritiskom međunarodne javnosti i tromesečnih građanskih i studentskih protesta predsednik Srbije Slobodan Milošević je posebnim zakonom (ledž specialis) priznao rezultate lokalnih izbora na kojima je pobedila opoziciona koalicija "Zajedno".

2000. -
U Parizu je u 72. godini umro francuski reditelj Rože Vadim (Roger).

2001. -
Oko 7.500 ljudi demonstriralo je u Nemačkoj protiv marša neonacista koji je okupio oko 250 pristalica.

2002. -
U Zagrebu je u 82. godini umro kardinal i bivši zagrebački nadbiskup (1970-97) Franjo Kuharić.

2004. -
Južnokorejski i američki istraživači su objavili da su uspešno klonirali ljudski embrion koji će se koristiti u medicinske svrhe.

2006.
Američki milioner i avanturista Stiv Fosit postavio je novi svetski rekord u najdužem letenju bez zaustavljanja, preletevši za 76 sati 42.469 kilometara - od Floride oko Zemlje u smeru istoka, pa sve do južne Engleske, dvaput preletevši Atlantski okean.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je utorak, 12. februar, 43. dan 2008. Do kraja godine ima 323 dana.




1804. -
Umro je nemački filozof Imanuel Kant (Immanuel), začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji ("Kritika čistog uma", "Kritika praktičnog uma", "Kritika rasudne snage", "Opšta istorija prirode i teorije neba").




1809. -
Rođen je američki državnik Abraham Linkoln (Abraham Lincoln), predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatični pristalica
ropstva. Od 1861. do 1865. vodio je građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo sačuvati Uniju, a 1863. je proglasio ukidanje ropstva u SAD.

1818. -
Čile je proglasio nezavisnost od Španije.

1832. -
Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru.

1851. -
Edvard Hargrejvs (Edward Hargraves) je pronašao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji.

1882. -
Rođen je srpski slikar Ljubomir Ivanović. Značajno je doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke imaju i izuzetnu dokumentarnu vrednost.

1899. -
Nemačka je kupila od Španije ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku.

1912. -
Poslednji kineski car Pu Ji (Yi) iz dinastije Manču (Manchu) abdicirao je, Kina je postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen (Yat).

1942. -
Prilikom bekstva iz logora kod Niša u Drugom svetskom ratu nemački vojnici ubili su 42 logoraša, a 105 je uspelo da pobegne. Za odmazdu je streljano 850 ljudi.

1953. -
SSSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.

1961. -
Saopšteno je da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili kongoanskog premijera i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu (Patrice). Tačan datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni.

1973. -
Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.

1974. -
U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje. Nakon dve decenije provedene u emigraciji u Vermontu (SAD), u Rusiju se vratio 1994.

1979. -
U Rodeziji je poginulo 59 ljudi u putničkom avionu "Er Rodezija" kojeg su oborili gerilci.

1984.-
Umro Hulio Kortasar
Argentinski pisac Hulio Kortasar jedan je od najznačajnijih u latinoameričkoj literaturi, majstor kratke priče. Motivi igre, rituala i mita uvrstili su ga medju najveća imena svetske književnosti.
U njegovoj prozi dominiraju egzistencijalistički i kosmopolitski tonovi čiji je glavni cilj traganje za individualnim i nacionalnim identitetom.
Probleme komunikacije i samoće u megalopilisima Amerike i Evrope rešavao je neočekivanim fantastičnim obrtima, u širokom tematskom dijapazonu, od preispitivanja umetnosti i stvarnosti do angažovane socijalno-političke sadržine.
Dela: zbirke pripovedaka "Tajno oružje", "Kraj igre", "Sve vatre oganj", "Neko ko ovuda ide", "Toliko volimo Glendu", "Progonitelj", romani "Školice", "Manuelova knjiga", književni ogledi "Poslednja runda", "Istorija kronopija i fama", "Put oko dana za 80 svetova", putopis "Autonauti kosmoputa".



