Kikinda
Strana 1 od 6 123 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 88

Tema: Kikinda

  1. #1

    Kikinda


    Град Кикинда налази се на простору који је богат траговима старих и ишчезлих култура и цивилизација. Многобројни археолошки налази сведоче да су овде људи живели још у времену од пре седам хиљада година. Међутим, континуитет тог трајања често је нарушаван и прекидан. Људи су се насељавали и одлазили, бивали и нестајали, а све у зависности од многобројних и различитих историјских околности.

    НАЗИВ
    Назив Кикинда први пут је забележен почетком 15. века и то у облику Ккнyд, а највероватније је означавао, заједно са називом Ецехида, име више мањих насеља, односно добара угарских, а затим и српских деспота. Данашњи назив града јавља се први пут на географској карти 1718. године као Gross Kikinda и тада не обележава насеље , већ ненасељен простор-пустару. Иначе, придев Gross, Nagy или Велика у немачкој, мађарској, односно српској варијанти, био је у званичној употреби у имену града све до краја 1947. године. Етимолошко порекло имена Кикинде није у потпуности разјашњено. Најчешће се објашњава мађарским називом коровске биљке kkny (трњина) и старим словенским, односно прасловенским кореном кик (глава).

    САВРЕМЕНА ИСТОРИЈА
    Историја савремене Кикинде може се у континуитету пратити почев од пре 250 година, тачније од 1751-1753. године, када је подручје на којем се данас град налази насељено. Први насељеници били су Срби, аустријски граничари који су штитили границу од Турака на Моришу и на Тиси и који су, након Пожаревачког мира склопљеног измеду Аустрије и Турске, када Турци губе Банат, практично остали без свог основног занимања. Новоосновано насеље брзо се организовало, а бивши граничари привикли на нов, ратарски начин живота. Коју деценију касније, поред Срба, насељавају се и Немци, Мађари, Јевреји...
    Двадесетак година након оснивања насеља, 12. новембра 1774. године, аустријска царица Марија Терезија посебном привилегијом формира Великокикиндски привилеговани диштрикт (округ), као специфичну феудалну управну јединицу са седиштем у Кикинди. У саставу диштрикта, поред Кикинде, било је још девет насеља српских граничара у северном и средњем Банату: Српски Крстур, Јозефово (део данашњег Новог Кнежевца) , Мокрин, Карлово (део данашњег Новог Милошева), Башаид, Врањево (део данашњег Новог Бечеја), Меленци, Кумане и Тараш. Становници ових места имали су за то време, значајне економске, па и политичке повластице у оквиру аустријске монархије. Диштрикт , је функционисао, истина са прекидима, све до 1876. године, када се укида, а Кикинда организационо и управно припада новооснованој Торонталској жупанији чије је седиште било у Бечкереку (Зрењанину) и која је обухватала готово читав Банат (српски, мађарски и румунски). Занимљив је податак да је крајем 19. века Кикинда била најнасељеније место Торонталске жупаније, имала је око 22.000 становника.

    УРБАНИСТИЧКИ ПОГЛЕД
    У урбанистичком смислу град припада групацији такозваних плански организованих насеља. Трасирање и пресецање улица извршено је у другој половини 18. века према важећем државном урбанистичком плану за изградњу нових насеља у Банату. Тај је план подразумевао насеобину правилно ушорених и широких улица које се секу под правим углом, централни градски трг са пијацом, црквом, градском кућом, школом, гостионицом, итд. У том смислу се и данас, после 250 година, град није битно изменио.

    ЗНАЧАЈНИ ПЕРИОДИ
    Од значајнијих датума, односно периода у новијој историји Кикинде , треба истаћи и годину 1848/49. када је кроз град протутњала позната буна Срба у Војводини. У првом тренутку Кикинђани су испољавали готово искључиво социјални револт, да би касније побуна попримила национално обележје. У граду се наизменично смењује српска и угарска власт, уз велика сукобљавања, страдања и разарања. Био је то један од најтежих и најсложенијих тренутака у историји Кикинде.


