Post

[SQUAW]

Post je voljno uzdržavanje od unošenja hrane (ili neke vrste hrane) ili pića, najčešće na određen vremenski period. Post može biti danonoćan tokom perioda posta, kao u pravoslavlju, ili se može upražnjavati samo u određeno doba dana, kao kod muslimana tokom svetog meseca Ramazana. U zavisnosti od tradicije, post može uključivati i zabranu polnog opštenja. Medicinski post se može upražnjavati radi detoksikacije organizma.

Post ne znači da se samo uzdrlavamo od mrsne hrane, već u prvoj liniji to je odricanje od zločestivih misli, želja i dela. Telesni post je svakako neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu borbu protiv strasti, naročito protivgordosti koja je koren svakog daljeg zla. Telo koje u grehu ima zajedničko učešće sa dušom, treba sa njom u i vrlinama da ima učešća. Stvaran post je u prvoj liniji uzdržavanje od svake pohotljivosti. Bez duhovnog posta, kažu oci, sam telesni post Bog ne prihvata. Post ima u prvom redu duhovni smisao i on je organski povezan sa celokupnim duhovnim životom. Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj svemilosti. Kod sticanja svih vrlina i kod ispunjenja svih zapovesti, Sveti Oci pridaju vrlini rasuđivanja najveću važnost. Rasuđivanje znači dar razlikovanja onoga što je korisno, i onoga što je štetno - tamo gde je istina, i tamo gde je laž.

Mi ne treba da umrtvljujemo svoje telo, nego svoje strasti. Post se ne sastoji toliko u tome da se jede retko, koliko da se jede malo. Nerazuman je onaj posnik koji iščekuje određeni čas, a onda se za trpezom sav predaje nenasitoj nasladi, i telom i umom. Što se tiče hrane, treba se čuvati i toga da ne budemo probirljivi, gledajući koje je jelo ukusno a koje nije...
Hranu uopšte treba uzimati svakoga dana toliko da se telo okrepi i bude prijatelj i pomoćnik u vršenju dobrodetelji (vrline). Inače, može da se desi da od iznurenja tela i duša onemoća. Ne može svako da primi na sebe strogo pravilo uzdržanja ili to da se liši svega što mu može poslužiti za olakšanje nemoći. Petkom i sredom, naročito u vreme četiri velika posta, hranu uzimaj jednom dnevno, i Anđeo Gospodnji će se priljubiti uz tebe.

Veliki godišnji postovi

Vaskršnji Post (Veliki, Časni) - 7 sedmica
Petrovski Post (Apostolski) - (trajanje zavisi od datuma kada pada Vaskrs, oko 40 dana)
Gospoinski Post (Bogorodičin) - 2 sedmice
Božićni Post - 40 dana

Jednodnevni postovi

Dan pre Bogojavljenja
Dan Vozdviženja Časnog Krsta - Krstovdan
Dan Usekovanja glave Sv. Jovana Krstitelja
Svaka sreda i petak (sem za vreme trapavih sedmica)

Neki su postovi strožiji od drugih. Najstrožiji su Vaskršnji i Gospoinski post. Za vreme tih postova, ulje je dozvoljeno samo subotom i nedeljom, kao i na izvesne praznike. Tako na primer, post je na dan Svetih Četrdeset Mučenika razrešen na ulje i vino. Upotreba ribe, ulja i vina dozvoljena je na praznik Cveti kao i na Blagovesti, ukoliko ne padaju za vreme Strasne sedmice. Za vreme Bogorodičinog posta, riba je dozvoljena samo na praznik Preobraženja Gospodnjeg, dok se ostalim danim posti na vodi (osim subotom i nedeljom, kada je razrešeno na ulju).
Petrovski i Božićni postovi su manje strogi. Sredom i petkom se posti na vodi, a drugim danima je dozvoljeno jesti na ulju. 3a petrovski post je dozvoljeno jesti ribu svakoga dana, osim srede i petka, a božićni post dozvoljava da se riba jede samo subotom i nedeljom, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (bez obzira u koji dan padne). Ukoliko slavite slavu za vreme posta (Sveti Nikola) toga dana, dozvoljena je i riba. Takođe, ukoliko vaša slava pada van posta, ali u sredu ili petak, treba da je posna.
Ima dana koji se poste posebno strogo na vodi, ili jedemo samo jednom dnevno (uveče) hleb i vodu � obično na Veliki Petak - do 3 sata poslepodne (iznošenja plaštanice), posle čega se uzima lagan obrok "na vodi". Prva tri dana Vaskršnjeg posta se takođe poste posebno strogo, kao i poslednja nedelja posta. Takođe, u toku vaskršnjeg posta na vodi, sreda i petak se uvek poste posebno strogo.

