Žitište
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 25

Tema: Žitište

  1. #1

    14 Žitište

    Житиште



    Општина Житиште се налази у Средњем Банату. На југу се граничи са зрењанинском, на истоку сечањском, на западу кикиндском и на северу са општином Нова Црња и државном границом према Румунији.

    Седиште општине од 1960. године је Житиште. Сачињавају је 12 насеља и то: Житиште, Банатски Двор, Банатско Вишњићево, Банатско Карађорђево, Торак, Међа, Нови Итебеј, Равни Тополовац, Српски Итебеј, Торда, Хетин и Честерег.


    У саобраћајном погледу житиштанска општина има веома добар положај, јер кроз њу пролази међународни пут који повезује нашу земљу са Румунијомм односно Зрењанин са Темишваром.

    Ова општина по површини заузима 16. место у Војводини. Површина износи 525 км2, што чини 2,44% територије Војводине.


    Површинске воде


    Кроз средишње делове општине протежу се Бегејски канал (25км) и Стари Бегеј (28км). Бегеј је иначе највећа лева притока Тисе у нашој земљи. За извориште Старог Бегеја сматра се Берксеул који извире близу места Синтар на 250м надморске висине. Бегејски канал извире у Крашовским планинама на висини од 1150м. Ушће Старог Бегеј у ДТД је код Јанковог Моста, а каналу Бегеј ушће у ДТД је код Клека.


    Становништво


    Банат је остао под турском влашћу до 1718. године, када су после новог пораза са Аустријом коначно протерани. Након тога Аустрија је предузела мере за досељавање новог становништва. 1751-1752 време је великих усељавања Срба и Румуна из Поморишја. У другој половини 18. века интензивније је усељавање Мађара. Први усељеници Мађари досељавају се у Торду 1723. године и то из околине Сегедина. У Нови Итебеј Мађари се досељавају 1786. године из околине Бекешчабе. У овом периоду доселили су се и Мађари у Хетин. На подручју данашње општине Немци су се досељавали у другој половини 18. века. Румуни се досељавају 1767. године у Мали и Велики Торак. У ове крајеве усељавали су се и Словаци, али у манјем броју, а који су се касније иселили.

    Најважније имиграције обављене су после I и II светског рата. 1920. године досељавају се учесници I светског рата из околине Босанске Крупе, из Лике итд. Тада настају два нова насеља: Банатско Карађорђево и Банатско Вишњићево. После II светског рата досељавају се становници из околине Требиња, Мостара, Бања Луке итд... а Немци се исељавају.
    Evo, promenila sam potpis

  2. #2

    Odgovor: Žitište

    Deder mi reci jel' tamo dovedena struja,
    ta niko se od nji' ne javlja ko da im internet radi na ugalj.

  3. #3

    Odgovor: Žitište

    Žitište je jedna od najnerazvijenijih opština u Vojvodini
    Pošto je njivoradnja propao biznis, bolje da se okrenu vinogradarstvu, seoskom turizmu, bioproizvodima i slično, a internet će raditi brže u opštini Žitište ako nabave nekoliko vetrenjača za struju.

  4. #4

    Odgovor: Žitište

    imas pravo.mogu da se hvale statuom koja veze nema sa zitistem.istina je da smo najnerazvijenija opstina u vojvodini.

  5. #5

  6. #6

    Zitiste

    Pa ovo selo je jako lepo,i kako je pocelo da se razgradjuje jos malo pa ce i "grad" da bude.Nego ona statua Rokia je stvarno ekstra ali zasto su bas njega izbrali,stvarno nerazumem,sta im ta statua znaci,aj da su bar stavili nekog naseg poznatog knjizevnika,umetnika itd,neko bas Rokia......
    There is no rules!!!

  7. #7

    Odgovor: Zitiste

    Stvarno ne znam zašto nisu drugog postavili, pa ni Roki se nije tu rodio. Ajde Tarzan, on se rodio barem tu blizu, u Međi...
    Sigurno ono, kad je Roki išo da boksuje u filmu kod Rusa, došlo mu da zastane malo tu, znaš ono, snašlo ga.. i kad je uspeo, onako podigo ruke. hehe..

    Nego prima je onaj park, žitištani ne dajte ga.. čuvajte taj park. Mislim da ga je veleposednik zasadio. Lep je i sad, uređen..