    Временско раздобље од краја 19. века па до почетка првог светског рата представља миран и плодотворан период у историји Кикинде и обележен је наглим привредним и урбаним развојем града. Између осталог, тада се формира и амбијентално градско језгро које и данас краси Кикинду, град добија уређену самоуправу 1895. године (статут, сенат, градско представништво, градоначелника, итд).

    Крај првог светског рата, односно 20. новембар 1918. године означава један од преломних тренутака у историји Кикинде. Улазак српске војске у град представљао је остварење дугогодишње тежње Кикинђана-Срба за уједињењем са матичном државом-Србијом. Међутим, на економском плану град се нашао у веома неповољној ситуацији са две границе у залеђу и пресеченим комуникацијама. Раздобље измеду два светска рата не представља период економског успона града, напротив.


    Након само двадесетак година мира, Кикинда улази у бурно раздобље новог, другог, светског рата. Ослобођена је 6. октобра 1944. године. 0вога пута држава остаје иста, али се битно мења њена економско-политичка организација и структура. Такође, значајно се мења и етничка слика града. Губи се немачко и јеврејско становништво, а било је око 22% Немаца и око 2% Јевреја.

    Раздобље од половине шездесетих до половине осамдесетих година 20. века, слично оном с краја 19. и почетка 20. века, обележено је динамичним развојем града: нове фабрике и производни погони, нове стамбене зграде и насеља, разни објекти општег друштвеног стандарда, поплочане улице...дефинитивно су истакли и уобличили урбану димензију Кикинде.

  2. #2

    Odgovor: Kikinda

    Кикинда је средиште културе и уметности у Севернобанатском округу. Овде се налазе бројна археолошка налазишта која сведоче о развијеној цивилизацији и култури на тлу северног Баната.

    На простору око града налазе се богати трагови остатка старих и ишчезлих култура и цивилизација. Бројне хумке, некрополе и многа археолошка налазишта у околини сведоче да су овде људи живели у организованим заједницама и пет хиљада година пре нове ере. Ово подручје је било привремено или трајније боравиште припадника многих народа који су пристизали у Панонску низију. Ту су трагови култура млађег каменог и бронзаног доба, Келтске цивилизације, Дачана, Сармата...

    Најстарија установа из области културе у Кикинди је Народна библиотека која после Другог светског рата носи име књижевника и културног радника, али и политичара, Јована Поповића. Народна библиотека основана 1845. године као прва Српска читаоница. Данас је то модерна библиотека са више од 150 хиљада наслова и богатим културним програмом који је истиче и издваја у односу према сличним установама у земљи.

    Корени позоришног живота у Кикинди су дубоки. Прва позоришна представа изведена је далеке 1796. године и то на немачком језику, а маја 1834. године на српском. Био је то комада Јована Стерије Поповића, "Светислав и Милева", изведен у кафани "Код златног плуга".

    Народно позориште у Кикинди основано је пре више од пола века, 2. децембра 1950. године, под именом Градском аматерско позориште, да би почетком деведесетих (1993) прешло у професионално позориште.

    Друштво за неговање музике "Гусле" у Кикинди основано је 1876. године и то је једна од најстаријих културних установа у граду, а најстарија хорска и музичко-фолклорна институција Срба на овим просторима. ДЗНМ Гусле и данас је једна од најактивнијих институција културе, која у оквиру својих секција окупља стотине чланова, од најмлађих узраста, до ветерана музике, игре и песме...

    У Кикинди се сваке године током јула месеца одвија јединствени у свету - Интернационални вајарски симпозијум скулптуре у теракоти ТЕРА. Први пут је одржан 1982. године и до сада је на Симпозијуму учествовало око 150 вајара из 30 земаља са свих континената.

    Кикинда је град у којем су рођени и успешну каријеру започели бројни уметници.

    Никола Алексић, сликар, спада у ред најзначајнијих портретиста Бидермајер епохе. Алексић је у периоду од 1837. до 1840. године живео у Кикинди, а Народни музеј поседује збирку од 11 његових портрета.