1986. -
SAD su izručile SFR Jugoslaviji ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti su Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.

1993. -
Bivši predsednik Malija Musa Traore (Moussa) i trojica visokih oficira osuđeni su na smrt nakon što ih je sud proglasio krivim za masovna ubistva izvršena 1991.

1999. -
Senat SAD oslobodio je predsednika Bila Klintona (Bill Clinton) optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana "seksualna afera" sa Monikom Levinski (Monica Lenjinsky) i izbegnut impičment.

1999. -
Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile su se NATO-u.

2002. -
Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo je suđenje bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kojem se sudilo pred Međunarodnim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni 1992-95. i na Kosovu 1999. Početak "procesa stoleća" pratilo je više od 1000 najvećih svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala srpske vlasti isporučile su Miloševića sudu u Hagu 28. juna 2001.

2002. -
Pakistanske vlasti uhapsile su militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, koji je glavni osumnjičeni za otmicu američkog reportera Danijela Perla, koji je izvestavao za Vol strit džornal.

2003. -
U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu (Bolivija) najmanje 30 ljudi je poginulo, a 160 je povređeno.

2004. -
Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je testove koji su dokazali da smrtonosni ptičji grip, koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.

2004.
Umro je srpski baletski igrač Dušan Trninić, koji je obeležio epohu u srpskom baletu. Ostvario je veliki broj uloga, uključujući role u baletima ''Šeherezada'', ''Balerina i banditi'', ''Plavi Dunav'', ''Druga rapsodija'', ''Ohridska legenda'', ''Romeo i Julija'', ''Žizela'', ''Labudovo jezero'', ''Ljubav čarobnica''. Pored gostovanja s baletom nacionalnog teatra u inostranstvu, ostvario je i niz izuzetno uspešnih samostalnih nastupa u Italiji, Španiji,
Grčkoj, Kini, Nemačkoj.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je sreda, 13. februar, 44. dan 2008. Do kraja godine ima 322 dana.


1119. -
U Hilandaru je umro Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića koja je vladala Srbijom dvesta godina. Veliki župan od 1166. postavio je osnove državne samostalnosti Srbije i njene političke moći. Povukao se sa prestola 1196. u korist sina Stefana (kasnije prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog) i zamonašio se pod imenom Simeon u manastiru Studenici. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog sveca iz loze Nemanjića.

1571. -
Umro je italijanski vajar i pisac Benvenuto Čelini (Cellini), dvorski zlatar Kozima Medičija (Cosimo Medici), rimskih papa i francuskog kralja Fransoa I (Francois), najbolji izrađivač sitnih zlatarskih predmeta u svoje vreme. Njegova autobiografija "Moj život" predstavlja značajan dokument za kulturnu istoriju renesanse.

1633. -
Inkvizicija rimokatoličke crkve u Rimu lišila je slobode astronoma Galilea Galileja (Galilei) zbog njegovog zalaganja za Kopernikov heliocentrični sistem. Ostatak života naučnik je proveo pod stalnim nadžorom Inkvizicije, a zabrana s njegovih dela skinuta je 1757.

1668. -
Sporazumom potpisanim u Lisabonu Španija je priznala nezavisnost Portugala.

1689. -
Kralj Engleske i Škotske Vilijam III od Oranža (William, Orange) i njegova žena Meri (Mary), kćerka svrgnutog engleskog prokatoličkog kralja Džejmsa II, proglasili su suverenitet nad Velikom Britanijom i Irskom.

1787. -
Umro je dubrovački matematičar, fizičar, astronom, filozof i diplomata Ruđer Bošković, osnivač i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan od najvećih naučnika svoga doba.

1793. -
Velika Britanija, Pruska, Austrija, Holandija, Španija i Sardinska kraljevina (Pijemont) sklopile su savez protiv revolucionarne Francuske.

1831. -
Rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih političara 19. veka. Bio je namesnik maloletnom knezu Milanu Obrenoviću (1868-72), predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, predsednik vlade kneževine i kraljevine Srbije (između 1873. i 1887) i namesnik maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića (1889-93). Napisao je "Diplomatsku istoriju Srbije".