Ovo su najosnovnija pravila posta. Svaki Hrišćanin bi pre početka posta trebao da porazgovara sa svojim sveštenikom ili duhovnikom i utvrdi koja vrsta posta odgovara najviše njegovim duhovnim i fizičkim snagama. Ne može svako da primi na sebe strogo pravilo uzdržavanja ili da se liši svega što mu je potrebno za olakšanje nemoći. Ovde spadaju naročito deca, stari, bolesni, trudnice i dojilje, kao i oni koji obavljaju teške fizičke poslove. Post može biti olakšan pod nazorom duhovnika, ali nikako ukinut.
Pogledajte u crkveni kalendar, neke nedelje su razrešene posta ("trapave sedmice"). Npr. nedelja posle Vaskrsa je razrešena na post u sredu i petak kao i nedelja posle Božića.

Izvor: Wikipedia

Pošto je počeo šestonedeljni Božićni, eto i teme... Da li postite, da li ste ikada postili, kakvo je vaše mišljenje o postu i mislite li da post ima svrhu? Da li su oni koji poste veći vernici?

[shacky]

....postim jednu nedelju i pricestim se za bozicni i uskrsnji post...
...ne mislim da sam time veci vernik od onih koji ne poste...
...postim jer se osecam drugacije za vreme posta i kada posle pricesti dodjem kuci osecam se kao da sam opet pobedila samu sebe...
...post je pitanje volje i karaktera, nacin da iskusate sami sebe, da li mozete ili ne da se uzdrzite od telesnih uzivanja...

[Goga]

Ne mislim da su osobe koje poste veći vernici, isto kao i one koje redovno idu u crkvu, za razliku od mene, koja idem kada osetim potrebu, želju.

Kada je post u pitanju - postim svakog petka, nevezano za Crkveni kalendar.

Počela sam da postim petkom, pre desetak godina iz više razloga:



- zbog Sv. Petke zaštitnice svih žena.

- zbog jačanja samodiscipline, jer ako kažem ne, onda je to zaista ne.

- zbog zdravstvenih razloga - '' čišćenja '' organizma.

[Leonard Peltier]

Pošto je počeo šestonedeljni Božićni, eto i teme... Da li postite, da li ste ikada postili, kakvo je vaše mišljenje o postu i mislite li da post ima svrhu? Da li su oni koji poste veći vernici?

Ne postim...........niti ću postiti u budućnosti........

Ne mislim da su ljudi koji poste veći vernici od onih koji ne poste. Na post gledam samo kao na neku vrstu čišćenja organizma i vrstu samoodricanja/samodisciplinovanja.

Treba biti svaki dan umeren u hrani i piću a ne samo tokom posta, zar ne?

Znam ljude koji su 'veliki vernici' a čim se završi post počnu da 'krkaju' k'o ludi.........čemu to?
Kod nas je post, kao i sve ostalo, postao veliko pomodarstvo i danas mnogi poste zato što je to 'in' ili se samo tako osećaju 'velikim Srbima i patriotama'

Sa druge strane znam ljude koji poste već desetinama godina i njih izuzetno cenim i poštujem, iz prostog razloga što to rade zbog vere i nekih svojih ubeđenja (mnogo pre nego što je to postalo 'in')

[yige_gui]

postim u neko drugo doba dana i godine.. obichno kad ne stignem da jedem
taman da neplanski ochistim organizam
taj post pred praznike mi je totalno pomodarstvo.. ajd' da sad postimo, pa da se za praznike nazhderemo da ne mozhemo disati, ko shto reche Jezhurka iznad mene..

chemu post pred Bozhic/Uskrs kad samodisciplina treba da bude prisutna tokom cele godine.. al' jashta, bolje 'vako

[goldie]

Veliki godišnji postovi

Vaskršnji Post (Veliki, Časni) - 7 sedmica
Petrovski Post (Apostolski) - (trajanje zavisi od datuma kada pada Vaskrs, oko 40 dana)
Gospoinski Post (Bogorodičin) - 2 sedmice
Božićni Post - 40 dana

7 nedelja x 7 dana = 49 dana
40 dana
2 nedelje x 7 dana = 14 dana
40 dana
_________________________

49+40+14+40 = 143 dana

Jednodnevni postovi

Dan pre Bogojavljenja
Dan Vozdviženja Časnog Krsta - Krstovdan
Dan Usekovanja glave Sv. Jovana Krstitelja
Svaka sreda i petak (sem za vreme trapavih sedmica)

Uzecemo da jedna godina ima 52 nedelje.
52 nedelje x 2 dana = 104 dana

Tri dana cu zanemariti zbog zanemarivanja "trapavih" nedelja.