    Архимандрит Павле Кенђелац (1766-1834) био је један од најзначајнијих Срба у 19. веку, рођен је у Кикинди, и аутор је два значајна научна дела Јестестословље (природопис) и Збитијасловље (историја најзначајнијих догађаја).

    Ђура Јакшић, једно од најкрупнијих имена кикиндске културне прошлости, иако је кратко боравио у овом севернобанатском граду оставио је неизбрисив траг као сликар, песник и наравно боем.

    Мирослав Мика Антић, један од највећих стваралаца српске поезије и прозе, рођен је у Мокрину 1932. године.

    У ред најзначајнијих уметника свакако спада и сликар Радивоје Бербаков (1925 -2003). Његове слике, које имају одлике импресионистичког и реалистичког стила, излагане су у Београду, Новом Саду, али и на сталним поставкама у Немачкој и САД.

  3. #3

    Odgovor: Kikinda

    Leprsava!!
    veliko
    HVALA
    OD SRCA TI HVALA
    ZA OVO!!!!!
    Nije kriv onaj sto dobije-kriv je onaj koji deli!!!

  4. #4

    Odgovor: Kikinda

    sve pohvale ZVONCICI!!!!:ok:
    Oprastajuci izdizemo se iznad onih koji su nas ponizili ....

  5. #5

    Odgovor: Kikinda

    Hvala na buđenju uspomena i veliki pozdrav mom rodnom gradu i bivšim sugrađanima

  6. #6

    Odgovor: Kikinda

    A evo i od mene doprinos ilustracijama uz dobar tekst.
    Slike su napravljene februara 2008. u jednom izletu po Banatu lepog zimskog dana. (Inace ih izlazem u Galerijama.)



  7. #7

    Odgovor: Kikinda

    Evo jedan jubilej, vredan pomena

    Kikindska gimnazija obeležila 150 godina postojanja



    Gimnazija "Dušan Vasiljev" juče je obeležila veliki jubilej – 150 godina rada. Tim povodom učenici su priredili program u Narodnom pozorištu, a u galeriji "Tera" priređena je izložba sedamnaestoro bivših učenika i profesora. Izložba o istorijatu škole otvorena je i u Istorijskom arhivu.

    Ta škola je u Kikindi osnovana 1858. godine, kao realna škola na nemačkom jeziku, a gimnazija postaje 1877. godine. Nastava na srpskom jeziku počela je 1. marta 1919. godine, a ime pesnika Dušana Vasiljeva škola nosi od 1959. godine. Zgrada škole stara je preko 100 godina, nalazi se u centru grada i deo je ambijentalne celine gradskog trga, koja je pod zaštitom države. Danas Gimnaziju "Dušan Vasiljev" pohađa 550 učenika, kojima predaje 45 prefesora. Škola je 2003. postala Unesko škola.

    Građanski list
    Volim je od štala do neba, od blata do pšenice, toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša, vršidbenu i zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice, tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša ...tu Vojvodinu bogomojačku, i bezbožničku, i ivnsku, belju od jaganjaca, crnju od paljevina, tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku...

  8. #8

    Odgovor: Kikinda

    Još jedna vest

    Mini-golf u Kikindi



    Teren za mini-golf otvoren je u Kikindi, na Starom jezeru i spreman je da primi prve igrače. Direkcija za izgradnju grada uložila je 2,1 milion dinara u izgradnju, a budući golferi moći će besplatno da koriste teren. Predsednik opštine Branislav Blažić najavio je da je to prvi korak ka izgradnji velikog terena za golf, dok predsednik Mini-golf saveza Srbije Aleksandar Anđelković kaže da takvih terena nema u Srbiji. Jedino u Beogradu, na Adi Ciganliji postoji veliki teren za golf, a drugi se trenutno gradi u Žablju.