1883. -
Umro je nemački kompozitor Rihard Vagner (Richard Wagner), stvaralac kasnog romantizma, koji je srušio tradicionalnu strukturu opere da bi ostvario svoju zamisao o sveobuhvatnom umetničkom delu - "muzičkoj drami" ("Holanđanin lutalica", "Tristan i Izolda", "Loengrin", "Nirnberški majstori pevači", "Nibelunški prsten").

1945. -
Američki i britanski avioni su u Drugom svetskom ratu počeli bombardovanje nemačkog grada Drezdena. Grad je tokom dva dana bombardovanja razoren, a računa se da je poginulo oko 135.000 ljudi.

1945. -
Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Budimpeštu, posle 50 dana opsade tokom koje je poginulo 50.000 nemačkih vojnika.

1961. -
Savet bezbednosti UN doneo je odluku da se u Kongo upute međunarodne mirovne snage da bi se sprečilo izbijanje građanskog rata u toj zemlji.

1974. -
Umro je slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih umetnika 20. veka.



1975. -
Kiparski Turci su u severnom delu ostrva, koji je sedam meseci ranije okupirala Turska, proglasili "Tursku federalnu državu Kipar" i formirali ustavotvornu skupštinu. Za prvog predsednika skupštine izabran je vođa kiparskih Turaka Rauf Denktaš.

1984. -
Šef Komunističke partije SSSR-a i države postao je Konstantin Černjenko, nasledivši preminulog Jurija Andropova. Posle Černjenkove smrti, koji je vladao manje od godinu dana, na vlast je stupio Mihail Gorbačov, sedmi i poslednji lider ŠSR-a.

1990. -
SSSR, SAD, Velika Britanija, Francuska i dve nemačke države su objavili plan o ujedinjenju Nemačke.

1991. -
Američki bombarderi su razorili sklonište u Bagdadu identifikovano kao vojni položaj, a u kojem su, međutim, civili potražili spas od napada iz vazduha. Prema iračkim izvorima, poginulo je oko 500 ljudi, među kojima veliki broj dece i žena.

1999. -
U Beogradu je sahranjen Peko Dapčević, jedan od prvih komandanata Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Učesnik je i Španskog građanskog rata (1936-39). Posle rata bio je načelnik Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, državni funkcioner i diplomata.

2000. -
Papa Jovan Pavle II zatražio je oproštaj za sve grehove Rimokatoličke crkve u prošlosti, uključujući i odnos prema Jevrejima i jereticima.

2001. -
Amerikanka En Bankroft (Ann Bancroft) i Norvežanka Liv Arnesen postale su prve žene koje su na skijama prešle Antarktik. Njihovo "putovanje" od 2.700 kilometara trajalo je 90 dana.

2002.-
Škotska zabranila lov na lisice
Škotski parlament zabranio je lov na lisice, čime je Škotska postala prvi deo Velike Britanije u kojem je zabranjen taj omiljeni "sport" britanske aristrokratije.



2004. -
U bombaškom napadu na njegov automobil u Dohi (Katar) ubijen je bivši predsednik Čečenije u egzilu, Zelimkan Jandarbijev (Zelimkhan Yandarbiyev), a njegov maloletni sin je ranjen. Rusija je više puta tražila njegovo izručenje, smatrajući ga odgovornim za smrt više stotina građana u Čečeniji i zbog veza sa al-Kaidom.

2007.
Postignut je sporazum o nukleranom razoružanju Severne Koreje. Šest država (Južna Koreja, Kina, Rusija, SAD, Japan i Severna Koreja) postiglo je dogovor u Pekingu o okončanju severnokorejskog nuklearnog programa, pošto je Pjongjang pristao da zatvori svoja ključna nuklearna postrojenja u roku od dva meseca, u zamenu za konkretnu pomoć, najviše u energentima.

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je četvrtak, 14. februar, 45. dan 2008. Do kraja godine ima 321 dan.



