Poučne priče - Melem za dušu

[cvishna]

TRI STABLA

Bila jednom tri stabla na brdu u šumi. Razmatrali su svoje nade
i snove kada prvo stablo reče: "Jednog dana, nadam se, ja ću postati kovčeg za blago. Možda ću biti ukrašen zamršenom rezbarijom i svako će videti lepotu."
Tada drugo stablo reče: "Jednog dana ja ću biti moćan brod. Nosit ću kraljeve i kraljice preko voda i plovit ću do krajeva sveta. Svako će se osećati sigurnim u meni zbog snage moga trupa." Konačno treće stablo reče: "Ja želim narasti i biti najviše i najravnije stablo u šumi. Ljudi će me videti na vrhu brda, gleda će na moje grane i misli će na nebesa i na Boga i kako sam im blizak. Ja ću biti najznačajnije stablo svih vremena i ljudi će me se uvek setiti".

Nakon nekoliko godina molitvi o njihovim snovima da postanu stvarnost grupa drvoseča do�e do stabala. Jedan do�e do prvog stabla i reče: "Ovo izgleda snažno stablo, mislim da ću biti u stanju prodati drvo tesaru." i počne seći stablo. Stablo beše sretno. Znalo je da će ga tesar napraviti u kovčeg za blago. Kod drugog stabla drvoseča reče: "Ovo izgleda snažno stablo, bi ću u stanju prodati ga brodogradilištu." Drugo stablo beše sretno. Znalo je da je na putu postati moćan brod. Kada drvoseča do�e do trećeg stabla, stablo beše uplašeno jer ako ga poseku, njegovi se snovi neće ostvariti.
Jedan od drvoseča reče: "ne trebam ništa posebno od svog stabla pa ću uzeti ovo. I on poseče stablo.

Kada prvo stablo dospe kod tesara, napraviše ga u jasle za hraniti stoku. Staviše ga u štalu i napuniše senom. To nije ono što je on molio. Drugo stablo je napravljeno u mali ribarski brod. Završiše njegovi snovi o moćnom brodu koji nosi kraljeve. Treće stablo je nasečeno u velike komade i ostavljeno samo u mraku.
Godine su prošle, stabla zaboraviše svoje snove.

Jednog dana, čovek i žena do�u do staje. Ona se porodi i staviše dete u jasle koje je napravljeno od prvog drveta. Čovek je želio da može napraviti kolevku za dete, ali ove jasle će morati zadovoljiti. Stablo je osetilo važnost ovog doga�aja znajući da je sadržavalo najvažnije blago svih vremena. Godinama kasnije, grupa ljudi u�e u ribarski brod napravljen od drugog stabla. Jedan od njih beše umoran i ode spavati. Dok beše na vodi, podiže se velika oluja i stablo vidi da nije dovoljno snažno da zaštiti ljude. Ljudi probudiše spavajućeg čovjeka, on se ustade, reče "MIR" i oluja stade.
Tada stablo vidi da je nosilo kralja nad kraljevima na brodu.
Konačno neko do�e i uzme i treće stablo. Nošeno je kroz ulice dok su
se drugi ljudi rugali čoveku koji ga je nosio. Kada do�oše do mesta,
čovek beše pribijen na stablo i uzvišen u zrak da umre na vrhu
brda. Kada nedelja do�e, stablo vidi da je dovoljno snažno da stoji na brdu i da bude blizu Gospodina Boga jer Isus beše razapet na njemu.

Poruka ove priče:

Kada stvari ne idu na vašu ruku, uvek znajte da Gospodin Bog
ima plan za vas. Ako mu verujete, on će vam dati velike darove. Svako stablo dobilo je što je htelo, samo ne onako kako je zamislilo. Mi ne znamo uvek što Gospodin Bog planira za nas. Znamo da njegovi putevi (načini) nisu naši putevi (načini), ali njegovi putevi (načini) su uvek najbolji.


Podelila sam ovu priču sa Vama tako da Gospodin može nadahnuti više ljudi.

Ovo je plamen u spomen na Ivana Pavla II. Ne dozvolite da ugasne!

[SQUAW]

Dva brata

Dva brata, jedan neženja a drugi oženjen, imali su imanje na plodnoj zemlji, s velikim prinosima žita. Svaki od njih dvojice dobijao je polovinu žetve.
U početku, sve je išlo kako treba. Zatim, malo po malo, oženjeni brat počeo je iznenada da se budi noću i misli: "Ovako nije pravo. Moj brat nije oženjen i uzima pola žetve. Ja imam ženu i petoro dece, ne moram da brinem u starosti. Ali ko će se starati o mom bratu kad ostari? On bi morao više da odvaja za budućnost nego što to sada čini, logično je da su njegove potrebe veće od mojih".
I, razmišljajući tako, ustajao je iz kreveta, krišom odlazio u kuću svoga brata i praznio džak žita u njegov ambar.
Ali, i neženja je počeo da se budi noću i govori u sebi: "Ovako dalje ne ide. Moj brat ima ženu i petoro dece, a dobija polovinu prinosa. Ja izdržavam samo sebe. Zar je pravo da moj siroti brat, kome očigledno treba više od mene, dobija isto koliko i ja?" I tako, ustajao je iz kreveta i nosio džak žita u ambar svoga brata.
Jedne noći, ustali su u isto vreme i tako se sreli, svaki sa džakom žita na leđima!
Posle mnogo godina, kad su već umrli, doznalo se za njihovu priču. I tako, kad su njihovi sugrađani rešili da sagrade hram, odabrali su mesto na kome su se dva brata susrela, jer, po njima, nije bilo svetijeg mesta u čitavom kraju.

Iskrena i bezuslovna ljubav ponekad ne traži reči.

[Cecara]

Profesor je stajao pred grupom studenata na času filozofije i drzao neke predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio je lopticama za tenis.

Potom je upitao studente da li je tegla puna. Slozili su se da jeste. Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamencici su se otkotrljali u prazan prostor izmedju loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.

Sledeća kutija koju je profesor uzeo bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je još jednom da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste. Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali.

"Sada!", rekao je profesor, dok je smeh zamirao, "hoću da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vas život i dalje bio ispunjen i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su ostale stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća i vaš auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari. Ako napunite teglu peskom nema mesta za kamenčiće i teniske loptice. Isto važi u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada nećete imati mesta za one važne stvari. Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se s decom. Nađite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18. Uvek će biti vremena da se očisti kuca i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice � stvari koje su vam zaista vazne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak."

Jedna od studentinja je podigla ruku i upitala šta je predstavljala kafa. Profesor se nasmejao. "Drago mi je da ste to pitali. Nju sipam, da bi vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem."

[Goga]

Lepota odraza, i odraz lepote


Legenda kaže da je nekada davno postojao mladić po imenu Narcis, koji je bio toliko lep da se svako ko bi ga pogledao istog trenutka u njega zaljubio.
To se dogodilo i nimfi po imenu Eho, ali on nije obraćao pažnju na nju, zbog čega je venula od tuge sve dok od nje nije ostao samo glas.
Nemezis, boginja Osvete, bacila je čini na oholog Narcisa kome je od tada bilo suđeno da se zaljubi u svoj odraz na površini jezera,
nad kojom je stajao opčinjen sopstvenom lepotom, sve do smrti, nakon koje su ga bogovi pretvorili u cvet.
Posle Narcisove smrti, došle su Drijade � gorske vile � i videle da se jezero pretvorilo u vrč slanih suza.

�Zašto plačeš?� � pitale su ga.
�Oplakujem Narcisa�, reče jezero.
�Ah, ne čudi nas što oplakuješ Narcisa. Mi smo stalno po šumi trčale za njim, ali ti si jedino imalo prilike da izbliza posmatraš njegovu lepotu.''
�Narcis je bio lep?� � upita jezero iznenađeno.

''Ko bi to mogao znati bolje od tebe? Na tvoje se obale svakog dana naslanjao'', odgovoriše Drijade.

Jezero je na trenutak zaćutalo, a zatim reklo:
�Oplakujem Narcisa, ne zbog njegove lepote,
već zato što sam,
svaki put kada bi legao na moje obale,
mogao da vidim kako se u dubini njegovih očiju oslikava moja vlastita ljepota.�




Čiji se lik oslikava u dubini vaših očiju?

[cvishna]

San

Jednom je jedan pobožan čovek sanjao san kako beži od lava. Čovek pobeže na drvo i sede na jednu granu drveta. Pogledavši dole ugleda lava koji ga čeka. Zatim čovek pogleda na stranu i ugleda dva pacova kako kruže oko grane, na kojoj je sedio i jedu je. Jedan pacov je bio crn a drugi beo. Činilo se da će grana uskoro pasti na zemlju. Čovek sa strahom opet pogleda dole i ugleda crnu zmiju kako otvara svoja velika usta tako da mu se činilo da će upasti u njih.

Čovek pogleda iznad sebe da vidi imali nešto zašto bi se mogao uhvatiti. Ugledao je drugu granu sa saćem meda na njoj. Kapi meda su kapale iz saća. Čovek htede da okuša jednu kap. Pružio je jezik i okušao kap meda koja je pala. Med je bio veoma sladak. On htede da okuša još jednu kap. Kada to uradi izgubi se u slasti meda. Tako da zaboravi pacove koji su jeli njegovu granu, lava na zemlji i zmiju koja je sedila ispod njega. Nako izvesnog vremena probudi se iz svog sna.

Tražeči značenje sna otišao je do pobožnog učenjaka. Ovaj mu reče: �Lav kojeg si vidio je smrt. Uvek te progoni i ide za tobom kuda god da ideš. Dva pacova beo i crn pretstavljaju dan i noć. Beli predstavlja dan a crni noć. Oni kruže jedan za drugim, jedući tvoje vreme i približavajući ti smrt. Velika crna zmija sa velikim ustima je tvoj grob čekajući da padneš u njega. Saće meda je ovaj svet a slatki med je uživanje ovog sveta. Mi volimo da okušamo slatko uživanje ovog sveta želeći sve više i više. U međuvremenu se izgubimo u tom uživanju tako da zaboravimo naše vreme . . . našu smrt i . . . naš kraj.�

[Goga]

Kako nastaje leptir


Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čauri. Čovek je sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno telo kroz taj maleni otvor.
Onda je leptir stao. Zato je čovek odlučio dapomogne leptiru: uzeo je makaze i razrezao čauru.
Leptir je s' lakoćom izašao.
Čovek je nastavio da posmatra leptira, očekujući da će se svakog trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti, kako bi podržala leptirovo telo i osnažila ga.
Međutim ništa se nije dogodilo.
Leptir je ceo svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poleteo.
Čovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama, nije razumeo da su poteškoće kroz koje je leptir morao da pro]e, izlazeći iz čaure neophodne,
kako bi krv iz tela leptira potekla u krila i kada se oslobodi čaure, da bude spreman da poleti.


Ponekad su poteškoće upravo ono što nam treba u životu.
Nikada ne bi postali onoliko snažni koliko možemo da budemo. Nikada ne bismo mogli da letimo.

[Annie]

POSEBNA MAMA

Zamišljam si Boga kako leti iznad zemlje i s velikom pažnjom izabire subjekte za produženje vrsta. On sve promatra i diktira anđelima upute u veliku knjigu: Beth Amstrong, sin Matija - svetac zaštitnik; Majorie Forest, kći Ceciulija - svetica; i tako dalje.
Konačno jednom anđelu spominje jedno ime i kaže sa smješkom:
- Ovoj ću dati dijete s teškoćama u razvoju.
- Zašto njoj, Gospodine, pa ona je tako sretna!
- Upravo zbog toga - kaže Bog sa smješkom - mogu li jednom djetetu sa teškoćama u razvoju dati mamu koja se ne zna smijati? To bi bilo okrutno.
- Ali, ima li ona dovoljno strpljenja?
- Ja ne želim da ga ima odveć, jer će se utopiti u moru sažaljenja i očaja. Kada prođu poočetni šok i bijes, ona će to odlično obavljati. Gledao sam je danas. Ima smisao za samostalnost i neovisnost koji su u majke tolika rijetkost. Shvati, dijete koje ću joj darovati živjet će u svom vlastitom svijetu, a ona ga mora prisiliti da živi u njezinom svijetu, a to neće biti lako.
- Ali, Gospodine, ona ne vjeruje u Tebe!
- Nema veze - nasmiješi se Bog - to ću već dovesti u red. Ona je prikladna osoba. Ima i dovoljno egoizma.
- Kako egoizma? Pa zar je to vrlina?
- Ako se povremeno ne može odvojiti od djeteta, neće sve to moći preživjeti. Ovu ću ženu nadariti nesavršenim djetetom. Ona to još ne zna, ali treba joj zavidjeti. Nikada neće izgovorenu riječ prihvatiti kao nešto što je samo po sebi razumljivo. Ni jedan korak neće shvatiti kao nešto svakodnevno. Kada njezino dijete prvi put kaže "mama", bit će joj jasno da je doživjela čudo. Ja ću joj dopustiti da jasno spozna sve ono što i ja spoznajem: neznanje, okrutnost, predrasude. Dopustit ću joj da se izdigne iznad svega toga. Ona nikada neće biti sama. Ja ću biti s njom svaki dan njezina života, svake minute, jer ona radi moj posao toliko sigurno kao da je ovdje kraj mene.
- A njezin svetac zaštitnik?
- Ogledalo će biti dovoljno - nasmije se Bog.

[Goga]

Žena sa cvetom




Da sam na tvome mestu ne bih o toj biljci toliko brinula.
Isuviše pažljivo negovanje moglo bi da joj škodi.
Pusti zemlju da odmara od tolikog kopanja.
I sačekaj da se osuši pre nego je zaliješ vodom.
List je sklon traženju svog sopstvenog puta;
Daj mu šansu da sam pronađe svoje svetlo.

Previše je rasta zakržljalo stalnim podsticanjem,
nestrpljivom nežnošću.


Stvari koje volimo, moramo da ostavimo na miru.

[Lilith_021]

Prolazeci pored sobe svog sina, otac je bio zapanjen videvsi krevet lepo
poravnan i sve uredno i pospremljeno. Tada je video kovertu na jastuku.
Na njoj je pisalo: "Tata '' . Sa najgorim slutnjama, otvorio je kovertu i poceo da cita pismo drzeci ga
drhtavim rukama:
"Dragi tata,Pisem ti s velikom zalosti i tugom. Morao sam da pobegnem sa mojom
novom devojkom jer sam hteo da izbegnem scenu s tobom i
mamom. U Jani sam nasao pravu strast i ona je tako lepa ... Znam da je ti
ne bi prihvatio zbog svih njenih pirsinga, tetovaza i njene uske
motoristicke odece kao i zbog toga sto je ona toliko starija od mene, ali
to nije samo ljubavna strast. Tata, ona je trudna ... Jana kaze da cemo
biti jako srecni. Ona ima kamp-kucicu u sumi i hrpu drva za lozenje to ce
nam biti dovoljno za celu zimu. Zelimo da imamo jos puno dece.
Jana mi je otvorila oci cinjenicom da marihuana stvarno ne steti
nikome. Uzgajacemo je i razmenjivati sa drugim ljudima u Komuni za kokain
i ekstazi. U medjuvremenu, molicemo se da ce nauka ipak uskoro naci lek za
AIDS da Jani bude bolje, ona to zasigurno zasluzuje. Ne brini, tata, meni
je sad 15 godina i znam da se brinem o sebi. Siguran sam da cemo vam
kad-tad doci u posetu da vidite svoje unucice.
Tvoj sin Perica


P.S. Tata, nista od toga nije istina. Ja sam preko puta kod Marka. Hteo
sam samo da te podsetim da u zivotu ima puno gorih stvari od one skolske
knjizice na mom pisacem stolu. Volim te! Nazovi kad bude sigurno da se
mogu vratiti kuci.

[ser_gogsy]

Covek umire i odlazi na nebo.
Andjeli mu kazu:"Odvescemo te u raj, ali prvo da ti pokazemo pakao."
Odvode ga na mesto sa velikom sredisnjom posudom punom kasaste hrane. Oko posude su jadne i gladne osobe. Svaka od njih ima kasiku dugacku po tri metra. Hranu mogu dobaviti, ali je, zbog duzine, ne mogu prineti ustima. I tako, ove pateticne osobe gladuju pored izobilja hrane.
Zatim ga andjeli odvode u raj.
Na njegovo iznenadjenje, ugleda istu scenu. Ponovo gigantska posuda sa hranom, ponovo ljudi sa kasikama od tri metra. Samo ovi su zadovoljni, srecni, nasmejani i zdravi.
"Zasto? U cemu je razlika da su ovi ljudi srecni i siti?", upitao je andjele.
"Pa zar ne vidis?", upitali su ga.
Kada je pazljivo pogledao primetio je da svaka osoba hrani kasikom susednu.

"Ovdje ljudi hrane jedni druge. Oni su naucili put ljubavi."

[Goga]

NE, NE I NE.


Ne gledaj � mogao bi videti.
Ne slušaj � mogao bi čuti.
Ne razmišljaj � mogao bi nešto naučiti.
Ne donosi odluke � mogao bi doneti pogrešne.
Ne hodaj � mogao pi pasti.
Ne živi � mogao bi umreti.

[Goga]

Sedam svetskih čuda


U trećem razredu osnovne škole učenicima je postavljen zadatak
da od ponuđenih odgovora označe sedam svetskih čuda.
Nakon određenog vremena, pojavilo se ovakav spisak:

1. Egipatske piramide
2. Tadž Mahal
3. Grand kanjon
4. Panamski kanal
5. Empajer Stejt Bilding
6. Bazilika Sv. Petra u Vatikanu
7. Kineski zid

Učiteljica je, skupljajući radove, primetila da jedna devojčica još uvek razmišlja,
pa je upita da li ima problema da sastavi listu.
Ona je odgovorila: � Da. Ne mogu se u potpunosti odlučiti. Ima toliko mnogo čuda.�

Učiteljica ju je ohrabrivala:�Kaži nam bar ono što si dosad napisala. Možda ti možemo pomoći.�
Učenica se je u početku malo snebivala, ali je na kraju ipak progovorila:
�Za mene, ovo su sedam svetskih čuda:

1. Videti
2. Čuti
3. Dodirnuti
4. Pomirisati
5. Osetiti
6. Smejati se
7. Voleti.�

U učionici je zavladao muk.


***

Sve svakodnevne stvari koje se podrazumevaju, a koje mi ne ostvarujemo, su zaista čuda.
Najdragocenije stvari u životu su one, koje se ne mogu ni kupiti, ni prodati.

[nenita]

DVA VUKA

Nekada davno je stari Chiroki svome unuku ispričao jednu životnu istinu:

�U svakom čoveku, u svakom od nas, vodi se bitka...kao borba između dva vuka.

Jedan vuk predstavlja zlo: predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam�

Drugi vuk predstavlja dobro: predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrodušnost, srdačnost, darežljivost, istinu, saosećanje i veru.

Mali Indijanac se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedinih reči, pa ga zapita:

- Koji vuk na kraju pobedjuje?

Stari Chiroki odgovori sa smeškom na svom starom licu:

- Onaj kog hraniš!



ZASTO VICEMO?

Jednom je ucitelj pitao svoje ucenike:
"Zasto ljudi vicu kad su ljuti?"

Ucenici su razmisljali neko vreme:
"Zato sto izgubimo strpljenje - zato vicemo" - rece jedan

"Ali, zasto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita ucitelj - "zar nije moguce govoriti tiho i lagano?"

Ucenici su davali jos neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio ucitelja

Naposletku je objasnio:

"Kada su dve osobe u svadji, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu cuti. Sto su ljuci, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost medju njima sve veca.

Potom je ucitelj pitao:

"Sta se dogodi kada se dve osobe zaljube?. Ne vicu jedan na drugoga, vec govore tiho i nezno. Zasto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost medju njima je veoma mala.
A sta se dogodi kada se jos vise zaljube? Ne govore. Samo sapucu i jos vise zblizuju u svojoj ljubavi..Konacno, ne trebaju vise ni sapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole."

Onda je rekao:

"Kada se svadjate, nemojte dozvoliti da se vasa srca udalje, ne izgovarajte reci koje bi vas mogle jos vise udaljiti, jer ce doci dan kada ce udaljenost biti tako velika, da vise nikad nece biti puta nazad."

[ser_gogsy]

ЉУБАВ

Лекар је дигао руку, да заустави следећи такси. Улазећи, на њега изузетан утисак остави таксиста, не само својим понашањем, већ и читавим својим бићем.
- Како се зовете, молим?
Човек за воланом изрече своје име.
- Шта сте по занимању? – упитао је лекар.
- Професор факултета.
- Професор факултета и таксиста?! Како? Зашто? Отишли сте с посла? Дали су вам отказ?
- Не. Радим још увек.
- Али, зашто онда...? Није вам довољан новац који примате за ваш посао, па радите као таксиста и отимате хлеб другом?
- Не. Зарађујем му хлеб.
- Ма, како... ?!? Не разумем!
- Таксиста, чији је такси, разболео се ових дана, и да његова породица не остане гладна, у часовима кад немам предавања, ја га одмењујем и односим му новац који зарадим.
- Господине професоре, одржали сте ми једно предивно предавање. Овог је часа ваш волан најбоља катедра.
Лекар му пружи новчаницу од 5.000 драхми, скине шешир у знак поштовања и поздрављајући га, оде, испуњеног срца и ума за свој позив.
Поновимо. Љубав је свеоткривајућа. Величанствена је. И доказано је да сви ми свакодневно наилазимо на мноштво призива љубави.
Када би свако од нас, према својим могућностима, прилагодио себе за испуњење заповести о љубави, учинили бисмо нашу земљу једним комадом раја. Штета је да останемо сиромашни у делима љубави.
А како је наш лекар схватио поуку љубави, коју је добио од привременог таксисте?
Да његов однос са болесницима треба да буде човечнији, топлији, однос не из рачуна, већ искрен.
А како ми да јој се прилагодимо: за своју свакодневицу? Како?
Заиста, љубав је неограничена у облицима и пребогата у радосним изразима.
Сигурно је да вежбање у заповести љубави условљава да имамо уздигнуту антену за примање сигнала оних којима је потребна помоћ. Условљава и саосећање.
Свакако да наше саучешће у проблемима других указује на духовну зрелост. Осим тога, по љубави се познају деца Божија.
Да! Стваралачка љубав је извор радости.
Љубав на делу је израз друштвености. Само кротка и тиха љубав шири слаткоћу.
Непрестана љубав је лек против стреса. Саборна љубав је разлог среће.
Шта кажете? Није ли вредно труда рећи �да� на њен позив? Да јој се одазовемо? Да будемо у њеној служби? Заиста, није ли вредно труда? Осим тога, љубав и срећа су зависне једна од друге. Што више љубави дајемо, утолико наша срећа расте. Онај ко воли, њему никад није досадно.
Љубав узвисује наш пут.
Љубав премоштава даљине.
Љубав превазилази потешкоће.
Љубав напаја надом.
Љубав нас избавља од замора и приговора. Љубав не сматра помоћ безумљем, већ потребом која доприноси целовитости.
Зато увек рецимо �да� на њене позиве.

[GuardianAngel]

истинита прича

Пре неколико година, у Сијетлу на Специјалним Олимпијским играма, девет такмичара, сви физички или ментално оболели, постављени су на стартну линију за почетак трке на 100 јарди. На звук пиштоља, све и један потрчаше � истина, не баш са црте � али са уживањем и жељом да истрче трку до краја и победе. Сви, такорећи, изузев једног дечака који се спотакнуо на стази, преврнувши се неколико пута, и који је почео да плаче.
Његов плач дође до ушију осталих осам такмичара. Они успорише и осврнуше се. И сви се окренуше и пођоше ка њему. Све и један! Једна девојчица, која је боловала од Дауновог синдрома, саже се к њему, пољуби га и рече:
- Ово ће помоћи да буде боље.
И њих деветоро, испреплетених руку, прођоше заједно кроз циљ.
Сви на стадиону усташе и навијачка радост потраја неколико дугих минута. Људи који су томе присуствовали још увек препричавају ову причу.

Зашто?
Зато што сви ми, дубоко у себи, знамо једну ствар. Оно најважније у нашем животу није да будемо победници.
Далеко важније је да будемо ти који ће другима помоћи да победе, чак и ако ће то нас саме успорити или изменити наш смер кретања.