    Samo da privreda krene, one dividende od nafte da se povise, da se ne rasproda oranica firmama iz NS i BG (jer onda i porez ide tamo a ne u Žitište). Košarkaši se ojačali, a? Čujem da imaju planove.. realne?

    Bilo kako bilo, volem filmove Rokija, a čujem da će se srediti i ovo oko Agroživa. Prodat će se, nadam se povoljno po radnike iz Žitišta i opštine.
    Ko rano poludi, ceo vek mu u veselju prođe!

  8. #8

    Odgovor: Zitiste




    Hetin - je periferno naselje žitištanske opštine. Nalazi se uz samu državnu granicu prema Rumuniji, pored desne obale Starog Begeja. Naselje se nalazi na 81m nadmorske visine.

    Kratak pregled istorije naselja

    Prvi pomen o Hetinu datira iz 1472. godine kada se javlja pod nazivom Hetino u sastavu tamiške županije.

    U prvoj polovini 18. veka ove predele kupuje vlastelin Hetenji. Istovremena se doseljavaju prvi doseljenici koji su radili na ovom posedu. Oni osnivaju naselje pod nazivom Hetenje po vlasniku Hetenjiju. Sredinom 18. veka ove predele kupuje veleposednik Komari Bedećković Tamaš. On dovodi radnu snagu. Tako su se 1841. godine doselili Mađari. Novi doseljenici podižu novo naselje u neposrednoj blizini Hetenjija i daju mu ime po Tamašu - Tamašfalva. Ova dva naselja spajaju se u jedno 1897. godine. 1923. godine Tamašfalva dobija novo ime: Hetin.

    Nakon I i II svetskog rata broj stanovnika se povećava zbog doseljavanja stanovništva iz Bosne i Hercegovine.

    U Hetinu postoji katolička crkva, veoma stara, jedna pekara, jedna prodavnicu a u kojoj se svi snabdevaju, jedna pošta i doktor, koji je dolazi po potrebi. Takođe postoji i matičar i ogranak opštine u kojoj se mogu pribaviti krštenice i ostali neophodni papiri. Selo je do 1980. imalo i jedno fudbalsko igralište i dve škole od kojih je sada samo jedna u upotrebi. U selu žive uglavom, stari ljudi.

    Prema popisu stanovništva iz 2002. godine Hetin ima 763 stanovnika.

    Etnička struktura:
    Mađari - 406 (53,21%)
    Srbi - 306 (40,11%)
    Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.

  9. #9

    Odgovor: Zitiste




    Хетин Друм који води до села Хетин, уз саму српско-румунску границу, "поплочан" је ударним рупама, па је вожња овим путем истински испит и за возила и за оне који њима управљају. Обећања да ће ова саобраћајница бити санирана још увек се не остварују, а сезона киша и снегова још више отежава кретање.

    У Хетину је око 700 становника, али тај број из године у годину опада, па је и осмогодишња основна школа постала четвороразредна. Основци из виших разреда наставу похађају у 18 километара удаљеном Српском Итебеју. Али, због упропаштеног пута и њихов превоз је доведен у питање, јер се аутобуси "Аутобаната" који туда саобраћају скоро свакодневно кваре.

    Готово после сваког повратка из Хетина, наше возило мора на оправку. Ми имамо пет дневних полазака из овог села, та линија ионако није рентабилна, али не желимо да испаштају житељи Хетина, а поготову ђаци из тог села. Ако се ускоро друм не санира, бићемо присиљени да укинемо ту линију каже за "Политику" директор "Аутобаната" Горан Аграмовић.

    Поред тридесетак основаца који свакодневно путују, излоканим друмом стиже снабдевање за две продавнице и сеоску пошту. Лекар обилази Хетинце два пута седмично.
    Реконструкција пута се најављује и очекује већ годинама, а уместо тога, предузето је пуко крпљење рупа песком, што је возачима доносило тек краткотрајно олакшање. Недавно је из зрењанинског "Војводинапута" понуђено да се оштећења бесплатно привремено санирају , али ни то није реализовано. У Општини Житиште, чијем атару припада Хетин, кажу да је време показало да се санацијом ништа не добија и да је на том путу од локалног значаја некад давно постављена коцка која на себи не трпи слојеве асфалта. Стручњаци тврде да је овде потребна детаљна реконструкција и уклањање ранијих наслага, а толике радове најнеразвијенија општина у Војводини не може сама да финансира, па се зато с пројектом реконструкције конкурисало за средства из НИП-а.
    Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.