269. -
Tokom progona hrišćana, u vreme cara Klaudija II spaljen je na lomači rimski sveštenik i lekar Valentin, kasnije hrišćanski mučenik Sv. Valentin. Taj datum katolici slave kao Dan zaljubljenih.

869. -
Umro je slovenski prosvetitelj poznat po monaškom imenu Kirilo, Grk iz Soluna rođen kao Konstantin. S bratom Metodijem osnivač je slovenske pismenosti i književnosti, a smatra se da je Kirilo tvorac oble glagoljice. Braća su na slovenski jezik prevela veliki broj biblijskih tekstova i crkvenih rukopisa.

1468. -
Umro je nemački štampar Johan Gutenberg (Johann), pronalazač tipografije, izuma koji je označio civilizacijski preokret. Usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Štampao je 1455. Bibliju u više od 100 primeraka, od kojih je četrdesetak sačuvano.

1663. -
Kanada je postala francuska kraljevska provincija.

1779. -
Engleski moreplovac i istraživač Džejms Kuk (James Cook) ubijen je na Havajima u iznenadnom okršaju sa ostrvljanima. Njegova putovanja i otkrića značajno su doprinela širenju britanskog kolonijalnog carstva.

1797. -
Britanska flota pod komandom admirala Džona Džervisa (John Jervis) i Horacija Nelsona (Horatio) potukla je špansku armadu kod rta Sent Vinsent na krajnjem jugu Portugalije.
1804. -
Na skupštini srpskih starešina u Orašcu kod Aranđelovca doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka. Za vođu je izabran Karađorđe Petrović.

1822. -
Italijanski inženjer Đulielmo Markoni (Guglielmo Marconi) počeo je prvo redovno emitovanje radio programa iz Engleske.

1835. -
Na inicijativu dramskog pisca Joakima Vujića, uz novčanu pomoć kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu je osnovano prvo pozorište u Srbiji. "Knjaževsko-serbski teatar" priređivao je jednom sedmično i prazničnim danima predstave za kneza i njegove činovnike i goste, a na repertoaru su bili Vujićevi komadi ili njegovi prevodi stranih dela.

1929. -
Al Kaponeovi (Capone) gangsteri ubili su u Čikagu sedmoricu članova rivalske bande Bagsa Morena (Bugs Moran) da bi sprečili krađu krijumčarenog viskija. Taj događaj nazvan je "St Valentine's Day Massacre".

1943. -
Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Rostov od Nemaca.

1946. -
Na američkom univerzitetu Pensilvanija počeo je da radi elektronski mozak - kompjuter, koji je sate normalnog računanja pretvorio u sekunde. Nazvan je ENIAC (Elektronski numerički integrator i kompjuter).

1956. -
U Moskvi je počeo 20. kongres Komunističke partije SSSR, na kojem je šef partije Nikita Hruščov osudio politiku Staljina i otvorio put procesu destaljinizacije Sovjetskog Saveza.

1958. -
Irački kralj Fejsal (Faisal) i jordanski kralj Husein (Hušein) objavili su ujedinjenje dva kraljevstva u Arapsku Federaciju s Fejsalom kao šefom države. Monarhija u Iraku oborena je u julu iste godine, kralj je ubijen i Federacija se raspala.

1972. -
Sovjetski svemirski brod bez ljudske posade "Luna 20" lansiran je ka Mesecu, odakle je 11 dana kasnije doneo uzorke Mesečevog tla.

1989. -
Iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini (Ruhollah Khomeini) je fatvom (edikt) naredio smrtnu kaznu engleskom piscu indijskog porekla Salmanu Rušdiju (Rushdie) zbog njegovog dela "Satanski stihovi", koje je u Iranu ocenjeno kao blasfemija islama. Iranska vlada se 1998. javno ogradila od primene smrtne kazne.

1997. -
Međunarodna arbitražna komisija donela je odluku da sporno područje grada Brčko u Bosni bude stavljeno pod međunarodni nadžor do marta 1998.