Dobijamo cifru od 143 dana +104 dana = 247 dana

Posto godina ima 365 dana, to znaci da 118 dana nije dan posta.
Znaci da 2/3 dana u godini treba da se posti, a 1/3 dana ne mora da se posti.



Ovo sabiranje gore sam uradila samo da bih se ja uverila u moje tvrdnje da se vise posti nego sto se ne posti.

Pošto je počeo šestonedeljni Božićni, eto i teme... Da li postite, da li ste ikada postili, kakvo je vaše mišljenje o postu i mislite li da post ima svrhu? Da li su oni koji poste veći vernici?

Ja ne postim nikad i ne planiram da postim.
Jedem koliko mogu i kad mogu. I nemam viska kilograma. I ne mislim da mi treba ciscenje od bilo cega. Ja se i ovako osecam dovoljno cistom duhovno i fizicki.

Post ima svrhu.

1. Debeli ljudi manje jedu bar nekad. (Mislim da debeli ljudi pristaju na post samo zato sto znaju da ce se doooobro najesti nakon posta)

2. Jacanje psihe (Mada jacanje psihe moze da se vezba i na drugi nacin kroz svakodnevnicu)

3. Pomoc pri lecenju - ovde mislim na dijete koje prepisuju doktori prilikom nekih uspostavljenih dijagnoza. Ovde spadaju i psihsijatrijski slucajevi koji se prilikom lecenja okrecu Bogu i nadaju se da ce se tako iskupiti za sve i time im biti oprosteno, sto vodi ka boljem psihickom zdravlju pojedinca.

4. Usteda novca - meso je najskuplja namirnica, pa je post odlican izgovor u siromasnim porodicama. (Post je ovako i nastao, medju najsiromasnijim slojem ljudi, kao nacin za prezivljavanje, sto objasnjava broj dana posta u godini. A i ranije ljudi nisu imali frizidere i zamrzivace. Mesa je bilo samo kad se nesto zakolje pa dok je sveze, eventualno ako se osusi. LJudi u Srbiji cesto nisu imali sta da jedu, pa su postili.)

Oni koji poste nisu veci vernici.

[swba]

U nasoj kuci se postilo od kada znam za sebe. Svoje prve pricesti se i ne sjecam, tako da mi je jos od malena ostala navika da postim. Ne postim sve dane koji bi se trebali postiti. Uvjek je to nedjelja pred Bozic i nedjelja pred Vaskrs. Isto tako postimo i sve Krstovdane, ponekad srede i petke uz druge postove a zenski dio ukucana redovno posti pred Sv Petku. Uglavnom post mi ne predstavlja neki problem, odricanje i sl. Ne prezderavam se ni danima kad ne postim a stavise posna hrana mi je daleko ukusnija nego mrsna. Da imam zle misli kojih bi se trebao odreci tokom posta pomoc bi potrazio kod nekog malo strucnijeg za mozak a ne u postu. Ne mislim da sam veci vjernik od onih koji ne poste, jednostavno tako je u nasoj kuci. A jos manje mislim da nas post se moze staviti pod pomodarstvo. Kako drugi na to gledaju njihova stvar i to me nimalo ne dotice. Uostalom tesko da ce neko i primjetiti da postim.

[jap]

Ja ne postim nikad i ne planiram da postim.
Jedem koliko mogu i kad mogu. I nemam viska kilograma. I ne mislim da mi treba ciscenje od bilo cega. Ja se i ovako osecam dovoljno cistom duhovno i fizicki.

Post ima svrhu.

1. Debeli ljudi manje jedu bar nekad. (Mislim da debeli ljudi pristaju na post samo zato sto znaju da ce se doooobro najesti nakon posta)

2. Jacanje psihe (Mada jacanje psihe moze da se vezba i na drugi nacin kroz svakodnevnicu)

3. Pomoc pri lecenju - ovde mislim na dijete koje prepisuju doktori prilikom nekih uspostavljenih dijagnoza. Ovde spadaju i psihsijatrijski slucajevi koji se prilikom lecenja okrecu Bogu i nadaju se da ce se tako iskupiti za sve i time im biti oprosteno, sto vodi ka boljem psihickom zdravlju pojedinca.

4. Usteda novca - meso je najskuplja namirnica, pa je post odlican izgovor u siromasnim porodicama. (Post je ovako i nastao, medju najsiromasnijim slojem ljudi, kao nacin za prezivljavanje, sto objasnjava broj dana posta u godini. A i ranije ljudi nisu imali frizidere i zamrzivace. Mesa je bilo samo kad se nesto zakolje pa dok je sveze, eventualno ako se osusi. LJudi u Srbiji cesto nisu imali sta da jedu, pa su postili.)

Oni koji poste nisu veci vernici.

Blago tebi sto se osecas cisto, ja se vec osecam gresnom sto sam procitala ovu poruku i pomislila kako ....bas ne znas o cemu pricas. Obrazlozenje:
1. Neka bude da se slazem-ali recimo ja nisam debela, a i dijeta i post su dve totalno razlicite stvari, tako da...
2.Jacanje volje-a ne psihe! Kroz svakodnevicu,haha. To je kao kad narkoman kaze "ma ja nisam zavistan, mogu da prestanem kad god hocu", i on zaista veruje u to, bas kao i onaj koji ne posti, da mu ne bi bilo tesko da se odrekne necega (tj. svacega) sto voli i to sitavih sto i nesto dana u godini. Nije to lako, a da jeste-ne bi se zvalo post.
3.Opet se slazem, i opet ali..zasto cekati da obolis? Procistiti svoje telo nije ni ruzno, ni nezdravo, ni glupo!
4.Usteda novca, hahaha. Pa ja sam kupila svome muzu suhomesnatog za hiljadu dinara i on ce to jesti najmanje nedelju dana, a sebi sam kupila sojino mleko, tofu, musli, vegetarijansku pastetu,pet presovanih suvih paprika i teglu dzema i platila vise od hiljadu a (sem dzema) to ce mi trajati oko tri dana.
Uostalom, ne znam odakle vuces tu zabludu da je post nastao u Srbiji. Isus je pred odlazak u Jerusalim, otisao u pustinju gde je postio 40 dana...da ne duzim mnogo-pise u Bibliji.

[morrib]

Iako sam vernik nisam uvek bio disciplinovan da postim, pa i danas se nepridžavam sto-posto. Zadnjih pet-šest godina u kontaktu sa ljudima vernicima a raznog profila obrazovanja, sve više se iznenađujem i bivam postiđen. Postiđen sa upornošću i istrajnošću, lekar, direktora, inženjera, učenika, studenata koji mnogo disciplinovanije poste od mene, i ništa im ne fali zbog toga. A ja se tešim post je ipak dobrovoljno pročišćenje duše i tela.

[goldie]

Blago tebi sto se osecas cisto, ja se vec osecam gresnom sto sam procitala ovu poruku i pomislila kako ....bas ne znas o cemu pricas.

Zao mi je sto si ovako gresno pomislila samo citajuci moju poruku, nije mi to bila namera.

2.Jacanje volje-a ne psihe! Kroz svakodnevicu,haha. To je kao kad narkoman kaze "ma ja nisam zavistan, mogu da prestanem kad god hocu", i on zaista veruje u to, bas kao i onaj koji ne posti, da mu ne bi bilo tesko da se odrekne necega (tj. svacega) sto voli i to sitavih sto i nesto dana u godini. Nije to lako, a da jeste-ne bi se zvalo post.

Pogresila sam, lose sam se izrazila , ali kao sto se vidi iz predhodne poruke, ja sam matematicar, a ne lingvista. Ne vidim sta je smesno u jacanju volje kroz svakodnevnicu? Covek treba svaki dan da bude odlucan i istrajan, a ne samo onih dana kada posti.

3.Opet se slazem, i opet ali..zasto cekati da obolis? Procistiti svoje telo nije ni ruzno, ni nezdravo, ni glupo!

Ljudi nekad obole jer preteruju u nekim stvarima. Nekad preteruju u jelu pa obole. Treba biti umeren, ali ne mora to Biblija da nam kaze da bi znali sta je zdravo za nase telo.

4.Usteda novca, hahaha. Pa ja sam kupila svome muzu suhomesnatog za hiljadu dinara i on ce to jesti najmanje nedelju dana, a sebi sam kupila sojino mleko, tofu, musli, vegetarijansku pastetu,pet presovanih suvih paprika i teglu dzema i platila vise od hiljadu a (sem dzema) to ce mi trajati oko tri dana.

Hoces da kazes da su nasi preci mogli u prodavnicama da kupe sojino mleko, musli i vegetarijansku pastetu? I da li su nasi davni preci uopste i imali prodavnice?
To sto je danas posna i vegetarijanska hrana skuplja od mesa je potpuno neka druga stvar. To je uticaj globalizacije koja je pocela i koja jos uvek traje.

Uostalom, ne znam odakle vuces tu zabludu da je post nastao u Srbiji. Isus je pred odlazak u Jerusalim, otisao u pustinju gde je postio 40 dana...da ne duzim mnogo-pise u Bibliji.

Ja nigde nisam napisala da je post nastao u Srbiji. I sama pomisao na tu izjavu mi je ekstremno smesna. Napisala sam da je post nastao u siromasnim slojevima. I na kraju sam dodala da su i Srbi bili siromasni u proslosti.

[duga12]

Post je nastao u raju,a ne u siromasnim slojevima,svima znana prica o jabuci.Post ne znaci samo uzdrzavanje od hrane vec i od rdjavih dela i pomisli,a molitva i post su izraz vere,nade i ljubavi.
Kada postimo,uzdizemo svoju dusu,i olaksavamo svoje telo,takodje vezbamo se u velikodusnosti,jer bez nje nema kajanja i oprastanja,te bivamo u mraku.
Vec sam negde spomenula,da post nema pravu svrhu,ako na sva zvona pricamo kako postimo,gubi se smisao,jer smo tada gordi,a samim tim nemamo ni smirenja.Sutra je sveti Nikola,na trpezama bi trebalo da je posna hrana,sretna slava svima koji slave ovog sveca.

[yige_gui]

Post je nastao u raju,a ne u siromasnim slojevima,svima znana prica o jabuci.

zhelish da kazhesh kako je Eva bila gladna, jer je postila, pa je zato pojela jabuku?

[duga12]

Za neupucene ponovicu da post za vernike znaci uzdrzavanje u hrani,uzdrzavanje u rdjavim pomislima i delima.Eva i Adam nisu odoleli jabuci...nisu se uzdrzali.

[Cecara]

Патријарх Павле о посту и причешћивању

Шта за духовни живот хришћанина значи св. Причешће јасно је из те речи самога Господа: "Ја сам живи Хлеб који је сишао с неба. Ко једе од овога Хлеба живеће вечно... Ако не једете тела Сина човечијег и не пијете крви његове, живота нећете имати у себи. Ко једе Тело моје и пије Крв моју има живот вечни и ја ћу га васкрснути у последњи дан. Јер је моје Тело право јело и Крв моја право пиће." Из потпуне вере у ове речи Господње, први су хришћани журили св. Причешћу не по неком наређењу, него непосредно из осећања да без Њега не могу духовно живети, управо онако као што човек не дише по наређењу, него спонтано, осећајући да се без ваздуха гуши и да умире. Одлазили су свагда недељом и празником на св. Литургију и на ђаконов позив - "са страхом Божјим и вером приступите!" сви су у реду, прилазили и причешћивали се. Они су притом потпуно осећали да приступају најдубљој тајни наше вере и највећем дару Божијег милосрђа, па су се трудили да Свесветном и Пречистом Богу, у св. Причешћу, прилазе у чистоти и светости срца и душе. Звали су се "свети" и заиста су били свети; чували су се од сваког греха, јер су знали да "ко чини грех, роб је греху", да грех окреће човека на правац који води супротно од Бога, прља душу и чини је неспособном за св. Причешће. Онај ко би ипак пао у грех, одмах се дизао, исповешћу чистио душу од њега да не би у нечистоти примио св. Причешће: "Јер, који недостојно једе и пије ( Хлеб и Чашу Господњу ) суд себи једе и пије, не разликујући Тела и Крви Господње."

У исто време, хришћани су свето држали и установу поста, знајући да је пост божанска установа, јер је још у Старом Завету Бог наредио пост као "наредбу вечну". У Новом Завету је сам Господ Исус Христос постио и рекао да ће Његови ученици постити. Постили су Апостоли и сви Свети... Пост су држали у одређено време ради потребе поста, а причешћивали се ради потребе причешћа стално, како за време поста тако и за време мрса; у посту се постило и причешћивало, у мрсу се мрсило и причешћивало, онако као што данас чине свештеници. Првобитно није било неке посебне припреме за Причешће, нити је пост сматран за једно од средстава за њега. За причешће се припремало целокупним животом, држањем свих Божјих заповести и чувањем од сваког греха.

Тако су поступали и свештеници и верници у хришћанској Цркви за читаво време прогона, за првих 300 година, док су у њу ступали само они који су из чврсте вере у Царство небесно били спремни на све тешкоће да би га задобили. Морални живот хришћана тада је био на великој висини. Но, када је дошла слобода, под царем Константином, 313. године, Цркви су почели прилазити и они који у њој нису тражили и нашли "благо скривено у пољу" и који нису били спремни да све даду да би купили то поље... Стога се ниво моралног живота хришћана у многоме снижава. Светом причешћу многи приступају и тада редовно, али без озбиљог старања да за Њега буду што достојнији. Други, пак, почињу свој редован прилазак св. Чаши да одлажу, са изговорм да желе да се што боље припреме. Али борбу за очишћење своје душе нису водили стално, него повремено, само неколико дана пре Причешћа.Но, и то им је падало тешко , па су све чешће одлагали припрему и само причешћивање, док нису спали на то да се причешћују само четири пута годишње или још ређе.

Због оних првих, Црква је, по речима св. Јована Златоуста, и установила 40 - дневни пост пред Божић и Васкрс: Приметивши штету која долази од немарног поступања, Оци одредише 40 дана... да би смо сви ми, очистивши пажљиво у ове дане молитвама, милостињом, постом, свеноћним бдењем, сузама, тако приступили св. Причешћу чисте савести, колико је то могуће." Оне друге, пак, св. Отац опомиње да се морају трудити не повремено, пред само Причешће, него да им ваља да стално живе тако да му чисте савести могу редовно приступати. На питање "којима треба дати за право, онима који се ретко причешћују, или онима који то чине често", он одговара: "Ни једнима ни другима, него онима који се причешћују са чистом савешћу, чистим срцем и беспрекорним животом. Такви нека пристају свагда. А који нису такви - ниједанпут. Зато што они на себе навлаче суд, осуду, казну и муке."

Но од свих средстава чишћења душе за овај најприснији сусрет и за сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: "Јеси ли постио?" и , кад чују потврдан одговор, рећи ће: "Приступи! " Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то - да ли овај зна чему приступа и зашто, и то - зна ли Символ вере и основне молитве, и да су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да можда нису блудници; а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи никакве амајлије, или да можда не врши побачај... А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање св. Писма и богомислије онога ко жели да се причести, и да не говоримо.

Против оваквог механичког приступа св. Причешћу, у православном свету свештеници - пастири интезивно настоје на томе да се верни што чешће , по могућству на свакој Литургији причешћују, спремајући се за то сталним бдењем над својом душом. Познајући добро духовно стање сваког појединачног члана своје пастве, једнима саветују да се причешћују више пута у току поста, другима да то чине и у време мрса, при чему некима да посте два - три дана некима седам дана, а некима да се причешћују стално и без поста...

Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања св. Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију, и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се сачувати сваке крајности и једностраности.

Патријарх српски Г. Павле

Преузето са сајта Српске православне цркве

[alokin74]

Kakve veze imaju Adam, Eva i jabuka sa postom???

Vremenske???

Koliko ja shvatam sve to Adam i Eva su "kao" prvi ljudi na zemlji. Prvi oblici zivota u ovoj nasoj verziji su se javili - kada ono bese? - pre nekih par hiljada godina.
Ova nasa vera, Hriscanstvo i Pravoslavlje nastadose - kad ono bese? - pre svega 2000 godina.

Kako su onda ovo dvoje postili, kada nisu znali za Hriscanstvo???

U stvari, mozda su oni i znali, ali to svoje znanje nisu preneli na svoje potomke, pa su ovi zaboravili na postojanje jednog Boga i poceli da smisljaju Bogove za svaku pojavu na koju bi naisli u nekom pohodu.

Znaci losi roditelji. Losi preci.

Nesto mi se tu ne slaze.

Zasto spominjete Adama i Evu u vezi sa postom???

Gledajuci na celokupnu istoriju covecanstva, od nastanka pa na ovamo, postovi dodju kao neka novija tvorevina. Dodju kao 3G mobilni telefoni u odnosu na svu mobilnu telefoniju, od njenog nastanka.

Ili sam ja u krivu???

Pomozite mi!!!