Poklon naslednika čuvenog nobelovca i njegove supruge gradu

Unuk Mileve i Alberta Ajnštajna, Bernard Ajnštajn (77), odlučio je da kuću u Novom Sadu, gde je odrastao, pokloni gradu, ali uz uslov da se u njoj otvori muzej. Kao jedini naslednik kuće, koja iako zakonom zaštićena godinama propada, Ajnštajn želi da ispuni želju svog oca Hansa Alberta da se muzej posveti Milevi Marić Ajnštajn. Gradski čelnici su se načelno složili sa takvom idejom.

Ajnštajnov advokat Rajko Marić tvrdi da, pre nego što kuća konačno pređe u ruke grada, gradske vlasti moraju da pruže čvrste garancije da će je preurediti u muzej.
- Rešenjem o nasleđivanju koje je izdao Opštinsku sud u Novom Sadu, a koje je postalo pravosnažno u decembru prošle godine, Bernard Cezar Ajnštajn postao je vlasnik kuće u Kisačkoj 20. On, međutim, ne živi u njoj i ne želi da je proda, već da je pokloni gradu, ali uz uslov da se u njoj otvori muzej. Moj klijent bi zadržao pravo da odobri kako će kuća izgledati i insistira na tome da stručni konsultant pri uređenju muzeja bude Đorđe Krstić, hroničar porodice Ajnštajn - kaže za Blic advokat Marić.

Grad bi, naime, preuzeo na sebe da stambeno obezbedi porodice koje sada žive u kući sa stanarskim pravom, te da finansira njeno saniranje, kao i uređivanje muzeja. Prema Marićevim rečima, o namerama Bernarda Ajnštajna upoznata je i gradonačelnica Maja Gojković.
- Sa gradonačelnicom sam se sastao u oktobru i ona se složila sa takvom idejom i, koliko znam, dala je nalog da se krene u realizaciju projekta - navodi Marić.

Mileva i Albert Ajnštajn živeli su u kući u Kisačkoj 20 početkom 20. veka, a 2005. godina kuća je zaštićena i zakonom kao spomenik kulture. Kuća je izgrađena još 1907. godine i prostire se na 300 kvadratnih metara. Posle Drugog svetskog rata je nacionalizovana, a trenutno u njoj žive dve porodice koje su vremenom stekle stanarsko pravo, ali i još nekoliko familija u dograđanim objektima. Nekadašnji dom Marićevih u jako je lošem stanju. Sa fasade opadaju slojevi maltera, oštećena je gipsana ornamentika iznad masivnih prozora, ali najveća oštećenja se primećuju u dvorišnom delu zgrade, gde su vidljive naprsline i pukotine, a krov je natruo i preti mu urušavanje.

Đorđe Krstić najbolji hroničar Ajnštajnovih
Đorđe Krstić, ugledni slovenački fizičar poreklom iz Vojvodine, važi za najupućenijeg hroničara zajedničkog života čuvenog naučničkog para. Napisao je i knjigu Mileva i Albert Ajnštajn - ljubav i zajednički naučni rad, a ona je, kako sam kaže, plod poluvekovnog istraživanja zajedničkog života i rada naučničkog para. Krstić je jedan od zastupnika teorije da je Mileva snažno uticala na naučni rad Alberta Ajnštajna.

Izuzetna fizičarka
Mileva Marić bila je u mnogo čemu izuzetna ličnost. Prvi veliki uspeh postigla je u Zagrebu, kada su joj austrougarske vlasti dozvolile da kao jedina privatistkinja prisustvuje predavanjima iz fizike, što je u to doba bila privilegija muškaraca. Mileva je maturirala u Švajcarskoj i upisala se na politehničku školu u Cirihu, gde je i upoznala tri i po godine mlađeg Alberta. Među kolegama je bila veoma cenjena i upamćena kao vrstan fizičar i matematičar, a sa Ajnštajnom je imala dvoje dece, ćerku Lizarel, koju je bila prisiljena da da na usvajanje, i sina Hansa Alberta, oca sadašnjeg vlasnika kuće u Kisačkoj 20.

(Blic)