1998. -
Bosanski Srbi Miroslav Tadić i Milan Simić predali su se dobrovoljno Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. To su bili prvi optuženi za ratne zločine počinjene tokom ratova na prostoru bivše SFRJ 1991-95. koji su se dobrovoljno predali Haškom sudu.

2000. -
U nastojanju da izoluje jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, Evropska unija je proširila spisak lica, saradnika predsednika i ljudi bliskih njegovom režimu, kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU sa 600 na 900 imena.

2001. -
Skupština Srbije je ukinula Zakon o javnom informisanju na osnovu kojeg je režim Slobodana Miloševića vršio represiju nad slobodnim i nezavisnim medijima u Srbiji. Od oktobra 1998, kada je Zakon usvojen do septembra 2000. mediji su kažnjeni sa više od 30 miliona dinara, a jednom broju je zabranjen rad.

2002. -
Istraživači američkog univerziteta Teksas A&M izvršili su uspešno kloniranje mačke, od šest različitih rasa mačaka.

2002. -
U 90-toj godini umro je nemački dirigent Ginter Vand (Guenter Wand), poznat po svom zahtevnom stilu rada i velikom broju koncerata Bruknera, Betovena i Mocarta.

2003. -
Tribunal u Hagu podigao je optužnicu protiv lidera Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Šešelj se dobrovoljno predao tom sudu 24. februara te godine.

2003. -
Nakon šest godina života prvom kloniranom sisaru, ovci Doli, ubrizgana je smrtonosna injekcija zbog simptoma progresivne bolesti pluća.

2004. -
Predsednik Srbije Boris Tadić obišao je srpske enklave na Kosovu, a u Prištini je razgovarao sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesen-Petersonom. On je prvi srpski predsednik koji je posetio Kosovo od 1999, kada su vlast u toj pokrajini preuzele UN.

2005. -
U eksploziji bombe u Bejrutu, poginuo je bivši libanski premijer Rafik al Hariri.

Danas je dan zaljuibljenih

[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je petak, 15. februar, 46. dan 2008. Do kraja godine ima 320 dana.



1115. -
Papa Paskal II priznao je red Malteških vitezova osnovanu Jerusalimu, gde su pored crkve Svetog Jovana imali samostan i azil za bolesnike i putnike. Kasnije su dobili zadatak da brane Svetu zemlju.

1573. -
U Zagrebu je, nakon sloma seljačke bune, pogubljen vođaustanka Matija Gubec.

1763. -
Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana suneprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska je zadržala Šleziju koju je preuzela od Austrije i postala je jedna od vodećih evropskih vojnih sila.

1832.-

U Beogradu osnovana Narodna biblioteka Srbije. Jedno vreme bila je u sastavu Državne štamparije, zatim Ministarstva prosvete, a 1871. postala je samostalna ustanova.
Za njenu organizaciju i napredovanje najzaslužniji su Djura Daničić, Janko Šafarik, Stojan Novaković, Jaša Tomić. U nemačkom bombardovanju Beograda 1941. potpuno je uništena zgrada Biblioteke na Kosančićevom vencu i izgorelo je svih 300.000 knjiga, od kojih su neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku kulturu.
Tokom i posle rata obnavljani su fondovi i već 1958. imala je 335.000 knjiga. Sada je u namenskoj zgradi na svetosavskom platou u Beogradu



1835. -
U Kneževini Srbiji usvojen je Sretenjski ustav, prviustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga je sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez je u martu ukinuo ustav.

1857. -
Umro je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvoracruskog nacionalnog stila romantičarske epohe. Njegove opere "Život za cara" i "Ruslan i Ljudmila" imale su značajan uticaj na razvoj ruske opere u 19. veku.

1922. -
U Hagu je održana prva sednica stalnog Međunarodnog sudapravde koji je 1920. osnovala Liga naroda radi rešavanja sporova među državama. Novi Međunarodni sud osnovan je pri Ujedinjenim nacijama posle Drugog svetskog rata kada je ukinuta Liga naroda.