  10. #10

    Odgovor: Zitiste

    Citat Painkiller kaže: Pogledaj poruku
    Pa ovo selo je jako lepo,i kako je pocelo da se razgradjuje jos malo pa ce i "grad" da bude.Nego ona statua Rokia je stvarno ekstra ali zasto su bas njega izbrali,stvarno nerazumem,sta im ta statua znaci,aj da su bar stavili nekog naseg poznatog knjizevnika,umetnika itd,neko bas Rokia......
    Mislim da bi bilo bolje da su stavili Batu Živoinovića kako šamara Chuk-a Noris-a

  11. #11

    Odgovor: Zitiste




    Mesna zajednica Srpski Itebej

    Geografski položaj naselja

    Srpski Itebej je poslednje uzvodno naselje u našoj zemlji u nizu naselja pored Plovnog Begeja. Nadmorska visina ovog naselja iznosi 83 metra.

    Istorija naselja

    Srpski Itebej je najstarije naselje u žitistanskoj opštini. Prvi dokument o naselju Itebeju potiče iz 1221. godine. Vlasnik Itebeja tada je bio Itteboi Istvn. Prodiranjem Turaka u ove krajeve feudalci napuštaju posed i naselje, a na njihovo mesto doseljavaju se Srbi. Godine 1669. bio je već veliko naselje. Isak Kis je 1781. godine kupio pored Šenđurađa, Torka i Itebej. Stanovnici ova tri naselja pruzali su otpor ovom feudalcu. Centar pobune bio je Itebej. Nakon smirivanja situacije doseljava se manji broj Srba iz Srbije. Prvo značajnije povećanje broja stanovnika zabelezeno je 1921. godine kada je doseljen jedan broj dobrovoljaca. Posle II svetskog rata na mesto nemačkog stanovništva doseljene su porodice iz Bosne i Hercegovine. Itebej je ime dobio po prvom vlasniku Itteboi. Više o Srpskom Itebeju možete videti na internet prezentaciji na adresi: www.srpski-itebej.org.yu
    Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.

  12. #12

    Odgovor: Zitiste








    Међа

    Међа (мађ. Prdny) је насеље у општини Житиште у Средње-банатском округу. Према попису из 2002. било је 1155 становника (према попису из 1991. било је 1403 становника).


    Међа је изграђена у источном делу општине, километар од државне границе према Румунији. Насеље се налази на 81 m надморске висине.

    Историја

    Међа спада у ред најстаријих насеља у општини и у читавом Банату. Први пут се помиње под називом Пардањ 1247. године као манастирско место. Године 1753. Пардањ је забележен као српско насеље. Половином 18. века у насеља се досељавају Мађари и Немци. Почетком 19. века постојала су два насеља - Мађарски Пардањ и Српски Пардањ. Два Пардања се уједињују у један 1907. године.

    Након Првог светског рата, Версајским миром јуна 1919. године, Пардањ је припао Румунији. У саставу Румунске државе остао је до 1924. године када је ушао у састав Југославије. Тада добија име Нинчићево по министру Нинчићу.

    После Другог светског рата на место Немаца досељавају се становници из Босне и Херцеговине. Новодосељени становници насељу дају име Међа због близине државне границе.

    Демографија

    У насељу Међа живи 935 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,6 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 486 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,37.

    Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

    Српски политичар Вук Драшковић је рођен у Међи.
    Амерички глумац Џони Вајсмилер познати филмски Тарзан је, према тврђењу мештана, рођен у Међи.
    Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.

  13. #13

    Odgovor: Zitiste



    Нови Итебеј

    Нови Итебеј је насеље у општини Житиште у Средње-банатском округу. Према попису из 2002. било је 1315 становника (према попису из 1991. било је 1521 становника).
    Округ Средње-банатски
    Општина Житиште
    Положај 45 33′ 34" СГШ
    20 41′ 40" ИГД
    Надморска висина 77 m
    - број становника
    1315
    Поштански број 23236

    У насељу Нови Итебеј живи 1036 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (38,4 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 504 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.

    Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
    Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.

  14. #14

    Odgovor: Zitiste







    Банатски Двоp

    Банатски Двор (мађ. Szőlősudvarnok, нем. Rogensdorf) је насеље у општини Житиште у Средње-банатском округу. Према попису из 2002. било је 1263 становника (према попису из 1991. било је 1300 становника).

    Банатски Двор се налази северозападно од Житишта. Кроз њега пролази међународни пут Зрењанин Темишвар. Налази се на надморској висини од 83 m.

    Банатски Двор долази у ред веома старих банатских насеља. Прво насеље на месту Банатског Двора помиње се 1332. године под називом Удварнок (мађ. Udvarnok). Затим се ово насеље током 14. и 15. века јавља под називом Селешудварнок (мађ. Szőlősudvarnok).

    Године 1825. у насеље се досељавају Бугари из торонталске и крашовске жупаније и дају му име Зварњак. Бугари се убрзо пресељавају на имање грофа Рогена и од 1840. године село добија име Рогенсдорф (нем. Rogendorf). Године 1891. ово имање купује гроф Чекоњић. После тога Бугари масовно одлазе у Бугарску. Гроф Чекоњић је покушао да надокнади радну снагу досељавањем Мађара из околних села.

    Досељавање Срба почело је 1921. године. Досељеници су већином из околине Требиња, Билећа и Гламоча. Досељеници мењају име Рогенсдорф у Душановац (по цару Душану). Истовремено Срби мењају име Зварњака у Банатски Двор. Данас оба села чине једно насеље, Банатски Двор.

    У насељу Банатски Двор живи 987 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,8 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 429 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

    Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
    Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.

  15. #15

    Odgovor: Zitiste




    Banatsko Karadjordjevo

    Banatsko Karađorđevo je naselje u opštini Žitište u Srednje-banatskom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 2508 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 2575 stanovnika). Nastalo od 1920.g. naseljavanjem dobrovoljaca iz Prvog svetskog rata, poreklom iz Like, Bosne, Crne Gore i Banije.

    Banatsko Karađorđevo dolazi u red najmlađih naselja u Vojvodini. Gradnja naselja počela je 1920. godine na imanju Čekonjića. Nastalo je naseljavanjem ratnih veterana Prvog svetskog rata, prvenstveno dobrovoljaca солунаца, njih je bilo 67% od svih ukupno naseljenih. Najviše ih je poreklom iz Like, Bosne, Crne Gore i Banije. Među njima je pet nosioca Карађорђеве zvezde, dvadeset i pet nosioca Албанске споменице. Većinu je rat zatekao u SAD-u, na radu, u pecalbi . Prvi su doselili u jesen 1920.g., u susedno nemačko selo Čestereg, Đorđe Đojanović (Đorđina) i Petar Pustinja. Nastavljeno je masovnije doseljavanje, 1921. godine. Pre i u toku gradnje naselja, doseljenici su živeli u kolonijama, smeštenim na bivšim imanjima Andrije Čekonića. Prvo doseljeničko rođeno dete u Banatskom Karađorđevu je Pustnja Sima, 13 novembra 1920.g.

    Odluka da se gradi naselje je doneta krajem 1923.g. Iste godine je otpočeta gradnja na Čekonićevom imanju Паул мајуру, na površini od 550 katastarskih jutara. Na molbu kralja Aleksanra, su dvojica francuskih oficira-arhitekata, solunaca projektovali plan sela 1920.g. Karađorđevo je dobilo ime po Karađorđu. Zvanično je proglašeno naseljem 15. januara 1925. godine.

    Pred sam Drugi svetski rat Karađorđevo je imalo 5000 stanovnika, u proseku između 5 i 6 po domaćinstvu.

    U aprilskom ratu je zarobljeno i sprovedeno u Nemačku 152 vojnika, rodom iz Karađorđeva. U toku Drugog svetskog rata, od 1941 do 1945 godine, poginulo je 279 rodoljuba, stanovnika Banatskog Karađorđeva. Šef gradske policije u Velikom Bečkereku (sada Zrenjaninu), zloglasni Juraj Špiler, je bio izuzetno represivan prema karađorđevčanima.

    U naselju Banatsko Karađorđevo živi 2020 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 42,1 godina (41,1 kod muškaraca i 43,2 kod žena). U naselju ima 885 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,83. Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.
    Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.

Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •