U autobusu je sedeo odmah iza vozaca i razmisljao o tisini snega. Tako bi nazvao ono sto je usebi osecao da je to bio pocetak neke pesme. Tisina snega.
Da nije bio umoran od putovanja i da je malo vise paznje obratio na velike pahulje koje su sa neba padale kao pticija pera putnik do prozora mogao bi da predoseti da se priblizava jaka snezna oluja i moza bi jos od pocetka shvatio da je krenuo na putoanje koje cu mu promenuti citav zivot, pa bi se vratio natrag.
Sta ja radim na ovom svetu pomislio je Ka. Ovako izdaleka pahuljice izgledaju tako zalostivo,a takav mi je zivot. Coek zivi, trosi se, nestaje.Pomislio je kako istovremeno i nestaje i biva:voleo je sebe, s ljubavlju i tugom prati je put kojim je poput kakve pahulje napredovao njegov zivot. Njegov otac upotrebljavao je miris posle brijanja –setio ga se. Setio se hladnih stopala u papucama svoje majke koja je u kuhinji spremala dorucak dok je on njuskao taj miris, jedne cetke za kosu, slatkog ruzicastog sirupa zaiskasljavanje koji su mu davali da pije kad bi se nocu probudio kasljuci, kasike u ustima, sih onih malih stvari sto cine zivot, jedinstva snega, pahuljice...
Obuzimao ga je onaj osecaj koji je i u detinstvu i u maldosti umeo da ga prozme u trnucima uzuzetne srece – strah da mu se priblizavaju nesreca i beznadje.
Sada sam toliko srecan da mi religja nije potrebna.
...ne zaboravi da oni oholi, sto su sami sebi dovoljni, ostaju sami. Bog ne voli ohole. Djavo je bio izgnan iz raja jer se uzoholio.
Place mi zbog krhosti ljudskog zivota i uzaludnosti protrpljenih patnji.
Samo ateisti koji nikada nisu patili misle da se zalud pati- rekla je Kadifa. Jer cak i oni ateisti koji se malkice napate, ne mogu dugo da podnesu bezverje i naposletku poveruju.
Najbolji pocetak iskrenog prijateljstva jeste da se deli neka tajna.
Svi mi, sto musko, sto zensko nocu u svojim snovima cinimo grehe s osobama za koje u svom dnevnomzivotu mislimo da ih uopste ne zelimo.
Veoma ste umni, sta vise toliko da shvatate da um nije sve.
Svila je naslutila bila da je Ka u posve drugacijem dusevnom stanju no predhodnog dana, shvatila je on sada neko sasvim drugi. Ka je naslutio da je savim Svila naslutila mrak koji je u njemu bio i da ga je cak primila sa razumevanjem. A osetio je da bi ga to razumevanje moglo uciniti do kraja zivota vezanim za tu zenu.
Opisao je kako vecina njih ne moze da spava od nesrece, u cigaretama uzivaju jer ih one ubijaju, da ih vecina shvatajuci besmislenost toga da zavrsi zapocetu recnicu , upola prekida, televiziju gledaju ne zato sto im se preogram svidja i sto se zabavljaju , nego zato sto ne mogu da podnesu druge potistenosti onih oko sebe, da u sustini zele da umru, ali da sebe ne vide dostojim samoubistva, da na izborima glas daju najsramnijim kandidatima najbednijih partija ne bi li im oni dodelili kaznu koju zasluzuju, a prevratnike koji vazda govore o kaznjavanju vole vise od politicara koji vazda obecavaju nadu.
Ako ne u prvom momentu ono u prvih deset minuta, zena intuitvno i do utancina zna kakav je neki muskarac, sta bi on, barem za nju, mogao da znaci, da li bi ga mogla zavoleti. Da bi potpuno shvatila i spoznala to sto je naslutila potrebno je da prodje malo vremena.
Nije dovoljno biti potlacen, treba biti i u pravu. A vecina potlacenih toliko nije u pravu da je to besmisleno. U sta verujemo?
On niusta ne veruje – rekla je Svila.
Svako u nesto veruje.
A precutati bol cekanja koji je dozivljavao iz straha od te nemoci, znacilo bi zapasti u neiskrenost. Pa zar nije zeleo da se zaljubi da bi delio sve? Nije li ljubav zapravo zelja da se sve moze reci? U trenutku je uznet priznanjem brzo ispricao Svili citav ovaj lanac misli.
Dok se te noci sa Svilom voleo, shvatio je Ka da postiji neko mesto i dalje od srece , da mu je sve dotadasnje zivotno i ljubavno iskustvo nije dovoljno da se oseti taj predeo van vremena i strasti. Prvi put se u zivotu osecao toliko smireno.
Ja sam sada srcean i uopste ne zelim da budem heroj. San o herojstvu je za nesrecne. Ljudi poput nas , uostalom , uvereni da izvode junacko delo ubijaju ili se sami ubijaju.
Slusaj me ne zivi se radi principa, nego da se bude srecan.
-Ali bez privipa i bez vere niko i ne moze da bude srecan. Rekla je Kadifa.
-Tacno. Ali u jednoj okrutnoj zemlji kakva je nasa, koju ljudsko bice ne ceni glupost je sebe unistavati zarad uverenja. Veliki principi, uverenja, to je za ljude bogatih zemalja.
-Bas naprotiv. U jednoj siromasnoj zemlji covek i nema nista drugo cega bi se uhvatio do svojih uverenja.
Sta je sreca?
Pronaci neki svet u kojem ces moci da zaboravis sve ovo siromastvo i mucenje. Moci nekog zagrliti kao citav svet.
Iz knjige Sneg
A Pamuk je na pocetku dao ove citate:
Nas zanima onaj opasni rub stvari,
Posteni lopov, nezni ubica,
Sujeverni ateista.
Robert Brauning
Apologija biskupa Blaurgama
Politika u jednom knjizevnom delu, to vam je pucanj pistolja usred nekog koncerta, nesto grubo na sta covek, medjutim, ne moze da ne obrati paznju. Mi cemo govoriti ovde o vrlo vaznim stvarima.
Stendal
Parmski kartuzijanski manastir
Citat