1928. -
Iz Beograda prema Zagrebu poleteo je prvi avionjugoslovenske civilne avijacije "Potez 29-2", jedina letelica prve jugoslovenske avio-kompanije "Aeroput". Prvi putnici bili su direktor avio-kompanije i pet novinara.

1942. -
Umro je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički,autor "Marša na Drinu", direktor Beogradske opere (1920-25). Godine 1899. osnovao je Beogradski vojni orkestar, a sa Stevanom Mokranjcem Srpsku muzičku školu. Komponovao je prvu izvedenu srpsku operu "Na uranku" (1903), na tekst Branislava Nušića.



1942. -
Procenivši da nisu u stanju da odbrane grad, Britanci suu Drugom svetskom ratu predali Singapur japanskim snagama. To se smatra najvećim vojnim porazom Velike Britanije u njenoj vojnoj istoriji.

1944. -
Američke trupe su u Drugom svetskom ratu zauzeleSolomonska ostrva u Pacifiku. Britanski avioni izbacili su oko 1.000 bombi na Berlin.

1965. -
Umro je popularni američki džez pevač i pijanist NatKing Kol (Cole).

1971. -
Velika Britanija je prešla na decimalni novčani sistem,umesto dotadašnjih funti, šilinga i penija.

1988. -
Predsednik Austrije Kurt Valdhajm (Waldheim), optužen daje, kao pripadnik Š jedinica u Drugom svetskom ratu, odgovoran za ratne zločine počinjen u Bosni i Grčkoj, odbio je da podnese ostavku.

1989. -
Deset godina nakon što je Moskva poslala svoje trupe dapodrže prokomunističku vladu u Kabulu, poslednji sovjetski vojnici napustili su Avganistan. U desetogodišnjem neobjavljenom ratu poginulo je 15.000 sovjetskih vojnika i najmanje 100.000 Avganistanaca.

1990. -
Velika Britanija i Argentina obnovile su diplomatskeodnose, prekinute 1982. u vreme rata za Foklandska ostrva.

1993. -
Slovački parlament izabrao je ekonomistu Mihala Kovača(Michal Kovac) za prvog predsednika novoformirane države Slovačke, nakon raspada Čehoslovačke.

1996. -
Bosanska vlada je saopštila da je u ratu 1992-95. nestalooko 30.000 ljudi, od čega preko 22.000 civila i oko 2.500 pripadnika oružanih snaga.

1997. -
Srpska opoziciona koalicija "Zajedno" održala jeposlednji, 88. dan protesta pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev - priznavanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996.

1999. -
U Keniji je uhapšen lider kurdskih pobunjenika AbdulahOdžalan (Ocalan) i isporučen Turskoj, gde je osuđen na smrt zbog izdaje i prebačen u ostrvski zatvor Imrali.

2002. -
Predsednik SAD Džordž Buš (Georges Bush) objavio je danjegova zemlja ima alternativni plan za smanjenje emisije gasova, koje je regulisano Protokolom o globalnom zagrevanju u Kjotou 1997. Iako emituju četvrtinu količine gasova koji stvaraja efekat "staklene bašte", SAD su odbacile Protokol iz Kjotoa zbog štete po nacionalnu industriju.

2003. -
U talasu demonstracija, najvećim od vijetnamskog rata,više od šest miliona ljudi, u više od 600 gradova u svetu, protestovalo je protiv rata u Iraku.

2003. -
Vatikan je otvorio zapečaćenu arhivu o vezama te državesa Nemačkom između 1922. i 1939. godine, kada je Euđenio Pačeli (kasnije Papa Pije XII), bio državni sekretar Vatikana. Otvaranje arhiva usledilo je kao odgovor kritičarima Pape da nije dovoljno učinio da zaustavi ubijanje miliona Jevreja od strane nacističke Nemačke tokom holokausta.

2004. -
U Kini je pogubljen Jang Ksinhai (Yang Xinhai), jedan odnajvećih serijskih ubica, čovek koji je za četiri godine ubio 67 osoba i silovao 12 žena.