    Kikinda je jedan od prvih gradova u Srbiji koja ima ovakav teren. Golf je mlad sport, pa je ovo jedna dobra afirmacija te igre. Počeci golfa sežu u 1936. godinu, kada je knez Pavle na Košutnjaku u Beogradu osnovao prvi klub. Drugi svetski rat prekinuo je sve i tek 2001. godine, opet u Beogradu na Adi Ciganliji, ponovo je osnovan klub i napravljen teren za veliki golf rekao je Anđelković.

    Ovaj teren u Kikindi izgrađen je u sklopu uređenja izletišta Staro jezero, na kojem bi trebalo da se izgradi i marina.

    Građanski list
    Volim je od štala do neba, od blata do pšenice, toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša, vršidbenu i zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice, tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša ...tu Vojvodinu bogomojačku, i bezbožničku, i ivnsku, belju od jaganjaca, crnju od paljevina, tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku...

  9. #9

    Odgovor: Kikinda

    pa kad se falimo da se falimo
    evo najpoznatijeg Kikindskog LICIMURA

    a tu nam je i Bane spiker



    i u cast Sakija

    Poruku je izmenio banderash, 31.05.2008 u 09:02
    sve je to zbog LICOMURA i kartanja saha

  10. #10

    Odgovor: Kikinda

    Internacionalni Simpozijum skulpture u terakoti "Terra" osnovan je 1982. godine i od tada se odrzava svake godine od 1. do 31. jula na starom II pogonu IGM "Toza Markovic", u objektu koji je sagradjen 1895. godine.



    Do sada je na Sipozijumu ucestvovalo oko 360 vajara iz zemlje i inostranstva. Na "Terri" su stvarali umetnici iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, BiH, Makedonije, Slovenije, Holandije, Italije, francuske, Norveske, Skotske, Engleske, austrije, Turske, Nemacke, Grcke, Rumunije, Ceske, Bugarske, Danske, Izraela, Spanije, SAD, Meksika, Perua, Argentine, Indije, Bangladesa, Juzne koreje i Japana.

    U fundusu Simpozijuma "Terra" nalazi se oko 1000 skulptura. Odredjen broj skulptura postavljen je u dvoristu starog pogona II, u parkovima fabrike "Toza Markovic", u zgradi SO Kikinda, na gradkom trgu i u stalnoj postavci gradskog Muzeja. U Veneciji je postavljeno pet, a u Beogradu jedna velika skulptura iz kolekcije Simpozijuma. Osim na godisnjim izlozbama, "Terra" je predstavljena i na brojnim izlozbama u Veneciji, Parizu, Temisvaru, Sarajevu, Ljubljani, Banja Luci, Beogradu i Novom Sadu.


    Trenutno se radi na izgradnji muzeja u kom ce ove prelepe skulpture biti izlozene.

    Bila sam tamo juce. Kao da sam usla u potpuno novu, meni nepoznatu dimenziju gde vreme stoji...

    Isn't it funny how day by day, nothing changes, but when you look back, everything is different?
    C. S. Lewis

  11. #11

    Odgovor: Kikinda

    Nije kriv onaj sto dobije-kriv je onaj koji deli!!!

  12. #12

  13. #13

    02 Odgovor: Kikinda

    Kikinda je lepa varos....a sta sve ima u Kikindi....

  14. #14

    Odgovor: Kikinda

    Citat banderash kaže: Pogledaj poruku
    Koliko cujem vesti iz ovog lepog grada, Bane spiker je naimenovan za VD direktora Narodnog pozorista u Kikindi. Nadam se da ce mu glumci pomoci da poradi na koncentraciji. Biblioteka mu izmice, ali mozda s pozoristem bolje prodje.

  15. #15

    Odgovor: Kikinda

    Kikinda je lepo mesto(Posto nema status grada),ali je pomalo monotono.
    Ipak,Volim Kikindu i nadam se da ce se nesto promenuti na bolje.

Strana 1 od 6 123 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Banatsko Veliko Selo -Kikinda-
    Autor vladapera u forumu Banat
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 06.01.2010, 20:11

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •