Iskreno se divim ljudima kojima je ljubav iznad svega. Iznad vere, iznad običaja, iznad kulture, iznad krvi. Potrebno je dosta tolerancije i razumevanja, ljubavi pre svega da bi mešovit brak uspeo... Naročito na našim prostorima gde smo se odjednom počeli deliti na crvene, plave, zelene, one koji se krste i one koji se ne krste i šta sve ne... Ponekad mi se čini da se ravnopravnost najbolje uči ako potičeš iz jedne takve porodice. Ne mogu ni da zamislim kakav je bolan period za ljude koji žive u takvim brakovima predstavljao period raspirivanja verske i nacionalističke mržnje na našim prostorima. Treba biti dovoljno jak i hrabar pa se suprotstaviti svima onima koji su protiv nečije ljubavi.
Imam jednog druga koji je Rom. Ne biste to nikad rekli po njegovoj fizionomiji, da ne znate. I tako u priči, dotaknemo se jednom ove teme i ja se iznenadim kada sam čula da će za ženu uzeti isključivo Romkinju. Pitam ga zašto, a on kaže doslovce: "Ma bre, oženim ja lepo neku moju čamugu i Bog da nas vidi. Nisam siguran kako bih reagovao da mi sutra neka bledolika u ozbiljnoj svađi kaže 'bem ti mater ciganjsku. Ovako, nek me moja psuje sutra kol'ko joj drago, drugačije je."
U mojoj familiji i nije nešto bilo puno mešanja... a volela bih da je bilo više. Sada imam samo jednu sestru koja je 50% Italijanka, jednog strica koji je pola Srbin - pola Italijan, a za sebe kaže da je Englez jer živi tamo i srpski jezik ne zna, niti želi da ima ništa sa ovom zemljom. Da jedna Mongolka nije pobegla posle 3 meseca od mog drugog strica (od kojeg bi ja pobegla posle 2 dana), možda bih imala još neku sestru ili brata. A sad mi se najbolja drugarica udaje za Amera.
Kakav je vaš stav po pitanju mešanja vere, rase i kultura? Da li mislite da ti brakovi opstaju na našim prostorima i da li će ih u budućnosti biti kao ranije? Da li ste za ili protiv? Da li će sutra vaša sredina ili porodica moći da utiče na vašu životnu odluku? Imate li negativnih predrasuda?
Citat
) ali samo kao 
. Normalno i meleskinje. 
Ali nikad ne bih ozenio devojku druge vere, a kamoli rase. Zasto? Eto tako. To je moje misljenje. Nisam rasista, ali sve ima neke granice. Jednostavno ne vidim sebe kao oca nekog crnceta. Takodje, nikada ne bih ozenio ni muslimanku. Ne vredi... Totalno smo drugaciji, narocito sto verujem u pravoslavnog Boga (do neke granice, ali to nije tema) i ne mogu da zamislim sebe kako cekam zenu ispred dzamije 
. Cak i da prevazidjemo te raskole, ostaje uza i sira familija. Uvek ce se naci makar jedan kome ce to smetati. I sta onda? Da smo recimo u Americi, to i ne bi bio problem. Tamo su svi Ameri i jebe im se. Ali ovo je Balkan. I svi znamo sta se ovde dogadjalo, sta se dogadja i ko zna sta ce se jos dogoditi. Da ne duzim vise, moj konacan odgovor je NE. 
Sremac kaže:
Ali, 100 ljudi 100 cudi. Kao sto rekoh, ja to zaista ne bih mogao. Opet ponavljam, ne iz neke mrznje prema drugim nacijama, verama i rasama, vec iz prostog razloga sto mislim i o deci. Kako bi se to dete osecalo da malo ide u dzamiju, a malo u crkvu? Ili da gleda roditelje kako se klanjaju ili krste. Nista mu ne bi bilo jasno. Sebe smatram vernikom i zeleo bih da mi zena bude sto slicnija meni.
...................
